- Poruka
- 351
Neka bako imam ja ''budalu''
Pa šta tražiš ondak na ova forum sas babetine?
-
- Popularno:
- Има ли у Србији опозиције?
- Шеик: Геноцид је оно што су Американци...
- Драган Видаковић Мрки и Шпијуни из...
- Razgovor o prespavljivanju
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Paralelni odnosi
- Spam kao neizostavni deo foruma
- Zbog cega srpski anti-komunisti i...
- Zajednički život pre braka
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
Antifašizam danas
- Začetnik teme ikonoborac
- Datum pokretanja
Pa šta tražiš ondak na ova forum sas babetine?
VIRGINIJA
Iskusan
- Poruka
- 6.439
- Poruka
- 351
Baba ocesh da mi shtrikash ovakve charape ili nechesh?
A ti babi da pomogneš posle da premestimo onu burad sa rakiju u podrum?
VIRGINIJA
Iskusan
- Poruka
- 6.439
Baba ,a gde ti je deda da ti pomogne?!? 8-)
Mene si nashla pored ovolikih junaka da ti teglim burad?
komunizam u praksi prerasta u fashizam
shto smo lepo uzivo mogli da gledamo
a i danas mozemo da gledamo na tudjem primeru... 8)
to shto ima par zaneshenjaka koji veruju da je ostvarljiv onaj teorijski
ne znachi da je komunizam dobar!
@pokretac teme:
Ikonoborci su bili pokret (jeres) tokom 8 i 9 veka. Cak su i neki vizantijski carevi bili ikonoborci i veoma surovo progonili neistomisljenike... Tako da antifasizam i ikonoborstvo
ortodoksi su bogumilima sekli ushi i nos
tako da fashizam i pravoslavlje... nekako prirodno, a?
u kom veku vi zivite...
SSSR_
Ističe se
- Poruka
- 2.056
Pazi kada ti ni jedan podatak ne bi bio tacan.Ja sam o tim "zrtvama" ovde vec na forumu pisao i mrzi me da se ponavljam.Cak sam tacno proracunao broj "zrtava" za vreme tih cistki i niko mi nije replicirao.Antikomunisticki podaci su puni rupa i nelogicnosti...
O Staljinovim i Maovim "zlocinima" ne treba trositi reci,jer su oni velicine u odnosu na antikomunisticke falsifikatore,koji i pored uhvacenih lazi nastavljaju svoju delatnost.Ali o tome drugom prilikom,posto nemam vremena ovde na forumu svakome pojedinacno da objasnjavam.Nisam ja neki mesija,pa da vas nenacitane ili pristrasne, prosvecujem sa podacima.:wink:
Norma Kampl
Iskusan
- Poruka
- 5.920
Ти слање милиона невиних људи у логоре стављаш под наводнике?
Или мислиш да су они сви доиста то заслужили, као "народни непријатељи"?
Друго...
Истовремено подржавати и Стаљина и Тита ми заправо делује - контрадикторно, иако јесу имали "заједничких тачака".
Архангел
Iskusan
- Poruka
- 5.892
Dosadno pa se razglaba,a?
Jel' to Čankovi "antifašisti" nemaju šta da rade, pa smaraju po forumima?
Jel' to Čankovi "antifašisti" nemaju šta da rade, pa smaraju po forumima?
Dе Sisti
Stara legenda
- Poruka
- 79.409
hajde da ne licitiramo brojem zrtava posto je za tebe sve to samo propaganda antikomunistickih falsifikatora....
ali, odgovori mi na jedn pitanje:
Ako je komunizam toliko dobar, filantropski (sic!), zasto su onda gradjani drzave ciju si zastavu postavio kao avatar sa takvim zarom rusili isti onaj zid cije ce sigle naziru u zutom delu tvog avatara?
- Poruka
- 1.302
Da su velicine, velicine su. Kombinovano likvidirali oko 36 miliona ljudi.
Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Лепо је Антонић писао у Политици...
Испада овај антифашизам још гори.
Зато сам ја анти-антифашиста.
Велики комунисти (и атеисти) би требало да се сете дијелектике - негација антитезе није почетна синтеза, него синтеза.
