Bajke i priče u psihoanalizi i psihoterapiji

Borac za prava zivotinja:
Ooo, tema je opet isplivala na površinu! :)

Mogu mitovi, Nensi, why not?
I pre nego što razmislim o prototipu Heraklea u mom okruženju, htela bih da vas podsetim na simpatičnu priču o Pinokiju.
Knjiga o drvenom bludnom sinu, lutku koji nije hteo da postane marioneta, nastala je davne 1880. god. iz pera Karla Kolodija.

pinokio.jpg


Da li smo kao deca nešto naučili iz te priče, osim toga da su u laži kratke noge i ... dug nos?
Kliknite za proširenje...

Ček, Borčice, ovo sam totalno previdela. Kako kao deca? :confused:
......

Pinokio je otišao od tvorca (oca) jer nije hteo da bude lutak, marioneta, a na kraju se vratio istom i oživeo :think:
 
Nancy011:
Ček, Borčice, ovo sam totalno previdela. Kako kao deca? :confused:
......

Pinokio je otišao od tvorca (oca) jer nije hteo da bude lutak, marioneta, a na kraju se vratio istom i oživeo :think:
Kliknite za proširenje...

Mislila sam "dok smo bili deca".

Buntovni sin koji prolazi kroz buran period odrastanja, na kraju se vraća kući i oživljava ("drven" - tvrdoglav?). Pinokio je problematičan: beži iz škole, druži se sa šljamom ... i oživljava tek pošto prihvata odgovornost, a odgovornost je odlika zrelih i iskusnih. Biti živ = biti odgovoran? I poštovati autoritete? :think:
 
Borac za prava zivotinja:
Mislila sam "dok smo bili deca".

Buntovni sin koji prolazi kroz buran period odrastanja, na kraju se vraća kući i oživljava ("drven" - tvrdoglav?). Pinokio je problematičan: beži iz škole, druži se sa šljamom ... i oživljava tek pošto prihvata odgovornost, a odgovornost je odlika zrelih i iskusnih. Biti živ = biti odgovoran? I poštovati autoritete? :think:
Kliknite za proširenje...
ili razdvojiti prave vrednosti od laznih?:)
 
Borac za prava zivotinja:
Pored danas dominirajuće psihoanalize i bihevior-terapije, postoji i tzv. pozitivna terapija iranskog psihijatra Nosrata Peseškijana. Da ne bih sad naširoko ... On (i njegovi sledbenici) u psihoterapiji primenjuju priče i bajke, što prilično podseća na geštalt terapijsku upotrebu bajki, u kojoj bajka služi samo kao obrazac za neku drugu, novu pričicu ili lično igranje uloge iz bajke od strane pacijenta ili člana grupe u kojoj se odvija neka vrsta psiho-drame.

Ovu temu sam zamislila ne, naravno, kao psihoterapiju, već kao igru – što nikako ne umanjuje značaj onog što će ovde biti izrečeno.
Dakle: izabrati bajku ili priču, ukratko je prepričati, improvizovati je na svoj način, tumačiti likove onako kako ih VI vidite – potpuno neopterećeni oficijelnim tumačenjima i analizama.
Budite kreativni.
Zaboravite sve zaključke koje ste stekli dok ste bili deca.
Pokušajte da neku bajku ili priču za decu pročitate sad, kad ste odrasli, i sagledate nove slojeve skrivenih sadržaja i poruka.

Poenta je otkriti:
a) različitost naših shvatanja tih priča i bajki SADA u odnosu na NEKAD
b) stereotipiju na kojoj smo odrastali (koliko je ona bila konstruktivna a koliko pridonela stvaranju naših predrasuda)


Za početak, "Trnova Ružica". Šta mislite o ovoj bajci? Šta je njena poruka?
Kliknite za proširenje...
Radoznalost je ubila mačku, ALI, mačka ima 9 života !:sije: ;)
 
Borac za prava zivotinja:
Mislila sam "dok smo bili deca".

