"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

[Pumpaj Dinstanović]

Zaboravio da doda Zećane koji su zajedno sa Bosancima ojačali bedem prema Hrvatima

Mada je u to vreme bilo Albanaca koji su se živeli u predelima sve do Hercegovine. Tako da bi konačno Kuovo naučno objašnjenje trebalo da glasi: Srbe su od Hrvata odvajali Albanci, Zećani i Bosanci...

Vrlo bedan i neoriginalni pokušaj sarkazma sa tvoje strane, kao po običaju. Nije bilo nikakve nezavisne Zete tada, a ona se nalazila i podosta istočno od Neretve, tako da si i, osim što ri promašio u humoru, promašio i geografski.

Što se tiče potonje rečenice, pretpostavljam da tako nešto može zaista pasti tebi na pamet, zato što brkaš i babe i žabe, pa si tako napravio i taj nerazumljivi kuršlus, dok si pokušavao da se, kao, nešto sprdaš.

 

[Khal Drogo]

Nema nikakvih originalnih diplomatičkih akata, nema materijalnih ostataka, nema grobova Hrvata u ranom srednjovekovlju, a da se proveri je li ekvivalentna situacija kod Srba, to ne zanima. Natpis kneza Trpimira, ko zna šta je to, na njemu se nema Hrvata i to su samo pripisali Hrvatima, ali zato Višeslavova krstionica iako se na njoj ne pominju Srbi može biti spomenik Srba. I to jedini izvor koji nam svedoči da je postojao nekakav srpski vladar...

На жалост, и дан данас имамо робовање "политичкој коректности", и међу Србљем, која бјеше посљедица афирмације југословенства из анамо оних времена, када бјеше нежељено истицати старију прошлост јер би то могло бити неугодно колективитетима кудикамо сиромашније историје, а ако би се и загазило у поље историје, тежило се "нивелисању", код народа богатије историје нешто скрајнути, а оним другим понешто додати или дати важност личностима која је некад благо речено супротна здравом разуму.
Тако се морао наћи пандан Немањићима, па се афирмисала мантра како ето Срби имају Немањиће, Хрвати Трпимировиће а у Босни Котроманиће. Занемарујући да те династије не припадају истом гвремену, нису имале исту важност, о Немањићима имамо обиље грађе, имамо чак и обимне двије биографије родоначелника династије, знамо и кога су женили, с ким склапали савезе, с ким ратовали, о тим Трпимировићима имамо тек фрагменте, посредне списе, неке сумњиве аутентичности, гдје се потискује да основни извор и писац који је боравио на двору тог Трпимира не помиње никакве Хрвате (чудно ако је постојао тада тај етноним). нема имена ни једне краљице до Дмитра Звонимира, подаци су толико оскудни да се тек уз комотна "тумачења" и произвољну конструкцију ствара нека могућа слика тог периода.
И ту су зарад те "политичке коректности" скрајнуте српске династије Властимировићи (који би могли бити пандан Трпимировићима и о којима је такође доста оскудна грађа) као и Војислављевићи и Вукановићи, које су ипак боље документоване од те хрватске династије.

Srbi i Hrvati nisu susedi od 1326. godine, kada su Bosanci izbili na more. To što je u ratu Dušan uzeo trg Drijevo, Novi, itd. radio na tome da se povrate svi delovi Huma i posle poslao pomoć svojoj sestri, koja je bila hrvatska banica, nešto je sasvim drugo.

Термин Босанци више одговара савременом дискурсу, у том времену у списима се помињу, да ли као демоним или политоним (лично нагињем првом јер се у истом контексту помињу и Усорани који никако не могу бити ни етноним ни политоним), Бошњани. Можда је овдје најсрећније написати држава (или земља) Котроманића.
Опет када пишемо о 1326,години и уопште XIV вијеку комшије су Србија (земља српска и Поморје) и Угарска. Тачно јесте да имамо у том времену различите процесе, у Србији јача централна власт између осталог и због све већих прихода од рударства па владари могу унајмити значајан број најамника да по потреби приупитају велможе који би се осилили за здравље, у Угарској се испреплићу ти процеси, кроз повремену децентрализацију јачају локални господари, рецимо Бабонићи и Шубићи, но суштина јесте да Срби имају српску земљу, односно српске земље, на другој страни у комшилуку је Угарска.
Избјегавам чангризавост, али понекад ваља указати на наопаке аршине.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ма није ни то проблем, имаш ти и фалсификован новац, а новац може и да се једноставно припише неком другом владару. Имаш пример Шиме Љубића, Опис југославенских новаца, новац нашега Јована Владимира прописан неком бугарском Владимиру.

