Antifašizam danas

[ikonoborac]

Ово је садржај Антифашистичког информатора који је 7. октобра дељен у Новом Саду:

НЕЋЕ ПРОЋИ!

Антифашизам је данас потребан као што је био потребан и пре седамдесет година. Опасна је заблуда да је са фашизмом завршено када су Италија и Немачка доживеле војни пораз у Другом светском рату, и да фашизмом треба да се баве само историчари. Они који стварају такву погрешну слику желе да антифашизам представе као политичко-идеолошки програм који је историјски превазиђен. Међутим, фашистичке идеје су се повампириле у околностима експанзије национализма и рата, а организовани фашизам у данашње време поприма нове форме.

Насупрот потреби да се актуелизује борба против фашизма, владајућа политика настоји да систематски избрише домаћу антифашистичку историју. У име одбране шачице колаборациониста, данас се из историје бришу хиљаде младих партизанских бораца који су током Другог светског рата, као и цео цивилизовани свет, колаборацију са фашизмом доживљавали као злочин. На службеном нивоу се антифашизам релативизује путем нових уџбеника историје и рехабилитације четника и других помагача фашистичког окупатора. Због антикомунистичке политике „националног помирења“ настоји се да се из српске историје искључи њен најбољи део – антифашистичка борба.

Данас се борба против фашизма може и мора водити на свим пољима: против фашистичког смећа по улицама, против шовинистичких политичара који трују јавност кријући се иза либералних фраза и против економских и културних структура које све то репродукују. Напади на Роме и друге мањинске групе од стране оних који желе „белу Србију“ су само почетак. Ако дозволимо да фашизам ојача, нико неће бити безбедан. Искуство једног Немца је то најбоље потврдило: „Када су нацисти дошли по комунисте, ћутао сам јер нисам комуниста. Кад су позатварали социјалдемократе, ћутао сам јер нисам социјалдемократа. Кад су дошли по синдикалисте, нисам се бунио јер нисам синдикалиста. Када су одвели Јевреје, ћутао сам јер нисам Јеврејин. На крају, када су дошли по мене, више није остао нико ко би могао да дигне свој глас“.

Због тога, антифашизам мора бити политички став најширих слојева друштва, различитих људи, чак и када сами нису директно угрожени. Ово треба схватити као позив свима да утичу на своју околину, на своје пријатеље, колеге и комшије да се заједнички организују и спрече фашизацију друштва. Антифашизам је универзална морална дужност и неодвојиви део напора за остваривање истинске демократије и друштвене једнакости.

Неће проћи (¡No Pasarán!) - Слоган из 1936, са почетка антифашистичке борбе и револуције у Шпанији

Смрт фашизму - слобода народу! - Поздрав који су југословенски партизани користили током антифашистичке народноослободилачке борбе 1941-1945.

Стјепан - Стево Филиповић је био металски радник и припадник Тамнавско-колубарског партизанског одреда, заробљен је и обешен 1942. године у Ваљеву. Са вешала је ватрено позивао окупљени народ на отпор и антифашистичку борбу. Његов херојски гест је симбол антифашистичког отпора.

Познати антифашисти:

Пабло Пикасо, Алберт Ајнштајн, Чарли Чаплин, Ернест Хемингвеј, Федерико Гарсија Лорка, Марлен Дитрих, Бертолд Брехт, Жан-Пол Сартр, Сергеј Прокофиев, Џорџ Орвел, Андре Бретон, Луис Буњуел, Михаил Шолохов, Пабло Неруда, Ана Франк, Албер Ками, Томас Ман, Херман Хесе, Фрида Кало и многи други...

Бранислав Нушић, Никола Тесла, Меша Селимовић, Десанка Максимовић, Иво Андрић, Бранко Ћопић и многи други...

 

[ikonoborac]

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

На тлу бивше Југославије су током деведесетих година почињени бројни злочини, који су у великој мери инспирисани праксом из периода фашистичке окупације у Другом светском рату. То је јасан показатељ фашизације друштава насталих распадом Југославије. У то време су, поред масе паравојних, клерикалних и конзервативних организација, у разним срединама бивше државе настале и неонацистичке организације. Тих година није се развио организовани антифашистички покрет, који би се на непосредан начин супроставио повампирењу фашизма.

