"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

[Pumpaj Dinstanović]

Од тог времена Порфирогенитова расправа је уживала велику популарност у Хрватској, достигавши врхунац током националне дебате крајем деветнаестог века, када се чинило да нуди рано и престижно порекло за хрватски народ у периоду супротстављања растућем мађарском национализму.

Ne pominje se nigde rasprava u Hrvatskoj u prethodnom delu koji si citirao. Ako si pomislio da se to odnosi specifično na Hrvate, pogrešno si razumeo.

Nakon objavljivanja 1611. godine, većina samo nekritički usvaja Porfirogenitove vesti. Ne u Hrvatskoj, nego uopšteno, svi istoriografi. To u XVII stoleću je potom dobilo samo još jači odraz u XVIII stoleću, nakon što je Dubrovčanin Anselmo Banduri priredio vek kasnije reizdanje Spisa o narodima. U čitavom to periodu, sve do sredine XIX stoleća, praktično niko neće nikakve rezerve prema tom delu imati. Ivan Lucije je bio jedan od izolovanih izuzetaka koji je u tom razdoblju iskazivao određene sumnje i rezerve (bukvalno ne bih znao da navedem nikog drugog iz glave). Svi su ostali samo prepričavali Porfirogenita. Štaviše, u prvoj polovini XIX stoleća, rana slavistika je gotovo opsesivno DAI tretirala skoro kao Sveto pismo o poreklu Slovena (Šafarik, Dobrovski, Kopitar i dr.).

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Kole11 kada bih te upitao da navedeš 2 (makar samo 2) imena renominoranih istoriografa koji su pre 1856. godine osporavali podatke DAI o seobi Srba na Balkan, koga bi mogao da navedeš?

Neka kaže bilo ko, ako zna.

Dakle, bukvalno je daleko smislenoje da započnete obrnutu zaveru; kako se odjednom neko sredinom XIX stoleća urotio protiv Porfirogenita sa ciljem da ga odbaci kao izvor za seobu Srba.

 

[Mrkalj]

Evo, da me ovde ne napadaju stalno da samo napadam ChatGPT i kad se već toliko o forumu priča o njemu, šta kaže i on o Pavlu Šafariku.

Pogledajte prilog 1661098

@Mrkalj @CreamPythagoras

Pitanje o tome da li su Sloveni autohtoni (indigeni) narod na Balkanu ili su došli tokom velikih seoba naroda u 6. i 7. veku dugo je predmet rasprava među istraživačima. Iako većina naučnika smatra da su Sloveni doseljenici, tokom 19. i 20. veka pojavili su se autori, uključujući i neke iz Italije i Francuske, koji su razmatrali teorije o autohtonosti Slovena na Balkanu.

Proučavaoci iz Italije​

1. Luigi Luca Cavalli-Sforza (1922–2018)
   • Poznati genetičar i antropolog. Njegova istraživanja ukazivala su na kontinuitet populacija na Balkanu od praistorije do danas. Dok se nije bavio direktno Slovenskom autohtonošću, njegovi nalazi o genetici stanovništva Balkana često su korišćeni u prilog teorijama kontinuiteta Slovena na Balkanu.
2. Carlo Troya (1784–1858)
   • Italijanski istoričar koji je proučavao rane srednjovekovne izvore. Troya je razmatrao slovensko prisustvo na Balkanu u vezi sa starosedeocima Ilirima i Tracima. Iako nije eksplicitno tvrdio da su Sloveni autohtoni, njegova analiza doprinela je diskusijama o tome.
3. Giuseppe Micali (1769–1844)
   • Autor dela "L'Italia avanti il dominio dei Romani". Iako se fokusirao na Italiju, razmatrao je veze između Ilira i Slovena, nagoveštavajući mogućnost da su Sloveni imali dublje istorijske korene na Balkanu nego što se tradicionalno verovalo.

Proučavaoci iz Francuske​

1. Joseph de Guignes (1721–1800)
   • Francuski orijentalista koji je u svojim radovima povezao Slovene sa starim narodima iz Evroazije. Njegove ideje nisu bile precizno usmerene na Balkansku autohtonost, ali su inspirisale kasnije istraživače.
2. Jean-Baptiste Bory de Saint-Vincent (1778–1846)
   • Francuski geograf i biolog. Istraživao je etnogenezu naroda Balkana i ukazivao na vezu Slovena sa starijim balkanskim narodima poput Ilira i Tračana.
3. Albert Dumont (1842–1884)
   • Francuski arheolog koji je proučavao kontinuitet kultura na Balkanu. Smatrao je da postoje dokazi koji ukazuju na kontinuitet između praistorijskih i srednjovekovnih populacija na Balkanu, uključujući Slovene.