Nešto si ti pobrkao. Nije Ljubić pogrešno pripisao novčić dukljanskog vladara, već kijevskog kneza.

 

[Mrkalj]

„Hrvati“ u sebi nosi prvenstveno teritorijalni aspekt i znači upravo „Hrvatska zemlja“.

Mate Božić, „Hrvat“ I „Hrvati“ – od toponima do etnonima

Jeste. "U srpskom narodu postoji zemlja Hrvatska." (pseudo-Dalimil 13. vek)

I u toj zemlji Hrvatskoj plemstvo je bilo hrvatsko (as in plemstvo hrvatskog zemljišta), a narod je bio

24. И СРБЛИН ДА НЕ МОРЕ ОТДАТИ НА ВЛАХА, НИ ВЛАХ НА СРБЛИНА. (Zakon za vlahe na Cetini 18. ožujka 1436. u gradu Klisu)

 

[Kole11]

Nije bilo nikakve nezavisne Zete

A Bosna je bila nezavisna?

 

[Pumpaj Dinstanović]

На жалост, и дан данас имамо робовање "политичкој коректности", и међу Србљем, која бјеше плод афирмације југословенизма из анамо оних времена, када бјеше нежељено истицати старију прошлост јер би то могло бити неугодно колективитетима кудикамо сиромашније историје, а ако би се и загазило у поље историје, тежило се "нивелисању", код народа богатије историје нешто скрајнути, а оним другим понешто додати или дати важност личностима која је некад благо речено супротна здравом разуму.
Тако се морао наћи пандан Немањићима, па се афирмисала мантра како ето Срби имају Немањиће, Хрвати Трпимировиће а у Босни Котроманиће. Занемарујући да те династије не припадају истом гвремену, нису имале исту важност, о Немањићима имамо обиље грађе, имамо чак и обимне двије биографије родоначелника династије, знамо и кога су женили, с ким склапали савезе, с ким ратовали, о тим Трпимировићима имамо тек фрагменте, посредне списе, неке сумњиве аутентичности, гдје се потискује да основни извор и писац који је боравио на двору тог Трпимира не помиње никакве Хрвате (чудно ако је постојао тада тај етноним). нема имена ни једне краљице до Дмитра Звонимира, подаци су толико оскудни да се тек уз комотна "тумачења" и произвољну конструкцију ствара нема могућа слика тог периода.
И ту су зарад те "политичке коректности" скрајнуте српске династије Властимировићи (који би могли бити пандан тим неким Трпимировићима и о којима су такође доста оскудна грађа) као и Војислављевићи и Вукановићи, које су ипак боље документоване од те хрватске династије.

Tačno tako. U Jugoslaviji je svako morao imati svoga, pa su konstruisani mitovi o (jedno Frankeštajnovo čudovište bez ikakvog obzira na hronologiju) Trpimirovićima za Hrvate, pa Nemanjićima za Srbe, Kotromanićima za Crnogorce. Od cara Samuila je bio napravljen nekakav makedonski car i, u principu, bugarsko ime je i u celosti izbrisano iz nečega što se nazivalo Bugarsko carstvo.

I sad posle toliko propagande, nije ni čudno što laici u istu rečenicu smeštaju cara Dušana i kneza Muncimira. Ne znam samo kako ljudi ne uključe nešto više mozak. To bi bilo kao da uzmemo da poredimo materijalne ostatke Habzburške monarhije i onda pitamo gde su materijalni ostaci dinastije Vukanovića i da se na osnovu toga izvode neki zaključci kako su Srbi za razliku od Ugara uglavnom izmišljeni ili šta već.

A Bosna je bila nezavisna?

Ako je stvarno pitanje da li je kralj Stefan Dečanski vladao Bosnom, odgovor je: ne, nije.

 

[Старо Браничево]

A Bosna je bila nezavisna?

Ма била је и Зета! За време Балшића (само не знам шта ће Лазару у титули Поморје?).

 

[Kole11]

Ako je stvarno pitanje da li je kralj Stefan Dečanski vladao Bosnom, odgovor je: ne, nije.

Pitanje je bilo vrlo jasno. Napisao si da je Bosna bila nezavisna ja te pitam da li si siguran?

 

[Pumpaj Dinstanović]

24. И СРБЛИН ДА НЕ МОРЕ ОТДАТИ НА ВЛАХА, НИ ВЛАХ НА СРБЛИНА. (Zakon za vlahe na Cetini 18. ožujka 1436. u gradu Klisu)

Sve što se odatle može izvući jeste ta odredba vezano za Vlahe i Srbe koji su živeli na Cetini. Ništa dalje od toga. Insinuirati da je Hrvat plemić, a Srbin njegov sužanj (paradoksalno, komunikacija sa tobom baš izgleda redovno kao da čovek priča sa nekom, doduše značajno slabije načitanom i istoriografski potkovanom, verzijom Dominika Mandića) je potpuno proizvoljno tumačenje.

