Kakvi su nam Englezi bili prijatelji u drugom svetskom ratu možemo da vidimo i na primeru prvog svetskog rata. Jeste da je malo duži tekst ali otkriva neke činjenice.
Tekst je kopiran sa sledeće strane:
http://www.vidovdan.org/arhiva/article1621.html
Књига академика проф. Др. Драгољуба Живојиновића шокантно откриће о стварним догађањима у Првом Светском рату, савезницима и „пријатељима“.
Енглези радили против Србије
У овом интервјуу академик Драгољуб Живојиновић говори о великим подвалама и антисрпској политици савезника, нарочито Енглеза, који све чинили како би мала Србија у ратном вихору Првог Светског рата нестала. Он на научној основи открива наше скоро стогодишње заблуде о савезницима и пријатељима, подвлачећи ко су нам били стварни пријатељи а како су се према Србији иако ратни савезници односили уцењивачки радећи фактички на нашем уништењу.
Недавно објављена историјска књига "Невољни ратници: велике силе и Солунски фронт 1914-1918" академика Драгољуба Живојиновића, представљена је 25. новембра у Београду. У препуном Клубу Српске академије наука и уметности у о књизи су говорили академици Добрица Ћосић и Милорад Екмечић, као и сам аутор.
Промоција ове изузетно вредне књиге изазвала је велики одјек у српској јавности, јер је довела у питање неке шаблоне по којима се деценијама учила историја једног од најважнијег периода наше историје. Први пут је документовано показано да савезничке силе нису биле благонаклоне према Србији у Првом светском рату и да су допустиле да српска војска, па и цели српски народ, искрваре и страдају много више него што је то било неопходно.
Ова књига "Невољни ратници, велике силе и Солунски фронт" рађена је скоро 30 година, на основу досад необјављених америчких, британских, француских и руских докумената, грађе из архива Лојда Џорџа у Дому лордова у Лондону, као и на основу тајних материјала Британског ратног комитета, Империјалног комитета, тајних записника савезника, записника са тајне седнице Француске скупштине и других докумената, књига "Невољни ратници" ће свакако бити велика тема српске науке и политике у времену које долази.
КО су нам били истински савезници у Првом светском рату, какве су биле њихове стварне намере, шта су желели да постигну на Балкану и по коју цену?
На ова, али и на многа друга питања, која су се тих судбоносних година збивала иза затворених врата ратних савета, врховних команди, министарских кабинета од Лондона до Битоља, покушава да одговори историчар проф. др Драгољуб Р. Живојиновић у свом новом делу: „Невољни ратници - велике силе и Солунски фронт 1914-1918“.
Са овог бурног историјског поглавља српске историје патину је опет, посве новим и за многе шокантним открићем, скинуо и академик Добрица Ћосић управо на недавној промоцији Живојиновићеве књиге.
Где смо то били у Првом светском рату и како су велике силе учествовале у креирању рата и Солунског фронта, па, на крају, и у судбоносном стварању Југославије, и месту и улози Србије и свему томе, отварамо разговор са професором Живојиновићем.
Већ сам податак да је овај признати историчар 30 година истраживао светска документа да би исписао 350 страница ове књиге, довољно говори о научној озбиљности којом се расветљава ово велико историјско поглавље.
Из докумената до којих је дошао познати историчар јасно се види да је у Првом светском рату Енглеска све чинила да нестане наша држава. Тек објављено капитално дело академика др Драгољуба Живојиновића "Невољни ратници, велике силе и Солунски фронт" озбиљно је уздрмала читаву и не само нашу савремену историографију. Документацијом шокантне садржине ова књига непроцењиве вредности у парампарчад разнела је досадашње тезе о нашим савезницима и пријатељима. Открила српске илузије и заблуде и упрла прстом у Енглеску, земљу која је од самог напада Аустроуграске 1914. године, у Првом светском рату, свесрдно радила на уништењу Срба и српске државе.
Занимљиво је да је овакву архивску грађу академик Живојиновић почео је да открива управо у лондонском архиву пре тридесет три године и то сасвим случајо бавећи се Ватиканом и Србима. Такође, треба истаћи и чињеницу, академик Живојиновић је први открио у Лондону ту грађу и први историчар на планети саопштио је свету.
· У свом делу оголили сте савезничку дипломатију на балканском ратишту. Јесмо ли у својој албанској епопеји били сувише наивни верујући у њихову помоћ? Јесмо ли заиста, како сте на једном месту и напислаи, били топовско месо?
