Аустроугарски ултиматум Србији 23. јула 1914. године

[Khal Drogo]

Како сам већ примијетио у претходној објави, одлука о нападу Аустро-Угарске на Србију је донешена на састанку министарског савјета монархије 7. јула. Сви учесници осим Иштвана Тисе (мађарски предсједник владе), који се и даље противио, сложили су се о неопходности рата против Србије, било директним нападом. без претходног упозорења или постављањем ултиматума са неприхватљивим захтјевима.

Важно је и да је гроф Тиса на састанку 7.јула у тим ставовима усамљен, сви други у министарском вијећу имају другачије мишљење (Абертини, овдје стр. 168)

С друге стране, сви присутни, изузев Тисе, сматрају да би чисто дипломатски успјех, чак и када би се завршио огромним понижењем Србије, био безвриједан и да се стога морају постављати овако далекосежни захтјеви. на Србију што би учинило вјероватним њихово одбијање, како би се војним операцијама отворио пут за радикално решење.

Да је одлука о ратним операцијама већ донешена доказује разговор Леополда Бертолда (министа спољних послова) и Конрада вон Холцендорфа (начелника генералштаба) 8.јула (Абертини овдје стр 171-2)

Превод на српски;

Пошто је Бертолд одложио посјету цару до 9ог., Конрад га је позвао 8ог јула у 18 часова. и речено му је захтјевима који су требали бити садржаним у ултиматуму Србији са кратким роком од двадесет четири или четрдесет осам сати. За претпоставити је да ће Србија одбити захтјеве да би по истеку рока услиједила мобилизација и рат.
Али Бертолд је и даље сумњао у цео подухват:
Бертолд: "Шта ће се десити ако Србија допусти да ствари дођу до тачке мобилизације, а затим капитулира у потпуности?*
Конрад: 'Онда ми вршимо инвазију/
Бертолд; "Да, али ако Србија једноставно не учини ништа?'
Конрад: "Онда Србија остаје окупирана док се не надокнаде ратни трошкови.“
Бертолд: Нећемо слати ултиматум до након жетве и након завршетка сарајевске истраге. . .
Конрад: 'Када треба да иде ултиматум?'
Бертолд: "За двије недеље. Дана 22. јула. Било би добро да ви и министар рата накратко одете на одсуство, како би имали привид да се ништа не дешава. . . .'
Бертолд: "Ако уђемо у Србију и заузмемо довољну територију, шта онда?“
Конрад: "Окупација територије ништа не рјешава, треба да идемо даље док не побиједимо Војску Србије.
Бертолд: 'А ако нам то дозволи?'
Конрад: "Онда инсистирамо на томе да се демобилише и разоружа. Када дођемо до те тачке, остало ће доћи само од себе/
Бертолд: "Никако не предузимајте сада никакве кораке који би нас могли издати; не сме се радити ништа што би привукло пажњу
Да би удобровољио Тису, Берхтолд му је истог дана (8. јула) написао приватно писмо:

Наредних дана једини који се опирао у министарском вијећу гроф Тиса је пристао да подржи рат против Србије (Фишер, овдје стр 56)

Сам ултиматум 23.јула са неприхватљивим захтјевима је био само форме ради. Била какав одговор Србије не би одложио планирано злочињење.

 

[Zaštitnik Benedikt]

Како сам већ примијетио у претходној објави, одлука о нападу Аустро-Угарске на Србију је донешена на састанку министарског савјета монархије 7. јула. Сви учесници осим Иштвана Тисе (мађарски предсједник владе), који се и даље противио, сложили су се о неопходности рата против Србије, било директним нападом. без претходног упозорења или постављањем ултиматума са неприхватљивим захтјевима.

Важно је и да је гроф Тиса на састанку 7.јула у тим ставовима усамљен, сви други у министарском вијећу имају другачије мишљење (Абертини, овдје стр. 168)

Да је одлука о ратним операцијама већ донешена доказује разговор Леополда Бертолда (министа спољних послова) и Конрада вон Холцендорфа (начелника генералштаба) 8.јула (Абертини овдје стр 171-2)

Превод на српски;

Наредних дана једини који се опирао у министарском вијећу гроф Тиса је пристао да подржи рат против Србије (Фишер, овдје стр 56)

Сам ултиматум 23.јула са неприхватљивим захтјевима је био само форме ради. Била какав одговор Србије не би одложио планирано злочињење.

