Aleksandar Mitić

[Pumpaj Dinstanović]

Kakva nesigursnost u sebe i strah od greške... Dakle, odgovorio si ovom analogijom da je jevrejski jezik semitski jezik. I - pogrešio si! jerbo jevrejski jezik je više od hiljadu godina indoevropski, a tek od 20 veka rekonstruisan je semitski jevrejski jezik veštačkim putem. (Dakle, pod c] da i ne bio je tačan odgovor).

Dakle, hiljadu godina Jevreji govore indoevropski jevrejski (sama reč kojom nazivaju jezik znači "jevrejski") i danas ga govori oko 2 miliona Jevreja.

Pitanje od milion dolara: DA LI SU JEVREJI INDOEVROPSKI NAROD ZATO ŠTO VIŠE OD HILJADU GODINA GOVORE JIDIŠ (JEVREJSKI) KOJI JE INDOEVROPSKI JEZIK I DA LI SU GRCI INDOEVROPLJANI ZATO ŠTO GOVORE INDOEVROPSKI JEZIK (ZA KOJI PLATON U KRATILU KAŽE DA JE VEŠTAČKI IZMENJEN DO NEPREPOZNATLJIOVOSTI A IKONOMU KAŽE DA JE SLOVENSKOG POREKLA I DA JE EOLSKI GRČKI SLOVENSKI JEZIK) I DA LI SU ŠPANCI POREKLOM INDOEVROPLJANI ZATO ŠTO JE ŠPANSKI ROMANSKI JEZIK?

Pre svega, nemoj da se dereš. Velika i masna slova, računaju se kao urlanje.

Seti se kako smo počeli; od tvrdnje da su Grci nekakva grupa doseljenika koja je došla sa drugog kontinenta, i to ne susedne Azije, već čak tamo iz Egipta, oko 1500. godine i naselila Balkansko poluostrvo. To je bilo pitanje, kao i specifično da su kako kažeš Ahajci i Dorci pričali nekakvim semitskim dijalektom.

Je li hoćeš da kažeš da postoji nešto kod Platona što ni dotičnu tvrdnju potvrdilo? Pitanje je vrlo kratko i jednostavno; na čemu se zasniva tvrdnja. Nemoj da mi izvlačiš pojavu pojedinih pretgrčkih leksema koji su Grci preuzeli, možda od neke druge balkanske populacije, jerbo to nije odgovor na pitanje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

ZA KOJI PLATON U KRATILU KAŽE DA JE VEŠTAČKI IZMENJEN DO NEPREPOZNATLJIOVOSTI A IKONOMU KAŽE DA JE SLOVENSKOG POREKLA I DA JE EOLSKI GRČKI SLOVENSKI JEZIK

Ovo smo na Krsti već prošli. Nema nikakve poente pozivati se na Konstantina Ikonomua; očigledno je da postoje dobri razlozi zašto njegove teze nisu preživele, te nije citiran nigde — niti u grčkoj, ni ruskoj sredini, niti uopšte igde drugde na svetu. Ne postoje apsolutno nikakve potvrde za ono što piše tamo; nema rukopisa, nema natpisa u kamenu, ništa. Na trećoj stranici tvoje teme Šta znamo o eolskom dijalektu starogrčkog jezika? - Ko su Eolci? smo to već sve apsolvirali. Tobožnja molitva Oče naš na eolskom grčkom, nekakav je konstrukt (fikcija). Eolski dijalekat je itekako poznat i on uopšte ni ne liči na ništa slovensko; Sapfo, s kraja VII i početka VI stoleća pre naše ere; Oda Afroditi:

poikilo' thron' athanat' Aphrodita
pai dios doloploka, lissomai se
me m'asaisi med' oniaisi damna
potnia thumon.

alla tuid' elth' ai pota katerota
tas emas audos aioisa peloi
eklues, patros de domon lipoisa
chrusion elthes

arm' updeuxaisa. kaloi de s'agon
okees strouthoi peri gas melainas
pukna dinnentes pter' ap oranothe-
ros dia messo

aipsa d'exikonto, su de O makaira
meidiaisas' athanato prosopoi
ere' otti deute popontha kotti
deute kalemmi

kotti moi malista thelo genesthai
mainolai thumoi. tina deute peitho
.......agen es san philotata? tis s' O
Psapph' adikeei?

kai gar ai pheugei, taxeos dioxei
ai de dora me deket', alla dosei
ai de me philei, tacheos philesei
kouk etheloisa.

elthe moi kai nun, chalepon de luson
ek merimnan, ossa de moi telessai
thumos imerrei, teleson, su d'auta
summachos esso.

