Paralele između "kapitulacije" Kraljevine Jugoslavije 1941. i kapitulacije Kraljevine Crne Gore 1916.

Brđanin

Poznat
Poruka
9.086
Da je kapitulacija Kraljevine Jugoslavije 1941. godine bila pravno nevažeća, to je očigledno.
Da kopiram jednu svoju poruku sa druge teme:
Poruka u temi "Титов Злочин на Кочевском Рогу 1945." https://forum.krstarica.com/threads/titov-zlocin-na-kocevskom-rogu-1945.988085/post-49118672


S druge strane, mnogi crnogorski nacionalisti pričaju da Crna Gora nije kapitulirala 1916. i imaju jake argumente za to:

https://historija.info/kapitulacija-crne-gore-1916-godine/
Ovaj dio je ključan:
Pravno gledano, Crna Gora nije kapitulirala 1916. godine a potpisan sporazum o polaganju oružja nije kapitulacija niti je kao takav pravovaljan akt bez saglasnosti suverena države (kralja) već samovolja pojedinaca bez prava glasa u ovom slučaju.

Situacija je bila sledeća:
17. januara kralj Nikola napušta Crnu Goru, sa njim je Crnu Goru napustio i Lazar Mijušković, tadašnji predsjednik vlade.
21. januara su se sastali preostali članovi vlade (trojica od peta ministara i načelnik štaba Vrhovne komande Janko Vukotić) i odlučili da raspuste crnogorsku vojsku i potpišu „kapitaluciju” . Do potpisivanja „kapitulacije” je došlo 25.januara, a potpisali su je Petar Lompar i Jovo Bećir.
Međutim, taj dokument uopšte nije bio o kapitulaciji, već o bezuslovnoj predaji. A za potpisivanje bilo kakvog dokumenta takve vrste je neophodna saglasnost kralja, koji istu nije dao u ovom slučaju.
IMG_20240529_183627.jpg



Zanimljiv je sledeći zaključak:
Dakle, ne može se kraljevina Crna Gora izjednačiti sa kraljevinom Srbijom i Belgijom, to jest da je i ona navodno ostala u statusu zaraćene strane. Da bi potkrijepili svoje mišljenje o takvom statusu Crne Gore, istoričari separatisti kao ključni argument navode kraljevo odbijanje da izda punomoćje " krnjoj Vladi" da potpiše ugovor o miru. Ovakvi politički potezi crnogorskog suverena, čiji je cilj bio da svoju odgovornost prenese na druge, shvaćeni su ne samo u Beogradu, već i kod Saveznika, kao dio njegove kapitulacione igre.

http://rkrsmanovi.blogspot.com/2020/12/povodomprotjerivanja-ambasadora.html


Da li su načelnici štaba Vrhovne komande mogli potpisati raspuštanje trupa? Pretpostavljam da nisu, ali nisam siguran. S druge strane, jasno je da nisu mogli potpisati političku kapitulaciju.
 
Da je kapitulacija Kraljevine Jugoslavije 1941. godine bila pravno nevažeća, to je očigledno.
Da kopiram jednu svoju poruku sa druge teme:
Poruka u temi "Титов Злочин на Кочевском Рогу 1945." https://forum.krstarica.com/threads/titov-zlocin-na-kocevskom-rogu-1945.988085/post-49118672


S druge strane, mnogi crnogorski nacionalisti pričaju da Crna Gora nije kapitulirala 1916. i imaju jake argumente za to:

https://historija.info/kapitulacija-crne-gore-1916-godine/
Ovaj dio je ključan:
Pravno gledano, Crna Gora nije kapitulirala 1916. godine a potpisan sporazum o polaganju oružja nije kapitulacija niti je kao takav pravovaljan akt bez saglasnosti suverena države (kralja) već samovolja pojedinaca bez prava glasa u ovom slučaju.

Situacija je bila sledeća:
17. januara kralj Nikola napušta Crnu Goru, sa njim je Crnu Goru napustio i Lazar Mijušković, tadašnji predsjednik vlade.
21. januara su se sastali preostali članovi vlade (trojica od peta ministara i načelnik štaba Vrhovne komande Janko Vukotić) i odlučili da raspuste crnogorsku vojsku i potpišu „kapitaluciju” . Do potpisivanja „kapitulacije” je došlo 25.januara, a potpisali su je Petar Lompar i Jovo Bećir.
Međutim, taj dokument uopšte nije bio o kapitulaciji, već o bezuslovnoj predaji. A za potpisivanje bilo kakvog dokumenta takve vrste je neophodna saglasnost kralja, koji istu nije dao u ovom slučaju.
Pogledajte prilog 1555823