Изгледало је као да су заборављени фашистички злочини над цивилним становништвом Србије, као и злочини над српским и бројним цивилима других народа ван Србије. Одсуство директне антифашистичке акције, као и благонаклон однос државне националистичке идеологије, резултирали су растом неонацистичког покрета. Плаћеници неонацистичке интернационале нарочиту пажњу посветили су идеолошком тровању српске омладине. Током Другог светског рата управо је српска омладина поднела највећу жртву за ослобођење од нацистичког окупатора и његових помагача. Од предратних девет хиљада студената Београдског универзитета, шест хиљада је погинуло у борби против фашизма.

Злочини у Београду и Србији

Недопустиво је да неонацистичка пропаганда наилази на одзив међу омладином када се зна да је током Другог светског рата преко милион наших сународника пало као жртва нацизма. Несхватљива је појава младих неонациста у Београду, Крагујевцу, Краљеву, Новом Саду... у којима су фашисти убили десетине хиљада људи. У Београду је страдало 10% становника тј. преко 20,000 људи. Међу бројним злочинима истичу се: бомбардовање Београда без објаве рата, априла 1941; јавна вешања талаца на централним градским улицама током лета исте године; формирање логора за Јевреје крајем 1941; хапшења и стрељања београдских цивила у време гушења антифашистичког устанка у Западној Србији, крајем 1941. и почетком 1942, према оној страшној сразмери 100:1 – стотину српских, јеврејских или ромских цивила за једног погинулог окупаторског војника; на хиљаде партизана и чланова њихових породица из разних делова земље стрељаних на стратишту у Јајинцима; на хиљаде Београђана прошло је током рата кроз гестаповске и недићевске затворе, као и кроз логор на Бањици; упади четничких кољачких тројки у насеља на ободу Београда, током 1944; Четири године рација, убијања, изгладњивања и пљачке - али и четири године отпора и антифашистичке борбе. Како објаснити чињеницу да се данас Београдом несметано шетају они који отворено носе неонацистчка обележја?

Новосадска рација

Новосадска рација трајала је од 21. до 23. јануара 1942. године, а током та три дана у граду је убијено више од 1.300 Новосађана, међу којима највише Јевреја, Срба и Рома. Под изговором да су се разбијени делови Шајкашког партизанског одреда склонили у Нови Сад и да им становништво пружа уточиште, у Будимпешти је 12. јануара 1942. године смишљен монструозан план „чишћења терена“. Та акција, која је почела и пре 21. јануара у другим местима, достигла је врхунац у периоду од 21. до 23. јануара у Новом Саду. У зору 21. јануара Нови Сад је освануо облепљен плакатима са обавештењем о почетку рације. Укупно 240 истражних патрола које су у седам изјутра започеле извршење злочина претресањем, легитимисањем и одвођењем наших људи на Штранд где су убијани. У току другог дана Новосађани су убијани чак и на улици и у својим двориштима. Трећег дана, када се температура спустила на минус 30 степени, крвници су бацали Новосађане под залеђени Дунав! Успомена на жртве новосадске рације нас опомиње да не дозволимо да се следбеници оних који су тај злочин извршили слободно шетају Новим Садом!

Милан Недић

Током деведесетих година у српској јавности дошло је до рехабилитације недићевских, љотићевских и четничких колаборациониста. Ратни злочинац Милан Недић, најсрамније име у историји српског народа, шеф квислиншког апарата током немачке окупације, деведесетих је постао симбол „национално одговорног државника“. Недић је, попут хрватског фашистичког злочинца, Анта Павелића, посетио Хитлера крајем 1943. Овај обожавалац Адолфа Хитлера је најодговорнији за бројне злочине над својим сународницима. Тај издајник се гојио и богатио док је над његовим народом спровођен геноцид. Током рата он је одржавао контакте са челницима фашистичких покрета у суседству. Познати су његови сусрети са Милом Будаком, ратним злочинцем и идеологом усташког фашизма, током 1942. Као и присна сарадња са албанским фашистичким идеологом, Џафером Девом; Недић и Дева су омогућили да се у Београду током рата обучавају албански фашисти који су чинили окосницу 9. чете дивизије Бранденбург, која је током 1943/44 починила бројне злочине над српским цивилима у околини Пожаревца, Чачка и Ивањице, у кампањи против партизанских бораца; у овом злочину помагали су им припадници Недићеве Српске државне страже као и четници Драже Михаиловића.

