"Bečko-berlinska škola" vs novoromantičari II

Novi video Srbija Globala pod naslovom ''Kako su Srbi osnovali Ukrajinu - Nova Srbija i Slavenosrbija'', a u samom videu nikakvo objašnjenje, a kamoli dokaz kako su Srbi osnovali Ukrajinu. Čak to nije ni tema videa, već se drži kratko predavanje o istoriji Nove Srbije i Slavo-Srbije i Srbima koji su tamo živeli. Većina iznesenih podataka može da se skine sa Vikipedije.


Све је то добро, али зашто не говоримо о реалном броју становника Слaвеносрбије и Нове Србије.
Све до краја 17. века у Русији Срби нису издвајани као посебна група из укупне масе православних балканских народа. Петар I је постао први руски цар, који је обратио пажњу на „словенско питање“.
Још једна ствар која се прећуткује је да се према пописима становништва у два региона мање од 5% становништва изјаснило као Срби.
Судска истрага против J. Хорвата интересантна је пре свега по томе што омогућава да утврдимо стварне размере досељавања аустријских Срба у Русију средином 18. века. Историографије дају различите бројке за ову представу: Али у време суђења Joвану Хорвату, извршен је попис српских насеља у Украјини, који је утврдио да су у децембру 1763. године од 26.740 мушких становника Нове Србије само 1.043 били Срби, или мање од 4%. У насељима Слaвеносрбије националност није проверавана, али се испоставило да је уместо 4.264 људи распоређених у колонију, у пуковима било свега 1.264 лица.
Потешкоће са регрутовањем добровољаца у Аустрији натерале су J. Хорвата да прибегне свакојаким триковима. Случај је био компликован чињеницом да је руска влада убрзо закључила сличан споразум са другим пограничним официрима И.Шевићем и Р. Прерадовићем, који су такође добили чин генерала и основали такозвану Словеносрбију у Украјини. Сва тројица су морали некако да саставе војнe пукове: било је на располагању неколико стотина људи, али су биле потребне хиљаде. Почела је међусобна манипулација војницима, мештани, одбегли сељаци и свакакви случајни људи почели су да се уписују у пукове као „Срби“.
Такође треба нагласити да руска историографија донекле преувеличава добровољне циљеве српских граничара, који су, како неки тврде, настојали да се уједине у Русији због верских прогона и других угњетавања у Аустрији. Прави мотиви за пресељење били су једноставнији. О њима је у једном од својих извештаја искрено говорио Д.М. Голицин: „...сви, ко год да, траже новац, а без тога се не нађе ниједан ловац да уђе у Русију"
О Митићевој тврдњи да су Славеносрбија и Нова Србија биле српске републике, не треба ни расправљати. То је апсолутно нетачно.
 
Poslednja izmena:
Све је то добро, али зашто не говоримо о реалном броју становника Слaвеносрбије и Нове Србије.
Све до краја 17. века у Русији Срби нису издвајани као посебна група из укупне масе православних балканских народа. Петар I је постао први руски цар, који је обратио пажњу на „словенско питање“.
Још једна ствар која се прећуткује је да се према пописима становништва у два региона мање од 5% становништва изјаснило као Срби.
Судска истрага против J. Хорвата интересантна је пре свега по томе што омогућава да утврдимо стварне размере досељавања аустријских Срба у Русију средином 18. века. Историографије дају различите бројке за ову представу: Али у време суђења Joвану Хорвату, извршен је попис српских насеља у Украјини, који је утврдио да су у децембру 1763. године од 26.740 мушких становника Нове Србије само 1.043 били Срби, или мање од 4%. У насељима Слaвеносрбије националност није проверавана, али се испоставило да је уместо 4.264 људи распоређених у колонију, у пуковима било свега 1.264 лица.
Потешкоће са регрутовањем добровољаца у Аустрији натерале су J. Хорвата да прибегне свакојаким триковима. Случај је био компликован чињеницом да је руска влада убрзо закључила сличан споразум са другим пограничним официрима И.Шевићем и Р. Прерадовићем, који су такође добили чин генерала и основали такозвану Словеносрбију у Украјини. Сва тројица су морали некако да саставе војнe пукове: било је на располагању неколико стотина људи, али су биле потребне хиљаде. Почела је међусобна манипулација војницима, мештани, одбегли сељаци и свакакви случајни људи почели су да се уписују у пукове као „Срби“.
Такође треба нагласити да руска историографија донекле преувеличава добровољне циљеве српских граничара, који су, како неки тврде, настојали да се уједине у Русији због верских прогона и других угњетавања у Аустрији. Прави мотиви за пресељење били су једноставнији. О њима је у једном од својих извештаја искрено говорио Д.М. Голицин: „...сви, ко год да, траже новац, а без тога се не нађе ниједан ловац да уђе у Русију"
О Митићевој тврдњи да су Славеносрбија и Нова Србија биле српске републике, не треба ни расправљати. То је апсолутно нетачно.
Ne znam koliki su tačni procenti Srba bili u dve regije. Mislim da sam ranije pročitao oko 20-30%. Naravno da to nisu republike, jer republika ne idu uz monarhiju, a i zna se koji su atributi republike. U najboljem slučaju pokrajine.
 