Конкретно - ја не оправдавам Давидовића, а и како бих га оправдао - нисам психијатар. Још више сам против оних који једва чекау прилику да позивају на летве, и користе изразе "гамад", "банда"... прво за инкриминисане, а онда и за легално изабране власти, јер као они "стоје иза". Читајте мало Васића, Смараџића... Смараџић (историчар и ЛДП-идеолог) правда убијање становника Дрездена и Хамбурга јер "против нациста је све дозвољено". Да ли сте се некад запитали зашто су ЛАГАЛИ да је Сребреница највећи злчочин у Европи после ДСР!?
Испада овај антифашизам још гори.
Зато сам ја анти-антифашиста.
Велики комунисти (и атеисти) би требало да се сете дијелектике - негација антитезе није почетна синтеза, него синтеза.
Конкретно - ја не оправдавам Давидовића, а и како бих га оправдао - нисам психијатар. Још више сам против оних који једва чекау прилику да позивају на летве, и користе изразе "гамад", "банда"... прво за инкриминисане, а онда и за легално изабране власти, јер као они "стоје иза". Читајте мало Васића, Смараџића... Смараџић (историчар и ЛДП-идеолог) правда убијање становника Дрездена и Хамбурга јер "против нациста је све дозвољено". Да ли сте се некад запитали зашто су ЛАГАЛИ да је Сребреница највећи злчочин у Европи после ДСР!?
ikonoborac
Početnik
- Poruka
- 21
И неки други су писали у "Политици" на сличне теме, па ти види:
Антифашизам и анти-антифашизам
Пропуштање корисне прошлости
Одавно је уочено да онај ко располаже монополом на тумачење прошлости контролише и садашњицу и намеће слику будућности
Оно што одмах пада у очи када се баци бар летимичан поглед на домаћи медијски грађански рат сећања јесте надмоћ анти-антифашизма. Владајуће националне странке игноришу или накнадно национализују антифашизам. СРС се бранила од приговора да је фашистичка странка, лидер ДСС-а је растерећивао Љотића од фашизма, а СПО је антифашизирала Д. Михаиловића. Код све наметљивије цркве Хиландар је неспојив са антифашизмом.
Истини за вољу и у другим послесоцијалистичким режимима на делу је детрауматизација и релативизација фашизма, чија је важна компонента неутрализација квислинштва као прагматичне политике. Зашто? Најопштије говорећи отуда што је радикални антифашизам нелагодно подсећање да је фашизам екстремни, али у основи нормализовани национализам.
Другачије речено, ако се комунистички антифашизам прикаже као стаљинистички и изнуђен, онда као аутентичан испада национални анти-антифашизам. Многа настојања да се покаже да су квислинзи и четници били реалполитичари, а комунисти хазардери, заборављају да је у ствари борбени антифашизам био реалполитика већ од краја 1941. након Хитлерове објаве рата САД. Од краја 1941. квислинштво је лишено политичког реализма, јер је Осовина заустављена на фронту и суочена са најразвијенијим индустријским силама.
Томе насупрот, данас је удобније патриотизам слепо центрирати око национализма, а издају везати за интернационализам. У том емотивно вредносном склопу антифашизам се прихвата углавном због саображавања ЕУ (где је антифашизам признато родољубље), а не као упоришна тачка у критици шовинизма. Штавише, на делу је прагматично антифашизирање шовинизма. Реални југословенски антифашизам успешно је разбијен на мање или више исконструисану хрватску, словеначку, српску и сличну верзију, а братство и јединство (идеја Француске револуције) постало синоним издаје.
Анти-антифашизам није пролазна колебљивост идејне транзиције, него дубинска структура националне свести која настоји да детрауматизује злочине властите нације и преведе их у ексцесе или у недела почињена у самоодбрани. Националноослободилачка реторика је потисла народноослободилачку. Једнопартијски социјализам је почивао на декретираном антифашизму, Милошевић га због СУБНОР-а и старијих бирача није напуштао, опозиција га је 1990-их сматрала бескорисним утркујући се у анти-антифашизму, а данашњи владајући режим га игнорише. Дакле, много дубље него што је површни посматрач кадар да уочи делује плански заборав антифашизма.
Будући да је фашизам нелагодна тема за сваки национализам, сведоци смо релативизовања, банализовања и тривијализације антифашизма на службеном нивоу: од нових уџбеника историје до Равногорске споменице. Треба без околишења поставити питање да ли националиста може бити антифашиста? Тешко, јер доследни антифашизам брани једнакост свега што носи људски лик. Четничко етничко чишћење и недићевско-љотићевски антисемитизам јесу с друге стране антифашистичке барикаде. Већ самим тим је етноцентрични антифашизам споран. Просто речено ко неће да говори о национализму требало би да ћути о антифашизму.
