blogovi

Čudo videše seljaci u brdima. Videše oruđe svoje, noževe, vile, lopate, ašove, grabulje, sekire, kako, tamo-vamo, lete u vazduhu, same. Svo to oruđe, metalno i opasno se u vazduhu lagano njihalo. kao da je igralo. Zatvoriše se seljaci u svoje kuće. Ženu i decu staviše u podrume, od straha da se...

Tvoj tobogan, Svod koji se brzo vrti, Plavi, zeleni, plastični hula hop krugovi, Odmereni i brzi pokreti, Mirna si... Slušaš galop moga srca, Kriješ dijamant u grudima, Svataš raspeće kosmosa... Vodim te... U vodeni grad, Ne ostavljaj nežnost za kraj.

U današnjem dobu, tehnokratija - vladavina "stručnjaka" i tehnologije nad društvom - nije samo sistem zasnovan na naučnom znanju i tehničkoj stručnosti. Ona se sve više percipira kao proces koji oduzima čoveku suštinske karakteristike, pretvarajući ga u mehanizam podložan algoritamskim...

G.R je strašno žurio tog nesnosno, usijanog i vrelog dana. Žurio je na posao. G.R. je tog bio dana strašno nervozan, maltene je izleteo iz kuće. Već je osmi put, tog meseca, žurio da ne zakasni na posao. Izlazio je iz stana veoma užurbano, tako da je nervozno i jako zalupio vratima, ali mu tada...

Sve se kotrlja i na prstima prikrada, Tihi glasovi i čudni oblici, Nikada ih neće prepoznati. Zvezda je okovana u tamnici straha, Rastrzana , puca… U beskrajnoj želji za slobodom. Sanjao je da je daleko, Pesak mu je klizio kroz prste, Crveni plamen se stapao sa nebom. Stotine...

Studentski Kulturni Centar, poznat kao "SKC" je takođe bio jedan od prostora gde se odigravao gradski život. “SKC” je tada imao veliku prostoriju unutar same zgrade namenjenu za koncerte, manju prostoriju za manje popularne bendove, veliku baštu gde se leti montirala bina, tako da su se i tu...

Tog dana, na sumrak, u ulici Kneza Mihaila, njemu je prišla potpuno razroka žena, obučena u odelo na crno-bele štrafte, onako kako izgledaju robijaške uniforme u starim filmovima i sa patrljcima od zuba u ustima, ona mu se ljutitito unese u lice i zakrišta: - Tu si magarčino jedna! Ne brini...

Vraćam se daleko, u vreme koje je zapisano u mojim sećanjima... Lice pripitog i brzog dede i lice takođe pripitog ali usporenog, drugog dede. Lice jedne nasmejane babe, lice druge nasmejane babe, lice zamišljene i odsutne prastare prababe. Svima se oči cakle, dedama usled alkoholnog opijenog...

Luster se klati, Pogledom pratim, Brzo mislim, Sat mi broji, Šapuće treći, Hoće li nešto iskreno reći, Ili Hoćeš ti?

Nalazim se u ne u ćošku već u zaćošku. Zaćošak. Ne razumete? Vidite... da Vam objasnim... imam ćošak, ćošak kuće, moje kuće, nadam se da je to jasno... sada zamislite, zid i dužinu zida, neka bude 10 metara, nakon 10 metara, trebao bi da se pojavi drugi ćošak, ali vidite, nema drugog ćoška, kao...

У савременом свету, једна од највидљивијих замки човековог естетског суда је кич. Док га многи дефинишу као плитку, претерану и сентименталну уметност, кич је, у својој суштини, нешто много опасније – он је отелотворење лажи о стварности. У православној теологији, истина је не само апстрактни...

Beograd, 2002 godina. Godina kada sam stao, godina kada sam pao. Umro bih da to nisam presekao, ispijao sam u to vreme litar i po, do dve litre votke dnevno, sa opijatima i depresantima. Možete zamisliti. Ja nisam bio normalan čovek i živeo sam tako da se skoro svaka noć mogla kobno završiti...

Preko noći se sve promenilo, Čini se da je neobnovljivo, Da je, ko zna kada i gde nestalo... Zamišljam najudaljeniju tačku, Od mesta na kome se sada nalazim, Mislim da to mesto nije pusto... Sada vidim dvostruko, Crno-belo, Pozitivno-negativno, Sa jedne strane vrelo, sa druge ledeno... Preko...

Ispričaću Vam sve, dobio sam njeno odobrenje. Govorila je polako i pomalo uzrujano: - Otišle smo daleko, na tu planinu, bile smo visoko… same u divljini. Sunce je zalazilo, trebalo je da otvorimo šator, tada se to dogodilo! Mojoj prijteljici Simonidi se zapalila kosa. Ja sam se užasnula...

- Znaš šta Petroviću, M. Petrovtrovću, više mi te je dosta! – pomisli Petrović besno u sebi. - Ti Petroviću - nastavi Petrović sa srdžbom misliti u sebi o samome sebi – Ti Petroviću nemaš ništa i obična si ništarija. Kako misliš da te ljudi poštuju i uvažavaju?! Ti bi od sebe i ogledalo trebalo...

Leteli smo iznad oblaka, Dotatkli smo duboko pesak mora... Deca su brzo trčala, Šuma je nešto govorila, Planina je tajna vrata otvorila... Nije bilo senki, nije bilo straha, Ona ga je dugo, dugo ljubila... Jedan dan Jedan dan i početak i kraj.

Sve se kotrlja i na prstima prikrada, Tihi glasovi i čudni oblici, Nikada ih neće prepoznati. Zvezda je okovana u tamnici straha, Rastrzana, puca… U beskrajnoj želji za slobodom. Sanjao je da je daleko, Pesak mu je klizio kroz prste, Crveni plamen se stapao sa nebom. Stotine...

T.P. je u potpunoj dokolici ušao u svoju ostavu. Dugo nije bio u tom delu svog stana i smislio je da malo pospremi. Pod sijalicom koja je treptala videlo se dosta prašine i paučine. Na polici ali i na podu ostali su razbacani čekić, klješta, stara šmirgla, kantica iz koje je isparila tečnost, sa...

Procvetala je biljka, boje cvetova kao stvorene za slikarske duše da ih ovekoveče. Cvetovi su se dopali i devojćici, malenoj, krhkoj. Ona svoj nosić u cvet unese i cvet je smrtonosno ubode. Gomilo!!! Maso crvljiva!!! Zar ste takva so zemlji, so koja ubija!!! Znate onog starog lakrdijaša...

Napolju zlokobni mrak štiti senkom ruke krvopije, Sedo dete traži cigaretu, lice mu je nalik na zgužvanu hartiju, Ono nema odraz u ogledalu... Duh… Duh je progovorio… U garaži je žena naišla na limeni pogled, nikada ga nije zaboravila, Prostor je maksimalno uzak, Užaz...koji je ne-čovek...