Opasnost od terorizma vreba u srcu Starog kontinenta
Izvesni novi napadi u Evropi
Šest godina od najvećeg terorističkog napada na svetu, 11. septembra 2001. godine, terorističke pretnje se nisu smanjile, već su se samo umnožile, i to širom Starog kontinenta. Nedavna hapšenja terorista u tri različite zemlje - Britaniji, Danskoj i Nemačkoj, koji su planirali napade masovnih razmera, pokazalo je da je Evropa postala leglo „domaćeg terorizma“ jer, za razliku od SAD, većina uhapšenih su rođeni i odrasli u evropskim zemljama protiv kojih su planirali napade.
„Amerika je i dalje meta broj jedan, ali ju je teško pogoditi. Kada bi mogli da sednu u avion i stignu u Sinsinati, teroristi bi to uradili. Ali, ne mogu, pa je Evropa sledeće rešenje za njih“, kažu američki obaveštajci.
Teri Dejvis, generalni sekretar Saveta Evrope, upozorio je juče, povodom šeste godišnjice napada 11. septembra 2001. godine, da je „opasnost od terorizma faktički svuda i veća nego ikad ranije“.
„Od napada na Ameriku smo svedoci napada širom sveta, uključujući i Evropu. Skorašnja hapšenja u Danskoj i Nemačkoj nas dramatično podsećaju da je opasnost od terorizma faktički svuda i veća nego ikad ranije“, istakao je on.
I Franko Fratini, evropski komesar za pravdu i unutrašnje poslove, izjavio je povodom hapšenja trojice terorista u Nemačkoj koji su navodno planirali napad na američku vojnu bazu Ramštajn i frankfurtski aerodrom da je „cela EU pod pretnjom od terorističkog napada“ i da svi izvori govore da će taj kontinent pogoditi novi napadi. Kao najverovatnije mete, Fratini je naveo Italiju, Španiju, Nemačku, Britaniju i Belgiju.
Evropske obaveštajne agencije su ovog leta uputile čitav niz upozorenja da će uslediti napadi iz „glavne železničke stanice džihada“: iz oblasti Pakistana na granici prema Avganistanu, gde žive plemenske zajednice koje odbijaju da se povinuju bilo kakvim zakonima.
Upravo tu se školuju državljani evropskih zemalja - u srcu teritorije koja se smatra kolevkom Al Kaide i sestrinskih terorističkih grupa. Posle hapšenja u Nemačkoj prošle nedelje, političari su predložili da se učešće u takvim trening kampovima kažnjava zakonom u toj zemlji.
Pored osumnjičenih iz Nemačke, u kampovima u Pakistanu su se obučavale i vođe osmorice muškaraca uhapšenih zbo g terorizma u Kopenhagenu.
Ono što dodatno otežava napore evropskih policija da identifikuju terorističke ćelije jeste činjenica da ne postoji profil tipičnog teroriste i da se pratioci Bin Ladenove ideologije sami regrutuju. To pokazuju rezultati holandske studije „Džihadski teroristi u Evropi“ autora Edvina Bakera i Teje Hide Donkera, koji su analizirali slučajeve 242 osobe koje su u periodu između 2001. i 2006. bile organizovane u 28 mreža i planirale 31 napad.
Ono u čemu su ćelije slične jesu ciljevi i metodi napada. Najčešće mete su sredstva javnog prevoza, a omiljeno oružje je eksploziv.
Ranije su džihadisti uglavnom bili Arapi, pre svega Saudijci i Egipćani, koji su otišli u inostranstvo. Među evropskim borcima situacija je obrnuta: preko 80 odsto njih se opredelilo za džihad u zemlji u kojoj su živeli.
Mnogi od džihadista obuhvaćenih studijom nabavili su Al Kaidin propagandni materijal preko interneta i to samo nekoliko meseci pre nego što su izveli napade.
Osim toga, studija pokazuje da se većina terorista koji si izveli napade u Evropi preobratila u džihadiste u evropskim društvima i da nisu imali nikakvo prethodno vojničko iskustvo. „Pre deset godina, u zapadnoj Evropi nije postojao problem domaćeg terorizma. Sada postoji. Militantni aktivisti to smatraju svojim najvećim dostignućem i nastojaće još više to da iskoriste“, smatraju američki obaveštjani stručnjaci.
ETA najavila nove napade
Da Evropljani ne treba da strahuju samo od islamista pokazao je i najnoviji pokušaj napada baskijske separatističke organizacije ETA, koja je najavila da će nastaviti bombaške akcije. Meta neuspešnog napada bila je delegacija španskog ministarstva odbrane. Bomba postavljena ispod automobila delegacije, na sreću, nije u potpunosti eksplodirala. Ispod automobila je bilo preko 80 kilograma eksploziva. U akcijama ETA, koja deluje već gotovo 40 godina, poginulo je više od 810 osoba.