Na dotičnoj temi smo videli i primer teksta poređenja između atičkog i eolskog starogrčkog dijalekta:

Ne postoje nikakve razloge da se vraćamo unatrag na neke stotinu i više leta stare tvrdnje, ukoliko su one potpuno očigledno netačne. To je i razlog zašto ih praktično niko u naučnoj zajednici uopšte ni ne oživljava; kao i uvek kad bude izneto nešto što prosto ne stoji na svojim nogama, ne izdrži zub vremena i ne nadživi autora.

Da je Konstantin Ikonomu posebno nepouzdan vidimo čak i po tome što ne donosi ni autentične citate antičkih izvora. Na to sam i tamo, na dotičnoj temi pokazao, kačeći i direktno sken Platonovog rukopisa.

Prevod:

Rachel Barney, Names and Nature in Plato's Cratylus, New York: Routledge, 2001, pp. 22, 26.

Ono što nalazimo kod Ikonomua jeste kentaur; posledica čega je tačno nisam siguran, ali verovatno onoga što je bilo vrlo često u starija vremena, a to je da se izvori ne čitaju u originali, već u svakojakim izvodima i sažecima. Kentaur kod Ikonomua kombinuje dva potpuno različita delića kod Platona; prvu, u kojoj (1) Hermogen parafrazira Kratila govore'i Sokratu da ovaj tvrdi da su nazivi stvar opšte prirode, zajednička za sve, sa ovim drugim, u kojem (2) Hermogen pominje imena naselja i kaže da se oni razlikuju kako kod samih Grka, kao i između Grka i varvara. I tako kod Ikonomua smo dobili citat prema kojem on izprva počinje delom rečenice iz ovog kasnijeg segmenta (Što se naziva gradova tiče) na koju se nadovezuje ovaj iz ranijeg (njihovi nazivi su isti za sve, i Grke i strance). Ovo je, naravno, pod uslovom da smo od @AELarisa dobili korektan prevod.

Pošto Ikonomu donosi neke vrlo čudnovate podatke, za koje nemamo nikakve potvrde, a za ono što možemo proveriti vidimo da uopšte ne prenosi ni autentično, ne postoje bukvalno nikakvi razlozi da se osvrćemo na njegove zaključke. Izuzev, naravno, isključivo — wishful thinking.

 

[Mrkalj]

Kakva nesigursnost u sebe i strah od greške... Dakle, odgovorio si ovom analogijom da je jevrejski jezik semitski jezik. I - pogrešio si! jerbo jevrejski jezik je više od hiljadu godina indoevropski, a tek od 20 veka rekonstruisan je semitski jevrejski jezik veštačkim putem. (Dakle, pod c] da i ne bio je tačan odgovor).

Dakle, hiljadu godina Jevreji govore indoevropski jevrejski (sama reč kojom nazivaju jezik znači "jevrejski") i danas ga govori oko 2 miliona Jevreja.

Pitanje od milion dolara: DA LI SU JEVREJI INDOEVROPSKI NAROD ZATO ŠTO VIŠE OD HILJADU GODINA GOVORE JIDIŠ (JEVREJSKI) KOJI JE INDOEVROPSKI JEZIK I DA LI SU GRCI INDOEVROPLJANI ZATO ŠTO GOVORE INDOEVROPSKI JEZIK (ZA KOJI PLATON U KRATILU KAŽE DA JE VEŠTAČKI IZMENJEN DO NEPREPOZNATLJIOVOSTI A IKONOMU KAŽE DA JE SLOVENSKOG POREKLA I DA JE EOLSKI GRČKI SLOVENSKI JEZIK) I DA LI SU ŠPANCI POREKLOM INDOEVROPLJANI ZATO ŠTO JE ŠPANSKI ROMANSKI JEZIK?

Primer kako zvuči jezik kada se Semiti poindoevrope:

 

[Pumpaj Dinstanović]

Primer kako zvuči jezik kada se Semiti poindoevrope:

Znači, sad su i Španci nekakvi doseljenici iz Egipta koji su poindoevropljeni?

Odlično, još da čujemo samo jesu li i Portugalci, Francuzi i možda Rumuni izvorni semiti, kao i da li je i antički latinski jezik zapravo semitski.

 

[Mrkalj]

Znači, sad su i Španci nekakvi doseljenici iz Egipta koji su poindoevropljeni?

Ne nekakvi nego tačno ovakvi:

In 711 the Islamic Arabs and Moors of Berber descent in northern Africa crossed the Strait of Gibraltar onto the Iberian Peninsula, and in a series of raids they conquered Visigothic Christian Hispania.

Plus Sefardi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ne nekakvi nego tačno ovakvi:

In 711 the Islamic Arabs and Moors of Berber descent in northern Africa crossed the Strait of Gibraltar onto the Iberian Peninsula, and in a series of raids they conquered Visigothic Christian Hispania.

Plus Sefardi.

I to ti je nekakva analogija da onim glupošću da su Grci bili nekakvo semiti?

 

[Mrkalj]

I to ti je nekakva analogija da onim glupošću da su Grci bili nekakvo semiti?