Već je tebi na forumu kačena povelja kralja Ludovika I iz 1345. godine vezao za iste cetinske Vlahe.

possessionibus et eorum incolis seu populis Croatis et Olachis​

Narodi Hrvata i Vlaha. Ovo je ista ta oblast, ovog puta u vreme Ivana Nelipčića (1344-1379). Nema govora o tome da su Hrvati ban i plemstvo samo, kojem su Vlasi potlačeni. To je samo tvoj pokušaj nakaradnog tumačenja teksta, ti bi rekao i falsifikovanja izvora, kao što godinama pokušavaš da kasapiš npr. povelje bana Mateje Ninoslava, pokušavajući da osporiš da su Vlasi tamo Dubrovčani. To što ti vidiš, izvlačiš iz sopstvene mašte, a ne iz istorijskih izvora.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ма била је и Зета! За време Балшића (само не знам шта ће Лазару у титули Поморје?).

Hajde! A šta su ti to Balšići pre nego što se uopšte i rodio Balša, majke ti?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pitanje je bilo vrlo jasno. Napisao si da je Bosna bila nezavisna ja te pitam da li si siguran?

Koja godina se vidi na kraju rukopisa Par grec 2009? Jesi li uvideo da si sve živo ispomerao i izgrešio?

 

[Mrkalj]

Sve što se odatle može izvući jeste ta odredba vezano za Vlahe i Srbe koji su živeli na Cetini. Ništa dalje od toga. Insinuirati da je Hrvat plemić, a Srbin njegov sužanj je potpuno proizvoljno tumačenje.

Verujem da ne može izvući onaj ko ne uključi mozak ili onaj koji nema šta da uključi.

Čak nije ni plemić Hrvat nego je plemić vlastelin na hrvatskom zemljištu.

Božić: „Hrvati“ u sebi nosi prvenstveno teritorijalni aspekt i znači upravo „Hrvatska zemlja“.

Već je tebi na forumu kačena povelja kralja Ludovika I iz 1345. godine vezao za iste cetinske Vlahe.

possessionibus et eorum incolis seu populis Croatis et Olachis​

Narodi Hrvata i Vlaha. Ovo je ista ta oblast, ovog puta u vreme Ivana Nelipčića (1344-1379). Nema govora o tome da su Hrvati ban i plemstvo samo, kojem su Vlasi potlačeni. To je samo tvoj pokušaj nakaradnog tumačenja teksta, ti bi rekao i falsifikovanja izvora, kao što godinama pokušavaš da kasapiš npr. povelje bana Mateje Ninoslava, pokušavajući da osporiš da su Vlasi tamo Dubrovčani. To što ti vidiš, izvlačiš iz sopstvene mašte, a ne iz istorijskih izvora.

Falsifikat. Odliše anahronizmom što svaki poznavalac poznog srednjovekovlja odmah uočava.

 

[Kole11]

Koja godina se vidi na kraju rukopisa Par grec 2009? Jesi li uvideo da si sve živo ispomerao i izgrešio?

Da li ovo znači da si pogrešio, nenamerno naravno, kada si napisao da je Bosna bila nezavisna?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Verujem da ne može izvući onaj ko ne uključi mozak ili onaj koji nema šta da uključi.

Čak nije ni plemić Hrvat nego je plemić vlastelin na hrvatskom zemljištu.

Božić: „Hrvati“ u sebi nosi prvenstveno teritorijalni aspekt i znači upravo „Hrvatska zemlja“.



Falsifikat. Odliše anahronizmom što svaki poznavalac poznog srednjovekovlja odmah uočava.

Kao i sve drugo, potpuno predvidivo i očekivano. To je jedino što ti ostaje. Sve proglasiti falsifikatom što je nepoželjno i praviti istoriju od poželjnih izvora, koje očajnički guraš (maksimalno moguće iskrivljavajući) u tor. Bilo bi tužno, da nije urnebesno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da li ovo znači da si pogrešio, nenamerno naravno, kada si napisao da je Bosna bila nezavisna?

Ne znači. Znači da samom sebi daješ značajno veća prava, koja drugima oko sebe uskraćuješ. Podsećam te da do sada ima (bukvalno najmanje 100) pitanja koja si ti u celosti izignorisao. To je i strašno licemerno, zato što od drugog forumaša očekuješ da tebi obavezno mora odgovoriti na svako pitanje (i to izuzetno mnogo dramiš ukoliko se uopšte desi da ti odgovora nedostaje), ali samom sebi daješ za pravo da to ne moraš nikada da činiš.

