"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

[Khal Drogo]

Проблем са историјом је та тежња поједностављивању историјских процеса која у правилу води у "тумачење" историје и на погрешан колосјек. Некад је то у служби актуелних политичких процеса гдје је историја средство до циља и гдје се покушавају приказати процеси у минулим временима из данас "прихватљивије" перцепције.
Зашто ово пишем? Настоји се моделирати поглед на историју кроз који ће се скрајнути важност неких колективних идентитета, конкретно етничког јер у времену данашњем осјећај поноса због привржености роду може бити сметњом у процесу глобализације који за коначни циљ има подјелу на само двије класе, вукове и овце. Зато се национализму даје рђава конотација, зато се провлачи да је другачије било схватање у средњем вијеку и данас (наравно да јесте, па?) да кроз историју није био присутан национални осјећај. Да ли је тако?

Људи се од памтивјека сврставају у колективитете, по етничком, политичком, завичајном, вјерском и ином (културолошком, начину живота итд) основу. То је у људској природи, да граде и његују тај неки свој колективни идентитет, којем идентитету ће дати предност у датом тренутку зависи од разних околности. Од ова четири основна колективна идентитета, за потребе тренутних процеса би се кроз политичку инструментализацију неки потискивали у корист других. И кроз средњи вијек и више у модерном времену потискивали би се етнички и завичајни идентитет у корист политичког (посебно по преласку из племенског у феудално уређење и још више по успостављању модерних апсолутистичких монархија гдје је поданство имало супремацију над народносном припадношћу) и вјерског.
Вјерски идентитет је добијао предност јер бјеше и у средњем вијеку а и данас је моћним инструментом у ширењу утицаја политичких центара моћи или у учвршћивању власти владара.

Ја немам право писати у име форумаша Mrkalja али вјерујем да је то смисао опаске

Verske su nacije danas, verski identiteti su bili i tada. To su tvrde stvari. Nema suštinske razlike između srpskog i hrvatskog sela ili srpskog i muslimanskog sela tada i danas, kad već govorimo o tim osećanjima. Ubeđen sam da je taj odijum koji musilmani i pravoslavci iz npr. Nove Varoši danas gaje jedni prema drugima jednak onom u novom veku.

Схватање се јесте промијенило, уосталом кроз снажну политичку индоктринацију ромијенило се у само задњих неколико деценија, али неке релације су остале сличне или исте. Ако неко вјерује да није тако нека погледа хомоканон Светог Саве, писан баш прије 700 година, и начин како пише рецимо о Францима и осталим латинима (ПС; у неком данашњем поимању католицима) овдје стр.276

Spojler: Законоправило; О Францима и осталим латинима

Па иако пише најгрђе, писао је и посланицу римском бискупу да му пошаље благословљени вијенац да вјенча свог брата за краљевство отачаства својег, једноставно политичка нужност је то захтијевала ма шта он тада (исправно) вјеровао.
Или још грђи однос према несторијанцима и другим који би застранили у јереси, или пак када преписује молитвеник Патријаршије и шта мора урадити Сарацен (односно муслиман у данашњем поимању, овај део су неки бошњачки србомрзилачки портали приказали као ставове Светог Саве што је једноставно лаж, само је пренио протокол код преовраћења) приликом преобраћења у хришћанство.
И то је једноставно тако, вјера бјеше инструментом (а и данас је можда у мањој мјери али јесте) ширења утицаја политичклих центара моћи,

Није спорно, ако изузмемо племство, Цркву, администрацију и војни сталеж, припадници нижих сталежа, тешко да су марили превише за колективне идентитете, важно бјеше прехранити чељад, спремити огрев за зиму те одбранити се од којекаквих болештина или напасника. Вјерујем да то бјеше водиља Светом Сави да напише законоправило, поред афирмације неких моралних и духовни врлина, управо са сврхом да одбрани идентитет и вјерски али и национални властитог рода од снажне политичке инструментализације у том времену.

 

[Старо Браничево]

Проблем са историјом је та тежња поједностављивању историјских процеса која у правилу води у "тумачење" историје и на погрешан колосјек. Некад је то у служби актуелних политичких процеса гдје је историја средство до циља и гдје се покушавају приказати процеси у минулим временима из данас "прихватљивије" перцепције.
Зашто ово пишем? Настоји се моделирати поглед на историју кроз који ће се скрајнути важност неких колективних идентитета, конкретно етничког јер у времену данашњем осјећај поноса због привржености роду може бити сметњом у процесу глобалозације који за коначни циљ има подјелу на само двије класе, вукове и овце. Зато се национализму даје рђава конотација, зато се провлачи да је другачије било схватање у средњем вијеку и данас (наравно да јесте, па?) да кроз историју није био присутан национални осјећај. Да ли је тако?

Људи се од памтивјека сврставају у колективитете, по етничком, политичком, завичајном, вјерском и ином (културолошком, начину живота итд) основу. То је у људској природи, да граде и његују тај неки свој колективни идентитет, којем идентитету ће дати предност у датом тренутку зависи од разних околности. Од ова четири основна колективна идентитета, за потребе тренутних процеса би се кроз политичку инструментализацију неки потискивали у корист других. И кроз средњи вијек и више у модерном времену потискивали би се етнички и завичајни идентитет у корист политичког (посебно по преласку из племенског у феудално уређење и још више по успостављању модерних апсолутистичких монархија гдје је поданство имало супремацију над народносном припадношћу) и вјерског.
Вјерски идентитет је добијао предност јер бјеше и у средњем вијеку а и данас је моћним инструментом у ширењу утицаја политичких центара моћи или у учвршћивању власти владара.