Luigi Albertini je bio novinar koji je pisao pozeljan narativ za ono vreme, kao pre njega Robert Seton Watson cija je knjiga u rekordnom vremenu prevedena na skoro sve evropske jezike. nije tesko pogoditi u cijem interesu i sa kojim ciljem.

 

[Casual Observer]

да, али реалан повод за рат је дала Србија, то не смемо заборавити. прихватањем ултиматума могла се бар ослободити војне хунте, која је и гурнула земљу у катастрофу.

Kakve crne “vojne hunte”? K und k je posle Kumanova i Bregalnice donela odluku da Srbija, kao smrtna opasnost za Austrougarsku prosto mora da nestane.

 

[Casual Observer]

То упорно тражење кривице на српској страни увијек и у свакој прилици, упорно инзистирање да је Србија крива за те догађаје јесте својствено србофобичном корпусу у окружењу, као и аутошовинистичким грлима а богами и савременим потурицама међу Србљем, али толика задојеност, опсесија српским измишљеним "гријесима". некаквим злим силама у земљи Србији, војним хунтама и шта све не, прелази у сферу патологије.

Но овдје је кључно сагледати одговор на једно питање. Да ли се напад Аустро-Угарске на Србију могао избјећи на било који начин?

Одговор. Није. Та опција је и прије 1914-е била присутна у аустро-угарским круговима, тражио се само изговор. Најагресиовнији у сталним позивима да се "превентивно" нападне Србија бјеше извјесни Франц Конрад фон Хецендорф, начелник генералштаба, практично трећа личност по важности у монархији, који је те позиве упућивао од 1906.године, по британском историку Џону Мејсону (The Dissolution of the Austro-Hungarian Empire, 1867-1918, стр 66), само током 1913-е и 1914-е до јуна мјесеца најмање двадесет пет пута је позивао на рат против Србије. Заправо рат је одлаган само због тврдоглавости цара Франца Јосифа да не попусти пред таквим захтјевима.

Када су у питању догађаји након сарајевског атентата, одлука о рату је донешена много прије самог ултиматума, према њемачком историку Фрицу Фишеру (овдје стр. 56-57)

Одлука о нападу је донешена на састанку министарског савјета монархије 7. јула. Сви учесници осим Иштвана Тисе (мађарски предсједник владе), која се и даље противио, сложили су се о неопходности рата против Србије, било директним нападом. без претходног упозорења или постављањем ултиматума са неприхватљивим захтјевима (значи ово пише њемачки историк). Овај Иштван Тиса је врдао још који дан због страха да ће напад Аустроугарске на Србију довести до интервенције Русије, међутим и он је попустио. Но оно што је важно јесте да нам Фишер баш на тој и наредној страници пише да је Њемачка не само охрабривала Аустро-Угарску да нападне Србију већ да се таква прилика не смије пропустити. Само су инзистирали да се прије напада упути ултуиматум са наравно неприхватљивим захтјевима.

Битно за ову тему јесте, одлука о нападу на Србију је донешена много прије 23.јула а ултиматум са неприхватљивим захтјевима је био само форме ради.

толика задојеност, опсесија српским измишљеним "гријесима". некаквим злим силама у земљи Србији, војним хунтама и шта све не, прелази у сферу патологије.

Narativ, tj reorija zavere koju su svesno širili i šire mediji, nekad B92 i Peščanik, sada N1.

 

[Casual Observer]

иди, бави се видео клиповима. размишљање је сувише захтевно за тебе.

Bolje nek oni zagledani u svetlu budućnost uporede kretanja odnosa GDP Nemačke i Kine u periodu 1990-2025.

 

[Khal Drogo]

Luigi Albertini je bio novinar koji je pisao pozeljan narativ za ono vreme,

Сад баш? Добро, то је твоје мишљење. Но Луиђи Албертини је и историчар првог свјетског рара, важио је ауторитетом за ту материју, његово мишљење је уважавано, његови наводи су добро документовани.
Поред Албертинија имамо урадак њемачког историка Фрица Фишера, америчког историка Дејвида Фромкина који су писали о тим данима јулске кризе, имамо и друге ауторе, и из писања поменутих произилази закључак да је одлука о нападу Аустро-Уфарске на Србију донесена много прије 23.јула и ултиматума и да је тај ултиматум, за који је узгред а британски државни секретар Едвард Греј поручио аустроугарском амбасадоруду (и та изјава је документована) да је најужаснији документ кога је једна држава икада упутила другој, био само форме ради. Ту било какав одговор не би одгодио планиране намјере Аустро-Угарске.