Љотићевци

Не сме се заборавити учешће припадника српског фашистичког покрета „Збор“ у стрељању неколико хиљада талаца у Крагујевцу, међу којима и ђака изведених из школских клупа, октобра 1941. Страхиња Јањић, ратни злочинац, окупациони председник крагујевачке општине и истакнути љотићевац, здушно је предлагао оснивање српског СС одреда и његово слање на стаљинградски фронт. У Смедеревској Паланци је од 1942. до 1944. постојао „Завод за принудно васпитање омладине“ - логор за српску антифашистичку омладину који су направили чланови фашистичког покрета „Збор“ Димитрија Љотића. У том логору средњошколска омладина је изгладњивана, пребијана, сексуално злостављана и излагана константкој фашистичкој пропаганди. Свако ко је ухваћен у покушају бекства је стрељан. Један од „гостујућих предавача“ био је и Ратибор М. Ђурђевић, млади фашиста, који је изгладнелим логорашима загорчавао живот одвратном антикомунистичком пропагандом. Данас је овај умоболни старац најангажованији пропагатор антисемитизма у Србији. Запитајмо се зашто Ратибор М. Ђурђевић није ухапшен и осуђен 1992, када се вратио из емиграције?

Четници и усташе

Активности „Равногорског покрета“, односно четника, сводиле су се на пасиван однос или сарадњу са окупатором, као и на убијање и застрашивање српске и муслиманске сиротиње. Након сламања устанка у Западној Србији, четници су учествовали у хапшењу хиљада партизана и њихових породица које су испоручили окупатору. Немци су ове заробљенике најчешће стрељали на стратишту у Јајинцима или су их транспортовали у неки од логора широм окупиране Европе. Четници су се истицали клањем и силовањем, само у Србији силовали су преко хиљаду жена, а у Источкој Босни далеко већи број. То је било у склопу њиховог пројекта етнички хомогене „Велике Србије“. Методе четничких злочина биле су идентичне усташким: свирепа убиства клањем, силовања (често малолетница и деце), понижавање и анимализација жртве, мучење (отсецање дојки, разрезивање уста од уха до уха), истребљења читавих породица (пример: злочин у Вранићу код Београда, крајем 1943).

Усташе и четници, два наказна лица југословенског фашизма, као да су се трудили да надмаше немачког окупатора. Усташе су геноцид над српским народом у тзв. Независној држави Хрватској извршиле под надзором немачких нациста. У Јасеновцу је боравила група СС официра, која је надгледала спровођење убијања. Током лета 1942. злочин над српским цивилима на Козари заједно су извршили Немци и усташе, уз асистирање једне скупине четника. Није забележена нити једна значајнија борба током Другог светског рата у којој су четници нанели иоле озбиљнији пораз усташама. Насупрот томе, партизани су само током операције ослобођења Ливна, у лето 1942, ликвидирали преко 700 окорелих усташа (Бобанова „Црна легија“).

Ратним злочинцима Милану Недићу, Димитрију Љотићу и Драгољубу Михаиловићу се у појединим храмовима СПЦ служе помени још од 1991, што упадљиво подсећа на „мисе задушнице“ за хрватске ратне злочинце Анту Павелића и Макса Лубурића, које се у католичким црквама у Хрватској такође служе од почека деведесетих.

