Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.038
O Dokinsu sam već pisala na jednoj temi.
Čovek je postavio prosto pitanje: ako ne verujemo u realno postojanje Deda Mraza, Odina ili grčkih bogova, zašto verujemo (tj. neki veruju) u Boga?
I hipoteza o slučajnosti i hipoteza o bogu padaju na ispitu (ne)verovatnoće. Sam bog je odviše neverovatan da bi postojao. Istovremeno, on je i savršeno nepotreban (od)kada imamo elegantnije, sofisticiranije i, najvažnije, istinito objašnjenje ovog problema, poduprto hiljadama i hiljadama dokaza. Ovo je osnovna linija Dokinsovog argumenta.
Tehnički, nemoguće je dokazati da bog ne postoji i ovoga je Dokins svestan. Logički je nemoguće dokazati i da ne postoje Odin, Zevs, Perun, Manitu, vilenjaci, karakondžule ili Deda Mraz. Samim tim, strogo tehnički, moguće je biti jedino agnostik spram ovih bića. Međutim, ovakva beda agnosticizma ne vodi nas nigde (osim ako nismo na kursu iz formalne logike). U realnom životu, mi smo vrlo tvrdi ateisti po pitanju Apolona ili Deda Mraza, iako njihovo nepostojanje ne možemo dokazati. Jer, spomenuti statistički argument - da je sasvim neverovatno da oni postoje - sasvim nam je dovoljan da bismo bili ateisti spram, recimo, Zevsa ili vilenjaka. Isti argument 'radi' i na hipotezi o bogu. Dokinsovim rečima, svi smo mi ateisti kada je reč o većini bogova u koje je čovečanstvo ikada verovalo. Neki od nas samo su otišli i malo dalje.
Čovek je postavio prosto pitanje: ako ne verujemo u realno postojanje Deda Mraza, Odina ili grčkih bogova, zašto verujemo (tj. neki veruju) u Boga?
I hipoteza o slučajnosti i hipoteza o bogu padaju na ispitu (ne)verovatnoće. Sam bog je odviše neverovatan da bi postojao. Istovremeno, on je i savršeno nepotreban (od)kada imamo elegantnije, sofisticiranije i, najvažnije, istinito objašnjenje ovog problema, poduprto hiljadama i hiljadama dokaza. Ovo je osnovna linija Dokinsovog argumenta.
Tehnički, nemoguće je dokazati da bog ne postoji i ovoga je Dokins svestan. Logički je nemoguće dokazati i da ne postoje Odin, Zevs, Perun, Manitu, vilenjaci, karakondžule ili Deda Mraz. Samim tim, strogo tehnički, moguće je biti jedino agnostik spram ovih bića. Međutim, ovakva beda agnosticizma ne vodi nas nigde (osim ako nismo na kursu iz formalne logike). U realnom životu, mi smo vrlo tvrdi ateisti po pitanju Apolona ili Deda Mraza, iako njihovo nepostojanje ne možemo dokazati. Jer, spomenuti statistički argument - da je sasvim neverovatno da oni postoje - sasvim nam je dovoljan da bismo bili ateisti spram, recimo, Zevsa ili vilenjaka. Isti argument 'radi' i na hipotezi o bogu. Dokinsovim rečima, svi smo mi ateisti kada je reč o većini bogova u koje je čovečanstvo ikada verovalo. Neki od nas samo su otišli i malo dalje.