Napisao sam da je Bosna bila nezavisna od Srba; nije bila (tada) pod srpskom vlašću. Računaj da svaki put kada uputiš neko pitanje meni, dobićeš poneko od stotinjak na koja godinama izbegavaš odgovor (da ne budem baš spamer kao ti, recikliraću ih tj. neću baš toliko ponavljati besomučno jedna te ista, već ću ti ih menjati malo).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Verujem da ne može izvući onaj ko ne uključi mozak ili onaj koji nema šta da uključi.

Čak nije ni plemić Hrvat nego je plemić vlastelin na hrvatskom zemljištu.

Tamo piše da vojvoda ne može biti iz redova hrvatskog naroda, odnosno da on mora biti Vlah, koji bi sa knezom Hrvata komunicirao.

U dokumentu iz 1345. godine vidimo Hrvate i Vlahe, a u dokumentu iz 1436. dodatno se pojavljuju Srbi. To je vrlo verovatno skupina Srba koja se doselila na te prostore, negde početkom XV stoleća, u kontekstu pokreta migracija koji se tada zbivao pred naletom Turaka Osmanlija. I tu je ta odredba da to reguliše, zato što su na tom prostoru živeli sa Vlasima.

 

[Старо Браничево]

Verujem da ne može izvući onaj ko ne uključi mozak ili onaj koji nema šta da uključi.

Čak nije ni plemić Hrvat nego je plemić vlastelin na hrvatskom zemljištu.

Božić: „Hrvati“ u sebi nosi prvenstveno teritorijalni aspekt i znači upravo „Hrvatska zemlja“.



Falsifikat. Odliše anahronizmom što svaki poznavalac poznog srednjovekovlja odmah uočava.

Све су фалсификати. Имаш оригинални зборник аутентичних докумената угарске дипломатије, нигде се не помињу овакве бљувотине!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Термин Босанци више одговара савременом дискурсу, у том времену у списима се помињу, да ли као демоним или политоним (лично нагињем првом јер се у истом контексту помињу и Усорани који никако не могу бити ни етноним ни политоним), Бошњани. Можда је овдје најсрећније написати држава (или земља) Котроманића.

Napisati tako nešto bi definitivno bilo nesrećnije iz prostog razloga što je to tek moderni termin, udaljen od tog vremena. Kao što su i ti nazivi dinastija tj. porodica, uopšteno, najčešće nastali nakon njihovog vremena (ili čak i potpuno proizvod novije literature) i nisu se nikada koristili za vreme njihovog života.

Radije ću pisati nešto kraće i jasnije. Sve što sam hteo da kažem na tu temu, nalazi se u citiranoj objavi. I kristalno je jasno napisano. Hoće li neko zlurado tumačiti ili dovoditi se u nesporazum: zabole me. Ne zanima me politička korektnost, a sigurno neću početi da joj robujem sada (ako išta, naprotiv, slađe mi je mnogo više da se još i inatim, kada vidim tako razne mamlaze koji se vrte oko tih gluposti koje sa istorijom nemaju veze) pa da sad mislim hoće li se iko, iz razloga što anaronistički posmatra istoriju iz današnjeg gledišta i o srednjovekovnom dobu ništa uopšte ni ne zna, nešto pogrešno razumeti. Taj ko pogrešno razume, samo može sebe da krivi. Ako se otvori bilo koja istoriografska knjiga, svugde na svetu se koriste pojmovi „Srbi“, „Bosanci“ i slično kada se govori o međunarodnim odnosima (neka otvori ko hoće bilo koju knjigu, na engleskom, mađarskom, nemačkom, italijanskom, ruskom, grčkom, turskom ili kojem god jeziku). I sad ja nešto ovde da modifikujem ili menjam, radi nekoga ko ne poseduje znanja o istoriji ni na nivou prvih razreda osnovne škole (pa, zamisli samo, još se očekuje i povlađivanje nekome ko se i nekorektno odnosi prema meni).

 

[Старо Браничево]

Napisati tako nešto bi definitivno bilo nesrećnije iz prostog razloga što je to tek moderni termin, udaljen od tog vremena. Kao što su i ti nazivi dinastija tj. porodica, uopšteno, najčešće nastali nakon njihovog vremena (ili čak i potpuno proizvod novije literature) i nisu se nikada koristili za vreme njihovog života.