Zanimljiv je sledeći zaključak:
Dakle, ne može se kraljevina Crna Gora izjednačiti sa kraljevinom Srbijom i Belgijom, to jest da je i ona navodno ostala u statusu zaraćene strane. Da bi potkrijepili svoje mišljenje o takvom statusu Crne Gore, istoričari separatisti kao ključni argument navode kraljevo odbijanje da izda punomoćje " krnjoj Vladi" da potpiše ugovor o miru. Ovakvi politički potezi crnogorskog suverena, čiji je cilj bio da svoju odgovornost prenese na druge, shvaćeni su ne samo u Beogradu, već i kod Saveznika, kao dio njegove kapitulacione igre.

http://rkrsmanovi.blogspot.com/2020/12/povodomprotjerivanja-ambasadora.html


Da li su načelnici štaba Vrhovne komande mogli potpisati raspuštanje trupa? Pretpostavljam da nisu, ali nisam siguran. S druge strane, jasno je da nisu mogli potpisati političku kapitulaciju.

Kralj Nikola je po ustavu (mislim čl. 26 ako se dobro sećam) bio obavezan da ovlasti svog opunomoćenika na teritoriji države.

On to nije učinio i ustavno nema nikakvh ovlašćenja tamo u inostranstvu. Mislim, ima kao lice kojeg svet priznaje kao legitimnog monarha Crne Gore i dok god ga priznaje, ali po crnogorskom zakonodavstvu nema nikakva prava u samoj Crnoj Gori.
 
Kralj Nikola je po ustavu (mislim čl. 26 ako se dobro sećam) bio obavezan da ovlasti svog opunomoćenika na teritoriji države.

On to nije učinio i ustavno nema nikakvh ovlašćenja tamo u inostranstvu. Mislim, ima kao lice kojeg svet priznaje kao legitimnog monarha Crne Gore i dok god ga priznaje, ali po crnogorskom zakonodavstvu nema nikakva prava u samoj Crnoj Gori.
Ustav nije predviđao ratnu situaciju i bjekstvo u slučaju okupacije zemlje. Na to su se pozivali posleratni zelenaši.
 
Ustav nije predviđao ratnu situaciju i bjekstvo u slučaju okupacije zemlje. Na to su se pozivali posleratni zelenaši.

Naravno da ustav predviđa ratne i vanredne situacije, pobogu. Od prvoga koji je bio pisan. Podrazumeva se, šta više i prejudicira da će zemlja biti u ratu.

Члан 2.
Књаз Господар поглавар је државе и као такав има сва права државне власти, а врши их по одредбама овога устава. Његова је личност неприкосновена и неодговорна. Он не може бити тужен.​
Члан 16.
Књаз Господар стално пребива у земљи, а кад би по потреби отишао за неко вријеме из Црне Горе, заступа га Нашљедник Пријестола. У случају да је овај спријечен да заступа Књаза Господара, онда ће Књажевску уставну власт вршити Министарски Савјет по упуствима, која му Књаз Господар буде дао у границама Устава.​
Књаз Господар објављује прокламацијом народу свој одлазак из земље и наименовање својега заступника.

Nikola je pogazio sopstveni ustav, krišom odlaskom iz zemlje. Kada ga je krnji parlament proglasio izdajnikom i razvlastio, te slično učinila i ona skupština komita, pozivali su se na izdaju i pre svea čl. 16 ustava.
 
Naravno da ustav predviđa ratne i vanredne situacije, pobogu. Od prvoga koji je bio pisan. Podrazumeva se, šta više i prejudicira da će zemlja biti u ratu.

Члан 2.
Књаз Господар поглавар је државе и као такав има сва права државне власти, а врши их по одредбама овога устава. Његова је личност неприкосновена и неодговорна. Он не може бити тужен.​
Члан 16.
Књаз Господар стално пребива у земљи, а кад би по потреби отишао за неко вријеме из Црне Горе, заступа га Нашљедник Пријестола. У случају да је овај спријечен да заступа Књаза Господара, онда ће Књажевску уставну власт вршити Министарски Савјет по упуствима, која му Књаз Господар буде дао у границама Устава.​
Књаз Господар објављује прокламацијом народу свој одлазак из земље и наименовање својега заступника.

Nikola je pogazio sopstveni ustav, krišom odlaskom iz zemlje. Kada ga je krnji parlament proglasio izdajnikom i razvlastio, te slično učinila i ona skupština komita, pozivali su se na izdaju i pre svea čl. 16 ustava.
Šta je trebao da uradi? Da ostane u zemlji, prihvati kapitulaciju i da bude zarobljen?
Mislim da u tim okolnostima nije mogao da javno najavi svoj odlazak pred narodom.
 