Svi šuškaju i jezici su im slični fonološki - i hebrejski i španski i grčki. To, naravno, ne predstavlja dokaz, pogotovo ne za one koji su se rovovski ukopali u soroševske rovove, ali u obilju drugih pokazatelja veoma se lepo uklapa u teoriju koja nema logičkih felera.

 

[Pumpaj Dinstanović]

No comment.

 

[Boris T]

"Србомакедонски дијалекти" можда не постоје баш под тим именом, али итекако постоје у Белићевим радовима, он је добар део свог рада на дијалектологији посветио доказивању српског карактера говора у Македонији и западној Бугарској.

Нажалост, Белић никада није успео ништа да докаже јер је његово "истраживање" искључиво политичко. Отац македонске дијалектологије је Афанасиј Селишчев. Он је први детаљно фонетски и морфолошки класификовао македонске говоре као део бугарског језика 1912-1914. године.
Наравно, подразумева се да је Селишев највећи Белићев критичар јер српски научник западнобугарске и макекодонске дијалекте дефинише као српске дијалекте. Нешто за шта не постоје ни историјски ни довољно чисти лингвистички предуслови.
Надам се да ће овај чланак испод, који је Селишев написао 1933. године, видети више Срба и да ће им отворити очи за истину. Оригинал остављам на руском јер судећи по руској хистерији овде на овом форуму, 99 одсто форумаша овде течно говори руски.

https://drive.google.com/file/d/1_SSFlcccDNfEFTkzTf9TyJ3is1UZNXo0/view

 

[Kažu "strani plaćenik"]

srpskoj istoriografiji na Berlinskom kongresu zabranjeno da ide

Ne postoji ta teza. To je jednako kao da si napisao gle, ima puno dokaza o kolonizaciji Saturna himalajskim grožđem. Ne postoji ništa što može notornu laž da učiniti naprasno istinitom, iz razloga što ona to sama po sebi nije. Nebitno je sad je li jedno jutro Milomir Marić izmislio tu tvrdnju 1990-ih godina, da malo zabušava teoretičare zavere, ili od koga je i kad to tačno krenulo, suština je ista; radi se o potpunom plodu mašte jednog čoveka, koji je nekoliko ljudi — vrlo naivnih i kojima je izuzetno lako manipulisati — krenulo da prepričava tu priču (da li je ona Marićeva ili Deretićeva, nebitno je).

Марић сорошевац плаћен да слаже како је он аутор те измишљотине.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Марић сорошевац плаћен да слаже како је он аутор те измишљотине.

Ma, meni se čini da se tu možda Marić u svom starom običaju malčice sprda; voli on tako da se našali pa nešto i slaže na svoj račun.

U svakom slučaju, važno je reći da je ta tvrdnja novijeg datuma. Nije bila nešto baš zastupljena na Art-u 1990-ih godina, nije u nju verovao ni mladi Radovan Damjanović (ne veruje ni danas, iako ponekad ubaci koju skasku o Berlinskom kongresu, zato što zna koliko je to međ' određenom populacijom popularno) i ako se ne varam (pišem po sećanju, neka me neko ispravi ukoliko grešim) nije postojala ni u vreme Olge Luković Pjanović.

Zato i kažem, nebitno ko je izmislio tačno, što uopšte nije ni najlakše utvrditi jerbo ne govorimo o tezi koju je iko objavio, već o informaciji koja se širi prevashodno verbalnim putem, kao glasina, već činjenica da je domislica relativno novijeg datuma.

Ono što sam ja mislio jeste da je Deretić negde krajem 1980-ih pročitao neke strane iz zvanične istoriografije o politici Austrougarske i kako je Srbiji bio postavljen jedan zid na Drini, isključujući mogućnost da se Srbija proširi u tom smeru. I onda je, prosto, uzeo i povezao taj podatak sa svojom zaverom; preciznije rečeno, interpolirao je svoju zaveru u kontekst vremena i stvarne faktografske podatke. Nekako mi je to i (naj)uverljivije, mada nije isključivo da je naleteo na Marića i on mu dao ideju, naravno.

To ti je, otprilike, isto kao i ona priča o Karpatima i pogrešnom ruskom prevodu. Ne znam da li se sećaš, ali jedno vreme je bila strašno dugo popularna i sveprisutna (svugde; u svakom gostovanju, neformalnom razgovoru sa čašicom, po knjigama) da je seoba Slovena posledica pogrešnog prevoda sa ruskog jezika. Po toj priči, BB škola nastaje u XVIII veku posle uvođenja ruskih knjiga (onomad kad dolaze Kozačkinski i Suvorov) i tako što je bilo došlo do zabune prilikom prevođenja ruskih knjiga o najranijoj istoriji. Rusi su po toj fabulu pisali da su došli 's one strane Karpata', a onda naši kad su to pisali pobrkali su i nisu skapirali da Rusi uče da su došli sa Balkana i Podunavlja, pa prilikom prepisivanja slučajno napravili inverziju i to postalo temelj BB škole. Ne znam da li se sećaš toga; jedno vreme je bilo isto tako vrlo neumorno neupitno, kao priča o Berlinskom kongresu. Ali iz nekog razloga, tvrdnja se nije pokazala istrajnom i gotovo niko je više ne pominje (za razliku od ov, berlinske fabulice ).

