Misliš na Kromanjonca, Niče, jel tako? Niko nema gen Neandertalca ( nisam siguran za onog boksera Valujeva). To je rešena stvar, geni Kromanjonca su haplogrupa I, jedini autohtoni u Evropi. Isti rezultati su i po pitanju antropologije Dinarac je direktni potomak Kromanjonca .
Dakle, niko ne spori da 20-setak % Albanaca iz Albanije i oko 7% Šiptara imaju ilirsko poreklo, samo postoji problem što među njih spadaju svi etnički Srbi i oni koji ne smeju da se tako izjasne, zbog represije države. Kaplan Burović sme. Isti problem je i sa beljim delom populacije Grčke oko Soluna. Sve one "Albanke" što dolaze da se udaju u Srbiju genetski su iste kao i njihove mladoženje.
I opet, niko ne spori da je dinarsko stanovništvo u Srbiji autohtono osim nekih usijanih glava koje danas protežiraju jednu drugu teoriju, a to je da su "Vlasi svi i svuda" kojih ima najviše mešanih - u stvari autohtoni a oni sa kojima su se Melanohroi mešali da bi napravili Vlahe - nisu. To je zbog toga što je neko uvrteo da je latinski jezik potekao sa Balkana.
Spore nam JEZIK, to je najbitnija stvar, i to treba da se reši.
Što se tiče tvog posta o Miliću od Mačve i njegovoj "epizodi" sa Papom, on je , verovatno tražio Ovidijeve poeme, jer je Ovidije bio proteran u zemlju Sarmata i Geta, proveo tamo šest godina i naučio njihov jezik. on pominje u jednom pasusu sledeće: "Čini se da sam zaboravio latinski jezik i da govorim kao Geti i Sarmati" (Tristia V. 12. v. 57 seqq). , ali je to ipak bilo napisano na latinskom.
U drugom delu u kojem je pisao o vrlinama imperatora Avgusta kaže: Kada sam pročitao Getima moju poemu koja nije pisana na mom jeziku..... jedan od njih mi je rekao: Kada si pisao ovakve stvari o svom caru, treba da se vratiš u njegovo carstvo.(Ex Ponto, I. IV. 13. v. 16-22). Naravno, ne isključujem mogućnost da u Vatikanu postoji takav dokument koji je Ovidije pisao na varvarskom jeziku.
Ovo, za sada, može da bude dokaz samo za onu prethodnu tezu a to je da Geti, Dačani, kao stanovnici dunavske regije ,to jest Rumunije, u vreme Ovidija nisu govorili latinskim već sarmatskim jezikom, a nema onu vrednost koju je Milić očekivao.
Ovime sam, čini mi se završio sa gospodinom D-1 i njegovim upornim insistiranjem na autohtonosti latinskog jezika na Balkanu.
Međutim veliki problem u celoj ovoj literaturi koja je pisana ranije je taj što nigde ne postoje originali već su se radi umnožavanja prepisivala stara dela, čak i prevodila "modernijim" jezikom pa ostaje sumnja u originalnost jezika kojim je prvobitno delo pisano. Ako je verovati Vizantijskom caru Mihajlu III, on je izjavio da je Vergilije pisao varvarskim skitskim jezikom iz moguća dva razloga, prvog što je manje verovatno da Mihajlo nije znao latinski, a drugog - da je imao u posedu originalni dokument pisan prvobitnom Latinom Vulgatom, koja i dandanas, mora se priznati, ima mnogo veći afinitet prema indoevropskom nego latinski.