Naravno da ustav predviđa ratne i vanredne situacije, pobogu. Od prvoga koji je bio pisan. Podrazumeva se, šta više i prejudicira da će zemlja biti u ratu.

Члан 2.
Књаз Господар поглавар је државе и као такав има сва права државне власти, а врши их по одредбама овога устава. Његова је личност неприкосновена и неодговорна. Он не може бити тужен.​
Члан 16.
Књаз Господар стално пребива у земљи, а кад би по потреби отишао за неко вријеме из Црне Горе, заступа га Нашљедник Пријестола. У случају да је овај спријечен да заступа Књаза Господара, онда ће Књажевску уставну власт вршити Министарски Савјет по упуствима, која му Књаз Господар буде дао у границама Устава.​
Књаз Господар објављује прокламацијом народу свој одлазак из земље и наименовање својега заступника.

Nikola je pogazio sopstveni ustav, krišom odlaskom iz zemlje. Kada ga je krnji parlament proglasio izdajnikom i razvlastio, te slično učinila i ona skupština komita, pozivali su se na izdaju i pre svea čl. 16 ustava.
Tako je narod vidio njegov odlazak. A komiti koji su učestvovali na skupštini u Dobrilovini jula 1918. su bili predstavnici naroda.
S druge strane, oficiri su bil podijeljeni. Od zarobljenika u logoru Karlštajn, 62 je potpisalo telegram saučešća kralju Nikoli, povodom smrti sina Mirka, a 61 je odbilo.
Zarobljenici iz logora Boldogason su novembra 1918. poslali pismo podrške ujedinjenju.
 
Naravno da ustav predviđa ratne i vanredne situacije, pobogu.
Објасни му и зашто том твојом тачном логиком, аналогном применом на пучисте 27марта - ИСТО ВАЖИ... својевољни бег лишава власти државне органе...
 
Šta je trebao da uradi? Da ostane u zemlji, prihvati kapitulaciju i da bude zarobljen?
Mislim da u tim okolnostima nije mogao da javno najavi svoj odlazak pred narodom.

On je imao opciju da zvanično krene u povlačenje preko Skadra zajedno sa Saveznicima. Vodio je i jedan jako težak razgovor sa serdarom Jankom Vukotićem.

Imao je opciju da se povuče preko Albanije. On je svojevoljno izabrao da to ne učini, uprkos tome što su ga preklinjali i terali da krene tim putem.

Mogao je da ovlasti nekoga kao predstavnika svog u zemlji, kako u ustav nalaže. Ne mora to da bude javno; uzmeš papir, potpišeš punomoćje, daš nekome i ideš slobodno gde hoćeš, ako strahuješ za sopstvenu bezbednost.
 
On je imao opciju da zvanično krene u povlačenje preko Skadra zajedno sa Saveznicima. Vodio je i jedan jako težak razgovor sa serdarom Jankom Vukotićem.

Imao je opciju da se povuče preko Albanije. On je svojevoljno izabrao da to ne učini, uprkos tome što su ga preklinjali i terali da krene tim putem.

Mogao je da ovlasti nekoga kao predstavnika svog u zemlji, kako u ustav nalaže. Ne mora to da bude javno; uzmeš papir, potpišeš punomoćje, daš nekome i ideš slobodno gde hoćeš, ako strahuješ za sopstvenu bezbednost.
Ta opcija je propala 14.januara. Znam sve o muljanju kralja Nikole. https://www.in4s.net/krivci-nasih-poraza/
Ali ovdje pričamo o striktno pravnom karakteru crnogorske kapitulacije.
 
On je imao opciju da zvanično krene u povlačenje preko Skadra zajedno sa Saveznicima. Vodio je i jedan jako težak razgovor sa serdarom Jankom Vukotićem.

Imao je opciju da se povuče preko Albanije. On je svojevoljno izabrao da to ne učini, uprkos tome što su ga preklinjali i terali da krene tim putem.

Mogao je da ovlasti nekoga kao predstavnika svog u zemlji, kako u ustav nalaže. Ne mora to da bude javno; uzmeš papir, potpišeš punomoćje, daš nekome i ideš slobodno gde hoćeš, ako strahuješ za sopstvenu bezbednost.
Opet, ustav nije predviđao okupaciju. Da je kralj odredio svog predstavnika, taj čin bi se mogao protumačiti kao prihvatanje kapitulacije.
 
То код монтенегирна не важи... а ни код пучиста 27мартоваца из Лондона
Зато и кажем.
А и небитно је што ја кажем.
На помен монархије им то прво спочитавају.
 

Back
Top