Radije ću pisati nešto kraće i jasnije. Sve što sam hteo da kažem na tu temu, nalazi se u citiranoj objavi. I kristalno je jasno napisano. Hoće li neko zlurado tumačiti ili dovoditi se u nesporazum: zabole me. Ne zanima me politička korektnost, a sigurno neću početi da joj robujem sada (ako išta, naprotiv, slađe mi je mnogo više da se još i inatim, kada vidim tako razne mamlaze koji se vrte oko tih gluposti koje sa istorijom nemaju veze) pa da sad mislim hoće li se iko, iz razloga što anaronistički posmatra istoriju iz današnjeg gledišta i o srednjovekovnom dobu ništa uopšte ni ne zna, nešto pogrešno razumeti. Taj ko pogrešno razume, samo može sebe da krivi. Ako se otvori bilo koja istoriografska knjiga, svugde na svetu se koriste pojmovi „Srbi“, „Bosanci“ i slično kada se govori o međunarodnim odnosima (neka otvori ko hoće bilo koju knjigu, na engleskom, mađarskom, nemačkom, italijanskom, ruskom, grčkom, turskom ili kojem god jeziku).

На ком језику Котроманић саставља уговор са Дубровчанима? Босанском или горском?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Све су фалсификати. Имаш оригинални зборник аутентичних докумената угарске дипломатије, нигде се не помињу овакве бљувотине!

Dokument je iz Diplomatičkog arhiva Mađarskog nacionalnog arhiva. Inventarski broj 38.487.

https://www.arcanum.com/en/online-k...yateka-10859/73i-a-ket-oklevel-szovege-10861/

Tu imaš i drugu povelju, iz 1412. godine, inv. br. 38.508, iz vremena kralja Žigmunda Luksemburškog.