Ја немам право писати у име форумаша Mrkalja али вјерујем да је то смисао опаске

Схватање се јесте промијенило, уосталом кроз снажну политичку инструментализацију ромијенило се у само задњих неколико деценија, али неке релације су остале сличне или исте. Ако неко вјерује да није тако нека погледа хомоканон Светог Саве, писан баш прије 700 година, и начин како пише рецимо о Францима и осталим латинима (ПС; у неком данашњем поимању католицима) овдје стр.276

Spojler: Законоправило; О Францима и осталим латинима

Pogledajte prilog 1300710

Па иако пише најгрђе, писао је и посланицу римском бискупу да му пошаље благословљени вијенац да вјенча свог брата за краљевство отачаства својег, једноставно политичка нужност је то захтијевало ма шта он тада (исправно) вјеровао.
Или још грђи однос према несторијанцима и другим који би застранили у јереси, или пак када преписује молитвеник Патријаршије и шта мора урадити Сарацен (односно муслиман у данашњем поимању, овај део су неки бошњачки србомрзилачки портали приказали као ставове Светог Саве што је једноставно лаж, само је пренио протокол код преовраћења) приликом преобраћења у хришћанство.
И то је једноставно тако, вјера бјеше инструментом (а и данас је можда у мањој мјери али јесте) ширења утицаја политичклих центара моћи,

Није спорно, ако изузмемо племство, Цркву, администрацију и војни сталеж, припадници нижих сталежа, тешко да су марили превише за колективне идентитете, важно бјеше прехранити чељад, спремити огрев за зиму те одбранити се од којекаквих болештина или напасника. Вјерујем да то бјеше водиља Светом Сави да напише законоправило, поред афирмације неких моралних и духовни врлина, управо са сврхом да одбрани идентитет и вјерски али и национални властитог рода од снажне политичке инструментализације у том времену.

Где пише да је молио папу?

 

[Старо Браничево]

Проблем са историјом је та тежња поједностављивању историјских процеса која у правилу води у "тумачење" историје и на погрешан колосјек. Некад је то у служби актуелних политичких процеса гдје је историја средство до циља и гдје се покушавају приказати процеси у минулим временима из данас "прихватљивије" перцепције.
Зашто ово пишем? Настоји се моделирати поглед на историју кроз који ће се скрајнути важност неких колективних идентитета, конкретно етничког јер у времену данашњем осјећај поноса због привржености роду може бити сметњом у процесу глобализације који за коначни циљ има подјелу на само двије класе, вукове и овце. Зато се национализму даје рђава конотација, зато се провлачи да је другачије било схватање у средњем вијеку и данас (наравно да јесте, па?) да кроз историју није био присутан национални осјећај. Да ли је тако?

Људи се од памтивјека сврставају у колективитете, по етничком, политичком, завичајном, вјерском и ином (културолошком, начину живота итд) основу. То је у људској природи, да граде и његују тај неки свој колективни идентитет, којем идентитету ће дати предност у датом тренутку зависи од разних околности. Од ова четири основна колективна идентитета, за потребе тренутних процеса би се кроз политичку инструментализацију неки потискивали у корист других. И кроз средњи вијек и више у модерном времену потискивали би се етнички и завичајни идентитет у корист политичког (посебно по преласку из племенског у феудално уређење и још више по успостављању модерних апсолутистичких монархија гдје је поданство имало супремацију над народносном припадношћу) и вјерског.
Вјерски идентитет је добијао предност јер бјеше и у средњем вијеку а и данас је моћним инструментом у ширењу утицаја политичких центара моћи или у учвршћивању власти владара.

Ја немам право писати у име форумаша Mrkalja али вјерујем да је то смисао опаске

Схватање се јесте промијенило, уосталом кроз снажну политичку индоктринацију ромијенило се у само задњих неколико деценија, али неке релације су остале сличне или исте. Ако неко вјерује да није тако нека погледа хомоканон Светог Саве, писан баш прије 700 година, и начин како пише рецимо о Францима и осталим латинима (ПС; у неком данашњем поимању католицима) овдје стр.276

Spojler: Законоправило; О Францима и осталим латинима

Pogledajte prilog 1300710

Па иако пише најгрђе, писао је и посланицу римском бискупу да му пошаље благословљени вијенац да вјенча свог брата за краљевство отачаства својег, једноставно политичка нужност је то захтијевало ма шта он тада (исправно) вјеровао.
Или још грђи однос према несторијанцима и другим који би застранили у јереси, или пак када преписује молитвеник Патријаршије и шта мора урадити Сарацен (односно муслиман у данашњем поимању, овај део су неки бошњачки србомрзилачки портали приказали као ставове Светог Саве што је једноставно лаж, само је пренио протокол код преовраћења) приликом преобраћења у хришћанство.
И то је једноставно тако, вјера бјеше инструментом (а и данас је можда у мањој мјери али јесте) ширења утицаја политичклих центара моћи,

Није спорно, ако изузмемо племство, Цркву, администрацију и војни сталеж, припадници нижих сталежа, тешко да су марили превише за колективне идентитете, важно бјеше прехранити чељад, спремити огрев за зиму те одбранити се од којекаквих болештина или напасника. Вјерујем да то бјеше водиља Светом Сави да напише законоправило, поред афирмације неких моралних и духовни врлина, управо са сврхом да одбрани идентитет и вјерски али и национални властитог рода од снажне политичке инструментализације у том времену.

Проблем са историјом је та тежња поједностављивању историјских процеса која у правилу води у "тумачење" историје и на погрешан колосјек. Некад је то у служби актуелних политичких процеса гдје је историја средство до циља и гдје се покушавају приказати процеси у минулим временима из данас "прихватљивије" перцепције.

Са овим се потпуно слажем, е то је наша савремена историографија!!!

 

[Старо Браничево]

Проблем са историјом је та тежња поједностављивању историјских процеса која у правилу води у "тумачење" историје и на погрешан колосјек. Некад је то у служби актуелних политичких процеса гдје је историја средство до циља и гдје се покушавају приказати процеси у минулим временима из данас "прихватљивије" перцепције.
Зашто ово пишем? Настоји се моделирати поглед на историју кроз који ће се скрајнути важност неких колективних идентитета, конкретно етничког јер у времену данашњем осјећај поноса због привржености роду може бити сметњом у процесу глобализације који за коначни циљ има подјелу на само двије класе, вукове и овце. Зато се национализму даје рђава конотација, зато се провлачи да је другачије било схватање у средњем вијеку и данас (наравно да јесте, па?) да кроз историју није био присутан национални осјећај. Да ли је тако?

Људи се од памтивјека сврставају у колективитете, по етничком, политичком, завичајном, вјерском и ином (културолошком, начину живота итд) основу. То је у људској природи, да граде и његују тај неки свој колективни идентитет, којем идентитету ће дати предност у датом тренутку зависи од разних околности. Од ова четири основна колективна идентитета, за потребе тренутних процеса би се кроз политичку инструментализацију неки потискивали у корист других. И кроз средњи вијек и више у модерном времену потискивали би се етнички и завичајни идентитет у корист политичког (посебно по преласку из племенског у феудално уређење и још више по успостављању модерних апсолутистичких монархија гдје је поданство имало супремацију над народносном припадношћу) и вјерског.
Вјерски идентитет је добијао предност јер бјеше и у средњем вијеку а и данас је моћним инструментом у ширењу утицаја политичких центара моћи или у учвршћивању власти владара.