Ključni argumenti za autohtonost​

• Etnogeneza Slovena i Ilira/Tračana: Neki istraživači ukazuju na kulturne i jezičke sličnosti između Slovena i starijih balkanskih naroda, poput Ilira, što se koristi kao argument za kontinuitet.
• Arheološki nalazi: Teorije kontinuiteta često se oslanjaju na arheološke nalaze koji ukazuju na sličnosti između kultura iz kasne antike i ranog srednjeg veka.
• Genetika: Genetske studije pokazuju visok nivo kontinuiteta stanovništva na Balkanu, što neki koriste kao dokaz da su Sloveni možda evoluirali od starijih balkanskih populacija.

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Mrkalj]

Stojkovskom moram skinuti kapu jer je jedan od retkih strukovnjaka koji ima kako etike tako i tri čiste da stane pred kameru i održi predavanje.

Na žalost, mnogo je češći slučaj - "primam platu i beneficije, al se krijem po ćoškovima".

 

[Pumpaj Dinstanović]

Krenula prva autohtonistička predstava.

https://www.facebook.com/video.php?v=1525389144838470

 

[Mrkalj]

 

[Kotromanicev sin]

https://mega.nz/file/ElskRQyK#puWYU5MXXKwxmBK7JfQ7TeidT7koUdrG4MiowoYPQ2Q

Посебно је занимљив његов освет на Шаргићеву годину.


Не знам дал' је неко већ ово качио.

 

[dulesrbenda]

Србкиње су богиње!!

 

[Pumpaj Dinstanović]

@dulesrbenda si gledao predstavu?

 

[dulesrbenda]

@dulesrbenda si gledao predstavu?

Коју?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Коју?

Jerina, Majka Vinčanska.

 

[dulesrbenda]

Jerina, Majka Vinčanska.

Обавезно ћу да погледам.

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Kotromanicev sin]

 

[Kole11]

Podsetnik: Dereticevi sledbenici iz Dalmacije

Hanibal Lucić (1485– 1553)

Dinko Zlatarić (1558—1613)

 

[Бран Мутимировић]

Svakako savremenici Aleksandra Velikog, takoreći očevici njegovih srpskih korena.

 

[Mrkalj]

Podsetnik: Dereticevi sledbenici iz Dalmacije

Hanibal Lucić (1485– 1553)

Pogledajte prilog 1665485

Dinko Zlatarić (1558—1613)

Pogledajte prilog 1665486

Џиво Гундулић (итал. Giovanni Francesco Gondola, надимак Мачица; 9. јануар 1589 — 8. децембар 1638) је био један од најзначајнијих српских[1][2][3] песника[4] из Дубровачке републике.[5]

U svom čuvenom delu “Osman”, Gundulić veli:​

“Od Lesandra Srbljanina,​

od svih cara, cara slavna,​

Aleksandro to svidoči,​

kralj veliki svega svita”.​

...
ter s mlađahnijem njima doje
na kraj mora najposlije
gdi bi njegda grad od Troje -
bi, zašto ga sada nije.



PJEVANJE SEDMO

Pri moru uprav srpskih strana,
u pržinah pusta žala
leži Troja ukopana,
od grčkoga ognja pala;
slavna Troja, ka je svime
njegda Istokom gospodila,
a sad ino nije neg ime
nakon sebe ostavila.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Џиво Гундулић (итал. Giovanni Francesco Gondola, надимак Мачица; 9. јануар 1589 — 8. децембар 1638) је био један од најзначајнијих српских[1][2][3] песника[4] из Дубровачке републике.[5]

U svom čuvenom delu “Osman”, Gundulić veli:​

“Od Lesandra Srbljanina,​

od svih cara, cara slavna,​

Aleksandro to svidoči,​

kralj veliki svega svita”.​

...
ter s mlađahnijem njima doje
na kraj mora najposlije
gdi bi njegda grad od Troje -
bi, zašto ga sada nije.



PJEVANJE SEDMO

Pri moru uprav srpskih strana,
u pržinah pusta žala
leži Troja ukopana,
od grčkoga ognja pala;
slavna Troja, ka je svime
njegda Istokom gospodila,
a sad ino nije neg ime
nakon sebe ostavila.

S obzirom da si ovo podebljao - šta si ti pomislio da Gundulić ovde govori o mestu gde se nalazi Troja?