Sigismundus dei gracia Hungarie, Dalmacie, Croacie, Rame, Seurie, Gallicie, Lodomerie, Cumanie, Bulgarieque rex ac marchio Brandemburgensis, sacri Romani imperii | archicamerarius nec non Bohemie et Luxemburgen(sis) heres omnibus Christi fidelibus tam presentibus quam futuris presencium noticiam habitu ris salutem in omni(!) saluatore. Regie interest libertati | suorum fidelium procerum preces legitimas fauorabiliter exaudire et eorum fidelitatibus recensitis iustis ipsorum peticionibus facilem prebere consensum in hiis presertim, que videntur suorum subiectorum comodis vtiliter | conuenire. Proinde ad uniuersorum tam presencium quam futurorum noticiam volumus peruenire, quod nos perspicua regalis pericie contemplacione viri magnifici Iohannis filii Iwan filii Nelepech comitis de Cetina | fidelis nostri dilecti preclaris fidelitatibus et innumeris(!) sinceris famulatibus ac fidelibus multiphariis vberimis seruiciis per ipsum iugiter et laudabiliter, sicuti reuera et incunctanter didicimus, a iuuentutis sue gradibus sacro regio dyademati ac condam domino Lodouico diue memorie similiter Hungarie etc. regi socero et predecessori nostro c(arissi)mo in cunctis suis vallidis agendis atque arduis expedicionibus et postremo nobis Polorum (!) rege impetrante solium et regnum dicti regni Hungarie feliciter enactis et adeptis eximie fidelitatis nitida constancia, agillitate strennua laboriosis et laudedignis suis obsequiis pro nostri honoris incremento ingenti in nostris et regni nostri prosperis et asperis processibus absque temporis intervallo iuxta nostrurn beneplacitum regnicularumque(!) vberimum comodum tranquillum statum et vtilitatem proficuam in suis tenutis dominio et possessionibus, bonis atque rebus spolia depredaciones et combusciones cum non modica proximorum et familiarum suorum sanguinis effusione et interempcionibus per Boznenses infideles atque Venetos nec non Turcos tocius chrystiani tatis innimicos et persecutores dirissimos nobis prelatisque et baronibus nostris bene recolentibus crebris vicibus temporibus inpacatis facta et commissis supportando ac grandia pericula et dampna, castrorum obsidiones, populorum abducciones et cedem aliorumque innumerabilium et indicibilium enormitatum genera sufferendo exhibitis et impensis, premetitis et attentis, respectu quorum potissimeque tam ipsius comitis Iohannis quam eciam nonnullorum ipsorum prelatorum et baronum nostrorum humilime deuoteque precis ad instanciam volentes eidem de innata nobis regie liberalitatis clemencia, que cunctis sibi mere sinceritatis zelo obsequentibus synum gracie moleuit(!) pandere* regiam pie exhibere beniuolenciam, memorato comiti Iohanni filio Iwan huiusmodi et gracie et liberalitatis prerogatiuam mera auctoritate et potestatis plenitudine ex certaque sciencia nostre maiestatis de eorumdemque prelatorum et baronum nostrorum conscilio prematuro ac vniformi decreto sanximus faciend(am) et concessimus iugiter in solidum duraturam, vt anotatus comes Iohannes quedam castra sua videlicet castrum Zyn et Trawnik cum ipsorum contrata seu comitatu Cetina an(te)fato ac castrum Chachwina cum contrata eius Pozuzya nec non castrum Olmys cum fortalicio Visuchi; item castrum Klys, castrum Kamichach, atque castrum Kluch cum prouincia eius Campo Petri, quoque castrum Swonygrad cum contrata eius Odorya nuncupata et vocatis simulcum universis opidis et foris, tributis, villis seu possessionibus ecclesiatumque patronatibus, terris cultis et incultis, vineis et vinearum 75promontoriis, aquis, filuuiis, piscinis, molendinis et molendinorum locis, campis, pascuis, siluis, montibus, alpibus, pelago, salinis, Croatis Olahisque in tenutis dominio et districtubus prenominatorum castrorum habitis, commorantibus nec non quibuslibet ipsorum et earundem vtilitatibus, prouentibus, iuribus, iurisdicionibus, seruitutibus ceterisque quibusuis utilitatum integritatibus quouis videlicet mominis vocabulo vocitatis ad eadem et easdem rite et legitime spectantiibus et pertinere debentibus per ipsum comitem Iohannem hactenus scilicet seruatis et possessis sub ipsorum et ea(run)dem veris metis et limitibus antiquis quibuscunque personis hominu(m) tam religiosis, ecclesiasticis, claustris seu eccleslis quam eciam viris secularibus tamen prefate sacre regni Hungarie corone* fidelibus in parte quacumque maluerit de eisdem vt predicitur castris tenutis possessionibus prouentibus et vtilitatu(m) (!) quarumcumque ipsorum et earundem, Croato(rum) an Olaho(rum) aut in toto et integro videlicet omnino prorsus dandi ascribendi donandi vendendi concambialiter tradendi legandi nec non filiabus suis legittime procreandis in dotem ascribendi perpetuam atque tradendi ac iuxta libitum sue voluntatis de eisdem disponendi, vti eciam hanc idem(!) libertatum prerogatiuam in tenoribus literarum donacionalium antefati condam domini Lodouici regis vigorosarum atque nostrarum confirmatiue privilegialiter editarum coram nobis ac eisdem prelatis et baronibus nostris in specie per eundem comitem Iohannem productarum expressius vidimus contineri, hinc iugiter et in antea cunctisue temporibus successiuis* meram et plenam vigorosamque et omnimodam auctoritatem et potestatis annuencie tutamine et robore in ewm prefulcitam. Assumpsimus nichilominus et insolidum policemur ipsum comitem Iohannem et illos quibus ipsa predicta castra, tenuta, possessiones, Croati seu Olahi ceteraque iam superius lucidius denotata in parte quacumque vel in toto vt predictum est quoquomodo per ipsum deinceps fuerint donata vel legate, asscripta seu quouismodo collate aut filiabus in dotem tradita seu assignate in pleno dominio ipsorum castrorum districtuum possessionumque et villarum, Croatorum eciam et Olahorum cunctarumque vtilitatum et pertinenciarum semper illese inconcusseque atque indempniter conseruare, defendere et a cunctis impetitoribus, causidicis et actoribus vbique in iudicio et extra iudicium expedire temporibus successuis vniuersis presencium patrocinio mediante. In cuius rei memoriam firmitatemque perpetuam presentes concessimus litteras nostras dupplicis sigilli nostri noui pendentis autentici munimine roboratas. Datum per manus reuerendi in Christo patris domini Eberhardi episcopi Zagrabiensis aule nostre supremi cancellarii fidelis nostri dilecti anno domini millesimo quadringentisimo duodecimo tercio kalendas decembris regnorum autem nostrorum anno Hungarie etc. XXVI, Romanorum vero tercio.

(commissi)o p(ro)p(ri)a dom(in)i reg(is)

Hrvati i Vlasi, kao i u dokumentu iz 1345. godine. Srbi se pridružuju Hrvatima i Vlasima u dokumentu iz 1436. ​

 

[Старо Браничево]

Dokument je iz Diplomatičkog arhiva Mađarskog nacionalnog arhiva. Inventarski broj 38.487.

https://www.arcanum.com/en/online-k...yateka-10859/73i-a-ket-oklevel-szovege-10861/

Tu imaš i drugu povelju, iz 1412. godine, inv. br. 38.508, iz vremena kralja Žigmunda Luksemburškog.