Buntovni sin koji prolazi kroz buran period odrastanja, na kraju se vraća kući i oživljava ("drven" - tvrdoglav?). Pinokio je problematičan: beži iz škole, druži se sa šljamom ... i oživljava tek pošto prihvata odgovornost, a odgovornost je odlika zrelih i iskusnih. Biti živ = biti odgovoran? I poštovati autoritete? :think:
Kliknite za proširenje...

Biti ziv je mnogo vise od biti samo odgovoran.Postovati autoritete ne znaci klanjati im se,vec saslusati sta kazu i razmisliti o tome i tek tada doneti svoj sud,koji moze ili ne mora biti identican onom sto je izrekao autoritet(kakva uzasna rec).Ali bezati nije resenje.Ipak,deca cesto beze,jer nisu u poziciji da se 'suprotstave' autoritetu i to je deo odrastanja.Ucimo kako na pravi nacin da prihvatimo autoritete.Kada osetimo da smo ravnopravni sa autoritetom tada pocinjemo da slusamo(cujemo).Kada se javi osecaj ugrozenosti ili se radi o losem,laznom autoritetu ili jos nismo spremni da prihvatimo ravnopravnost sa pravim autoritetom.
 
Jedna digresija:
Na Vikipediji, u članku o Andersenu, doslovce piše:

"Andesen nije „cmizdrav“, već romantik, a iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti- kopanje očiju i sl.)."

Kao prvo, SVE bajke su romantičarske forme; štaviše, sakupljanje folklornih priča i jeste bio prvi impuls romantizma (buđenje nacionalnog duha). SVI romantičari su bili "cmizdravi" a ponekad – iz današnjeg ugla – i do granica patetike. Romantizam i "cmizdravost" idu pod ruku, što nikako ne umanjuje značaj bilo Andersenovih, ili bajki koji su zapisivali i napisali drugi autori.
Tvrdeći da u Andersenovim bajkama nema surovosti (:eek: )autor članka je napravio kardinalnu grešku: zar u Devojčici sa šibicama nema surovosti? Zar u Maloj Sireni nema surovosti? Ili u bajci „Crvene cipelice“, gde devojčica Karen nosi začarane cipele koje plešu same od sebe pa zbog svoje opsednutosti magičnim cipelicama i jedne, naoko, sitne neposlušnosti, biva kažnjena. Pred njom je užasan izbor: da li da joj odrube glavu ili odseku stopala? Karen bira ovo drugo, jer čarobne cipele mogu da je nose umesto nogu. Zar to nije (dovoljno) surovo?
Pisac članka na Vikipediji očigledno je upoređivao Andersena sa braćom Grim, čije su bajke eksplicitnije mračne, odnosno strašne.. Možda su reakcije jednog deteta deteta na Grimove bajke – strah, užas, a na Andersenove – tuga; pouka u prvom slučaju: "Pazi, ovo će ti se desiti ako ne budeš dobar/poslušan", a u drugom:" Tvoja sudbina je u tvojim rukama, samo se rukovodi načelom Dobrog i veruj u božansku pravdu." Međutim, razlika u motivima i stilu pisanja ne umanjuje činjenicu da i u Andersenovim bajkama ima surovosti – ne toliko ogoljene, ali svakako prisutne.

Ono što me je takođe šokiralo, to je što isti autor kaže kako u Andersenovim bajkama nema previše fantastike. Pa da nema fantastike, to i ne bi bile bajke! Fantazija ili, jednostavno rečeno, sanjarija, maštarija, u osnovi je psihološki svesni preobražaj pojmova u neke nove, koji nisu dati u opažanju. Produktivna fantazija je ona koja prozvodi nove tvorevine i ima dalekosežan značaj u umetnosti, a posebno u bajkama.

Možemo o "Maloj sireni". :)
Btw, mnogi kritičari tumačili su lik male sirene kao Andersenovu autoprojekciju, tj. odraz njegove biseksualnosti ... a tumačenje umetničkog dela isključivo pomoću autorovih biografskih podataka, kao neku njegovu mračnu tajnu koju je negde morao da ispovedi, predstavlja sakaćenje i autora i dela.
 