Ја немам право писати у име форумаша Mrkalja али вјерујем да је то смисао опаске

Схватање се јесте промијенило, уосталом кроз снажну политичку индоктринацију ромијенило се у само задњих неколико деценија, али неке релације су остале сличне или исте. Ако неко вјерује да није тако нека погледа хомоканон Светог Саве, писан баш прије 700 година, и начин како пише рецимо о Францима и осталим латинима (ПС; у неком данашњем поимању католицима) овдје стр.276

Spojler: Законоправило; О Францима и осталим латинима

Pogledajte prilog 1300710

Па иако пише најгрђе, писао је и посланицу римском бискупу да му пошаље благословљени вијенац да вјенча свог брата за краљевство отачаства својег, једноставно политичка нужност је то захтијевало ма шта он тада (исправно) вјеровао.
Или још грђи однос према несторијанцима и другим који би застранили у јереси, или пак када преписује молитвеник Патријаршије и шта мора урадити Сарацен (односно муслиман у данашњем поимању, овај део су неки бошњачки србомрзилачки портали приказали као ставове Светог Саве што је једноставно лаж, само је пренио протокол код преовраћења) приликом преобраћења у хришћанство.
И то је једноставно тако, вјера бјеше инструментом (а и данас је можда у мањој мјери али јесте) ширења утицаја политичклих центара моћи,

Није спорно, ако изузмемо племство, Цркву, администрацију и војни сталеж, припадници нижих сталежа, тешко да су марили превише за колективне идентитете, важно бјеше прехранити чељад, спремити огрев за зиму те одбранити се од којекаквих болештина или напасника. Вјерујем да то бјеше водиља Светом Сави да напише законоправило, поред афирмације неких моралних и духовни врлина, управо са сврхом да одбрани идентитет и вјерски али и национални властитог рода од снажне политичке инструментализације у том времену.

Да ли си ти свестан шта пише у Доментијановом житију? Прво, ниједан препис није пронађен на Хиландару. Друго, ако се не варам Свети Сава директно прича Доментијану свој живот, а он записује и то све како каже монах Доментијан у време владавине краља Уроша I. Краљ Урош I влада од 1243. до 1276. године, а Свети Сава је умро 1236. године. Да ли је теби нормално чак и да је Свети Сава молио папу за круну своме брату да један Хиландарски монах назива папу "Сапрестолником Светих"? Написати то па чак и у част Светог Саве било би највеће светогрђе! Матрикс бајке.

 

[Mrkalj]

Шта мислиш са је нпр. у 14. вијеку свима било до српства? Реци ми зашто су могли босанске Хрвате у 19. вијеку тако брзо могли асимилирати и покатоличити? Зато што обични људи нису имали никаку везу са било каквим идентитетом, императив им је био преживити. Идентитет се једноставно губио како је вријеме протицалио. Из Босне имамо писма у којима се становници те исте Босне изјашњавају као Бошњани ( продаја дјечака Милка) и шта рећи? То што је Босна, у неку руку изгубила, српски предзнак, увелико су кумовали баш ти незаинтересовани Немањићи, а касније остала властела типа Лазар и Вук Бранковић који су само номинално признали Тврткову титулу. Исто тако данас се у Србији динсастија Котроманића гура под тепих, као нека несрпска. Једноставно престанимо са лицемјерјем коначно!

Ne slažem se. Kao što rekoh, to je akademska mantra koja ja smišljena kao propaganda i površna je jer predstavlja vučenje paralele sa mnogobrojnim narodima iz feudalne Evrope za koje zaista to opažanje stoji (videti šta kaže Eric Hobsbowm). Međutim, kod nas katoličenje dolazi sa gladnom godinom, Srbi postaju musimani da bi očuvali zemljišne posede, ali ne samo da je postojala pravoslavna narodna svest, već je upravo srpska narodna svest i srpski osećaj pripadnosti itekako postojao i ogledao se u narodnim običajima i predanju narodne istorije kroz epsko pevanje. Tu sad ostavljam tebi da razmisliš o temama koje su očuvane u srpskoj epskoj pesmi, a koje imaju veze sa modernim shvatanjem nacionalne svesti.

Evo jedan primer - Muhamed Uskufi (16/17 vek) u muslimanskoj verskoj pesmi "ilahiji" on priznaje da se zvao Rade iz Donjih Soli i poziva Srbe da se da spoznaju Svetog Savu i da pređu na islam. To znači da je i ovaj poturčenjak još uvek imao svest o kultu svetog Save.

Otac jedan, jedna mati
Prvo bi nam, valja znati.
Jer ćemo se paski klati?
Hodte nami vi na viru.

Nek ne čini silu, slavu,
Ne priliči niko lavu,
Nek uznade Svetog Savu.
Hodte nami vi na viru.

Pamet nije bit se, klati,
Već na viri biti brati,
Vrlo pravo, virno slati
Hodte nami vi na viru.

Dosta se je zla činilo,
Paski klalo i svinjilo
I bezumno još kinjilo.
Hodte nami vi na viru.


Zašto bi Albanac Sinan-paša naredio paljenje Moštiju svetog Save 1595, a da nije u kultu svetog Save prepoznao kohezionu silu srpskog naroda koja ispunjava modernu definiciju naroda kao zajednice sudbine? Zašto je moja prababa iz Nevesinja čiji je otac dizao ustanak u Hercegovini znala Malog Radojicu napamet iako je bila nepismena jer je morala sama kao dete da beži u Austriju, u Krajinu, jer su njeni roditelji u Nevesinjskoj pušci zaglavili?