Sigismundus dei gracia Hungarie, Dalmacie, Croacie, Rame, Seurie, Gallicie, Lodomerie, Cumanie, Bulgarieque rex ac marchio Brandemburgensis, sacri Romani imperii | archicamerarius nec non Bohemie et Luxemburgen(sis) heres omnibus Christi fidelibus tam presentibus quam futuris presencium noticiam habitu ris salutem in omni(!) saluatore. Regie interest libertati | suorum fidelium procerum preces legitimas fauorabiliter exaudire et eorum fidelitatibus recensitis iustis ipsorum peticionibus facilem prebere consensum in hiis presertim, que videntur suorum subiectorum comodis vtiliter | conuenire. Proinde ad uniuersorum tam presencium quam futurorum noticiam volumus peruenire, quod nos perspicua regalis pericie contemplacione viri magnifici Iohannis filii Iwan filii Nelepech comitis de Cetina | fidelis nostri dilecti preclaris fidelitatibus et innumeris(!) sinceris famulatibus ac fidelibus multiphariis vberimis seruiciis per ipsum iugiter et laudabiliter, sicuti reuera et incunctanter didicimus, a iuuentutis sue gradibus sacro regio dyademati ac condam domino Lodouico diue memorie similiter Hungarie etc. regi socero et predecessori nostro c(arissi)mo in cunctis suis vallidis agendis atque arduis expedicionibus et postremo nobis Polorum (!) rege impetrante solium et regnum dicti regni Hungarie feliciter enactis et adeptis eximie fidelitatis nitida constancia, agillitate strennua laboriosis et laudedignis suis obsequiis pro nostri honoris incremento ingenti in nostris et regni nostri prosperis et asperis processibus absque temporis intervallo iuxta nostrurn beneplacitum regnicularumque(!) vberimum comodum tranquillum statum et vtilitatem proficuam in suis tenutis dominio et possessionibus, bonis atque rebus spolia depredaciones et combusciones cum non modica proximorum et familiarum suorum sanguinis effusione et interempcionibus per Boznenses infideles atque Venetos nec non Turcos tocius chrystiani tatis innimicos et persecutores dirissimos nobis prelatisque et baronibus nostris bene recolentibus crebris vicibus temporibus inpacatis facta et commissis supportando ac grandia pericula et dampna, castrorum obsidiones, populorum abducciones et cedem aliorumque innumerabilium et indicibilium enormitatum genera sufferendo exhibitis et impensis, premetitis et attentis, respectu quorum potissimeque tam ipsius comitis Iohannis quam eciam nonnullorum ipsorum prelatorum et baronum nostrorum humilime deuoteque precis ad instanciam volentes eidem de innata nobis regie liberalitatis clemencia, que cunctis sibi mere sinceritatis zelo obsequentibus synum gracie moleuit(!) pandere* regiam pie exhibere beniuolenciam, memorato comiti Iohanni filio Iwan huiusmodi et gracie et liberalitatis prerogatiuam mera auctoritate et potestatis plenitudine ex certaque sciencia nostre maiestatis de eorumdemque prelatorum et baronum nostrorum conscilio prematuro ac vniformi decreto sanximus faciend(am) et concessimus iugiter in solidum duraturam, vt anotatus comes Iohannes quedam castra sua videlicet castrum Zyn et Trawnik cum ipsorum contrata seu comitatu Cetina an(te)fato ac castrum Chachwina cum contrata eius Pozuzya nec non castrum Olmys cum fortalicio Visuchi; item castrum Klys, castrum Kamichach, atque castrum Kluch cum prouincia eius Campo Petri, quoque castrum Swonygrad cum contrata eius Odorya nuncupata et vocatis simulcum universis opidis et foris, tributis, villis seu possessionibus ecclesiatumque patronatibus, terris cultis et incultis, vineis et vinearum 75promontoriis, aquis, filuuiis, piscinis, molendinis et molendinorum locis, campis, pascuis, siluis, montibus, alpibus, pelago, salinis, Croatis Olahisque in tenutis dominio et districtubus prenominatorum castrorum habitis, commorantibus nec non quibuslibet ipsorum et earundem vtilitatibus, prouentibus, iuribus, iurisdicionibus, seruitutibus ceterisque quibusuis utilitatum integritatibus quouis videlicet mominis vocabulo vocitatis ad eadem et easdem rite et legitime spectantiibus et pertinere debentibus per ipsum comitem Iohannem hactenus scilicet seruatis et possessis sub ipsorum et ea(run)dem veris metis et limitibus antiquis quibuscunque personis hominu(m) tam religiosis, ecclesiasticis, claustris seu eccleslis quam eciam viris secularibus tamen prefate sacre regni Hungarie corone* fidelibus in parte quacumque maluerit de eisdem vt predicitur castris tenutis possessionibus prouentibus et vtilitatu(m) (!) quarumcumque ipsorum et earundem, Croato(rum) an Olaho(rum) aut in toto et integro videlicet omnino prorsus dandi ascribendi donandi vendendi concambialiter tradendi legandi nec non filiabus suis legittime procreandis in dotem ascribendi perpetuam atque tradendi ac iuxta libitum sue voluntatis de eisdem disponendi, vti eciam hanc idem(!) libertatum prerogatiuam in tenoribus literarum donacionalium antefati condam domini Lodouici regis vigorosarum atque nostrarum confirmatiue privilegialiter editarum coram nobis ac eisdem prelatis et baronibus nostris in specie per eundem comitem Iohannem productarum expressius vidimus contineri, hinc iugiter et in antea cunctisue temporibus successiuis* meram et plenam vigorosamque et omnimodam auctoritatem et potestatis annuencie tutamine et robore in ewm prefulcitam. Assumpsimus nichilominus et insolidum policemur ipsum comitem Iohannem et illos quibus ipsa predicta castra, tenuta, possessiones, Croati seu Olahi ceteraque iam superius lucidius denotata in parte quacumque vel in toto vt predictum est quoquomodo per ipsum deinceps fuerint donata vel legate, asscripta seu quouismodo collate aut filiabus in dotem tradita seu assignate in pleno dominio ipsorum castrorum districtuum possessionumque et villarum, Croatorum eciam et Olahorum cunctarumque vtilitatum et pertinenciarum semper illese inconcusseque atque indempniter conseruare, defendere et a cunctis impetitoribus, causidicis et actoribus vbique in iudicio et extra iudicium expedire temporibus successuis vniuersis presencium patrocinio mediante. In cuius rei memoriam firmitatemque perpetuam presentes concessimus litteras nostras dupplicis sigilli nostri noui pendentis autentici munimine roboratas. Datum per manus reuerendi in Christo patris domini Eberhardi episcopi Zagrabiensis aule nostre supremi cancellarii fidelis nostri dilecti anno domini millesimo quadringentisimo duodecimo tercio kalendas decembris regnorum autem nostrorum anno Hungarie etc. XXVI, Romanorum vero tercio.

