"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

[Kole11]

Па последњи геноцид је био пре 90 година не мислим да су се ствари много промениле осим политичких суверенитета. Ако би нестало или било нарушено нечим и понудила прилика резултат би био веома сличан.
Он се историјски понављао доста пута али се скриван и магинализован о томе је Владимир Дедијер писао.

Mozemo i drugacije da postavimo stvari.
Sami smo priznali mitsko hrvatsko kraljevstvo i hranili im sujetu na taj nacin.
Sta se desilo, oni su taj mit iskoristili da eliminisu Srbe sa teritorije tog kraljevstva.
Slicno, sami smo priznali miti o migraciji sto su Grci iskoristili za eliminaciju Srba u Makedoniji.

Dakle istina je uvek najbolji lek, sa istinom ne treba kalkulisati.

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Da, jesam, ali dobro čak i da neko ne zna tako neke reči iz samog konteksta je mogao prosto zaključiti jer je značenje prilično jasno, čak i bez guglanja šta znači (a što je, takođe, mnogo logičnija stvar od prevođenja celog pasusa preko Google translate).

Nego ja sam nešto drugo primetio. Kad god sam citirao literaturu na engleskom jeziku, ništa od toga nikada nije primećivao. Malo mi je bilo nejasno u početku, pa sam u nekom momentu pretpostavio da jednostavno ignoriše da ne bi video, ali ako nema pojma engleski sad sve poprima smisao (jer je vidno bilo da pročita i komentariše ako postavim prevod na srpski).

Ja ne postavljam uvek prevode citata sa engleskog jezika zato što po navici mislim da svi znaju (a to zapravo nije tačno) ali i zbog toga što je engleski jezik službeni jezik Foruma Krstarice.

https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-43956665

...

Odavno je Imre Boba, poznati američko-mađarski istoričar, utvrdio da se istorijski izvori prilikom prepisa, kasnije prilikom prevoda, u nekim slučajevima sakate i prilagođavaju trenutnom političkom narativu.
Tako je i došlo do toga da je balkanska ranosrednjevekovna država Moravija dislocirana negde u centralnu i severnu Evropu, kaže Boba.

U današnjem digitalnom svetu zaista nije teško pronalaziti ovakve greške, po svoj prilici namerne. A zaista ih je gomila kada je istorija Srba u pitanju, očekujem da će neko vredan to sve prikupiti i objaviti.......

Jedan prijatelj mi je nedavno skrenuo pažnju na izraz koji Prokopije koristti za dalmatinske Sklavene, nazivajući ih βασιλέως γενόμενοι, što bi po njegovom tumačenju moglo značiti pripadnost caru (Justinijanu) u porodičnom smislu. Prevod tog pasusa koji svi imamo govori o Sklavenima koji pustoše Dalmaciju naravno....
Međutim kada se Prokopijeve misli postave u običan prevodilac izgleda da je druga stvar u pitanju. Prokopije govori kako Jovan Triglita dolazi u Salonu sa vojskom u sklopu priprema za rat sa Totilom u Italiji. Tamo zatiče domaće Sklavene (rođene na toj teritoriji) kao i one koji su došli naknadno. Prokopije nije siguran da li su ti koji su došli u savezu sa Totilom i da li će Jovan uopšte moći na njih da računa ili će mu oni biti neprijatelji. On te novo pridošle Sklavene naziva terminom ἄκλητοι, što će reći nepozvani, a domaće naziva terminom βασιλέως γενόμενοι. Ovi nepozvani su se u Dalmaciji ponašali kao da su na svojoj zemlji, jer došli su kod rođaka naravno

Evo grubog prevoda, pa svako ko je realan prst na čelo.......

Nekima glava liči na dupe pa ne znaju kud će s prstom...

 

[Kotromanicev sin]

https://www.rts.rs/lat/radio/radio-beograd-2/4048906/-o-istoriji-i-pseudoistoriji.html

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Kotromanicev sin]

Najavljena je kao diplomirani arheolog.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Najavljena je kao diplomirani arheolog.

Možda Rosandić to stvarno misli.

 

[Kotromanicev sin]

Možda Rosandić to stvarno misli.

I prije mjesec dana tako je najavio Malesevicku.

Mene da neko najavi kao arheologa, ispravio bih ga... Izgleda da njoj to odgovara da ljudi misle da je arheolog.

Namazane je ona, jer kada se sazna da nije arheolog, moze se uvijek izvaditi na foru; pa, nisam se sama tako pretstavljala.

 

[Pumpaj Dinstanović]

I prije mjesec dana tako je najavio Malesevicku.

Mene da neko najavi kao arheologa, ispravio bih ga... Izgleda da njoj to odgovara da ljudi misle da je arheolog.

Namazane je ona, jer kada se sazna da nije arheolog, moze se uvijek izvaditi na foru; pa, nisam se sama tako pretstavljala.

Ne može, ako tebe neko lažno predstavi javno, ti si saučesnik u tome ako čak prećutno nešto tako prepustiš.