 

[Boris T]

Нажалост, Белић никада није успео ништа да докаже јер је његово "истраживање" искључиво политичко. Отац македонске дијалектологије је Афанасиј Селишчев. Он је први детаљно фонетски и морфолошки класификовао македонске говоре као део бугарског језика 1912-1914. године.
Наравно, подразумева се да је Селишев највећи Белићев критичар јер српски научник западнобугарске и макекодонске дијалекте дефинише као српске дијалекте. Нешто за шта не постоје ни историјски ни довољно чисти лингвистички предуслови.
Надам се да ће овај чланак испод, који је Селишев написао 1933. године, видети више Срба и да ће им отворити очи за истину. Оригинал остављам на руском јер судећи по руској хистерији овде на овом форуму, 99 одсто форумаша овде течно говори руски.

https://drive.google.com/file/d/1_SSFlcccDNfEFTkzTf9TyJ3is1UZNXo0/view



Pogledajte prilog 1173408

@Q. in perpetuum hibernum Ја лично разумем иронију, али реци ми колико је људи чуло за Селишчева или чак прочитало бар 2 пуне странице како Белић доказује своју тезу о "србомакедонским" говорима.
Селичев је овде, на 35 страница, доказао да Белић нема апсолутно никаквих топонимски и фонолошких доказа о штокавском говору у Македонији, ни у јужној или централној Албанији, ни у Епиру.

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Q. in perpetuum hibernum Ја лично разумем иронију, али реци ми колико је људи чуло за Селишчева или чак прочитало бар 2 пуне странице како Белић доказује своју тезу о "србомакедонским" говорима.
Селичев је овде, на 35 страница, доказао да Белић нема апсолутно никаквих топонимски и фонолошких доказа о штокавском говору у Македонији, ни у јужној или централној Албанији, ни у Епиру.

Ne znam zašto me to pitaš jerbo neke Belićeve teze uopšte nisu preživele zub vremena. Prevaziđene su, a tako i upravo ove o kojima je ovde reč; oni nisu deo stavova srbistike danas, jerbo su jednostavno zastarele. Vrlo je jasno da je Belić tu pokušao igrati ulogu nacionalnog radnika, a nije ni jedini primer toga. Relevantni srbisti su, prilično sam siguran, prošli i Seliščeva.

Zašto me pitaš da komentarišem, ne znam baš. Naši novoromantičari uglavnom kopaju po zastareloj literaturi i izvlače tako iz mrtvih neke napuštene ideje, uz oblandu teorije zavere da one više nisu aktuelne iz političkih razloga, a ne zbog toga što ih je nauka odbacila (i to neretko idu u prošlost i što dublje, tako što npr. cene i, potpuno apsurdno, literaturu XVII stoleća više od XIX st., pa tako i kopaju po starim izdanjima izvora, tražeći što starije, jerbo kako Tamara Komazec reče što je nešto novije, sve više i više je falsifikovano ). Zato su se uhvatili Mitić i kompanija i uhvatili ovog konkretno, iz potpuno istih razloga i radi identičnih ciljeva kao i sve druge priče. To je pravi smisao negativnoh značenja pojma revizionizam u istoriji, a koji ja ne volim baš da koristim...

Priča je, šablonski, uvek identična. U XIX veku, a kod nas kako Mitić tvrdi definitivno čak tek od 1918. godine (sic!) ljudi su navodno izmislili laganje u političke svrhe i svi su se ujedinili, celokupno, protiv Slovena, a primarno tj. na prvom mestu najviše protiv Srba (a ne Rusa, jedne od najvećih svetskih sila, već malene balkanske Srbije). I sve tvrdnje gotovo svih naših pseudoistoričara, te očigledno i Mitića, svodi se isključivo na to i na potragu za dokazivanjem rečene (u stvarnosti potpuno neosnovane i nelogične) tvrdnje. Bukvalno se ne čini kao da ih išta drugo (ijedna druga dimenzija istorije) interesuje.

 

[Boris T]

Ne znam zašto me to pitaš jerbo neke Belićeve teze uopšte nisu preživele zub vremena. Prevaziđene su, a tako i upravo ove o kojima je ovde reč; oni nisu deo stavova srbistike danas, jerbo su jednostavno zastarele. Vrlo je jasno da je Belić tu pokušao igrati ulogu nacionalnog radnika, a nije ni jedini primer toga. Relevantni srbisti su, prilično sam siguran, prošli i Seliščeva.