Pročitaj Gaja, koji 1852. kaže da je Ritter "priznao veličanstvo naroda serbskoga, tako glede njegove narodne važnosti, kao što i jezika. Kamo sreće da je on, koji se u svoje doba za narodni jezik borio, na mjesto što je hervatski provincijalizam sa serbskim mješao i tako nepraktično na neoborive zaprjeke nagazivao, – kamo sreće da je on onda, kao što smo mi sada u novija vremena, najglavnije grane jezik, koji se u izobilju izrekah i u svojoj čistoti najbolje sačuvao, u svojoj cjelosti prigrlio i u hervatsku književnost uveo, mi bi se zaista sa svime na drugom stepenu narodnog napredka danas nalazili".
On zamera, dakle, Riteru što on nije tada, sto godina ranije, uzeo srpski jezik za književni rad. U istom članku, malo pred tim Gaj kaže: "Kako da se prepiremo što je kod Srbaljah narodno, što li nije; kod Srbaljah, u kojih je od oltara do čobana ništa biti ne može što ne bi narodno bilo; kod Srbaljah, od kojih mi jezik u svojoj mudrosti i u svom bogatstvu, i običaje u svojoj izvrsnosti i čistoći učiti moramo ako hoćemo da ilirski život obnovimo..."

Kad smo već kod kolektivnog sećanja:

Eric Hobsbawm
Jedan od najvećih modernih istoričara ali i najvećih stručnjaka za nacionalizam Erik Hobsbaum, iako je bio ljevičar i modernista – dakle, smatrao je da su nacije produkt 19. vijeka – ipak je priznao da postoji nekoliko istorijskih naroda (on ih zove proto-narodi), koji su posjedovali proto-nacionalne veze prije 19.vijeka; dva su iz Zapadne Evrope (Englezi i Francuzi) i dva iz Istočne (Srbi i Rusi).

Naime, u okviru ovih nacija, prema Hobzbaumu, očuvana su sećanja na dugotrajnu političku zajednicu, obično srednjovekovnu monarhiju, kao i na crkvu u okviru koje je čuvano ovo sećanje; posebno je u slučaju Srbije čuvano sjećanje na Nemanjiće i njima predvođenu političku zajednicu.

Prema tome, ako sad nisi uvideo da srpski narod (kao i odsrbljenici u smislu antagonizma) ima nacionalnu svest evitentiranu još od srednjeg veka, zaista, to je samo tvoj problem.

 

[Старо Браничево]

Стећци, престаните да ширите папске бајке о томе да је Свети Сава икада молио папу за круну за свога брата!

 

[NickFreakyrgios]

Када? Ти интерпретираш сву прошлост као да је јучер била. Узми за примјер задњих сто година (мало више), десила су се два свјетска рата, родило се маса нових нација, итд...

Шта мислиш са је нпр. у 14. вијеку свима било до српства? Реци ми зашто су могли босанске Хрвате у 19. вијеку тако брзо могли асимилирати и покатоличити? Зато што обични људи нису имали никаку везу са било каквим идентитетом, императив им је био преживити. Идентитет се једноставно губио како је вријеме протицалио. Из Босне имамо писма у којима се становници те исте Босне изјашњавају као Бошњани ( продаја дјечака Милка) и шта рећи? То што је Босна, у неку руку изгубила, српски предзнак, увелико су кумовали баш ти незаинтересовани Немањићи, а касније остала властела типа Лазар и Вук Бранковић који су само номинално признали Тврткову титулу. Исто тако данас се у Србији динсастија Котроманића гура под тепих, као нека несрпска. Једноставно престанимо са лицемјерјем коначно!

Нико није био незаинтересован узео би је Немања да је могао исто је желео и Вукан да су могли од Угара да је тек тако преузму.
То није тако једноставно последњи стари српски кнез Часлав је погинуо бранећи Босну од Мађара још у 10. веку.
Мислим да је Милутин Немањић још имао неку превласт и то је то.

Корене можемо тражити у неуспелом покушају Белуша Уроша да припоји Српске државе Мађарској и католичанству.
Већина историчара сматеају да је баш он поставио Бана Борића и да су можда у неком даљем роду.
Тада се радило на сузбијању византијског утицаја многе околности су просудиле.
Прво смрт најмоћнијег владара тог времена Мануела Комнена затим и освајање Цариграда 1204.
Да су Немањићи постали католици добили би и Босну и Хрватску. Можда и угарску круну у једном периоду.

 

[Старо Браничево]

Проблем са историјом је та тежња поједностављивању историјских процеса која у правилу води у "тумачење" историје и на погрешан колосјек. Некад је то у служби актуелних политичких процеса гдје је историја средство до циља и гдје се покушавају приказати процеси у минулим временима из данас "прихватљивије" перцепције.
Зашто ово пишем? Настоји се моделирати поглед на историју кроз који ће се скрајнути важност неких колективних идентитета, конкретно етничког јер у времену данашњем осјећај поноса због привржености роду може бити сметњом у процесу глобализације који за коначни циљ има подјелу на само двије класе, вукове и овце. Зато се национализму даје рђава конотација, зато се провлачи да је другачије било схватање у средњем вијеку и данас (наравно да јесте, па?) да кроз историју није био присутан национални осјећај. Да ли је тако?

Људи се од памтивјека сврставају у колективитете, по етничком, политичком, завичајном, вјерском и ином (културолошком, начину живота итд) основу. То је у људској природи, да граде и његују тај неки свој колективни идентитет, којем идентитету ће дати предност у датом тренутку зависи од разних околности. Од ова четири основна колективна идентитета, за потребе тренутних процеса би се кроз политичку инструментализацију неки потискивали у корист других. И кроз средњи вијек и више у модерном времену потискивали би се етнички и завичајни идентитет у корист политичког (посебно по преласку из племенског у феудално уређење и још више по успостављању модерних апсолутистичких монархија гдје је поданство имало супремацију над народносном припадношћу) и вјерског.
Вјерски идентитет је добијао предност јер бјеше и у средњем вијеку а и данас је моћним инструментом у ширењу утицаја политичких центара моћи или у учвршћивању власти владара.