Uostalom, u ovom slučaju to ne bi važilo, zato što je ona više puta i sama sebe nazvala arheologom, iz svojih usta.

 

[Pumpaj Dinstanović]

I prije mjesec dana tako je najavio Malesevicku.

Mene da neko najavi kao arheologa, ispravio bih ga... Izgleda da njoj to odgovara da ljudi misle da je arheolog.

Namazane je ona, jer kada se sazna da nije arheolog, moze se uvijek izvaditi na foru; pa, nisam se sama tako pretstavljala.

Nailazili smo dosta na ljude koji se i lažno predstavljaju i svašta izmišljaju, to nije čudno.

Ono što mene mnogo više zanima i što je mnogo bitnije jeste, šta je tačno sa osobama koje to slušaju i veruju. O čemu oni razmišljaju? Kako funkcioniše unutar njihovih mozgova misaoni proces koji dovodi do upijanja toga i onda bespogovornog usvajanja da je to što čuju istina? Koji su to koraci, tačno, koje oni preskoče u procesu gledanja/slušanja i razmišljanja.

 

[Kole11]

Пажња ће прво бити усмерена ка једном специфичном делу, које се оквирно може датовати у време око 1200. године. Реч је о анонимном спису под називом Књига оположајуобала и форми нашег Средоземног мора.208 О овом спису у литератури јошувеквладајуопречна мишљења, на првом месту по питању његове намене. До скоро је преовладаваломишљење да је Књига настала на основу већ постојеће портоланске мапе, мада се уновијевреме све више сматра да је намера анонимног аутора била да у писаној формипредставинеке географске одлике Средоземља.209 Главни део Књиге се састоји од 45 одељака, одкојихсе четири односе на атланску и северноафричку обалу, један на обалу Црног мора иосталина Средоземље. Сваки одељак садржи кратак географски опис, приказ удаљеностиизмеђупредстављених места и правце њиховог простирања.210Своје излагање о градовима на источној обали Јадрана, аутор почиње констатацијомдаје Драч смештен на крају Јадранског мора, на његовом јужном делу, док се Улцињпружауправцу северозапада. Од Улциња почиње Далмација, која се граничи са Илириком, а у њој живе Дарданци и Словени, омањи подивљали варвари, који потичу од тројанског рода

@Mrkalj @NickFreakyrgios

 

[Mrkalj]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo za Miroslavljevo jevanđelje i dr. srednjovekovne spise je, zaista, ne znam kako da kažem a da ne ispadne uvredljivo, ali baš ono glupo.

Nema nikakvog smisla.

 

[Kotromanicev sin]

 

[Mrkalj]

Od protagonista, jedini inteligentan čovek koji ima integritet naučne ličnosti ovde je Palavestra, on zna zašto stoji na svojim stavovima, svaki stav ume da objasni na objektivan i smiren način. Radić i Šuica su, uslovno rečno, bezveznjaci i šarlatani (u strogo naučnom pristupu), a Dubravka je običan čaršijski kreten.

 

[Kotromanicev sin]

Od protagonista, jedini inteligentan čovek koji ima integritet naučne ličnosti ovde je Palavestra, on zna zašto stoji na svojim stavovima, svaki stav ume da objasni na objektivan i smiren način. Radić i Šuica su, uslovno rečno, bezveznjaci i šarlatani (u strogo naučnom pristupu), a Dubravka je običan čaršijski kreten.

А јел.

Нисам примијетио. Имаш ли неку конкретну замјерку на Радићев рад?

 

[Mrkalj]

А јел.

Нисам примијетио. Имаш ли неку конкретну замјерку на Радићев рад?

Radić. Osnovna moja zamerka je na njegovo satirično ismevanje šarlatana umesto korigovanja njihovih teza argumentima. To ponašanje proističe iz osećaja ugroženosti autoriteta u društvu u kojem ne ostvaruje realni autoritet i čini ga etabliranim šarlatanom.

 

[Kotromanicev sin]

Radić. Osnovna moja zamerka je na njegovo satirično ismevanje šarlatana umesto korigovanja njihovih teza argumentima. To ponašanje proističe iz osećaja ugroženosti autoriteta u društvu u kojem ne ostvaruje realni autoritet i čini ga etabliranim šarlatanom.

Издао је човјек књигу у којој је расуо на просте факторе Деретићевце.

https://www.scribd.com/doc/171895635/Srbi-pre-Adama-i-posle-njega-Radivoj-Radić

 

[Zvonimir Božić]

Radić. Osnovna moja zamerka je na njegovo satirično ismevanje šarlatana umesto korigovanja njihovih teza argumentima. To ponašanje proističe iz osećaja ugroženosti autoriteta u društvu u kojem ne ostvaruje realni autoritet i čini ga etabliranim šarlatanom.

Radić je gori šarlatan od onih koje napada. On je više puta izjavio da se najstariji podaci o Srbima na Balkanskom poluostrvu nalaze u DAI iz sredine 10. stoljeća. Za takav odgovor na bilo kojem fakultetu bio momentalno pao na ispitu. Čak i na filozofskom u Beogradu.

