Не пиши без везе са разумом - ПОСЛЕ ОВЕ ПРЕСУДЕ НЕМА НИКАКВОГ 7.ЈУЛА... то ви славите по вашим рупама КАО ИЛЕГАЛЦИ... тако сте и научили:
Као деценијама раније, и на Ивањдан 7. јула 1941. године у селу Бела Црква код Крупња одржан је сеоски вашар. Упркос одлуци месних власти да се због ратних (не)прилика вашар не одржи, крај цркве се окупио велики број људи. Око 17 сати из околне шуме дошла је група од петнаестак партизана и око себе окупила присутне. Говор је одржао Живорад Жикица Јовановић Шпанац. После позива на оружје, како би се ослободили немачке војне власти и капиталиста, група се удаљила, а недуго после тога стигла је жандармеријска патрола - наредник Богдан Лончар и каплар Миленко Браковић. Кад су чули за њихов долазак, Жикица Јовановић и Цветин Солдатовић су се вратили, једни друге позвали да положе оружје, а затим је Жикица Јовановић пуцао и убио Богдана Лончара, док је Солдатовић усмртио Браковића. О овом догађају у биографији Жикице Јовановића пише да је “са својом четом извео прву устаничку акцију у Србији. Тада је пиштољем (носио је два пиштоља на боковима, као сви комесари из шпанског рата) убио два жандарма, који су дошли да растуре народни збор на коме је Жикица одржао антифашистички говор. Тај дан се у СФРЈ сматрао почетком устанка народа Србије против окупатора”.
Ових дана Окружни суд у Шапцу донео је решење којим су рехабилитовани Богдан Лончар и Миленко Браковић. Како је образложио судија Гојко Лазарев “утврђено је да су Богдан Лончар и Миленко Браковић убијени без одлуке суда и без спроведеног поступка, из идеолошко политичких разлога, као жртве прогона и насиља, од стране припадника партизанског покрета, чиме је повређено њихово право на живот”. У образложењу још пише :” Тај моменат може се симболично сматрати и почетком грађанског рата у Србији, пошто убијени жандарми нису били окупатори, као ни народни непријатељи, већ део легалне власти српске државе под окупацијом, насталом по основу међународног уговора закљученог потписивањем капитулације, након слома Југословенске војске у априлу 1941. године, а њихова рехабилитација почетком националног помирења подељеног српског народа”. На ову одлуку не постоји право жалбе.