Zašto me pitaš da komentarišem, ne znam baš. Naši novoromantičari uglavnom kopaju po zastareloj literaturi i izvlače tako iz mrtvih neke napuštene ideje, uz oblandu teorije zavere da one više nisu aktuelne iz političkih razloga, a ne zbog toga što ih je nauka odbacila (i to neretko idu u prošlost i što dublje, tako što npr. cene i, potpuno apsurdno, literaturu XVII stoleća više od XIX st., pa tako i kopaju po starim izdanjima izvora, tražeći što starije, jerbo kako Tamara Komazec reče što je nešto novije, sve više i više je falsifikovano ). Zato su se uhvatili Mitić i kompanija i uhvatili ovog konkretno, iz potpuno istih razloga i radi identičnih ciljeva kao i sve druge priče. To je pravi smisao negativnoh značenja pojma revizionizam u istoriji, a koji ja ne volim baš da koristim...

Priča je, šablonski, uvek identična. U XIX veku, a kod nas kako Mitić tvrdi definitivno čak tek od 1918. godine (sic!) ljudi su navodno izmislili laganje u političke svrhe i svi su se ujedinili, celokupno, protiv Slovena, a primarno tj. na prvom mestu najviše protiv Srba (a ne Rusa, jedne od najvećih svetskih sila, već malene balkanske Srbije). I sve tvrdnje gotovo svih naših pseudoistoričara, te očigledno i Mitića, svodi se isključivo na to i na potragu za dokazivanjem rečene (u stvarnosti potpuno neosnovane i nelogične) tvrdnje. Bukvalno se ne čini kao da ih išta drugo (ijedna druga dimenzija istorije) interesuje.

Па, само питам зашто је твоја реакција иронична - успут, сад се сетим да си пре неког времена ставио Белићеве карте прелазних говора.

Наравно, нећу све ово да преводим са руског - нема смисла, онда ће бити коментара типа „ али он је био совјетски научник- од тада има 80 година - све се променило. А људи овде једноставно не желе да чују за то – чак и ако је он један од најбољих словенских дијалектолога у последњих 100 година.

 

[Mrkalj]

Марић сорошевац плаћен да слаже како је он аутор те измишљотине.

Samo glup čovek može da veruje kako nema osnova da se veruje u nešto samo zato što za to ne postoji (javno) objavljena pisana dokumentacija. Sve posledice, geopolitički tokovi i tokovi novca govore u prilog tezi da je srpskoj istoriografiji na Berlinskom kongresu zabranjeno da ide preko Drine (na zapad, da budemo precizni).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Samo glup čovek može da veruje kako nema osnova da se veruje u nešto samo zato što za to ne postoji (javno) objavljena pisana dokumentacija. Sve posledice, geopolitički tokovi i tokovi novca govore u prilog tezi da je srpskoj istoriografiji na Berlinskom kongresu zabranjeno da ide preko Drine (na zapad, da budemo precizni).

Naprotiv. Samo glup čovek može da izjavi „Znam da to nije istina, ali gle, ko zna, možda je moguće u nekom paralelnom univerzumu; mis'im gledaj ima kao neke indicije da bi za tako nešto, mogli možda postojati i uslovi? Ko zna, svašta je moguće...“

..a još gluplji čovek da to i poveruje, pa čak i da čak i minimalnu dozu kredibilnosti takvim nebulozama.

 

[Boris T]

Sve posledice, geopolitički tokovi i tokovi novca govore u prilog tezi da je srpskoj istoriografiji na Berlinskom kongresu zabranjeno da ide preko Drine (na zapad, da budemo precizni).

Када ћеш прочиташ текст споразума ? Од 65 поглавља за Србију има 3-4 поглавља и то је то. Да ли мислиш да је постојала глобална завера против Србије, која као резултат споразума добија скоро цео Нишки санџак?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Када ћеш прочиташ текст споразума ? Од 65 поглавља за Србију има 3-4 поглавља и то је то. Да ли мислиш да је постојала глобална завера против Србије, која као резултат споразума добија скоро цео Нишки санџак?

Mrkalj pokušava da kaže da, ukoliko postoje neki teoreteski okviri da bi nešto bilo moguće, onda to može u teoretskim okvirima biti istina i opravdano je tako navoditi.

U suštini, on pokušava da opravda logiku iza teorija zavere i da kaže da u njima ima nečeg smislenog tj. trunki naučne metodologije (iako je vrlo jasno da nema nikakve). Ono gde pravi ključnu grešku, jeste u tome što smatra da čak i u slučajevima kada dokazi u potpunosti isključuju mogućnosti neke teorije zavere, treba i dalje ostati otvoren ne samo da je ona moguća, već da se dotična teorija zavere može smatrati i neporecivom činjenocm, a što je apsolutni logički nonsens.