 

[Statler and Waldorf]

Kakve crne “vojne hunte”? K und k je posle Kumanova i Bregalnice donela odluku da Srbija, kao smrtna opasnost za Austrougarsku prosto mora da nestane.

па како би ти назвао групу одметнутих официра која је, противно вољи политичког врха државе и супротно основним интересима отаџбине, организовала атентат на страног престолонаследника, који је непријатељима дао савршен повод за рат који је отаџбину потпуно популационо опустошио и разорио?

 

[Khal Drogo]

па како би ти назвао групу одметнутих официра која је, противно вољи политичког врха државе и супротно основним интересима отаџбине, организовала атентат на страног престолонаследника,

Лупаш.

 

[Statler and Waldorf]

Лупаш.

па ко је организовао атентат? илуминати?!

 

[Софија]

па како би ти назвао групу одметнутих официра која је, противно вољи политичког врха државе и супротно основним интересима отаџбине, организовала атентат на страног престолонаследника, који је непријатељима дао савршен повод за рат који је отаџбину потпуно популационо опустошио и разорио?

Искрено говорећи, мени није јасно зашто су Срби морали да бране Солун и коме је то ишло у прилог?
Говорећи о популационом пустошену.

 

[Casual Observer]

Искрено говорећи, мени није јасно зашто су Срби морали да бране Солун и коме је то ишло у прилог?
Говорећи о популационом пустошену.

Smatraš da je Srbija trebalo da pristane na svoje ukidanje?

 

[Casual Observer]

па како би ти назвао групу одметнутих официра која је, противно вољи политичког врха државе и супротно основним интересима отаџбине, организовала атентат на страног престолонаследника, који је непријатељима дао савршен повод за рат који је отаџбину потпуно популационо опустошио и разорио?

Svesno se fiksiraš na epizodu koja nije bila ni uzrok ni povod Prvog svetskog rata.

Kako nazvati svesno usvajanje i neprekidne pokušaje nametanja za “istinu” izgovora za početak rata strane koja je taj rat vodila da bi uništila Srbiju i Srbe kao trajnu opasnost za opstanak Austrougarske?

 

[Casual Observer]

Искрено говорећи, мени није јасно зашто су Срби морали да бране Солун и коме је то ишло у прилог?
Говорећи о популационом пустошену.

Da li si nekada uzela u obzir proverivu činjenicu da je samo bugarska okupacija dela Srbije srpski narod koštala mnogo više života nego Solunski front?

 

[Zaštitnik Benedikt]

Сад баш? Добро, то је твоје мишљење. Но Луиђи Албертини је и историчар првог свјетског рара, важио је ауторитетом за ту материју, његово мишљење је уважавано, његови наводи су добро документовани.
Поред Албертинија имамо урадак њемачког историка Фрица Фишера, америчког историка Дејвида Фромкина који су писали о тим данима јулске кризе, имамо и друге ауторе, и из писања поменутих произилази закључак да је одлука о нападу Аустро-Уфарске на Србију донесена много прије 23.јула и ултиматума и да је тај ултиматум, за који је узгред а британски државни секретар Едвард Греј поручио аустроугарском амбасадоруду (и та изјава је документована) да је најужаснији документ кога је једна држава икада упутила другој, био само форме ради. Ту било какав одговор не би одгодио планиране намјере Аустро-Угарске.

Ma, ovde ste svi istoricari i svacije misljenje neko uvazava, pogotovu novinara nalogodavci koji ga i promovisu isto vazi i za "istoricare".
Jedno je tacno ser Edverd Grej i grof Tisai Istvan su jedini bili protiv rata.
Normalno je da je ultimatum unapred spreman.
Svako je imao svoj cilj pobednici unistenje tri carstva Nemacko carvo, AU monarhiju i svog saveznika Rusko carstvo u cemu su i uspeli.
A, kao sto znamo pobednik pise istoriju i nikada nije kriv.
Nego nesto drugo me interesuje kako uspevate i sto je bitnije kada vremenski da procitate i pregledate sav materijal koji postavljate, priznajem ne posedujem te sposobnosti pogotovu za citanje duzih tekstova u digitalnoj formi, nekada davno sam stampao digitalne knjige koje nisam mogao kupiti u stampanoj formi.
Ako i to zanemarimo meni za pracenje samo jednog profesora i citanja njegove jedne knjige treba vise vremena nego vama za spomenut materijal u postu na koji sam odgovorio.