Ја немам право писати у име форумаша Mrkalja али вјерујем да је то смисао опаске

Схватање се јесте промијенило, уосталом кроз снажну политичку индоктринацију ромијенило се у само задњих неколико деценија, али неке релације су остале сличне или исте. Ако неко вјерује да није тако нека погледа хомоканон Светог Саве, писан баш прије 700 година, и начин како пише рецимо о Францима и осталим латинима (ПС; у неком данашњем поимању католицима) овдје стр.276

Spojler: Законоправило; О Францима и осталим латинима

Pogledajte prilog 1300710

Па иако пише најгрђе, писао је и посланицу римском бискупу да му пошаље благословљени вијенац да вјенча свог брата за краљевство отачаства својег, једноставно политичка нужност је то захтијевала ма шта он тада (исправно) вјеровао.
Или још грђи однос према несторијанцима и другим који би застранили у јереси, или пак када преписује молитвеник Патријаршије и шта мора урадити Сарацен (односно муслиман у данашњем поимању, овај део су неки бошњачки србомрзилачки портали приказали као ставове Светог Саве што је једноставно лаж, само је пренио протокол код преовраћења) приликом преобраћења у хришћанство.
И то је једноставно тако, вјера бјеше инструментом (а и данас је можда у мањој мјери али јесте) ширења утицаја политичклих центара моћи,

Није спорно, ако изузмемо племство, Цркву, администрацију и војни сталеж, припадници нижих сталежа, тешко да су марили превише за колективне идентитете, важно бјеше прехранити чељад, спремити огрев за зиму те одбранити се од којекаквих болештина или напасника. Вјерујем да то бјеше водиља Светом Сави да напише законоправило, поред афирмације неких моралних и духовни врлина, управо са сврхом да одбрани идентитет и вјерски али и национални властитог рода од снажне политичке инструментализације у том времену.

Једина политичка нужност је била да Свети Сава ишчупа из Уније цео Балкан, најпре Бугарску. Зато је ишао у Свету Земљу откупио онолике светиње, да Бугаре најпре поврати у православље, па да учврсти православље у Србији, што је све створило предуслове за повратак цариграда 1261. године.

 

[Khal Drogo]

Где пише да је молио папу?

Формулиши питање ако очекујеш одговор. Овако немам појма шта питаш.

Са овим се потпуно слажем, е то је наша савремена историографија!!!

Такви коментари нису допуштени (већ сам скретао пажњу) правилником форума и вид су спамовања којима се затрпава и обесмишљује тема.

Једина политичка нужност ..

Да ли си ти свестан шта пише у Доментијановом житију?....

А зашто ти не објединиш серијске објаве у једну, барем малчице садржајну, овако ја напишем објаву а ти одговараш рафалном паљбом реплика. Форум није причаоница једног учесника него је ту и због других форумаша.
Понављам, формулиши питање. Шта ти конкретно тврдиш? Да је писаније Теодосија Хиландарца писано по казивању Доменттијан фалсификат? Или шта?

 

[Старо Браничево]

Формулиши питање ако очекујеш одговор. Овако немам појма шта питаш.

Такви коментари нису допуштени (већ сам скретао пажњу) правилником форума и вид су спамовања којима се затрпава и обесмишљује тема.


А зашто ти не објединиш серијске објаве у једну, барем малчице садржајну, овако ја напишем објаву а ти одговараш рафалном паљбом реплика. Форум није причаоница једног учесника него је ту и због других форумаша.
Понављам, формулиши питање. Шта ти конкретно тврдиш? Да је писаније Теодосија Хиландарца писано по казивању Доменттијан фалсификат? Или шта?

Сада причамо о Доментијану не о Теодосију. Теодосије је па посебна прича. Доментијану лично свој живот казује Свети Сава, исправи ме ако грешим! У време владавина краља Уроша, сина Стефана Првовенчаног, уника Стефана Немање, док је држао канон у келији (Сава), откри Бог неком чрнцу....... Урош (1243-1276), Свети Сава умро 1236!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ја немам право писати у име форумаша Mrkalja али вјерујем да је то смисао опаске

Smisao opaske je jasan. Kole11 ti je pretpostavljam na listi ignorisanja, pa nisi ispratio celu diskusiju oko čega se tačno raspravlja..

Priča ide da su Mađari napali Srbiju, otrgli Bosnu od nje i tu utemeljili lokalne vladare kao kvislinge u stilu Hitlera u Drugom svetskom ratu, da su Bosanci da prezirom gledali na kotromanićke okupatore i držali sveće noću, vekovima prenoseći kroz generacije u stilu naroda Izrailja o tome da će se jednog dana vrstiti natrag njihov zakoniti vladar istočno od Drine. Onda su Ugri okupirali još jedan deo Srbije 1326. godine, uzimajući od Srba oblast Branivojevića.

Kada je napao Dušan, narod ga je dočekao svesrdno kao osloboditelja koji je došao konačno da istera izdajičke Kotromaniće, tu je verovatno bio i neki Kajmakčalan protivu Ugara, jerbo je od Stefana Dečanskog nasledio Bosnu. A onda je i 1377. godine ban Tvrtko odlučio da je dosta kolaboracije sa okupacionim snagama Hortija posle 250 godina i pokrenuo Prvi srpski ustanak tj. nacionalnu revoluciju (Karađorđe je tek kopirao Tvrtka).

To je ono o čemu pričamo (treba reći naglas i sintetički ovako predstaviti, da se samo čuje koliko zvuči glupo i od istorije operisano). Priča je još besmislenija i od istorije udaljenija od vječne hrvatske Bosne i rvackog cvijeća. A to o čemu si ti pisao u objavi je nešto sasvim drugo; o tome niko nije raspravljao.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Формулиши питање ако очекујеш одговор. Овако немам појма шта питаш.

Такви коментари нису допуштени (већ сам скретао пажњу) правилником форума и вид су спамовања којима се затрпава и обесмишљује тема.


А зашто ти не објединиш серијске објаве у једну, барем малчице садржајну, овако ја напишем објаву а ти одговараш рафалном паљбом реплика. Форум није причаоница једног учесника него је ту и због других форумаша.
Понављам, формулиши питање. Шта ти конкретно тврдиш? Да је писаније Теодосија Хиландарца писано по казивању Доменттијан фалсификат? Или шта?

Evo, pomoći ću ti da ti pojasnim: Domentijanovo žitije Svetog Save je falsifikat jezuita iz XVII veka izmišljen po nalogu Vatikana sa ciljem da se unište Srbi (potpisali Šargić i Mitić). Nastalo je kao deo istog korpusa koji je stvorio Porfirogenitova 3 dela u kojima se pominju Srbi, Splitska hronika Tome Arhiđakona i velika većina drugih izvora. Zapravo, skoro su svi pisani izvori falsifikati; samo tu i tamo nešto što je Vatikano promaklo nije (nije falsifikat samo, tipa, Letopis Popa Dukljanina ili biografija mladog cara Upravde; po koji dokument koji je slučajno promakao Denu Braunu dok je sastavljao nacrt za svoj najneoriginalniji triler).