Koji su najstariji podaci o prisustvu Srba na teritorijama na kojima danas žive?

Najstarije podatke o Srbima na Balkanskom poluostrvu donosi vizantijski car-pisac Konstantin Sedmi Porfirogenit u „Spisu o narodima” (sredina 10. veka), a odnose se na njihovo doseljavanje oko 630. godine.

https://www.politika.rs/sr/clanak/389127/istoricari-pisu-za-one-koji-hoce-da-znaju

Vjerujem da bi čak i dobar dio laika znao da je prvi spomen Srba na Balkanu više od 100 godina prije Porfirogeneta u djelu "Annales regni Francorum".

 

[Kotromanicev sin]

Radić je gori šarlatan od onih koje napada. On je više puta izjavio da se najstariji podaci o Srbima na Balkanskom poluostrvu nalaze u DAI iz sredine 10. stoljeća. Za takav odgovor na bilo kojem fakultetu bio momentalno pao na ispitu. Čak i na filozofskom u Beogradu.

Koji su najstariji podaci o prisustvu Srba na teritorijama na kojima danas žive?

Najstarije podatke o Srbima na Balkanskom poluostrvu donosi vizantijski car-pisac Konstantin Sedmi Porfirogenit u „Spisu o narodima” (sredina 10. veka), a odnose se na njihovo doseljavanje oko 630. godine.

https://www.politika.rs/sr/clanak/389127/istoricari-pisu-za-one-koji-hoce-da-znaju

Vjerujem da bi čak i dobar dio laika znao da je prvi spomen Srba na Balkanu više od 100 godina prije Porfirogeneta u djelu "Annales regni Francorum".

Наравно да су настарији јер цар причу смјешта у 7. вијек. Ја колико знам први помен Срба је из 9. вијека и доноси само један недефинисан податак са собом. Док цар детаљно описује неке ствари.

Да ли ти то мислиш стварно да Радић. никада није чуо за Ајнхарда или нешто слично? Па то је смијешно.

 

[Kotromanicev sin]

Историчар Радић о позиву шарлатана Шарића на историјски дуел.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Od protagonista, jedini inteligentan čovek koji ima integritet naučne ličnosti ovde je Palavestra, on zna zašto stoji na svojim stavovima, svaki stav ume da objasni na objektivan i smiren način. Radić i Šuica su, uslovno rečno, bezveznjaci i šarlatani (u strogo naučnom pristupu), a Dubravka je običan čaršijski kreten.

Bukvalmo ćeš pronaći smirenijeg čoveka od Radivoja Radića.

 

[Mrkalj]

Историчар Радић о позиву шарлатана Шарића на историјски дуел.

Neko ko je profesor univerziteta, a da ne može da izađe na crtu onome koga smatra šarlatanom jako mnogo govori i o profesoru i o instituciji koju predstavlja, pa i o državi koja nema javno saopštavanje akademskih rezultata, pa čak ni školskih (deca se na sajtovima predstavljaju šiframa da bi sinovi stranke i tajkuna mogli da bez sumnje osvanu među prvih deset na listama fakulteta, pa da neko ne pita "kako to kad je jedva upisao srednju školu?"; šifra ne služi da bi komisija koja ispituje bila nepristrasna jer se pred njom deca identifikuju đačkom knjižicom). Dakle, koja je svrha šifara?

Da i ne govorimo o nepostojanju srpske verzije sajta tipa "Tko je tko u hrvatskoj znanosti" gde se vidi ko je kad diplomirao, magistrirao, doktorirao sa kojim radom itd. Tako nešto ne postoji u Srbiji.

A što se tiče videa koji si postavio, to je video koji najbolje potkrepljuje moj malopre izrećeni stav o Radiževom šarlatanstvu.

 

[Mrkalj]

Bukvalmo ćeš pronaći smirenijeg čoveka od Radivoja Radića.

Ne izvlači iz konteksta. Palavestra ima smirenu argumentaciju, Radić baljezga.

 

[Kotromanicev sin]

Neko ko je profesor univerziteta, a da ne može da izađe na crtu onome koga smatra šarlatanom jako mnogo govori i o profesoru i o instituciji koju predstavlja, pa i o državi koja nema javno saopštavanje akademskih rezultata, pa čak ni školskih (deca se na sajtovima predstavljaju šiframa da bi sinovi stranke i tajkuna mogli da bez sumnje osvanu među prvih deset na listama fakulteta, pa da neko ne pita "kako to kad je jedva upisao srednju školu?").

Да те питам, да ли сти икада видио јавну историјску дебату код нас, а да су учествовали историчари?


Историчари имају различите ставове и њих бране својим научним радовима.
Такођер по одређеном питању ако се разилазе, објављују радове.

У српској традицији прва таква дебата радовима је Руварац vs. Милојевић.

Оно што је најбитније је да је Радић пристао на Шарићев изаувов, али наравно да ће се држати научне методологије и принципа, а не гладијаторског заната.