"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

1714326422330.jpeg
Jel to (bio) bošnjački mejnstrim ili lakrdija?
 
E sad si ga stvarno ... :lol:
Ко је аутор наведеног текста и ако може линк.
Живојин Андрејић, Моравска - потоња Браничевска епископија и новопронађени печат из Сврљига моравског епископа Николе.

УДК 94(497.11)"04/14" 271.222(497.11)-773-9
904:736.3(497.11)"09/10"
DOI: 10.5937/sabornost2216127A

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-9148/2022/1450-91482216119A.pdf
 
Poslednja izmena:
Живојин Андрејић, Моравска - потоња Браничевска епископија
Нашао сам у међувремену. Живојин Андрејић греши (приложени линк овдје стр. 129)
У време цара Василија I /867–886/ дошлоје до другог крштења Срба, Хрвата, Захумљана, Травуњана, Конављана,Диоклићана, Пагана и Морављана при чему су се потчинили Византији.Према Дукљанину, покрштавање Словена — Срба догодило се у време легендарног краља Светопелека, заправо Светоплука, чије време владања ставља у доба мисионарског рада Константина и Методија у време римскогпапе Стефана VI /855–891/ и цара Михајла III /856–867/. Срби Морављани су крштени, највероватније, 866. године, а континентална Србија се крсти у време цара Василија I, 870–880. године. У то време је Св. Методијепостављен на архиепископство, на престо светог Андроника Апостола уСирмију. У сферу „словенске мисије“ ушле су Морављани, северозападнаСрбија и североисточна Босна.

Орбин каже да на Светопелеков - Светоплуков позив кардинали дођоше у Илирик и у његову престоницу које беше у равницама Далме где окупичитаво краљевство. Сирмијум је несумњиво био и за хришћане средиштеИлирика — „Глава Илирика“. Овај сабор на великом пољу Далми могао јебити само у близини престоног места Светоплука и његове Мораве. Светоплуково престоно место је био Сирмијум на Сави где је била и Методијева катедрала у којој је и сахрањен
гдје позивајући се на Мавра Орбина поистовјећује Светопелека и Сватоплука.
Управо Мавро Орбин у свом писанију у првом дијелу нам пише (на италијанском овдје стр 45, превод овдје стр 108)
Kraljevstvo Slavena - Mavro Orbini 108.jpg

да су у питању двије личности. Сватоплук, којег помиње више аутора и који је ван сваке разумне сумње постојао, је владар (Орбин га титулише краљем) Велике Моравске која се по писанију других аутора простире на широком простору сјеверно од Драве, а готово извјесно измишљени Светопелек илити Будимир је наводни краљ некаквог краљевства Далмације које бјеше тако моћна сила у том времену да то краљевство нити један ни савременик ни каснији аутор, ни византијски ни франачки, није поменуо ни у једном спису.
Некако и овај примјер гдје Орбин у првом дијелу списа убацује поред Сватоплука и Светопелека позивајући се на ЉПД (други део његовог списа је препис ЊПД) би могао дати потврду да је управо Орбин компилатор који је на основу фрагмената неколико рукописа, један од њих је и тзв хрватска редакција ЉПД, који су му били доступни. још што шта домислио и да би он могао бити аутором, или фалсификатором, тог списа ЉПД, теорија коју заступа једна француска историчарка.
 
Poslednja izmena:
https://kojeprvipoceo.rs/odbranimo-istoriju-rs/
https://www.facebook.com/watch/?v=777184636198791
https://www.youtube.com/watch?v=Hy0puWfU_-I

https://www.svobodnaevropa.bg/a/30692632.html

Mиналата седмица, като финал на регионалния проект „Кой пръв започна?“, Центърът за културна деконтаминация в Белград излезе с декларация, озаглавена „В защита на историята“. Документът е подписан от над 470 историци, академични лица, писатели, личности от обществения, политически и културния живот на държавите, възникнали с разпадането на бивша Югославия.


Декларацията е резултат от тригодишен проект, развивал се между 2017 и 2020 г. от белградската неправителствена организация „К.Р.О.К.О.Д.И.Л.“ (Книжевно, регионално, собирање (окупљање на сръбски) кое ја отстранува досадата и летаргијата).


В неговите рамки историци от Словения, Хърватия, Сърбия, Черна гора и Северна Македония обсъждаха злоупотребата с миналото за политически цели, както и ревизионистичното отношение към историята в отделните държави. Сред участниците личаха познати имена в професионалите среди на историците като Дубравка Стоянович, Божо Репе, Твърдко Яковина, Хусния Камберович, Аднан Прекич, Миливой Бешлин, Петър Тодоров (последният член от страна на Скопие и на смесената българо-македонска комисия по исторически и образователни въпроси), Флориан Бибер, Александър Хемон, Иво Голдщайн и др.
 