 

[Pumpaj Dinstanović]

У време владавина краља Уроша, сина Стефана Првовенчаног, уника Стефана Немање, док је држао канон у келији (Сава), откри Бог неком чрнцу....... Урош (1243-1276), Свети Сава умро 1236!

Prestani da upijaš te gluposti sa kanala Srbija Global bez ikakve rezerve. Tebe čovek laže 100 puta i nakon što si uvideo da te je obmanuo 99 puta iz nikome jasnih razloga veruješ da te neće slagati i 100. put.

Hajde probaj samo glavu svoju da upališ. Ko još piše žitije za vreme života čoveka, koji nije uopšte ni svetac, i kojem ovaj diktira šta da stavi u njega? Pretpostavljam da si na SrbijaGLOBAL čuo da se onaj falsifikat Ivana Tomka Mrnavića o prvim godinama života cara Justinijana naziva žitijem pa si pomislio da je tako nešto normalno?

 

[Khal Drogo]

Сада причамо о Доментијану не о Теодосију. Теодосије је па посебна прича. Доментијану лично свој живот казује Свети Сава, исправи ме ако грешим! У време владавина краља Уроша, сина Стефана Првовенчаног, уника Стефана Немање, док је држао канон у келији (Сава), откри Бог неком чрнцу....... Урош (1243-1276), Свети Сава умро 1236!

Понављам, немам појма ни шта конкретно тврдиш нити у ком правцу "нишаниш". Ако је смисао да Свети Сава није могао за владавине Уроша диктирати свој живот Доментијану (??), мислим да такав податак нигдје у литератури не постоји, већ да је Урош наручио да Доментијан напише житије свог стрица, што је нешто сасвим друго. Заиста не знам ни шта тврдиш ни чије овдје ставове понављаш.

Smisao opaske je jasan. ****** ti je pretpostavljam na listi ignorisanja, pa nisi ispratio celu diskusiju oko čega se tačno raspravlja..

Истина, апартчици политичких опција, приовокатори те монтенегрински, војвоЏанерски, хрватски, бошњачки и ини тролови имају свој "грејс период" док их трпим, након тога иду на листу игноре. Наравно, са времена на вријеме прочитам неки пост, чисто оно да нисам скроз "неупућен којом муницијом се пуца", но и нема шанси да ти ја пратим те тракавице којима су склони.

Priča ide da su Mađari napali Srbiju, otrgli Bosnu od nje i tu utemeljili lokalne vladare kao kvislinge u stilu Hitlera u Drugom svetskom ratu, da su Bosanci da prezirom gledali na kotromanićke okupatore i držali sveće noću, vekovima prenoseći kroz generacije u stilu naroda Izrailja o tome da će se jednog dana vrstiti natrag njihov zakoniti vladar istočno od Drine. Onda su Ugri okupirali još jedan deo Srbije 1326. godine, uzimajući od Srba oblast Branivojevića.

Kada je napao Dušan, narod ga je dočekao svesrdno kao osloboditelja koji je došao konačno da istera izdajičke Kotromaniće, tu je verovatno bio i neki Kajmakčalan protivu Ugara, jerbo je od Stefana Dečanskog nasledio Bosnu. A onda je i 1377. godine ban Tvrtko odlučio da je dosta kolaboracije sa okupacionim snagama Hortija posle 250 godina i pokrenuo Prvi srpski ustanak tj. nacionalnu revoluciju (Karađorđe je tek kopirao Tvrtka).

Овдје бих се зиста морао укључити у ток свих тих расправа да би узео учешћа у консртруктивнј дискусији.

A to o čemu si ti pisao u objavi je nešto sasvim drugo; ...

То што сам писао сам морао написати јер сматрам да морам реаговати на по мом мишљењу јаку политичку инструментализацију (чији резултати се понављају на разним темама, и на овој) која долази из кухиње озбиљнијег играча. Свјестан сам да ћу тешко промијенити тај образац по мом мишљењу погрешног схватања, прејак је противник који зна како индоктринисати свјетину, као да у шаху парираш ривалу који користи најмоћнији компјутерски програм, но на мени је да учиним колико је до мене.

Evo, pomoći ću ti da ti pojasnim: Domentijanovo žitije Svetog Save je falsifikat jezuita iz XVII veka izmišljen po nalogu Vatikana sa ciljem da se unište Srbi (potpisali Šargić i Mitić).

А то!!!
Нисам тај део нешто упратио, написао сам да све мање пратим поменути двојац. Хвала на обавјештењу и да нисам баш скроз "неупућен".

 

[Mrkalj]

Pftahhahahhahaha Čuj ovo, isto je sve bilo pre 700 godina kao i sad.

Au, sine moj. Ja sam tebe, izgleda baš i definitivno, golemo precenjivao.

Korisniče Q, pre koliko godina je počeo novi vek? Zabrinjavajuće koliko nespavanje utiče na matematičke funkcije.

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Khal Drogo Primetićeš da se UVEK TAČNO raspravlja samo o onome što je zamislio korisnik Q. Ako slučajno neko drugačije posmisli, on je u stanju da zatrpa obimom, nadjača, nadglasa i prejeziči svaki racionalan argument tako da je svaki otpor iluzoran.

Da li ti je Kole11 na listi ignorisanja? Jeste. Ti to, možda, ne znaš, ali uvek je TAČNA istina ono što kaže korisnik Q, tako da ti se ne isplati misliti svojom glavom.

Kad god pomisliš da izađeš iz okvira jugoslavističko-brozovske antisrpske istoriografije, dobićeš 5-6 citata koji su protiv tvog mišljenja, a, iako postoji više i korisniku Q su poznati, on će selektivno da prećuti pro-argumente i da selektivno samo one contra.

Tako da, moje je mišljenje da je on, a ne Kole11, glavni problem ovog foruma, jer na granici fizičkih snaga bdije nad svakom rečju koja se ovde izgovori da bi je što brže prejezičio prema svom ideološkom okviru (njegov smajli sa ironijom uvek stiže u vremenskom okviru od 30 sekundi nakon napisane poruke).

Znam vrlo dobro da je ovo samo neki pokušaj spinovanja sa tvoje strane, ali radi drugih, da se podsetimo, diskusija je krenula nekoliko stranica unazad: https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari-ii.950089/page-58

Svoje mišljenje sam izrazio ovde: https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari-ii.950089/post-46474918

Svoj stav si, izuzetno kratko (i po svom starom dobrom običaju posve isprazno), ti kazao ovde:

Nisi u pravu.

