Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.647
Jel to (bio) bošnjački mejnstrim ili lakrdija?
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Jel to (bio) bošnjački mejnstrim ili lakrdija?
E sad si ga stvarno ...
Живојин Андрејић, Моравска - потоња Браничевска епископија и новопронађени печат из Сврљига моравског епископа Николе.Ко је аутор наведеног текста и ако може линк.
Prema državi i nauka.Jel to (bio) bošnjački mejnstrim ili lakrdija?
Нашао сам у међувремену. Живојин Андрејић греши (приложени линк овдје стр. 129)Живојин Андрејић, Моравска - потоња Браничевска епископија
гдје позивајући се на Мавра Орбина поистовјећује Светопелека и Сватоплука.У време цара Василија I /867–886/ дошлоје до другог крштења Срба, Хрвата, Захумљана, Травуњана, Конављана,Диоклићана, Пагана и Морављана при чему су се потчинили Византији.Према Дукљанину, покрштавање Словена — Срба догодило се у време легендарног краља Светопелека, заправо Светоплука, чије време владања ставља у доба мисионарског рада Константина и Методија у време римскогпапе Стефана VI /855–891/ и цара Михајла III /856–867/. Срби Морављани су крштени, највероватније, 866. године, а континентална Србија се крсти у време цара Василија I, 870–880. године. У то време је Св. Методијепостављен на архиепископство, на престо светог Андроника Апостола уСирмију. У сферу „словенске мисије“ ушле су Морављани, северозападнаСрбија и североисточна Босна.
Орбин каже да на Светопелеков - Светоплуков позив кардинали дођоше у Илирик и у његову престоницу које беше у равницама Далме где окупичитаво краљевство. Сирмијум је несумњиво био и за хришћане средиштеИлирика — „Глава Илирика“. Овај сабор на великом пољу Далми могао јебити само у близини престоног места Светоплука и његове Мораве. Светоплуково престоно место је био Сирмијум на Сави где је била и Методијева катедрала у којој је и сахрањен
https://kojeprvipoceo.rs/odbranimo-istoriju-rs/
Fakat da je to netačno, ali ne menja činjenicu da je srpska istoriografija najbeznadežnije ogrezla u samoograničavanju do samoporicanja.Нашао сам у међувремену. Живојин Андрејић греши (приложени линк овдје стр. 129)
гдје позивајући се на Мавра Орбина поистовјећује Светопелека и Сватоплука.
Управо Мавро Орбин у свом писанију у првом дијелу нам пише (на италијанском овдје стр 45, превод овдје стр 108)
Pogledajte prilog 1538808
да су у питању двије личности. Сватоплук, којег помиње више аутора и који је ван сваке разумне сумње постојао, је владар (Орбин га титулише краљем) Велике Моравске која се по писанију других аутора простире на широком простору сјеверно од Драве, а готово извјесно измишљени Светопелек илити Будимир је наводни краљ некаквог краљевства Далмације које бјеше тако моћна сила у том времену да то краљевство нити један ни савременик ни каснији аутор, ни византијски ни франачки, није поменуо ни у једном спису.
Некако и овај примјер гдје Орбин у првом дијелу списа убацује поред Сватоплука и Светопелека позивајући се на ЉПД (други део његовог списа је препис ЊПД) би могао дати потврду да је управо Орбин компилатор који је на основу фрагмената неколико рукописа, један од њих је и тзв хрватска редакција ЉПД, који су му били доступни. још што шта домислио и да би он могао бити аутором, или фалсификатором, тог списа ЉПД, теорија коју заступа једна француска историчарка.
I Dubravka Stojanović potrčala u zagrljaj ustašama Bešlinu, Goldštajnu & Co?! Sreća njihova nisam na vlasti, strašno bi to bilo!https://kojeprvipoceo.rs/odbranimo-istoriju-rs/
https://www.youtube.com/watch?v=Hy0puWfU_-I
https://www.svobodnaevropa.bg/a/30692632.html
Mиналата седмица, като финал на регионалния проект „Кой пръв започна?“, Центърът за културна деконтаминация в Белград излезе с декларация, озаглавена „В защита на историята“. Документът е подписан от над 470 историци, академични лица, писатели, личности от обществения, политически и културния живот на държавите, възникнали с разпадането на бивша Югославия.
Декларацията е резултат от тригодишен проект, развивал се между 2017 и 2020 г. от белградската неправителствена организация „К.Р.О.К.О.Д.И.Л.“ (Книжевно, регионално, собирање (окупљање на сръбски) кое ја отстранува досадата и летаргијата).
В неговите рамки историци от Словения, Хърватия, Сърбия, Черна гора и Северна Македония обсъждаха злоупотребата с миналото за политически цели, както и ревизионистичното отношение към историята в отделните държави. Сред участниците личаха познати имена в професионалите среди на историците като Дубравка Стоянович, Божо Репе, Твърдко Яковина, Хусния Камберович, Аднан Прекич, Миливой Бешлин, Петър Тодоров (последният член от страна на Скопие и на смесената българо-македонска комисия по исторически и образователни въпроси), Флориан Бибер, Александър Хемон, Иво Голдщайн и др.
Dotični bi mogao da počne od istorije svoje Bugarske, počev od formiranja terorističkog krila Egzarhije (VMRO) pa nadalje, sa sve austrougarski planovima za trajno rešavanje srpskog pitanja sa Ferdinandovom Bugarskom u glavnoj ulozi.https://kojeprvipoceo.rs/odbranimo-istoriju-rs/
https://www.youtube.com/watch?v=Hy0puWfU_-I
https://www.svobodnaevropa.bg/a/30692632.html
Mиналата седмица, като финал на регионалния проект „Кой пръв започна?“, Центърът за културна деконтаминация в Белград излезе с декларация, озаглавена „В защита на историята“. Документът е подписан от над 470 историци, академични лица, писатели, личности от обществения, политически и културния живот на държавите, възникнали с разпадането на бивша Югославия.
Декларацията е резултат от тригодишен проект, развивал се между 2017 и 2020 г. от белградската неправителствена организация „К.Р.О.К.О.Д.И.Л.“ (Книжевно, регионално, собирање (окупљање на сръбски) кое ја отстранува досадата и летаргијата).
В неговите рамки историци от Словения, Хърватия, Сърбия, Черна гора и Северна Македония обсъждаха злоупотребата с миналото за политически цели, както и ревизионистичното отношение към историята в отделните държави. Сред участниците личаха познати имена в професионалите среди на историците като Дубравка Стоянович, Божо Репе, Твърдко Яковина, Хусния Камберович, Аднан Прекич, Миливой Бешлин, Петър Тодоров (последният член от страна на Скопие и на смесената българо-македонска комисия по исторически и образователни въпроси), Флориан Бибер, Александър Хемон, Иво Голдщайн и др.