Дебата око фашизма се мењала. Између два светска рата била је углавном реалполитичка, антифашистичка и само делом антитоталитарна. Током хладног рата на Западу је антифашизам лако преусмерен у антитоталитаризам. Крајем 20. века смер дебате о антифашизму се опет мења. Нормализовање национализма у Источној Европи у основи мења однос према фашизму и антифашизму.
Антифашизам није нужан нормализованом национализму као кључни идеолошки садржај, као што је нпр. био комунистима на власти. „Демократски националисти” са нелагодом говоре о антифашизму, док је код радикалних националиста фашизам салонска ствар, тј. облик најдоследнијег националног осећања. Између ова два пола српска службена политика покушава на силу да национализује антифашизам.
Крајем 20. века ишчезле су класе као МИ групе из епохалне свести. Остале су нације, као „реални” историјски субјекти. Зато се антифашизам национализује: руски националисти су поносни на победу у Другом светском рату, али је то учинак Руса, а не комуниста. Слична национализација антифашизма збива се и на Балкану. Свуда ишчезава перспектива наднационалног идентитета, па и фашизам испада другачији. Није више апсолутно зло, него је више неодмереност или претеривање, квислинзи су прагматичари, а домаћи фашизми ефемерне небитне појаве.
Није претеривање ако се каже да је овим превредновањем анти-антифашизам уздрмао темељна начела просветитељског антифашизма и учинио проблематичним целокупни мисаоно категоријални апарат науке о скоријој прошлости.
Службено признање четничког антифашизма у Србији почетком 21. века изискивала је нова визија националне српске државе, као што је десетак година раније иста потреба у Словенији и у Хрватској тражила национални домобрански антифашизам и нове споменике уместо наднационалних партизанских обележја. Свуда су потребе владајућих елита филтер који пропушта само корисну прошлост. Одавно је уочено да онај ко располаже монополом на тумачење прошлости контролише и садашњицу и намеће слику будућности.
Тодор Куљић
Професор Београдског универзитета
Антифашизам и анти-антифашизам
Пропуштање корисне прошлости
Одавно је уочено да онај ко располаже монополом на тумачење прошлости контролише и садашњицу и намеће слику будућности
Оно што одмах пада у очи када се баци бар летимичан поглед на домаћи медијски грађански рат сећања јесте надмоћ анти-антифашизма. Владајуће националне странке игноришу или накнадно национализују антифашизам. СРС се бранила од приговора да је фашистичка странка, лидер ДСС-а је растерећивао Љотића од фашизма, а СПО је антифашизирала Д. Михаиловића. Код све наметљивије цркве Хиландар је неспојив са антифашизмом.
Истини за вољу и у другим послесоцијалистичким режимима на делу је детрауматизација и релативизација фашизма, чија је важна компонента неутрализација квислинштва као прагматичне политике. Зашто? Најопштије говорећи отуда што је радикални антифашизам нелагодно подсећање да је фашизам екстремни, али у основи нормализовани национализам.
Другачије речено, ако се комунистички антифашизам прикаже као стаљинистички и изнуђен, онда као аутентичан испада национални анти-антифашизам. Многа настојања да се покаже да су квислинзи и четници били реалполитичари, а комунисти хазардери, заборављају да је у ствари борбени антифашизам био реалполитика већ од краја 1941. након Хитлерове објаве рата САД. Од краја 1941. квислинштво је лишено политичког реализма, јер је Осовина заустављена на фронту и суочена са најразвијенијим индустријским силама.
Томе насупрот, данас је удобније патриотизам слепо центрирати око национализма, а издају везати за интернационализам. У том емотивно вредносном склопу антифашизам се прихвата углавном због саображавања ЕУ (где је антифашизам признато родољубље), а не као упоришна тачка у критици шовинизма. Штавише, на делу је прагматично антифашизирање шовинизма. Реални југословенски антифашизам успешно је разбијен на мање или више исконструисану хрватску, словеначку, српску и сличну верзију, а братство и јединство (идеја Француске револуције) постало синоним издаје.