 

[Zaštitnik Benedikt]

да је најужаснији документ кога је једна држава икада упутила другој,

Koliko puta je ova floskula i u koliko slucajeva upotrebljena?
Mislim da niko ne zna odgovor u najmanju ruku bi se spisak duzi vremenski period sastavljao.

 

[Khal Drogo]

па ко је организовао атентат? илуминати?!

Није искључено. Да ли је атентат епилог чињења младих српских родољуба вођених узвишеним циљем борбе против угњетавача или је иза атентата стајала шира завјера највиших политичких кругова у монархији, никад нећемо сазнати.

Да је српска обавјештајна служба организовала такав суманут подухват, а то је реално глупо и повјеровати, не би тај задатак повјерила студентарији без икаквог искуства у руковању оружјем већ би задатак повјерила искусним, прекаљеним оперативцима, који су се већ доказали у сличним акцијама.
Да ли је српска обавјештајна служба имала сазнања о намјерама српских младих родољуба? Према исказу са суђења Апису у солунском процесу, јесте. Но код тог исказа, знајући да му је судбина запечачена и да му слиједи смакнућче, Апис је преузимао кривицу и одговорност за нека чињења Малобабића како би му олакшао положај.
Но опет иде питање. Ако је српска обавјештајна служба имала сазнања о намјерама младих српских родопљуба, или начула, како је могуће да аустро-угарска сигурносна служба није имала та сазнања? Која бјеше итекако и способна и ефикасна.

Уопште око тог атентата имамо читав низ невјероватних ствари, несхватљивих безбједоносних пропуста, коинциденција, глупих (или можда са циљем) одлука. Прво Чабриновић баци бомбу, иста се одбије од пресавијеног поклопца аутомобила на улицу, па настаје метеж, збрка, Принцип и остали не знајући шта се догодило напуштају положај, Принцип одлази у једну продавниуцу и купује сендвич. Поворка се склања у Вијећницу, али не прекидају са активностима него настављају као да се ништа није десило. Што је већ са безбједносног гледишта несхватљиво. Па возач који је ускочио погријеши руту, након стотињак метара га заустављакју и кажу да је рута измијењена, исти се враћа у рикверц и нацрта баш на пар метара од Гавре док једе сендвич. И шта сада Србин да уради?
Толико глупости, пропуста, несхватљивог слиједа, да прво питање које се поставља јесте. Како се дођавола то уопште могло догодити?

Као и код било којег политичког атентата, пуна истина и позадина се никад неће сазнати. Ту иде још једно питање. Да ли се атентат и слијед догађаја уопште могао спријечити?

 

[Zaštitnik Benedikt]

Није искључено. Да ли је атентат епилог чињења младих српских родољуба вођених узвишеним циљем борбе против угњетавача или је иза атентата стајала шира завјера највиших политичких кругова у монархији, никад нећемо сазнати.

Да је српска обавјештајна служба организовала такав суманут подухват, а то је реално глупо и повјеровати, не би тај задатак повјерила студентарији без икаквог искуства у руковању оружјем већ би задатак повјерила искусним, прекаљеним оперативцима, који су се већ доказали у сличним акцијама.
Да ли је српска обавјештајна служба имала сазнања о намјерама српских младих родољуба? Према исказу са суђења Апису у солунском процесу, јесте. Но код тог исказа, знајући да му је судбина запечачена и да му слиједи смакнућче, је Апис преузео кривицу и одговорност за нека чињења Малобабића како би му олакшао положај.
Но опет иде питање. Ако је српска обавјештајна служба имала сазнања о намјерама младих српских родопљуба, или начула, како је могуће да аустро-угарска сигурносна служба није имала та сазнања? Која бјеше итекако и способна и ефикасна.