Есесовци

На тлу Југославије постојале су три СС дивизије чији су војници регрутовани међу локалним становништвом: 1) 7. СС дивизија „Принтз Еуген“, сачињена од војвођанских Фолксдојчера, одговорна за истребљење банатских Јевреја, за бројне злочине над српским цивилима у Банату, Западној Србији током гушења партизанског устанка у зиму 1941, као и над српским цивилима у региону Босанске крајине (Козара, Грмеч) током бројних казнених експедиција против партизана; 2) 12. СС дивизија „Ханџар“, одговорна за злочине над српским цивилима у Западном Срему и Источној Босни, током 1943; 3) 21. СС дивизија „Скендербег“ одговорна за злочине над албанским и српским цивилима на Косову, као и над цивилима у Албанији након капитулације Италије.

 

[ikonoborac]

Данас

Како објаснити чињеницу да се било ко у Србији може идентификовати са нацистима из времена Другог светског рата? Зашто дозвољавамо да се вређа успомена на наше мртве? Зашто толеришемо појаву неонацистичких група у нашим градовима? Зашто пасивно посматрамо нападе ових расистичких изрода на наше ромске комшије, као и на све оне који у њиховим очима изгледају „неподобно“? Наша слободарска традиција захтева да томе пружимо организован отпор!

„КРВ И ЧАСТ“ (Blood and Honour) је милитантна међународна неонацистичка мрежа, која врши пропаганду расизма, антисемитизма и антикомунизма путем дистрибуције музике и публикација у којима се велича Адолф Хитлер и „моћ беле расе“, и подстиче улично насиље наци-скинхеда. Српски огранак „Крви и части“ је организација која окупља домаће наци-скинхеде, а њене најзначајније акције су меморијални концерти у част рођендана Адолфа Хитлера и других нацистичких злочинаца.

НАЦИОНАЛНИ СТРОЈ је параван-организација иза које стоји „Крв и част“, а која служи за остваривање политичких аспирација српских неонациста. Своје материјале најчешће објављује преко српске секције међународног расистичког интернет-форума „Стормфронт“. Активности Националног строја су различите кампање застрашивања и припремање инфраструктуре за оснивање легалне неонацистичке партије у Србији.

ПОКРЕТ „1389“ је омладинска организација заснована на идеологији „крви и тла“, демагогији косовског мита и православном клерикализму. Активности ове организације утемељене су на носталгији за ратовима 1990-их, и најчешће се испољавају као величање ратних злочинаца и залагање за национални реваншизам.

ОМЛАДИНСКИ ПОКРЕТ „64 ЖУПАНИЈЕ“ (Hatvannégy Vármegye Ifjúsági Mozgalom) је мађарска фашистичка организација која има за циљ ревизију граница успостављених после Првог светског рата и стварање „Велике Мађарске“, засноване на конзервативним друштвеним односима.

ПОКРЕТ „ОБРАЗ“ је клеро-фашистичка организација која се залаже за сталешки корпоративизам по узору на љотићевско-недићевски квислиншки програм из Другог светског рата, а своје активности заснива на агресивној пропаганди црквене идеологије и апологији ратних злочина.


ФАШИЗАМ ДАНАС

Употреба појма фашизам у периоду после Другог светског рата покреће многе спорове. Оправдане су замерке на рачун неселективног коришћења термина „фашисти“ у сврху етикетирања противника у свакодневној политичкој пропаганди. Међутим, забрињавајућа је тежња политичке и стручне јавности за порицањем фашистичке природе одређених садржаја политичког и културног живота, који преузимају своју форму и своје тенденције од историјски потврђених фашистичких узора.

Прихватајући ону класификацију по којој блок политичке деснице сачињавају либерална, конзервативна и реакционарна оријентација, фашизам можемо одредити као облик реакционарне политике који подразумева идеал тоталитарног устројства државе до кога се долази путем организовања масовног националистичког ауторитарног покрета са елементима терора, базираног на усклађивању интереса ситне буржоазије и крупног капитала, уз идеолошку комбинацију расизма, антисемитизма, антикомунизма, милитаризма и неотрадиционализма. Притом, треба у виду имати организационе и идеолошке разлике између најразвијенијих фашистичких покрета прве половине 20. века (као што су италијански и немачки), и оних који су се по узору на њих формирали на простору Балкана и истока Европе. Балканске фашистичке покрете тог периода карактерише у већој мери инсистирање на идеалу патријархалне сеоске заједнице, крупна улога религије и ослањање на Цркву.