U suštini, on ne pravi nikakvu razliku između pojma zavera i teorija zavere. Nedavno je čak otvorio jednu sarkastičnu temu sa glupavim nazivom: U istoriji ne postoji ni jedna zavera Zapadnog sveta prema nečemu što je slovensko i pravoslavno i danas postoji! gde je pokušao da kaže kako, navodno, konvencionalna nauka isključuje ili ne razmatra mogućnost apsolutno ikakve zavere koja bi bila u ikakvom formatu uperena protiv ma koje slovenske zajednice. I time je pokušao zapravo da potvrdi još jednu teoriju zavere, a to je da je istoriografija navodno endemski uperena na štetu čitavog slovenskog roda. Ali, naravno, tamo se uverio da (ni) to nije tačno. I tamo još slikovitije pokazao koliko ljudi koji su skloni teorijama zavere, zapravo gotovo ništa ne znaju o stvarnim zaverama — čak ni onim kojima je, ironije li, bukvalno ozloglašeni Vatikan u centru...

Ne znam samo kako do sada (ako nije reč o prostom iracionalnom inaćenju) nije nešto naučio iz toga nego, bez obzira na to koliko ne da ima rupa u nekoj teoriji zavere, nego koliko god da ima dokaza, on zapravo i dalje istrajava da nešto mora biti tačno, zbog alternativnih dokaza (koje niko nikad nije video). To je nešto toliko besmisleno, da bukvalno vređa zdrav razum. Kada budemo imali kineski lajvstrim ostataka američke misije sletanja na Mesec, on će verovatno i dalje pričati da se to nikad nije dogodilo i da su Kinezi to sve namerno falsifikovali kako bi se malčice dodvoravali sa Amerima i radi nekih koncesija (Kinezi priznaju sletanje na Mesec, a Ameri integraciju Tajvana, npr.).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Suština vezano za nažalost celu masu pristalica tzv. Srbske autohtonističke škole jeste što su oni, kako to Dimitrije Marković dobro prepoznao, sekta a ne naučna zajednica. Ne radi se tu uopšte o nekim alternativnim metodama, već o odsustvu metodologije. Umesto njih, to su samo dogme (a što, poprilično ironično, oni prebacuju zvaničnoj nauci).

Pošto se radi zapravo o fori religije, koja se zasniva na dogmama, nije za očekivati nikakvu promenu stava, jerbo se on smatra nepobitnim i nepromenjivim. U Jovana I. Deretića, Acu Mitića i druge, veruje se iz potpuno teoloških razloga.

Ja sam se u dotično nešto direktnije uverio nakon što je jedan moj prijatelj prisustvovao jednom od predavanja Radovana Damjanovića. Na tom predavanju skoro svi gosti su fanatično upijali svaku reč i apsolutno niko nije postavio niti jedno kritičko pitanje; publika se oglašavala isključivo radi hvalospeva. I to uprkos tome što je Damjanović kazao i neke podosta čudne i diskutabilne stvari; on je čak na tom predavanju pokazao fizički svoj mobilni telefon, govoreći da ima nekakve ekskluzivne fotografije na njemu. Te fotografije, iako ima u telefonu i baš tu, nikome nije pokazao i niko uopšte ih nije video, ali svi u publici su mu poverovali da govori istinu. Iako je vrlo neobično zašto bi neko pokazivao fizički svoj mobilni telefon, objašnjavajući kakve ekskluzivne fotke ima na njemu...Posle tog gostovanja, moj prijatelj je pokušao da pokrene temu je li to tačno; cela grupa u kojoj se bio našao momentalno je reagovala zastrašujuće negativno, pa su odmah bile počele i priče ko je njega poslao tu, kako sme da preispituje [proroka, je li] itd.

Jedino što njih interesuje jeste kako dokazati dogmu, nepobitnu istinu od koje počinju, a ako se pojavi nešto što osporava dotično, oni to tretiraju odmah kao pravog pravcatog neprijatelja. To se vidi i po tome šta su mi mnogi forumaši ovde pisali, pa i meni lično. Pojedini su puno puta pisali, čak i podnošeći mi cele hvalospeve (neke manje, a neke više iskrene) kako bi voleli da sam, citiram, na njihovoj strani. Neki forumaši su mi nudili čak i pare; da postanem, citiram, njihov. Pokušali su više puta da me konvertuju, bukvalno.

Dok je većina naših vajnih autohtonista samo u pokušaju, pa neki kao npr. Slaviša K. Miljković odu i u penziju relativno brzo, samo pojedini baš uspeju da ostanu na vrhu. Baš kao i npr. Radovan Damjanović. Tu je reč o veštim manipulatorima; svojevrsnim majstorima u prodornosti i nastupu, koji su samo iz nekih praktičnih razloga odlučili da ne postanu političari, već se bave time. Najbolja paralela toga jeste celi život Tonija Robinsa.