Анти-антифашизам није пролазна колебљивост идејне транзиције, него дубинска структура националне свести која настоји да детрауматизује злочине властите нације и преведе их у ексцесе или у недела почињена у самоодбрани. Националноослободилачка реторика је потисла народноослободилачку. Једнопартијски социјализам је почивао на декретираном антифашизму, Милошевић га због СУБНОР-а и старијих бирача није напуштао, опозиција га је 1990-их сматрала бескорисним утркујући се у анти-антифашизму, а данашњи владајући режим га игнорише. Дакле, много дубље него што је површни посматрач кадар да уочи делује плански заборав антифашизма.
Будући да је фашизам нелагодна тема за сваки национализам, сведоци смо релативизовања, банализовања и тривијализације антифашизма на службеном нивоу: од нових уџбеника историје до Равногорске споменице. Треба без околишења поставити питање да ли националиста може бити антифашиста? Тешко, јер доследни антифашизам брани једнакост свега што носи људски лик. Четничко етничко чишћење и недићевско-љотићевски антисемитизам јесу с друге стране антифашистичке барикаде. Већ самим тим је етноцентрични антифашизам споран. Просто речено ко неће да говори о национализму требало би да ћути о антифашизму.
Дебата око фашизма се мењала. Између два светска рата била је углавном реалполитичка, антифашистичка и само делом антитоталитарна. Током хладног рата на Западу је антифашизам лако преусмерен у антитоталитаризам. Крајем 20. века смер дебате о антифашизму се опет мења. Нормализовање национализма у Источној Европи у основи мења однос према фашизму и антифашизму.
Антифашизам није нужан нормализованом национализму као кључни идеолошки садржај, као што је нпр. био комунистима на власти. „Демократски националисти” са нелагодом говоре о антифашизму, док је код радикалних националиста фашизам салонска ствар, тј. облик најдоследнијег националног осећања. Између ова два пола српска службена политика покушава на силу да национализује антифашизам.
Крајем 20. века ишчезле су класе као МИ групе из епохалне свести. Остале су нације, као „реални” историјски субјекти. Зато се антифашизам национализује: руски националисти су поносни на победу у Другом светском рату, али је то учинак Руса, а не комуниста. Слична национализација антифашизма збива се и на Балкану. Свуда ишчезава перспектива наднационалног идентитета, па и фашизам испада другачији. Није више апсолутно зло, него је више неодмереност или претеривање, квислинзи су прагматичари, а домаћи фашизми ефемерне небитне појаве.
Није претеривање ако се каже да је овим превредновањем анти-антифашизам уздрмао темељна начела просветитељског антифашизма и учинио проблематичним целокупни мисаоно категоријални апарат науке о скоријој прошлости.
Службено признање четничког антифашизма у Србији почетком 21. века изискивала је нова визија националне српске државе, као што је десетак година раније иста потреба у Словенији и у Хрватској тражила национални домобрански антифашизам и нове споменике уместо наднационалних партизанских обележја. Свуда су потребе владајућих елита филтер који пропушта само корисну прошлост. Одавно је уочено да онај ко располаже монополом на тумачење прошлости контролише и садашњицу и намеће слику будућности.
Тодор Куљић
Професор Београдског универзитета
Stanislas Klossowski
Početnik
- Poruka
- 11
Vrlo dobar tekst!
PS. Ne znam zašto je administrator obrisao moju poruku u kojoj sam ukazao na dva antikapitalistička, antifašistička banera sa skupa u Novom Sadu. Evo sada linkova na njihove fotografije:
Ko neće da se bori protiv kapitalizma, neka ćuti o fašizmu - nato = kukasti krst = EU:
http://inicijativa.org/tiki/tiki-br...ort_mode=created_desc&imageId=832&scalesize=o
Smrt fašizmu, smrt privatizaciji:
http://inicijativa.org/tiki/tiki-br...ort_mode=created_desc&imageId=831&scalesize=o
PS. Ne znam zašto je administrator obrisao moju poruku u kojoj sam ukazao na dva antikapitalistička, antifašistička banera sa skupa u Novom Sadu. Evo sada linkova na njihove fotografije:
Ko neće da se bori protiv kapitalizma, neka ćuti o fašizmu - nato = kukasti krst = EU:
http://inicijativa.org/tiki/tiki-br...ort_mode=created_desc&imageId=832&scalesize=o
Smrt fašizmu, smrt privatizaciji:
http://inicijativa.org/tiki/tiki-br...ort_mode=created_desc&imageId=831&scalesize=o
Norma Kampl
Iskusan
- Poruka
- 5.920
- Poruka
- 45.932
Jedan mali ugao gledanja iz Beograda, 2007. godine:
Tokom najveceg dela Drugog svetskog rata se u Beogradu zivelo mirno. Bilo je pokreta otopra koji je tu i tamo ponesto sabotirao i to je bilo sve. Borbe prsa u prsa prakticno nije bilo. Radilo se nalik na francuski pokret otpora - sabotazama.