Важно је обратити пажњу на трансформисање организационо-идеолошких форми европског фашизма после његовог војног пораза 1945. године. У земљама капиталистичког Запада идеолошко језгро фашизма сачувано је путем организовања лабаве мреже најразличитијих група, са врло често противречним мотивима: од маргиналних политичких партија, преко међународних удружења, црквених организација, интелектуално-уметничких кружока и културно-пропагандних медијских пројеката, до активизма на Интернету. За бивше социјалистичке земље после 1989. године важе донекле различити критеријуми за препознавање нових фашистичких покрета. Фашистичка идеологија концентрише се око носталгије према квислиншким узорима из Другог светског рата, а често конзервативни садржаји из предратног периода попримају реакционарну фашистичку димензију, будући да се оживљавају у новом контексту, као радикална реакција на вредности социјализма и интернационализма, са функцијом осигуравања повратка на старе друштвене односе у тзв. транзиционим процесима.

Када говоримо о Србији, однос владајућег режима и државе према различитим фашистичким појавама био је, током целог периода од 1990. године до данас, изразито толерантан и прагматичан. Милошевићев режим је инструментално користио фашистичке организације као резервно средство терора током своје ратне политике. После смене режима 2000. године, владајуће партије пропагирају конзервативну идеологију „демократског национализма“, у оквиру које се деловање фашистичких група представља као нешто потпуно нормално и политички легитимно, с обзиром на њихову превасходно антикомунистичку оријентацију. Све јачи политички утицај Српске православне цркве и њеног клерикалног конзервативизма, представља значајну потпору деловању ових организација и група. Организовани фашизам наставља да буде политичка резерва терора која владајућим слојевима може послужити за амортизовање таласа социјалног незадовољства током периода стабилизације капиталистичког система.

Књиге о фашизму:

Вилхелм Рајх: „Масовна психологија фашизма“, Палмиро Тољати: „Предавања о фашизму“, Тодор Куљић: „Фашизам: социолошко-историјска студија“, Рајнхард Кинл: „Облици грађанске владавине: либерализам – фашизам“, Џејмс Пул: „Ко је финансирао Хитлера?“, Питер Калвокорези и Гај Винт: „Тотални рат“, Фикрета Јелић-Бутић: „Усташе и НДХ“, Јозо Томашевић: „Четници у Другом светском рату 1941-1945“, Младен Стефановић: „Збор Димитрија Љотића 1934-1945“, Норман Кон: „Позив на геноцид“

 

[porin50]

Da antifašizam je uvijek aktualan, samo što se pod
pojmom antifašizma u nas podrazumjeva nekakav
komunizam i slične demagogije što je pogrešno tumačenje..

 

[ikonoborac]

Da antifašizam je uvijek aktualan, samo što se pod
pojmom antifašizma u nas podrazumjeva nekakav
komunizam i slične demagogije što je pogrešno tumačenje..

Антифашизам није лишен ни те, левичарске димензије, а озбиљни историчари као што је Eric Hobsbawm о томе су врло аналитично писали... тако да не сматрам да је реч ни о демагогији ни о погрешном тумачењу.

А с тобом се слажем по питању сталне актуелности антифашизма.

 

[VIRGINIJA]

Alo Ikonoborac,moram ti reci da ti je nick skroz bzvz

 

[Norma Kampl]

Da antifašizam je uvijek aktualan, samo što se pod
pojmom antifašizma u nas podrazumjeva nekakav
komunizam i slične demagogije što je pogrešno tumačenje..

Да, тачно.

Али се исто тако и под појмом "фашизам", сем оног што то заиста јесте, потура и много другог, речју - све и свашта, како коме одговара.

 

[ikonoborac]

@ VIRGINIJA

Можда тако мислиш зато што нису читала Џона Милтона и његове политичке списе...

Али овде тема није твој укус или познавање политичке књижевности из периода Енглеског грађанског рата, него "Антифашизам данас"...

 

[ikonoborac]

Да, тачно.

Али се исто тако и под појмом "фашизам", сем оног што то заиста јесте, потура и много другог, речју - све и свашта, како коме одговара.