Diskusiji se priključio i forumaš Staro Braničevo i teza je da je Bosna bila deo Ugarske, da je Dušan napao Bosnu sa ciljem da je oslobodi od ugarske okupacije, čiji je ban Stjepan II bio kolaboracionistički eksponent, a da je narod Bosne Dušana dočekao kao nacionalnog oslobodioca i pritrčao mu brže-bolje u okviru srpsko-ugarskog rata.

Eto, to je diskusija. A ovaj tvoj iznad pokušaj da izbacivanjem samo naizgled povezanih informacija koje si u svom izuzetno skromnom repertoaru podataka iz srpske istorije ti usputno sakupio, pa navodiš spaljivanje moštiju Sv. Save i Uskufijevu pesmu, kao i rečenicu Erika Hobzbauma iz knjige koju u životu očigledno nikada uopšte nisi ni pročitao, ima jedino cilj da bude pesak u oči i da drugome pokuša stvoriti neki lažan privid postojanja upućenosti u ove teme ili uopšte nekakve poente (a čim se malo analizira, vidi se da nema nikakve...samo tvoja želja da ostvariš utisak da si rekao nešto smisleno; pretpostavljam da vidiš kako deluje kada isprazno napišeš samo „nisi u pravu“, pa uskaču ti Erik Hobzbaum i Sinan-paša da ne ispadne da baš ništa nemaš da kažeš) a koja je zapravo bežanje od suštine. I kao šlag na tortu, prava je ironija da tvoje objave, koje sa temom i diskusijom najmanje veze imaju, ti se usuđeješ da čak nazivaš nekakvim, tobože, „racionalnim argumentom“.

 

[NickFreakyrgios]

Колико се сећам по Дукљанину већ Градину Босанци не признају за краља. Већ ту имамо одвајање затим имамо прогон Кочапара потомка Радослсва у Босну и постсвљање Владимира 2 ваљда и женидбу са ћерком жупана Вукана.
Међутим видљиво је да ни у житијама Немања не помиње Босну као дедовину своју.

Обзиром да је Немањина владавина блиска Белошу Урошу и Деси изгледа да није био у сродству са овом стријом угсрских Срба католика.

Дакле Мирослав узима сестру Кулина Бана за жену а Кулин сестру Стефана Немање.
По овим детаљима ми се чини да није у директном сродству са лозом великих жупана потомака Марка.
Овде лежи један од разлога зашто Босну није могао добити.
Има ту још разлога територија Немањине државе је покривала надлежност Дубровачке епископије он би свакако био фиктивни владар Босне тачније Рашке и Србије.
Рекао бих овако из прве руке да су Немањићи били фиктивни титуларни владари Босне јер је интегрални део Сеурлије.
На исти начин као што ће после босснски краљеви Србљем бити фиктивни владари читаве Србије.
Краљ Твртко је то само преформулисао двогубим венцом како би само стоно место пренео у Босну.

 

[NickFreakyrgios]

Овако лаички народно речено у Босни се скупило избеглог племства из Рашке и Дукље током дугих династичких борби у тој држави међутим недовољно јако да се врати на престо али довољно јако да уз подршку Угара и тадашњу политику папске курје започне самосталну политику која би требала гравитирати ка западу.
Заправо границе шизме су дуго варирале и премештале се зато видимо чудне процесе припајање Србије бугарској епископији од Јована Цимискија , Василија 1 Македонца до Василија 2 Бугароубице међутим спајање дукљанске католичке традиције са бугарском Охридским традицијим је католичка курја одобрила благонаклоно видевши шансу да преко државе Немањића прошири свој утицај даље на исток.

 

[Kole11]

teza je da je Bosna bila deo Ugarske, da je Dušan napao Bosnu sa ciljem da je oslobodi od ugarske okupacije

Nije to teza, to je stav grčkih savremenika, očevidaca. Ono što ti zoveš srpsko-bosanskim sukobom, grčki savremenici tih događaja zovu srpsko-ugarskim sukobom, dakle za njh su Srbi - ugarski vazali stanovnici Bosne jednostavno Ugari.

Da ti pojsanim zašto nema Hrvata u vizantijskim izvorima: pa zato što su Srbi - ugarski vazali koji su živeli na teritoriji Hrvatske takođe bili Ugari u grčkim očima.

I sad je na tebi da objasniš zašto bismo verovali tebi, Ćoroviču i ostalim ideološko političkim radnicima i borcima protiv srpkskog nacionalizma, nazovi istoričarima, a ne savremenicima tih događaja?

Nemoj samo opet o modernoj nauci, metodologiji, metodu, kritici i oštrici kritike, u te fraze više niko ne veruje....

 

[Pumpaj Dinstanović]

Korisniče Q, pre koliko godina je počeo novi vek? Zabrinjavajuće koliko nespavanje utiče na matematičke funkcije.

Ako baš insistiraš na savršenoj preciznosti, diskusija je o ratu između bana Stjepana II i Branivojevića 1326. godine, eto pre 697 godina, odnosno rata između bana Stjepana i cara Dušana 1350. godine. To što si ti iskoristio objavu forumaša @Kotromanicev sin da se sad prebacuješ na XVI i XVII stoleće i da sada nešto sasvim drugo nametneš kao diskusiju, to je nešto sasvim drugo. To stalno radiš, samo pre nekoliko stranica si dotično učinio, i to ne jednom, već čak dva puta (prvo si se na diskusiju o XIII veku prebacio u rani srednji vek, a potom, samog sebe (!) ispinovao zato što si u diskusiji o diplomatičkoj građi prešao na materijalne ostatke).

Moja je jedina greška što to tvoje nametanje druge teme (bukvalno jednu zameniš sasvim drugom) ja vrlo često prihvatam, a ne bi trebalo. Da sam ti presecao svaki put, možda ne bi pomišljao da ti tek tako mogu te stvari prolaziti. Tako da je čista ironija da si sopstvene poteze pokušao pripisati meni:

@Khal Drogo Primetićeš da se UVEK TAČNO raspravlja samo o onome što je zamislio korisnik Q. Ako slučajno neko drugačije posmisli, on je u stanju da zatrpa obimom, nadjača, nadglasa i prejeziči svaki racionalan argument tako da je svaki otpor iluzoran.