Ne znam koliki su tačni procenti Srba bili u dve regije. Mislim da sam ranije pročitao oko 20-30%. Naravno da to nisu republike, jer republika ne idu uz monarhiju, a i zna se koji su atributi republike. U najboljem slučaju pokrajine.
Подаци су из књиге коју је објавио Историјски факултет Калињинградског државног универзитета. Као извори информација наведена су два посебно важна извора: РГАДА (Руски државни архив за древна документа) и Полное собрани законов Россијској империи, са годином 1649 - Т 16.

Информације које пружа Србија Глобал, a и не само то, нису засноване на тачним чињеницама из руских извора, већ на претераним наративима о мору Срба и топонимима у Руском царству, којих није ни било.

1658425902200.png
 
https://www.researchgate.net/public..._EZIKOVIA_SVAT_NA_RANNIA_EVROPEJSKI_MODERNIZM

Око 2 сата читања - селективно. У суштини, две речи о књизи – књига покушава да хронолошки сагледа проблем словенског језика после 15. века и како га је идентификовала тадашња "лингвистичка" европска наука. Наравно, фокус је на бугарском језику у 16. и 17. веку и зашто се овај језик посебно не помиње. По мом мишљењу, књига није намењена ужим научним круговима, већ широј публици и садржи прилично површно (а то је можда и циљ аутора) тумачење извора из 16. века као што су Постел, Геснер, Библиандер и Вранчић.
И нешто занимљиво што нисам знао, Библиандер и Геснер поистовећују Бугаре са Рашанима.
 
@Q. in perpetuum hibernum

Ево шта је занимљиво – осим што Рашани и Бугари се помињу као један народ , овде има и Мизи, а под Сарбима се мисли на Лужичане.
И још нешто, што неки форумаши из суседне украјинске теме не разумеју и сеју заблуде, претварајући тиме тему у једну велику токсикозу : Руси се помињу као Московити, а Украјинци као Рутени.

1658874598203.png




1658875369589.png
 
Poslednja izmena:
Ево шта је занимљиво – осим што Рашани и Бугари се помињу као један народ , овде има и Мизи, а под Сарбима се мисли на Лужичане.
И још нешто, што неки форумаши из суседне украјинске теме не разумеју и сеју заблуде, претварајући тиме тему у једну велику токсикозу : Руси се помињу као Московити, а Украјинци као Рутени.
Књига је објављена у Цириху 1548. године. и сматра се једним од првих покушаја „лингвистичких” радова.

1658875662037.png
 
Књига је објављена у Цириху 1548. године. и сматра се једним од првих покушаја „лингвистичких” радова.

Pogledajte prilog 1194514
У ствари, ако говоримо о језичком уређењу на глобалном нивоу: можда би онда прво дело било Гијома Постеља из 1538 (мада са доста нетачности), иако је он буквално плагирао велики део својих информација из разговора са Тезејем Амброзиом 1537. године.
 