Опрезности никад није на одмет. Мислим да је то став и у овом Антифашистичком информатору:

ФАШИЗАМ ДАНАС

Употреба појма фашизам у периоду после Другог светског рата покреће многе спорове. Оправдане су замерке на рачун неселективног коришћења термина „фашисти“ у сврху етикетирања противника у свакодневној политичкој пропаганди. Међутим, забрињавајућа је тежња политичке и стручне јавности за порицањем фашистичке природе одређених садржаја политичког и културног живота, који преузимају своју форму и своје тенденције од историјски потврђених фашистичких узора.

Препоручујем свима да прочитају цео текст. Ја се нисам покајао, јер сам много научио прекуцавајући га за овај форум.

 

[VIRGINIJA]

Можда тако мислиш зато што нису читала Џона Милтона и његове политичке списе...

Али овде тема није твој укус или познавање политичке књижевности из периода Енглеског грађанског рата, него "Антифашизам данас"...

...ali sam odlichno upucena u istoriju,pogotovo tog perioda.

Svoje mishljenje mogu uvek da iznosim!


Izmedju ostalog na pf politika imash malih milion tema o antifashizmu,tako da ova tvoja nije nishta novo.

 

[porin50]

@ VIRGINIJA

Можда тако мислиш зато што нису читала Џона Милтона и његове политичке списе...

Али овде тема није твој укус или познавање политичке књижевности из периода Енглеског грађанског рата, него "Антифашизам данас"...

Što se prije privikneš da nećeš čuti ono što bi ti htio
već i ono što u stvarnosti je, i ono što drugi misle,
lakše će ti biti sudjelovati u temi

 

[ikonoborac]

Što se prije privikneš da nećeš čuti ono što bi ti htio
već i ono što u stvarnosti je, i ono što drugi misle,
lakše će ti biti sudjelovati u temi

Хвала на савету. Ову тему и нисам поставио да бих слушао истомишљенике, нити да бих људе смарао са 3000-том темом о антифашизму, већ да бих указао на садржај Антифашистичког информатора који је, по свему судећи, у тиражу од пар хиљада примерака, подељен на антифашистичком скупу у Новом Саду, који је покренуо неке политичке контроверзе у Србији.

Мислим да је тај текст довољно едукативан да пружа нове основе за дискутовање на тему која је политички свежа, а која је покренута конкретним догађајима којима се бави ова тема: http://forum.krstarica.com/threads/174259

 

[Norma Kampl]

Što se prije privikneš da nećeš čuti ono što bi ti htio
već i ono što u stvarnosti je, i ono što drugi misle,
lakše će ti biti sudjelovati u temi

Управо тако.

Прва лекција из предмета "антифашизам".

 

[ikonoborac]

Управо тако.

Прва лекција из предмета "антифашизам".

ОК, не волим да цитирам себе, али за оне који не примећују нешто што је написано изнад њиховог поста, ево:

Ову тему и нисам поставио да бих слушао истомишљенике, нити да бих људе смарао са 3000-том темом о антифашизму, већ да бих указао на садржај Антифашистичког информатора

 

[Dе Sisti]

hm...
Komunizam.. Fasizam... Ko je odneo vise ljudskih zivota u ime sulude ideje, u ime svetle buducnosti?

 

[Dе Sisti]

@pokretac teme:

Ikonoborci su bili pokret (jeres) tokom 8 i 9 veka. Cak su i neki vizantijski carevi bili ikonoborci i veoma surovo progonili neistomisljenike... Tako da antifasizam i ikonoborstvo

 

[ikonoborac]

hm...
Komunizam.. Fasizam... Ko je odneo vise ljudskih zivota u ime sulude ideje, u ime svetle buducnosti?

Такво релативисање не чуди...

Све јачи политички утицај Српске православне цркве и њеног клерикалног конзервативизма, представља значајну потпору деловању ових организација и група. Организовани фашизам наставља да буде политичка резерва терора која владајућим слојевима може послужити за амортизовање таласа социјалног незадовољства током периода стабилизације капиталистичког система.