Уопште око тог атентата имамо читав низ невјероватних ствари, несхватљивих безбједоносних пропуста, коинциденција, глупих (или можда са циљем) одлука. Прво Чабриновић баци бомбу, иста се одбије од пресавијеног поклопца аутомобила на улицу, па настаје метеж, збрка, Принцип и остали не знајући шта се догодило напуштају положај, Принцип одлази у једну продавниуцу и купује сендвич. Поворка се склања у Вијећницу, али не прекидају са активностима него настављају као да се ништа није десило. Што је већ са безбједносног гледишта несхватљиво. Па возач који је ускочио погријеши руту, након стотињак метара га заустављакју и кажу да је рута измијењена, исти се враћа у рикверц и нацрта баш на пар метара од Гавре док једе сендвич. И шта сада Србин да уради?
Толико глупости, пропуста, несхватљивог слиједа, да прво питање које се поставља јесте. Како се дођавола то уопште могло догодити?

Као и код било којег политичког атентата, пуна истина и позадина се никад неће сазнати. ТУ иде хош једно питање. Да ли се атентат и слијед догађаја уопште могао спријечити?

Da li si sam dosao do ovog zakljucka?

 

[Khal Drogo]

Da li si sam dosao do ovog zakljucka?

Којег? У објави сам изнио три закључка и поставио три по мени важна питања који се намећу.

 

[Софија]

Smatraš da je Srbija trebalo da pristane na svoje ukidanje?

Стављам акеценат на питање коме је ишло у прилог да Србија изгине за излаз ка Медитерану? И чији излаз јер ми ту позицију свакако нисмо задржали?

 

[Zaštitnik Benedikt]

Којег? У објави сам изнио три закључка и поставио три по мени важна питања који се намећу.

Znaci na pitanje S&W odgovaras svojim zakljuccima i pitanjima koja ostavljas otvorena?
Nemam nista protiv, samo sam pitao da nije mozda opet neka novinarska konstrukcija, da odmah razjasnimo.

 

[Casual Observer]

Стављам акеценат на питање коме је ишло у прилог да Србија изгине за излаз ка Медитерану? И чији излаз јер ми ту позицију свакако нисмо задржали?

Projekcija sadašnje situacije u prošlost. Imali smo nekakav izlaz na Mediteran, sve do 2006:

Geopolitičko objašnjenje referenduma, doduše ne iz srpskog ugla gledanja:

Izvor:

 

[Софија]

Projekcija sadašnje situacije u prošlost. Imali smo, sve do 2006:

Pogledajte prilog 1784544

Geopolitičko objašnjenje referenduma, doduše ne iz srpskog ugla gledanja:
Pogledajte prilog 1784546
Pogledajte prilog 1784545

Ко је преузео Солунску луку после Првог св. рата и од кога?
И коме је одговарао слом АУ монархије?
Тај је и организовао покољ старих нација у Европи па и атентат на Ф.Фердинанда.
Не треба да подсећам да је АУ монархија одсвирала крај већ 1918. тако што су власт преузели републиканци које је неко морао да финансира, а то свакако није била ни српска одметнута официрска екипа, а ни српска сива еминенција (ако је тако нешто икад и постојало).

 

[Khal Drogo]

Znaci na pitanje S&W odgovaras svojim zakljuccima

Дефиниши мисао, немам појма шта хоћеш да кажеш.

 

[Casual Observer]

Ко је преузео Солунску луку после Првог св. рата и од кога?
И коме је одговарао слом АУ монархије?
Тај је и организовао покољ старих нација у Европи па и атентат на Ф.Фердинанда.
Не треба да подсећам да је АУ монархија одсвирала крај већ 1918. тако што су власт преузели републиканци које је неко морао да финансира, а то свакако није била ни српска одметнута официрска екипа, а ни српска сива еминенција (ако је тако нешто икад и постојало).

Srbija se na Solunskom frontu borila za pravo na postojanje, a ne za Solun koji bi pripao (ili prosto bio dodeljen Bugarskoj) da ga Grčka nije oslobodila pre Bugara.

Bugarske teritorijalne ambicije pred Drugi balkanski rat:

 

[Zaštitnik Benedikt]

Дефиниши мисао, немам појма шта хоћеш да кажеш.

Statler and Waldorf je postavio pitanje (S&W)​

па ко је организовао атентат? илуминати?!