Нашао сам у међувремену. Живојин Андрејић греши (приложени линк овдје стр. 129)

гдје позивајући се на Мавра Орбина поистовјећује Светопелека и Сватоплука.
Управо Мавро Орбин у свом писанију у првом дијелу нам пише (на италијанском овдје стр 45, превод овдје стр 108)
Pogledajte prilog 1538808
да су у питању двије личности. Сватоплук, којег помиње више аутора и који је ван сваке разумне сумње постојао, је владар (Орбин га титулише краљем) Велике Моравске која се по писанију других аутора простире на широком простору сјеверно од Драве, а готово извјесно измишљени Светопелек илити Будимир је наводни краљ некаквог краљевства Далмације које бјеше тако моћна сила у том времену да то краљевство нити један ни савременик ни каснији аутор, ни византијски ни франачки, није поменуо ни у једном спису.
Некако и овај примјер гдје Орбин у првом дијелу списа убацује поред Сватоплука и Светопелека позивајући се на ЉПД (други део његовог списа је препис ЊПД) би могао дати потврду да је управо Орбин компилатор који је на основу фрагмената неколико рукописа, један од њих је и тзв хрватска редакција ЉПД, који су му били доступни. још што шта домислио и да би он могао бити аутором, или фалсификатором, тог списа ЉПД, теорија коју заступа једна француска историчарка.
Fakat da je to netačno, ali ne menja činjenicu da je srpska istoriografija najbeznadežnije ogrezla u samoograničavanju do samoporicanja.
 
https://kojeprvipoceo.rs/odbranimo-istoriju-rs/
https://www.youtube.com/watch?v=Hy0puWfU_-I

https://www.svobodnaevropa.bg/a/30692632.html

Mиналата седмица, като финал на регионалния проект „Кой пръв започна?“, Центърът за културна деконтаминация в Белград излезе с декларация, озаглавена „В защита на историята“. Документът е подписан от над 470 историци, академични лица, писатели, личности от обществения, политически и културния живот на държавите, възникнали с разпадането на бивша Югославия.


Декларацията е резултат от тригодишен проект, развивал се между 2017 и 2020 г. от белградската неправителствена организация „К.Р.О.К.О.Д.И.Л.“ (Книжевно, регионално, собирање (окупљање на сръбски) кое ја отстранува досадата и летаргијата).


В неговите рамки историци от Словения, Хърватия, Сърбия, Черна гора и Северна Македония обсъждаха злоупотребата с миналото за политически цели, както и ревизионистичното отношение към историята в отделните държави. Сред участниците личаха познати имена в професионалите среди на историците като Дубравка Стоянович, Божо Репе, Твърдко Яковина, Хусния Камберович, Аднан Прекич, Миливой Бешлин, Петър Тодоров (последният член от страна на Скопие и на смесената българо-македонска комисия по исторически и образователни въпроси), Флориан Бибер, Александър Хемон, Иво Голдщайн и др.
I Dubravka Stojanović potrčala u zagrljaj ustašama Bešlinu, Goldštajnu & Co?! Sreća njihova nisam na vlasti, strašno bi to bilo!
 
https://kojeprvipoceo.rs/odbranimo-istoriju-rs/
https://www.youtube.com/watch?v=Hy0puWfU_-I

https://www.svobodnaevropa.bg/a/30692632.html

Mиналата седмица, като финал на регионалния проект „Кой пръв започна?“, Центърът за културна деконтаминация в Белград излезе с декларация, озаглавена „В защита на историята“. Документът е подписан от над 470 историци, академични лица, писатели, личности от обществения, политически и културния живот на държавите, възникнали с разпадането на бивша Югославия.


Декларацията е резултат от тригодишен проект, развивал се между 2017 и 2020 г. от белградската неправителствена организация „К.Р.О.К.О.Д.И.Л.“ (Книжевно, регионално, собирање (окупљање на сръбски) кое ја отстранува досадата и летаргијата).


В неговите рамки историци от Словения, Хърватия, Сърбия, Черна гора и Северна Македония обсъждаха злоупотребата с миналото за политически цели, както и ревизионистичното отношение към историята в отделните държави. Сред участниците личаха познати имена в професионалите среди на историците като Дубравка Стоянович, Божо Репе, Твърдко Яковина, Хусния Камберович, Аднан Прекич, Миливой Бешлин, Петър Тодоров (последният член от страна на Скопие и на смесената българо-македонска комисия по исторически и образователни въпроси), Флориан Бибер, Александър Хемон, Иво Голдщайн и др.
Dotični bi mogao da počne od istorije svoje Bugarske, počev od formiranja terorističkog krila Egzarhije (VMRO) pa nadalje, sa sve austrougarski planovima za trajno rešavanje srpskog pitanja sa Ferdinandovom Bugarskom u glavnoj ulozi.
 
Strogo naučni pristup najranijoj istoriji: Da li su indoevropski jezici ogranak trans-evroazijskog protojezika?