Čoveka, koji je praktično ni iz čega, postao ni manje ni više no milioner. Većina stvari koja je rečena u snimku iznad na temu kognitivne disonance, može se primeniti na idolopoklonike Mitića i dr. novoromantičara.

 

[Metronomy]

Zanimljivo je kada o naucnom pristupu pisu ljudi koji od " nauka" najvise koriste resavsku skolu i na njoj grade svoje monopolske katedre sa kojih sire svoju nauku, jer studenti i kada postavljaju pitanja moraju da se uklope u zadate granice koje prave i sad moram ovo da napisem, polupismeni, dobro placeni teletabisi.

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Zanimljivo je kada o naucnom pristupu pisu ljudi koji od " nauka" najvise koriste resavsku skolu i na njoj grade svoje monopolske katedre sa kojih sire svoju nauku, jer studenti i kada postavljaju pitanja moraju da se uklope u zadate granice koje prave i sad moram ovo da napisem, polupismeni, dobro placeni teletabisi.

Има ли иједна твоја објава на Крстарици која звучи иоле смислено кад се прочита?

 

[Metronomy]

Nejasno je samo seljacinama koje prepisuju zadate postove za kikiriki...posto sve mora neko da vam smisli niste u stanju ni svoje misli da napisete, kako bi razumeli tudje....inace to je nacin kako polupismeni "istoricari" brane svoju "nauku"

Napadima na licnost, kacenjem placenih diploma oko vrata, podmetanjima i udruzivanjem protiv onih koji zastupaju nauku, a ne resavsku skolu....

 

[Kažu "strani plaćenik"]

Nejasno je samo seljacinama koje prepisuju zadate postove za kikiriki...posto sve mora neko da vam smisli niste u stanju ni svoje misli da napisete, kako bi razumeli tudje....inace to je nacin kako polupismeni "istoricari" brane svoju "nauku"

Napadima na licnost, kacenjem placenih diploma oko vrata, podmetanjima i udruzivanjem protiv onih koji zastupaju nauku, a ne resavsku skolu....

Неко ко се служи жаргонским изразом ,,ресавска школа" рече неком другом да је сељачина, да преписује, да није у стању да своје мисли напише и да је полуписмен.

Може ли још једна тура пројекција и ироније за овај астал, конобар?

 

[Metronomy]

To jeste zargon koji razumeju polupismeni, pa necu valjda da pisem kao sa naucnikom....prodavanje naucnih zargona je za seljacinu koja kopira...naucnicki...

 

[Mrkalj]

Naprotiv. Samo glup čovek može da izjavi „Znam da to nije istina, ali gle, ko zna, možda je moguće u nekom paralelnom univerzumu; mis'im gledaj ima kao neke indicije da bi za tako nešto, mogli možda postojati i uslovi? Ko zna, svašta je moguće...“

..a još gluplji čovek da to i poveruje, pa čak i da čak i minimalnu dozu kredibilnosti takvim nebulozama.

Када ћеш прочиташ текст споразума ? Од 65 поглавља за Србију има 3-4 поглавља и то је то. Да ли мислиш да је постојала глобална завера против Србије, која као резултат споразума добија скоро цео Нишки санџак?

Mrkalj pokušava da kaže da, ukoliko postoje neki teoreteski okviri da bi nešto bilo moguće, onda to može u teoretskim okvirima biti istina i opravdano je tako navoditi.

U suštini, on pokušava da opravda logiku iza teorija zavere i da kaže da u njima ima nečeg smislenog tj. trunki naučne metodologije (iako je vrlo jasno da nema nikakve). Ono gde pravi ključnu grešku, jeste u tome što smatra da čak i u slučajevima kada dokazi u potpunosti isključuju mogućnosti neke teorije zavere, treba i dalje ostati otvoren ne samo da je ona moguća, već da se dotična teorija zavere može smatrati i neporecivom činjenocm, a što je apsolutni logički nonsens.

U suštini, on ne pravi nikakvu razliku između pojma zavera i teorija zavere. Nedavno je čak otvorio jednu sarkastičnu temu sa glupavim nazivom: U istoriji ne postoji ni jedna zavera Zapadnog sveta prema nečemu što je slovensko i pravoslavno i danas postoji! gde je pokušao da kaže kako, navodno, konvencionalna nauka isključuje ili ne razmatra mogućnost apsolutno ikakve zavere koja bi bila u ikakvom formatu uperena protiv ma koje slovenske zajednice. I time je pokušao zapravo da potvrdi još jednu teoriju zavere, a to je da je istoriografija navodno endemski uperena na štetu čitavog slovenskog roda. Ali, naravno, tamo se uverio da (ni) to nije tačno. I tamo još slikovitije pokazao koliko ljudi koji su skloni teorijama zavere, zapravo gotovo ništa ne znaju o stvarnim zaverama — čak ni onim kojima je, ironije li, bukvalno ozloglašeni Vatikan u centru...

