[/COLOR][/B][/COLOR]Тако је говорио Тито С високе трибине окићене цвећем 7. јула 1945. године у Белој Цркви овим речима се Јосип Броз Тито обратио окупљенима:
”Седми јули је значајан и велики датум у хисторији наших народа. Наши народи имају у својој хисторији не мали број великих датума. Напосле, српски народ има велики број датума који обиљежавају најмучније тренутке у њиховој историји. Датуме када се радило о њиховом бити или не бити. Али, седми јули спада међу највеће дане у хисторији српског народа и хисторији народа Југославије. Једно од најзначајнијих обиљежја 7. јула је у томе што је баш у Србији, гдје су слободарске традиције увијек биле на висини, тога дана пукла прва пушка и што је народ дао доказе да је спреман дати небројене жртве не само за своју слободу, него и за слободу свих народа Југославије. Тај данје значајан и по томе што је датум почетка борбе свих народа Југославије, који су врло брзо пошли стопама српског народа. Устанак који је почео овдје ми смо припремили раније, а извођење смо предали у руке синовима Рађевине. И они су, као и синови Космаја, Ваљева, Тимока, Топлице, претворили у дело наш план и стопроцентно га извршили”.