Под Рашком се мисли на познију Румелију, под Бугарима само део Јантра-Дунав-Балкан планина- Црно море.
Наравно, како је @Сребрена рекла - Рашка је заправо Румелија ..... Ја још чекам твоје доказе о српском језику између Јантре и Дунава...
 
Наравно, како је @Сребрена рекла - Рашка је заправо Румелија ..... Ја још чекам твоје доказе о српском језику између Јантре и Дунава...

Brkanje Rašana sa Bugarima ne bih rekao da ima nekakve veze sa Rumelijom.

O tome sam već pisao, citirajući papu Pija II na susednoj temi. On na jednom mestu piše jedno, a na drugom sasvim drugo, dovodeći do toga da se brkaju ti pojmovi tj. da se Rašani dovedu u vezu sa Bugarima, zato što se navode zasebni etnikonu u odnosu na Srbe.

Uzrok te podele nastaće oko 1300. godine u vreme diferencijacije Srbije i Raške kao dva zasebna politička entiteta, na temelju podele vlasti između kralja Milutina i Dragutina iz Deževskog sporazuma. Od tada pa sve do modernog vremena biće govora o dva naroda, Srba i Rašana.

Ako govorimo o arhaičnim terminima, Gornja Mizijs je Srbija, a Donja Bugarska. To znači da se arhaični etnonim Mizi može tumačiti dvojako; ili za Srbe ili za Bugare. A pošto se Rašani navode zasebno od Srba, te jerbo su i oni Mizi, došlo je tako negde posle XV veka do asocijacije Raške sa Bugarskom.
 
Brkanje Rašana sa Bugarima ne bih rekao da ima nekakve veze sa Rumelijom.
Наравно, мој коментар је био ироничан према @Сребрена.
Рашка је заправо Румелија, могао би да каже неко ко и не зна шта је Румелија.
 
Poslednja izmena:
Uzrok te podele nastaće oko 1300. godine u vreme diferencijacije Srbije i Raške kao dva zasebna politička entiteta, na temelju podele vlasti između kralja Milutina i Dragutina iz Deževskog sporazuma. Od tada pa sve do modernog vremena biće govora o dva naroda, Srba i Rašana.

Naravno ovo su budalastine. Sve je ovde ustaski zbrkano, i narodi i knezevine i carevina.
 
Nikada Srbija i Raska nisu bili razdvojeni. Raska je u Srbiji. Raska je sve van primorskih knezevina do Trnova u dansnjoj Bugarskoj.
Srbija je naziv za vise banovina, od koji je jedna Raska.
Sa druge strane, Raska nikada nije bila u Bugarskoj i uvjek je bila zasebna od Bugarske a ne od Srbije.
Trece, nikada, od gotskog period, dakle od stvaranja Velike Moravske i Srbije, nikada Rasani nisu bili zaseban narod od Srba. Oni su bili zasebni u vrijeme Rima kao Sarmati, Rasolani, itd. Uvjek su bili Srbi jer su dio Veliko Moravskog Carstva i Srbije a ne Bugarske.
 
Nikada Srbija i Raska nisu bili razdvojeni. Raska je u Srbiji. Raska je sve van primorskih knezevina do Trnova u dansnjoj Bugarskoj.
Srbija je naziv za vise banovina, od koji je jedna Raska.
Sa druge strane, Raska nikada nije bila u Bugarskoj i uvjek je bila zasebna od Bugarske a ne od Srbije.
Trece, nikada, od gotskog period, dakle od stvaranja Velike Moravske i Srbije, nikada Rasani nisu bili zaseban narod od Srba. Oni su bili zasebni u vrijeme Rima kao Sarmati, Rasolani, itd. Uvjek su bili Srbi jer su dio Veliko Moravskog Carstva i Srbije a ne Bugarske.

Ma ne, nikada. Čak ni kada je postojao srpski kralj Dragutin i raški kralj Milutin, odnosno odvojeno, Srbija i Raška?

:roll:
 

Back
Top