(commissi)o p(ro)p(ri)a dom(in)i reg(is)

Hrvati i Vlasi, kao i u dokumentu iz 1345. godine. Srbi se pridružuju Hrvatima i Vlasima u dokumentu iz 1436. ​

Croati seu Olahi?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Croati seu Olahi?

Postoje hrvatski ili kraljevski Vlasi. Kačili smo dosta dokumenata o njima na Krstaricu do sada. Tandoori Masala ih je sam postavio puno, pa pretraži po njegovim objavama ako te više interesuje. Ti Vlasi su bili rimokatoličke veroispovesti. U hrvatskim zemljama je u srednjem veku, slično kao i u srpskim, postojala ta dihotomija Srbin/Vlah tj. Hrvat/Vlah, u kojem su oni bili posebna staleška kategorija sa pravnim sankcijama svog statusa.

 

[Kole11]

Napisao sam da je Bosna bila nezavisna od Srba

Ovo je antologijska misao, kod direktora krstarice u kabinetu da je uramiš...

A ti ljudi što su upravljali Bosnom pod ugarskim protektoratom, Borić npr...šta su oni bili po naionalnosti ako već kažeš da nisu bili Srbi?

 

[Старо Браничево]

Ovo je antologijska misao, kod direktora krstarice u kabinetu da je uramiš...

A ti ljudi što su upravljali Bosnom pod ugarskim protektoratom, Borić npr...šta su oni bili po naionalnosti ako već kažeš da nisu bili Srbi?

Па ја му цртам Матеја Нинослава, он ме игнорише!

 

[Старо Браничево]

Postoje hrvatski ili kraljevski Vlasi. Kačili smo dosta dokumenata o njima na Krstaricu do sada. Tandoori Masala ih je sam postavio puno, pa pretraži po njegovim objavama ako te više interesuje. Ti Vlasi su bili rimokatoličke veroispovesti. U hrvatskim zemljama je u srednjem veku, slično kao i u srpskim, postojala ta dihotomija Srbin/Vlah tj. Hrvat/Vlah, u kojem su oni bili posebna staleška kategorija sa pravnim sankcijama svog statusa.

Код Ђерђа Фехера у Codex diplomaticus, интересантно тога писма нема!