 

[VIRGINIJA]

@pokretac teme:

Ikonoborci su bili pokret (jeres) tokom 8 i 9 veka. Cak su i neki vizantijski carevi bili ikonoborci i veoma surovo progonili neistomisljenike... Tako da antifasizam i ikonoborstvo

'oce chovek da bude interesantan. gloopost


p.s.Mala ispravka 6 i 7 vek.


@Ikonoborac

Mogao si da se zovesh Lav 3 Isavrijac, ili Lav 5 Jermenin. konkretnije

 

[Dе Sisti]

Такво релативисање не чуди...

ikonoborac, batali sa tim komunistickim parolama i pamfletima...

Koliko je ljudi stradalo u Oktobarskoj revoluciji i gradjanskom ratu kojij je usledio?
Koliko ljudi je stradalo u CEKA-inim gonjenjima?
Koliko ljudi je stradalo u staljinovim cistkama?
Da li je staljin i posredno odgovoran za slabljenje sovjetske vojske kroz ubijanje svih "nepocudnih" elemenata i na taj nacin omogucio hitleru olako napredovanje kroz rusiju?
Koliko ljudi je stradalo u nakon "oslobodjenja" u Srbiji bezs ikakvog suda i presude?
Zasto Goli otok?
Koliko ljudi je stradalo u komunistickoj Kini a narocito u periodu Mao Ce-a?

Ako se podvuce crta, moze se reci da je komunizam kriv za smrt veceg broja ljudi nego fasizam. Po meni, ta dva pokretam te dve ideologije su jednako nakazne

 

[Dе Sisti]

'oce chovek da bude interesantan. gloopost


p.s.Mala ispravka 6 i 7 vek.


@Ikonoborac

Mogao si da se zovesh Lav 3 Isavrijac, ili Lav 5 Jermenin. konkretnije

ili Konstantin Kopronim? :-)


ps. Ipak je 8 i 9 vek u pitanju... U 7 veku je bio problem monotelita, u 6 veku problem monofizita i origenovaca

 

[VIRGINIJA]

ili Konstantin Kopronim? :-)


ps. Ipak je 8 i 9 vek u pitanju... U 7 veku je bio problem monotelita, u 6 veku problem monofizita i origenovaca

Uf da konstantin Kopronim,....Lavov sin.On je bio najbrutalniji od svih ikonoboraca.

 

[Dе Sisti]

Uf da konstantin Kopronim,....Lavov sin.On je bio najbrutalniji od svih ikonoboraca.

U vreme vladavine ikonoboraca crkva su ukrasavane sarama, geometrijskim oblicima, motivima iz prirode, lova (izvor Aleksandar Smeman: Istorijski put pravoslavlaj).

Inace ikonoborstvo se javilo kao reakcija devijacije u postovanju ikona koje su negde isle cak i u ikonolatriju.

Istorijski gledano, carevi ikonoborci pokazali su se kao dobre vojskovodje za vizantiju.. uglavnom su poticali iz istocnih pokrajina vizantiji i bili su vojnici

 

[ikonoborac]

Кад већ помињете те феудалце, иконокластичке цареве, морам да признам да су имали зрнце нечег доброг у својој аутократској политици током 9. века, а то је затирање манастира и прогон паразитских калуђера...

Није џабе управо у време њиховог режима унапређен тематски систем војне администрације у царству.

Али, нисам ја иконоборац због те екипе, већ због вас и сличних иконодула у области политике.

 

[Dе Sisti]

Кад већ помињете те феудалце, иконокластичке цареве, морам да признам да су имали зрнце нечег доброг у својој аутократској политици током 9. века, а то је затирање манастира и прогон паразитских калуђера...

Није џабе управо у време њиховог режима унапређен тематски систем војне администрације у царству.

Али, нисам ја иконоборац због те екипе, већ због вас и сличних иконодула у области политике.

uu, sine... nazire se to malo fasisticke netolerancije u tvojim recima?

 

[Dе Sisti]

kad se vec gadjas grckim recima, dodacu jos:

iconodul (grcki)= sluga ikone...

Ja nisam sluga ikone niti je iko to u pravoslavlju. Da li zelis objasnjenje svrhe postojanja ikone?