...bajke su zeljene neispunjenosti i pocetak kraja svim iluzijama kad uhvatis neciji pogled ili posaljes pogled sa zeljom da se napije a i ne mora se vratiti...bajke su moguce zelje da se ponasamo zadovoljiti biljkovanjem i animalizovanjem ...
Price nas odaju kad se ispovijedamo a samoanaliticari smo kad se rvemo sa njima pa makar non-stop gubili ...price koje govorimo analiticaru su nista novo ali on mora znati da ti nijesi dosao zbog te price nego da te shvati psihoanaliticar da je red na njega ...
 
Pa slazem se sa tobom, mislim da nemam sta da dodam...
Osim ovog zapazanja-to me je uvijek zalostilo kad sam bila mala-
dio kad je otac pretvara u covjeka, i ona izlazi iz vode u onoj preliepoj svjetlucavoj haljini :heart:
Tada bih uvijek padala u neku djeciju depresiju, pri pomisli da je otac mogao da je pretvori u covjeka, onda ne bi morala da odlazi kod Ursule, i "mijenja" ih za nesto...
Da je otac razumio, bilo bi lakse :mrgreen:
 
Borac za prava zivotinja:
Pored danas dominirajuće psihoanalize i bihevior-terapije, postoji i tzv. pozitivna terapija iranskog psihijatra Nosrata Peseškijana. Da ne bih sad naširoko ... On (i njegovi sledbenici) u psihoterapiji primenjuju priče i bajke, što prilično podseća na geštalt terapijsku upotrebu bajki, u kojoj bajka služi samo kao obrazac za neku drugu, novu pričicu ili lično igranje uloge iz bajke od strane pacijenta ili člana grupe u kojoj se odvija neka vrsta psiho-drame.

Ovu temu sam zamislila ne, naravno, kao psihoterapiju, već kao igru – što nikako ne umanjuje značaj onog što će ovde biti izrečeno.
Dakle: izabrati bajku ili priču, ukratko je prepričati, improvizovati je na svoj način, tumačiti likove onako kako ih VI vidite – potpuno neopterećeni oficijelnim tumačenjima i analizama.
Budite kreativni.
Zaboravite sve zaključke koje ste stekli dok ste bili deca.
Pokušajte da neku bajku ili priču za decu pročitate sad, kad ste odrasli, i sagledate nove slojeve skrivenih sadržaja i poruka.

Poenta je otkriti:
a) različitost naših shvatanja tih priča i bajki SADA u odnosu na NEKAD
b) stereotipiju na kojoj smo odrastali (koliko je ona bila konstruktivna a koliko pridonela stvaranju naših predrasuda)

Za početak, "Trnova Ružica". Šta mislite o ovoj bajci? Šta je njena poruka?
Kliknite za proširenje...

Pa da vidimo - Pepeljuga - neki kažu najljepša bajka
Dok smo bili djeca bajka nas je trebala usmjeriti prema ''korisnim'' koje su ujedno ''morale'' djetetu biti što jednostavnije prikazane vrijednosti.
Budimo lijepe, dobre, strpljive, vrijedne, darovite, pametne - jesam li koju vrlinu zaboravila?..i sve će se to nagraditi ...
Nasuprot toga - zle sestre - totalna suprotnost - lijene, ružne, netalentovane, glupe, zavidne - kažnjene
Da li u stvarnosti postoje takve dvije armije suprotnih ljudi?
Da li je priroda željela takvu podjelu ljudi?
Kako je to moglo uticati na nas u negativnom smislu - pa da i dan danas postoje predrasude - ako vidimo da neko ima jednu vrlinu, lako mu dodamo i drugu i obrnuto - stereotipizacija ljudi - podjela na one ''koji su ispali dobro'' i one ''koji nisu ispali dobro''.
A kakva je zapravo stvarnost?
Priroda želi da sva njena stvorenja žive - osobine su izmješane - te dvije krajnosti uopšte i ne postoje.
A ''dobra vila'' koja će nas nagraditi - dobro ja u prirodnu ravnotežu vjerujem - i u to da svako na kraju dobije šta je zaslužio - al kad nam je najteže, prave se odluke, borba ili bijeg, odlučujemo - a ništa ''ne pada s neba''.
Dobro i zlo - pojednostavljivanje ...
 