A onda dodje 1944. ... i obicaj da ko god je imao "zasluge za narod" da mu sleduje debela penzija i stan, a gde bi drugo nego u Beogradu???
Pa sta ima grad od toga sto je neko jurio Nemce po sumama i gorama? Ako neko misli da su najbolji vojnici idealni za najbolju ekonomiju... malo se prevario.
Antifasizam je prestao da vazi predajom treceg rajha... Sada vredi samo red, rad i disciplina - jer je to ono sto daje rezultate, ne zato sto je neko to ubedljivo rekao.
Mozda je nekima period tog rata lep, ali i to je varka - lepo je imati 20-25 godina. Toga se rado secaju...
Tokom najveceg dela Drugog svetskog rata se u Beogradu zivelo mirno. Bilo je pokreta otopra koji je tu i tamo ponesto sabotirao i to je bilo sve. Borbe prsa u prsa prakticno nije bilo. Radilo se nalik na francuski pokret otpora - sabotazama.
A onda dodje 1944. ... i obicaj da ko god je imao "zasluge za narod" da mu sleduje debela penzija i stan, a gde bi drugo nego u Beogradu???
Pa sta ima grad od toga sto je neko jurio Nemce po sumama i gorama? Ako neko misli da su najbolji vojnici idealni za najbolju ekonomiju... malo se prevario.
Antifasizam je prestao da vazi predajom treceg rajha... Sada vredi samo red, rad i disciplina - jer je to ono sto daje rezultate, ne zato sto je neko to ubedljivo rekao.
Mozda je nekima period tog rata lep, ali i to je varka - lepo je imati 20-25 godina. Toga se rado secaju...
Norma Kampl
Iskusan
- Poruka
- 5.920
У ствари, да.
И, можда, заправо, како ја иначе стално говорим, треба за нове појаве наћи и нове термине.
Иначе се данас доиста под појмом "фашизам" потура свашта.
И, заправо, тиме, појам девалвира.
ikonoborac
Početnik
- Poruka
- 21
Неће бити да је било баш тако...
Шта је за тебе "највећи део Другог светског рата"? Период од јесени 1939. до пролећа 1941. плус онај коју укључује зиму 1944. и пролеће 1945..? Или, ако узимаш да се рат на Пацифику завршио капитулацијом Јапана у септембру 1945, да и тај период укључимо у твој "највећи део Другог светског рата"...
Цинично је сматрати да о периоду током којег су постојали концентрациони логори и масовна стратишта (Старо сајмиште, Бањица, Јајинци) може да се говори као о оном у којем је било мирног живота у Београду...
ikonoborac
Početnik
- Poruka
- 21
Антифашизам је остао да важи као цивилизацијска тековина, и то је нешто што се признаје широм света хтели ви то или не...
- Poruka
- 45.932
Beograd je '41. imao 350 000 stanovnika, a '45 tek oko 250 000, iako se na podrucju samog grada nije ratovalo mozda ni mesec dana (da je linija fronta prelazila preko grada).
Razmatram period rata u Beogradu, april '41 - oktobar '44.
Antifasizam je krupna pojava, kao i ono protiv cega se bori. A da li smo bas mi morali da dobijemo po glavi... mislim da nismo.
To oko cetnika i partizana... Ako uzmemo da su cetnici bili samo Srbi, a partizani opet i dobroj vecini Srbi... da je jedne vodio Srbin a druge Hrvat, i da je Srbin izgubio... Moze se postaviti pitanje da li je tu neko lud ili se samo pravi?