Ne znam samo kako do sada (ako nije reč o prostom iracionalnom inaćenju) nije nešto naučio iz toga nego, bez obzira na to koliko ne da ima rupa u nekoj teoriji zavere, nego koliko god da ima dokaza, on zapravo i dalje istrajava da nešto mora biti tačno, zbog alternativnih dokaza (koje niko nikad nije video). To je nešto toliko besmisleno, da bukvalno vređa zdrav razum. Kada budemo imali kineski lajvstrim ostataka američke misije sletanja na Mesec, on će verovatno i dalje pričati da se to nikad nije dogodilo i da su Kinezi to sve namerno falsifikovali kako bi se malčice dodvoravali sa Amerima i radi nekih koncesija (Kinezi priznaju sletanje na Mesec, a Ameri integraciju Tajvana, npr.).

Suština vezano za nažalost celu masu pristalica tzv. Srbske autohtonističke škole jeste što su oni, kako to Dimitrije Marković dobro prepoznao, sekta a ne naučna zajednica. Ne radi se tu uopšte o nekim alternativnim metodama, već o odsustvu metodologije. Umesto njih, to su samo dogme (a što, poprilično ironično, oni prebacuju zvaničnoj nauci).

Pošto se radi zapravo o fori religije, koja se zasniva na dogmama, nije za očekivati nikakvu promenu stava, jerbo se on smatra nepobitnim i nepromenjivim. U Jovana I. Deretića, Acu Mitića i druge, veruje se iz potpuno teoloških razloga.

Ja sam se u dotično nešto direktnije uverio nakon što je jedan moj prijatelj prisustvovao jednom od predavanja Radovana Damjanovića. Na tom predavanju skoro svi gosti su fanatično upijali svaku reč i apsolutno niko nije postavio niti jedno kritičko pitanje; publika se oglašavala isključivo radi hvalospeva. I to uprkos tome što je Damjanović kazao i neke podosta čudne i diskutabilne stvari; on je čak na tom predavanju pokazao fizički svoj mobilni telefon, govoreći da ima nekakve ekskluzivne fotografije na njemu. Te fotografije, iako ima u telefonu i baš tu, nikome nije pokazao i niko uopšte ih nije video, ali svi u publici su mu poverovali da govori istinu. Iako je vrlo neobično zašto bi neko pokazivao fizički svoj mobilni telefon, objašnjavajući kakve ekskluzivne fotke ima na njemu...Posle tog gostovanja, moj prijatelj je pokušao da pokrene temu je li to tačno; cela grupa u kojoj se bio našao momentalno je reagovala zastrašujuće negativno, pa su odmah bile počele i priče ko je njega poslao tu, kako sme da preispituje [proroka, je li] itd.

Jedino što njih interesuje jeste kako dokazati dogmu, nepobitnu istinu od koje počinju, a ako se pojavi nešto što osporava dotično, oni to tretiraju odmah kao pravog pravcatog neprijatelja. To se vidi i po tome šta su mi mnogi forumaši ovde pisali, pa i meni lično. Pojedini su puno puta pisali, čak i podnošeći mi cele hvalospeve (neke manje, a neke više iskrene) kako bi voleli da sam, citiram, na njihovoj strani. Neki forumaši su mi nudili čak i pare; da postanem, citiram, njihov. Pokušali su više puta da me konvertuju, bukvalno.

Dok je većina naših vajnih autohtonista samo u pokušaju, pa neki kao npr. Slaviša K. Miljković odu i u penziju relativno brzo, samo pojedini baš uspeju da ostanu na vrhu. Baš kao i npr. Radovan Damjanović. Tu je reč o veštim manipulatorima; svojevrsnim majstorima u prodornosti i nastupu, koji su samo iz nekih praktičnih razloga odlučili da ne postanu političari, već se bave time. Najbolja paralela toga jeste celi život Tonija Robinsa.

Čoveka, koji je praktično ni iz čega, postao ni manje ni više no milioner. Većina stvari koja je rečena u snimku iznad na temu kognitivne disonance, može se primeniti na idolopoklonike Mitića i dr. novoromantičara.

Ključna reč: Teodora Toleva.

Dokumenta negde postoje, a samo budala može da tvrdi "to nije tako jer dokumenta za to nisu obelodanjena".

Spisak istoričara koji su pre Toleve tvrdili da je albansku naciju stvorila Austo-Ugarska tj. Beč, a na osnovu svih pokazatelja i istoriografskog konteksta (na spisak je dozvoljeno staviti i istoričare koji su ukazivali na to kao mogućnost):

1. __________________
2. __________________
3. __________________
4. __________________
5. __________________


Popuniti čitko. Čestitamo unapred ako se ijedan našao na spisku, tj. ako skup zvaničnih istoričara nije skup budala.