ikonoborac
Početnik
- Poruka
- 21
Ово је садржај Антифашистичког информатора који је 7. октобра дељен у Новом Саду:
НЕЋЕ ПРОЋИ!
Антифашизам је данас потребан као што је био потребан и пре седамдесет година. Опасна је заблуда да је са фашизмом завршено када су Италија и Немачка доживеле војни пораз у Другом светском рату, и да фашизмом треба да се баве само историчари. Они који стварају такву погрешну слику желе да антифашизам представе као политичко-идеолошки програм који је историјски превазиђен. Међутим, фашистичке идеје су се повампириле у околностима експанзије национализма и рата, а организовани фашизам у данашње време поприма нове форме.
Насупрот потреби да се актуелизује борба против фашизма, владајућа политика настоји да систематски избрише домаћу антифашистичку историју. У име одбране шачице колаборациониста, данас се из историје бришу хиљаде младих партизанских бораца који су током Другог светског рата, као и цео цивилизовани свет, колаборацију са фашизмом доживљавали као злочин. На службеном нивоу се антифашизам релативизује путем нових уџбеника историје и рехабилитације четника и других помагача фашистичког окупатора. Због антикомунистичке политике „националног помирења“ настоји се да се из српске историје искључи њен најбољи део – антифашистичка борба.
Данас се борба против фашизма може и мора водити на свим пољима: против фашистичког смећа по улицама, против шовинистичких политичара који трују јавност кријући се иза либералних фраза и против економских и културних структура које све то репродукују. Напади на Роме и друге мањинске групе од стране оних који желе „белу Србију“ су само почетак. Ако дозволимо да фашизам ојача, нико неће бити безбедан. Искуство једног Немца је то најбоље потврдило: „Када су нацисти дошли по комунисте, ћутао сам јер нисам комуниста. Кад су позатварали социјалдемократе, ћутао сам јер нисам социјалдемократа. Кад су дошли по синдикалисте, нисам се бунио јер нисам синдикалиста. Када су одвели Јевреје, ћутао сам јер нисам Јеврејин. На крају, када су дошли по мене, више није остао нико ко би могао да дигне свој глас“.
Због тога, антифашизам мора бити политички став најширих слојева друштва, различитих људи, чак и када сами нису директно угрожени. Ово треба схватити као позив свима да утичу на своју околину, на своје пријатеље, колеге и комшије да се заједнички организују и спрече фашизацију друштва. Антифашизам је универзална морална дужност и неодвојиви део напора за остваривање истинске демократије и друштвене једнакости.
Неће проћи (¡No Pasarán!) - Слоган из 1936, са почетка антифашистичке борбе и револуције у Шпанији
Смрт фашизму - слобода народу! - Поздрав који су југословенски партизани користили током антифашистичке народноослободилачке борбе 1941-1945.
Стјепан - Стево Филиповић је био металски радник и припадник Тамнавско-колубарског партизанског одреда, заробљен је и обешен 1942. године у Ваљеву. Са вешала је ватрено позивао окупљени народ на отпор и антифашистичку борбу. Његов херојски гест је симбол антифашистичког отпора.
Познати антифашисти:
Пабло Пикасо, Алберт Ајнштајн, Чарли Чаплин, Ернест Хемингвеј, Федерико Гарсија Лорка, Марлен Дитрих, Бертолд Брехт, Жан-Пол Сартр, Сергеј Прокофиев, Џорџ Орвел, Андре Бретон, Луис Буњуел, Михаил Шолохов, Пабло Неруда, Ана Франк, Албер Ками, Томас Ман, Херман Хесе, Фрида Кало и многи други...
Бранислав Нушић, Никола Тесла, Меша Селимовић, Десанка Максимовић, Иво Андрић, Бранко Ћопић и многи други...
НЕЋЕ ПРОЋИ!
Антифашизам је данас потребан као што је био потребан и пре седамдесет година. Опасна је заблуда да је са фашизмом завршено када су Италија и Немачка доживеле војни пораз у Другом светском рату, и да фашизмом треба да се баве само историчари. Они који стварају такву погрешну слику желе да антифашизам представе као политичко-идеолошки програм који је историјски превазиђен. Међутим, фашистичке идеје су се повампириле у околностима експанзије национализма и рата, а организовани фашизам у данашње време поприма нове форме.
Насупрот потреби да се актуелизује борба против фашизма, владајућа политика настоји да систематски избрише домаћу антифашистичку историју. У име одбране шачице колаборациониста, данас се из историје бришу хиљаде младих партизанских бораца који су током Другог светског рата, као и цео цивилизовани свет, колаборацију са фашизмом доживљавали као злочин. На службеном нивоу се антифашизам релативизује путем нових уџбеника историје и рехабилитације четника и других помагача фашистичког окупатора. Због антикомунистичке политике „националног помирења“ настоји се да се из српске историје искључи њен најбољи део – антифашистичка борба.
Данас се борба против фашизма може и мора водити на свим пољима: против фашистичког смећа по улицама, против шовинистичких политичара који трују јавност кријући се иза либералних фраза и против економских и културних структура које све то репродукују. Напади на Роме и друге мањинске групе од стране оних који желе „белу Србију“ су само почетак. Ако дозволимо да фашизам ојача, нико неће бити безбедан. Искуство једног Немца је то најбоље потврдило: „Када су нацисти дошли по комунисте, ћутао сам јер нисам комуниста. Кад су позатварали социјалдемократе, ћутао сам јер нисам социјалдемократа. Кад су дошли по синдикалисте, нисам се бунио јер нисам синдикалиста. Када су одвели Јевреје, ћутао сам јер нисам Јеврејин. На крају, када су дошли по мене, више није остао нико ко би могао да дигне свој глас“.
Због тога, антифашизам мора бити политички став најширих слојева друштва, различитих људи, чак и када сами нису директно угрожени. Ово треба схватити као позив свима да утичу на своју околину, на своје пријатеље, колеге и комшије да се заједнички организују и спрече фашизацију друштва. Антифашизам је универзална морална дужност и неодвојиви део напора за остваривање истинске демократије и друштвене једнакости.
Неће проћи (¡No Pasarán!) - Слоган из 1936, са почетка антифашистичке борбе и револуције у Шпанији
Смрт фашизму - слобода народу! - Поздрав који су југословенски партизани користили током антифашистичке народноослободилачке борбе 1941-1945.
Стјепан - Стево Филиповић је био металски радник и припадник Тамнавско-колубарског партизанског одреда, заробљен је и обешен 1942. године у Ваљеву. Са вешала је ватрено позивао окупљени народ на отпор и антифашистичку борбу. Његов херојски гест је симбол антифашистичког отпора.
Познати антифашисти:
Пабло Пикасо, Алберт Ајнштајн, Чарли Чаплин, Ернест Хемингвеј, Федерико Гарсија Лорка, Марлен Дитрих, Бертолд Брехт, Жан-Пол Сартр, Сергеј Прокофиев, Џорџ Орвел, Андре Бретон, Луис Буњуел, Михаил Шолохов, Пабло Неруда, Ана Франк, Албер Ками, Томас Ман, Херман Хесе, Фрида Кало и многи други...
Бранислав Нушић, Никола Тесла, Меша Селимовић, Десанка Максимовић, Иво Андрић, Бранко Ћопић и многи други...