Ja sam diskutovao o temi. A upravo si ti taj koji stalno očekuje da mu svi drugi povlađuju. A ako te kojim slučajem neko prozove zbog toga, onda si prava drama queen. Kukaš, dramiš kao da se nešto strašno događa i o tome sad mora da se diskutuje naširoko, samo zato što je od tebe zatraženo nešto najnormalnije i što se očekuje od svih učesnika diskusije, ovde.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nije to teza, to je stav grčkih savremenika, očevidaca. Ono što ti zoveš srpsko-bosanskim sukobom, grčki savremenici tih događaja zovu srpsko-ugarskim sukobom, dakle za njh su Srbi - ugarski vazali stanovnici Bosne jednostavno Ugari.

Da ti pojsanim zašto nema Hrvata u vizantijskim izvorima: pa zato što su Srbi - ugarski vazali koji su živeli na teritoriji Hrvatske takođe bili Ugari u grčkim očima.

I sad je na tebi da objasniš zašto bismo verovali tebi, Ćoroviču i ostalim ideološko političkim radnicima i borcima protiv srpkskog nacionalizma, nazovi istoričarima, a ne savremenicima tih događaja?

Nemoj samo opet o modernoj nauci, metodologiji, metodu, kritici i oštrici kritike, u te fraze više niko ne veruje....

@Khal Drogo eto, čisto da na ovu objavu obratiš pažnju, pošto je Kole11 i potvrdio.

Da ne ispadne da je slučajno nešto Mrkalj predstavio korektno.

 

[Kotromanicev sin]

Нико није био незаинтересован узео би је Немања да је могао исто је желео и Вукан да су могли од Угара да је тек тако преузму.
То није тако једноставно последњи стари српски кнез Часлав је погинуо бранећи Босну од Мађара још у 10. веку.
Мислим да је Милутин Немањић још имао неку превласт и то је то.

Корене можемо тражити у неуспелом покушају Белуша Уроша да припоји Српске државе Мађарској и католичанству.
Већина историчара сматеају да је баш он поставио Бана Борића и да су можда у неком даљем роду.
Тада се радило на сузбијању византијског утицаја многе околности су просудиле.
Прво смрт најмоћнијег владара тог времена Мануела Комнена затим и освајање Цариграда 1204.
Да су Немањићи постали католици добили би и Босну и Хрватску. Можда и угарску круну у једном периоду.

Не бих се сложио. Када су били у пуном јеку снаге и Милутин и Душан пребили су и Бугаре и Ромеје, с друге стране сам Твртко је пребио Лајоша. Тако да не могу а да не добијем дојам да је нпр. Душана болио .... за Босном... Чак је и прошао кроз њу, а како Орбин каже Стефан 2 је побјегао код Угара.
Душан вјероватно јесте ставио Босну пред крај живота под своју власт (више случајно него намјерно), али врло кратко.

3 вијека прођоше, а да се не може узети парче земље ми је баш некако провидно...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не бих се сложио. Када су били у пуном јеку снаге и Милутин и Душан пребили су и Бугаре и Ромеје, с друге стране сам Твртко је пребио Лајоша. Тако да не могу а да не добијем дојам да је нпр. Душана болио .... за Босном... Чак је и прошао кроз њу, а како Орбин каже Стефан 2 је побјегао код Угара.
Душан вјероватно јесте ставио Босну пред крај живота под своју власт (више случајно него намјерно), али врло кратко.

3 вијека прођоше, а да се не може узети парче земље ми је баш некако провидно...

Svi izvori o tome da je Dušan pokosio Bosnu i samo mu tvrdi Bobovac izbegao, dolaze iz kasnijih dubrovačkih izvora. Savremeni opisuju samo okršaj u dolini Neretve, u kojem je Dušan uspeo privremeno povratiti deo Huma koji je njegov prethodnik izgubio. Ćirković je čak odbacivao da ništa tu nije autentično što se kasnije pisalo (mada možda je i preterano postupio).

 

[NickFreakyrgios]

Не бих се сложио. Када су били у пуном јеку снаге и Милутин и Душан пребили су и Бугаре и Ромеје, с друге стране сам Твртко је пребио Лајоша. Тако да не могу а да не добијем дојам да је нпр. Душана болио .... за Босном... Чак је и прошао кроз њу, а како Орбин каже Стефан 2 је побјегао код Угара.
Душан вјероватно јесте ставио Босну пред крај живота под своју власт (више случајно него намјерно), али врло кратко.

3 вијека прођоше, а да се не може узети парче земље ми је баш некако провидно...

Босна је била под Дубровником никакво освајање не би дало легитимитет као што ни Душан није добио легитимитет цара од папе што га је додатно изиритирало.
Не разумем шта те ту чуди није имао довољно војске да ратује на истоку да освоји Цариград што му је било много важније чак је оставио и Хум због тога.
Опет прескачемо векове говорили смо о почетку Босне а стижемо до српског царства.

Душану су били потребни Млеци да би освојио Цариград исти они који су били потребни Францима 1204. да освоје Цариград.

Дакле није било флоте а Млеци су одустали у задњем тренутку можда због поделе територије и Цариграда можда због Душанових лоших односа и пркосног понсшања према папи па због тога и католичким верницима у својој војсци којима није дозволио да служе опело са папиним изаслаником.
Процена Млетака је била таква да им ослабљена Византија даје више новца и аранжмана од једне краткотрајне поделе Византије коју су већ опљачкали 1204.

 

[NickFreakyrgios]

Svi izvori o tome da je Dušan pokosio Bosnu i samo mu tvrdi Bobovac izbegao, dolaze iz kasnijih dubrovačkih izvora. Savremeni opisuju samo okršaj u dolini Neretve, u kojem je Dušan uspeo privremeno povratiti deo Huma koji je njegov prethodnik izgubio. Ćirković je čak odbacivao da ništa tu nije autentično što se kasnije pisalo (mada možda je i preterano postupio).

Можда претерано колико су сви извори претерани свакако је босснски бан осигурао своје уточиште у Дубровнику приликом Душанове акције међутим повлачење трупа због Кантакузина је опет остсвило западне границе отвореним тско да је одласком Душанове војске босански бан повратио већину територија.

Врло видљиво да није имао довољно војске да ратује на оба фронта а својим повлачењем на исток или запад отварала би се жаришта ту где га нема.

Ако посматрамо Душаново време Цариград му је свакако више значио од Босне коју чак није ни хтео освојити већ повратити Хум.