Postavljanjem antifasistickog rezima su napravljenje i granice oko kojih ratujemo i dan danas. Neke drzave su i postojale kao pojam, ali su se stanovnici zvali Srbi, a ne kako se danas zovu. Kosovo nikada nije postojalo u ovim granicama, tek od 1945. Da ne spominjem glupost sa autonomnim pokrajinama...
Kratko i jasno: bolje da Srbi iz Srbije vladaju Srbijom, nego Nemci... ali je ispunjeno samo to da nema Nemaca... ovaj drugi deo uopste nije ispunjen.
Razmatram period rata u Beogradu, april '41 - oktobar '44.
Antifasizam je krupna pojava, kao i ono protiv cega se bori. A da li smo bas mi morali da dobijemo po glavi... mislim da nismo.
To oko cetnika i partizana... Ako uzmemo da su cetnici bili samo Srbi, a partizani opet i dobroj vecini Srbi... da je jedne vodio Srbin a druge Hrvat, i da je Srbin izgubio... Moze se postaviti pitanje da li je tu neko lud ili se samo pravi?
Postavljanjem antifasistickog rezima su napravljenje i granice oko kojih ratujemo i dan danas. Neke drzave su i postojale kao pojam, ali su se stanovnici zvali Srbi, a ne kako se danas zovu. Kosovo nikada nije postojalo u ovim granicama, tek od 1945. Da ne spominjem glupost sa autonomnim pokrajinama...
Kratko i jasno: bolje da Srbi iz Srbije vladaju Srbijom, nego Nemci... ali je ispunjeno samo to da nema Nemaca... ovaj drugi deo uopste nije ispunjen.
Norma Kampl
Iskusan
- Poruka
- 5.920
Да није мало "бацакање" изразима, то, "цивилизацијска тековина?
У ствари - шта ти то заправо значи?
Друго, ја бих пре рекла да је антифашизам - нешто најнормалније. Био. Док је било - фашизма.
А за нове појаве, како рекох - нови појмови. (И нови "анти " - појмови, дакако.
)
- Poruka
- 45.932
I, uopste... Sta je bila ideja Srba? Koji je to "nas put"? Da li je to bila manja ili veca Srbija??? Ili su nam na celu neki... ne bas tako sposobni... kojima je pamet u Berlinu, Moskvi, Londonu, Vasingtonu ?
27.3.41. nije bio opsta pobuna... Komunista je bilo malo... skoro pa da kazem sacica...
Same demonstracije su placene od strane engleza, po sopstvenom priznanju. Srbiji koja je izgubila pola muskog stanovnistva 25 godina ranije nije trebao jos jedan rat, bilo za sta da je. A prosli smo kao bos po trnju '41-'45... Na to dodati i Goli otok, sa meni nepoznatim brojem zrtava.
Vojno gledajuci - sprecili smo rajh da ode na Ruse 1.5., nego su krenuli tek 22.6. I pomogli smo, mozda i presudno.
27.3.41. nije bio opsta pobuna... Komunista je bilo malo... skoro pa da kazem sacica...
Same demonstracije su placene od strane engleza, po sopstvenom priznanju. Srbiji koja je izgubila pola muskog stanovnistva 25 godina ranije nije trebao jos jedan rat, bilo za sta da je. A prosli smo kao bos po trnju '41-'45... Na to dodati i Goli otok, sa meni nepoznatim brojem zrtava.
Vojno gledajuci - sprecili smo rajh da ode na Ruse 1.5., nego su krenuli tek 22.6. I pomogli smo, mozda i presudno.
Norma Kampl
Iskusan
- Poruka
- 5.920
Тачно.
То је био - пуч.
Комуњаре с тим никакве везе нису имале. Појавила се та шачица, тек пред крај.
Отприлике тако. Мирковић је уживао и британску пензију после.
Што је и био циљ. Остварен преко наших леђа.
А баш није морало. Остали бисмо неутрални.
Али, сад, нашли су се, (оно што ја доиста ретко употребљавам, ту тешку реч, но, шта друго рећи за Мирковића и Симовића) - издајници, и десило се.
Шта сад вреди?
Сем, можда, за наук. за будућност. И напросто - да се зна.
Handsome Brown
Zainteresovan član
- Poruka
- 413
Na zalost kakvu buducnost, i kakav nauk. Nista nismo naucili. Poturili ledja onda, a poturamo i danas zarad tudjih interesa. Kada cemo nauciti?
7of9
Veoma poznat
- Poruka
- 13.188