 

[Mrkalj]

S obzirom da si ovo podebljao - šta si ti pomislio da Gundulić ovde govori o mestu gde se nalazi Troja?

Ja sam pomislio d Grundulić prenosi tradiciju po kojoj se Troja nalazi zakopana (pod peskom) mora srpske zemlje. Ja ne dodajem sadržaje kojih nema.

 

[Kotromanicev sin]

Svakako savremenici Aleksandra Velikog, takoreći očevici njegovih srpskih korena.

Златарић је савременик и суграђанин Гундулића.

 

[Mrkalj]

Ja sam pomislio d Grundulić prenosi tradiciju po kojoj se Troja nalazi zakopana (pod peskom) mora srpske zemlje. Ja ne dodajem sadržaje kojih nema.

Sad sam istražio šta mu znači reč uprav, znači preko. Dakle, preko srpskih zemalja.
Pri moru uprav srpskih strana,
u pržinah pusta žala
leži Troja ukopana,
od grčkoga ognja pala;
slavna Troja, ka je svime
njegda Istokom gospodila,

Uz more, preko srpskih zemalja,
u pesku pustih sprudova
leži Troja zakopana,
od grčkoga ognja pala,
slavna Troja koja je celim
Istokom nekada gospodarila,

kasnije u tekstu navodi trojansku stražu iza otoka Teneda:

Iza otoka od Teneda
crni se aga uto izvaža,
ki skri grčke plavi i ne da
da ih trojanska vidi straža.

što znači da on smešta Troju u Malu Aziju:

S tim što ostaje dobro pitanje odakle je čuo da je "Troja uz more preko srpskih zemalja".

Tako da, ne bih ja povezao kao Gundulić, već bih informaciju zadržao kao predanje:

Pri moru uprav srpskih strana,
u pržinah pusta žala
leži Troja ukopana,

kao nešto što je došlo do Gundulića, nešto što je mogao negde pročitati ili od nekoga čuti.
https://www.floodmap.net/

 

[Mrkalj]

Ne zna ni Čet Džipiti:

Ivan Gundulić je u svom epu "Osman" opisao Troju kao "pri moru uprav srpskih strana", što se prevodi kao "uz more, preko srpskih zemalja". Ovakav opis može delovati neobično, s obzirom na to da se antička Troja nalazila na području današnje Turske.

U 16. i 17. veku, Dubrovčani su imali pristup raznim geografskim i istorijskim delima na latinskom i italijanskom jeziku. Međutim, nije poznato da je u to vreme postojala knjiga koja direktno povezuje Troju sa "srpskim zemljama". Moguće je da je Gundulić koristio poetsku slobodu ili se oslanjao na usmena predanja i lokalne interpretacije geografije i istorije.

Takođe, treba uzeti u obzir da su se geografski pojmovi i granice u to vreme razlikovali od današnjih. Izraz "srpske strane" mogao je imati šire ili drugačije značenje nego što ima danas. Bez konkretnog dokaza o postojanju takve knjige, teško je sa sigurnošću reći iz kog izvora je Gundulić mogao dobiti takvu informaciju.

 

[Kotromanicev sin]

Мени је некако баш трагикомично да неки не прихватају вијести Порфирогенита о доласку Словена на балкан, јер је, јелте, живио три вијека након сеобе, а истовремено узимају Гундулића (иначе једног пјесника) који је живио у новом добу за лоцирање античке Троје.

 

[Kole11]

Џиво Гундулић (итал. Giovanni Francesco Gondola, надимак Мачица; 9. јануар 1589 — 8. децембар 1638) је био један од најзначајнијих српских[1][2][3] песника[4] из Дубровачке републике.[5]

U svom čuvenom delu “Osman”, Gundulić veli:​

“Od Lesandra Srbljanina,​

od svih cara, cara slavna,​

Aleksandro to svidoči,​

kralj veliki svega svita”.​

...
ter s mlađahnijem njima doje
na kraj mora najposlije
gdi bi njegda grad od Troje -
bi, zašto ga sada nije.



PJEVANJE SEDMO

Pri moru uprav srpskih strana,
u pržinah pusta žala
leži Troja ukopana,
od grčkoga ognja pala;
slavna Troja, ka je svime
njegda Istokom gospodila,
a sad ino nije neg ime
nakon sebe ostavila.

Lucić i Zlatarić nisu pročitali Porfirogenita pa eto onako neuki nisu znali da su Hrvati poseban etnos bili i da su Srbi migranti, ali Gundulić me čudi