- Очекивали смо да ћемо наићи на пријем какав приличи савезницима. Од тога није било ништа. А наши тадашњи политичари су веровали у њих. Надали су се да ће им послати оружје, муницију, одобрити кредите. Међутим, убрзо су почела условљавања у којима је предњачила Британија. И то у стилу: добићете гранате и топове, ако направите територијалне уступке Бугарској. Уосталом, увек су слате српске дивизије када је требало да се разбијају аустријски или бугарски бастиони отпора, а слава се приписивала Французима и Енглезима. Њихови команданти успели су да искористе носталгију српског војника за отаџбином.
· Али, показали сте у књизи и да савезници нису истим очима гледали на балкански фронт на којем је Србија крварила...
- Тачно. Француска је, рецимо, иако се рат водио на њеној територији, смогла снаге да предводи операције на Балкану, у њих увуче Британце и пружи подршку Србији. Британија није била спремна да учествује у рату на Балкану. Њена влада и краљ Џорџ били су спремни да Србију оставе на цедилу. Русија је желела да игра значајну улогу на Балкану, али није могла Србији да помогне новчано нити да јој пошаље војнике. Самим тим, њена улога је била мање-више дипломатска.
· Може ли да се каже да су савезници подстакли отварање Солунског фронта тек када је у њиховим кабинетима процењено да је корисније да се Аустроугарска распарча?
- Ни Солунске офанзиве 1918. не би било на овај начин како је данас знамо да није било Француза. Британски империјални генералштаб није био заинтересован за тако нешто. Ипак, Солунски фронт се одржавао упркос њиховим отпорима. Британци су сматрали да њихове и савезничке трупе могу да буду много корисније на западном фронту, Блиском истоку, Суецком каналу, Египту... Али, Французи нису били расположени за растурање Солунског фронта. Тај фронт су често одржавали и уценама. Чак су запретили да би могли и да изађу из рата. Зато су Енглези на крају и пристали на француски захтев да се одржи Солунски фронт.
Скоро век у заблуди
· Од завршетка Првог светског рата па све до појаве ове књиге, српски народ живео је у заблуди, називајући и Енглезе својим савезницима и чак пријатељима.
- Нема дилеме, Срби су творци свих тих заблуда везаних за савезништва и пријатељства. Срби су творци и других заблуда са којима ће се тек срести. А ове илузије које су потхрањиване готово један век биле су у служби очувања пријатељства са Французима као јединим пријатељима у Првом светском рату. А у страну гурана једина истина да нам је Русија била једини пријатељ све до њеног слома.
· Први сте открили ту грађу, први је саопштили свету, како то објашњавате?
- Претпостављам, ту нетакнуту, нефризирану, нечишћену грађу, коју до мене нико није користио, избегавали су историчари или због тога што је неповољно говорила о онима који су је оставили, или што је веома ружно приказивала лоше односе међу савезницима током Првог светског рата. Друго, та недирнута грађа, недвосмислено је разбила наше илузије о савезницима и искреним пријатељима. До сада нисмо знали праву истину да нисмо имали правих пријатеља до једне силе током читаве те трагедије. Ти документи открили су сурову истину да чак и наша историографија није знала шта се све радило иза наших леђа. На крају открила је да су Срби изнели главни терет Првог светског рата.
· Рекли сте, имали смо само једног пријатеља, о којој земљи је реч?
- Говорим о Русији, земљи на коју се нисмо ослањали. Напротив, били смо бастион, барикада против ширења њеног утицаја на Балкану. А већ од јулске кризе 1914. могло се видети ко нам је прави пријатељ или савезник. Русија је тих дана одмах заузела јасан став. Децидно је рекла и савезницима и нашим непријатељима да неће дозволити да Србија буде поражена и покорена и да ће Србији пружити сваку врсту помоћи.
· Како се Француска држала?
- Француска је имала нешто другачији став. Нашла се на удару Немаца и због тога била је везана за Русију, али имала је и својих интереса на Балкану, а на Блиском истоку имала велики уложени капитал. Но, највише због Русије Французи су Србији пружили савезничку руку.
Ултиматум Француза
· Једног тренутка енглеске подметачине, разбијачке намере и работе дозлогрдиле су и француским генералима који су почели отворено да протестују.
- Након отворене енглеске опструкције на Солунском фронту и последње енглеске претње да ће повући своје трупе реаговала је и влада Француске. Упутила је Енглеској ултиматум, да уколико и даље њене трупе буду минирале покретање офанзиве, Француска ће се повући из рата. Енглези су се тада заиста уплашили, попустили су, али су и даље иза леђа радили против тог фронта. После тога своје елитне јединице повукли су из Грчке, а увели ешалоне довучене из Индије потпуно неспособне за ратовање на Балкану.
nastavlja se....
Da piše "pogibiju" je u redu, ali vidi i sam kako piše.