Borac za prava zivotinja:
Poenta je otkriti:
a) različitost naših shvatanja tih priča i bajki SADA u odnosu na NEKAD
b) stereotipiju na kojoj smo odrastali (koliko je ona bila konstruktivna a koliko pridonela stvaranju naših predrasuda)
Kliknite za proširenje...

Bajka predstavlja razvijenu, stilizovanu priču fantastične sadržine, u čiju se istinitost ne veruje i ta činjenica
predstavlja polaznu tačku prilikom slušanja/čitanja, kako u dečijem tako i u svetu odraslih...
Opstajući kroz vekove, bajka je, kao ni jedna druga forma, nosila pečat pojedinačnog tvorca, njegove sredine i naroda kome pripada, ali je istovremeno ostala baština i blago svekolike civilizacije..
.
Bezbrojne dimenzije bajke istraživali su naučnici, ali njihove metode nikada nisu obuhvatale potpuno fluidnu, složenu prirodu oblika.
Možda su mnogoznačnost bajke bolje osećali umetnici, koristeći njeno bogatstvo za oblikovanje svojih srećnih ili malih prinčeva i malih sirena.
Iz tog izobilja usmene bajke raskrilili su se prostori svetova skrivenih iza ogledala, nikada dovršene priče, koja vodi
neke nove družine kroz večita iskušenja borbe dobra i zla, od crne kule sred Mordora do zvezdanih kapija, od ratova zvezda do tajnovitih odaja Hogvortsa itd...

Btw...Edvard Tejlor je u svom delu "Primitivna kultura" krajem XIX veka izložio svoje zanimljivo mišljenje
o bajkama i pripovetkama..on je smatrao da se jednom stvorene predstave iz bajki kod dece, kao svojevrsni survivali (preživeli segmenti)
prenose i u naredne, buduće etape evolucije kulture..

Dakle..jasno je da ja volim bajke...:mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Metla na vestici:
e al primetih jednu caku
u vecini slucajeva glavna junakinja nema majku
ili ima samo oca
ili oca i macehu koja zeli da je se resi

sta to autori imaju protiv majcinske figure :confused:
Kliknite za proširenje...

sadasnje i nove bajke se odnose kao Stari i Novi zavet

stare bajke su uzimale za junake dramaticne i karakteristicne psiholoske profile: kao sto su
1. zensko siroce- najugrozeniji clan drustva tog perioda
2. Ivan carevic- najmladji od 3 brata, i najbolji: najmladje dete koje ima najbolje uslove za razvoj potencijala,
dok ga starija braca i ne vole bas

sadasnje bajke su u najboljem slucaju "Artur i Minimoji"- lagana lepa bajka bez boli ... Savremeni zavet :think:
princeze novih bajki su sve osim princeza na zrnu graska, pogotovo u ekranizovanim verzijama ;)



prelepa tema, ja sam na zenama vec pretpostavila da se zaboravilo kako je zaista zavrsila Mala Sirena :rumenko:
nikada nisam obozavala Diznijeve Pepeljuge, Sneguljice..... volela sam zivotnije, teze bajke- ruske, Hans K.A., bracu Grim, indijske, indijanske, grcku mitologiju, Belu grivu :aha:
nemam ih pri sebi da se potsetim i nakuckam koju
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Biblioterapija u borbi protiv depresije i stresa
Odgovora
10
Pregleda
332
milsu
milsu
Džudi S
Stereotipi i predrasude
2
Odgovora
37
Pregleda
688
buudala
buudala
Džudi S
Sinovi i kćeri ambisa
Odgovora
12
Pregleda
462
Zelena milja
Zelena milja

Back
Top