DID INDO-EUROPEAN LANGUAGES STEM FROM A TRANS-EURASIAN ORIGINAL LANGUAGE?​


AN INTERDISCIPLINARY APPROACH​


Xavier Rouard University of Rouen Normandy, Department of Slavic languages (Alumnus), 1 Rue Thomas Becket, 76130 Mont-Saint-Aignan, France (rouardx@gmail.com)​


(Google Translate)

САЖЕТАК

Ова интердисциплинарна студија ми је омогућила да на основу лингвистичких, генетских, археолошких, историјских и верских података установим да су језичке подударности између галског и словенског језика повезане са неолитским миграцијама из северозападне Индије и Пакистана у Иран, Месопотамију, Анадолију, на Кавказ, север Црног мора, подунавску и балканску Европу, Галију и Иберију, где су неолитски земљорадници допринели формирању мегалитске цивилизације која се развила у Галији од 5.000 пне и донела архаични језик који потиче из трансевроазијског изворног језика. Ово објашњава лингвистичке подударности које сам успоставио између галског и дравидског језика – 250 уобичајених речи од 500 речи које сам проучавао (и 160 са бурушаским), као и са алтајским, уралским, картвелским, анадолским и блискоисточним језицима. Ово такође објашњава сличности које сам пронашао у организацији Друштва и религији, а које наводе одређене истраживаче да сугеришу, на основу ширења веома древне хаплогрупе H2 P-96 из Индије у Западну Европу, да су први Европљани и прото- Дравиди имали веома древно заједничко порекло, јер су се макрохаплогрупа F и хаплогрупа H могле појавити у Индији.

ABSTRACT

This interdisciplinary study allowed me to establish, on the basis of linguistic, genetic, archaeological, historical and religious data, that linguistic concordances between Gaulish and Slavic were linked with Neolithic migrations from North-Western India and Pakistan to Iran, Mesopotamia, Anatolia, the Caucasus, the North of the Black Sea, Danubic and Balkan Europe, Gaul and Iberia, where Neolithic farmers contributed to the formation of the megalithic civilisation which developed in Gaul from 5.000 BC and brought an archaic language stemming from a Trans-Eurasian original language. This explains the linguistic concordances I established between Gaulish and Dravidian languages – 250 common words from the 500 words I studied (and 160 with Burushaski), as well as with Altaic, Uralic, Kartvelian, Anatolian and Middle-Eastern languages. This also explains similarities I have found in the organisation of the Society and religion, which lead certain researchers to suggest, on the basis of the spread of the very ancient haplogroup H2 P-96 from India to Western Europe, that first Europeans and proto-Dravidians had a very ancient common origin, as the macrohaplogroup F and the haplogroup H could appear in India.

https://www.sci-cult.com/wp-content/uploads/8.1/8_1_2_Rouard.pdf

@Mrkalj @Q. in perpetuum hibernum @Khal Drogo @Лекизан @АнаиванГорд @Krishna @uStanojka žena ko devojka @Сребрена

Da li bi ovo zavređivalo i posebnu temu, možda i podforum, recimo istorija u svetlu paleogenetike i lingvistike?
 
Iz članka iznad:


Увод

Галски је био древни келтски језик који се говорио у деловима континенталне Европе пре и током периода Римског царства. (Еска 2008; Ваткинс 1999, стр. 6; МцЦоне 1996). Словенски језици, познати и као словенски језици, су индоевропски језици којима говоре првенствено словенски народи или њихови потомци. Тренутна географска распрострањеност словенских језика који се говоре у матерњем језику обухвата Балкан, централну и источну Европу, па све од Западног Сибира до руског Далеког истока. (Лоцквоод 1972; Новотна, Блажек 2007; Сцхенкер 2002). Полазећи од лингвистичке студије о лингвистичким подударностима између галског и словенског језика (Орр 1992), открио сам да етимологија галских и словенских речи није искључиво индоевропска и такође показује подударност са дравидским, алтајским, уралским, картвелским, Анадолијски и блискоисточни језици, као и Бурушаски, архаични језик који је изазвао бројне контроверзе међу истраживачима о његовом наводном индоевропском или денско-кавкаском пореклу. То ме је навело да истражујем даље древне миграције интердисциплинарним приступом комбинујући генетске, археолошке, историјске и верске податке како бих пронашао заједнички именитељ између свих ових језика, који би, са моје тачке гледишта, био архаични транс - Евроазијски језик, који се касније поделио у ове језичке породице и настао из централне Азије.

Постоје две главне теорије о насељењу Европе и формирању индоевропских језика. Гимбутасова (1997) конвенционална теорија Кургана, сажета у наставку, коју такође заступа генетичар Бернард Сецхер у својим блоговима на које се лепо помиње, поставља првобитну домовину индоевропских језика у понтске степе око 6.000 година пре нове ере. Ренфруова (1987) алтернативна теорија повезује формирање индоевропских језика са миграцијом пољопривреде из Анадолије у Европу пре 8.000 до 9.500 година. Ова теорија ми се чини прикладнијом за објашњење формирања архаичних балканских језика, а глобално, архаичних европских језика као што је галски, с обзиром на њихове везе са дравидским и кавкаским језицима.

Овај рад представља критички преглед порекла индоевропских језика кроз интердисциплинарни приступ.

https://www.sci-cult.com/wp-content/uploads/8.1/8_1_2_Rouard.pdf
 

Back
Top