Pusta je bila poslednja pustolovina, velikog pustolova. Kroz pustinju i prašumu, preko planina i zaleđenih površina, preko mora i okeana, pusto je pretraživao i u njima… Hodao je livadama, tundrama, stepama i savanama, odmarao se u oazama... sve ukrug i to triput! Ništa... ništa, od onoga što je on hteo i što je tražio, nije našao. Umoran od svega, seo je na sred pustinje i duboko se zamislio...
Do njega je doleteo lešinar i rekao: "Znaš šta... ja sam ti sve uzeo, zato nisi ništa našao...". Pustolov ustade besan kao pas i taman da ujede lešinara ali ovaj odleprša...
Pustolov više nije znao šta da radi od muke... nabio je glavu u pesak ali su mu pritom spale pantalone i gaće. On izvuče glavu iz peska, pljunu, zateže kaiš pa ponovo zabode glavu u pesak...
Do njega je doleteo lešinar i rekao: "Znaš šta... ja sam ti sve uzeo, zato nisi ništa našao...". Pustolov ustade besan kao pas i taman da ujede lešinara ali ovaj odleprša...
Pustolov više nije znao šta da radi od muke... nabio je glavu u pesak ali su mu pritom spale pantalone i gaće. On izvuče glavu iz peska, pljunu, zateže kaiš pa ponovo zabode glavu u pesak...
... smešan je "veliki pustolov", ja malopre "revidiram", malo još da doteram i smešno meni samom... jako kratka forma može da bude jako "simpatična"... ipak ni u jednoj zbirci, priče i pesme, nisu uvek iste snage, ovime hoću da kažem koliko mene lično pozitivan komentar tera da još dalje radim. Kritika kao "negativan komentar" mora da bude jasna i jasno "argumentovana"... ali i ona me momentalno "aktivira" da vidimo šta "ne štima"... pišemo 
