blogovi

Pusta je bila poslednja pustolovina, velikog pustolova. Kroz pustinju i prašumu, preko planina i zaleđenih površina, preko mora i okeana, pusto je pretraživao i u njima… Hodao je livadama, tundrama, stepama i savanama, odmarao se u oazama... sve ukrug i to triput! Ništa... ništa, od onoga što je...

Nekoliko nedelja pred moj odlazak, Elena i ja smo izlazili skoro svako veče i svaki put u drugi noćni klub. Sa noćnim klubovima je lako, ako voliš ti njih, oni će zavoleti tebe još više. Nije bilo nikakvih problema. Neki od klubova su bili potpuno dovoljni sami sebi, čitavu noć nije čovek morao...

Dva, tri dana je je prošlo u obilaženju raznoraznih krajeva Londona. Uglavnom smo se vozili autobusom i silazili bi smo gde god nam se činilo da je kraj zanimljiv, tuda bi šetali satima. Brixton, Čelzi, Starford, Vudford... ni ne pamtim više gde sam se sve to vrzmao. Svejedno, bilo je...

Дух времена, тај тихи и невидљиви ток који обликује свест и идентитет читавих генерација, јесте феномен који је од давнина интригирао мислиоце и филозофе. У својој суштини, он представља колективни израз историјског тренутка и утицаја који нама, као појединцима, остаје готово неприметан док га...

Ništa. Ispovraćao se čovek, bilo mu muka. Od čega? Od svega. I povraćao je danima i posle tih dana nastavio je da povraća. U stvari kraće bi bilo reći da je počeo da povraća i da od tada nije ni prestajao. Nije to neki život ali navikao se.

Ispred nas su jedinstvene police koje sadrže pregrade, fioke i fiočice. U fiokicama stoje naslagane stvarčice. Fiokice su kao ruske babuške, naslagane su jedna iza druge, od najveće do one najmanje. Velike i male fioke imaju i tajne pregrade. Za nešto znamo gde šta stoji ali fioka ima puno i to...

Vladeta Jerotić (1924-2018), je jedan od najznačajnijih srpskih psihijatara, teologa i filozofa, koji između ostalog ostavio i dubok trag u proučavanju ljudske duše. Njegova dela su most između duhovnog i psihološkog, duboko istraživanje, složenih unutrašnjih svetova pojedinca. Jerotić je...

Martina je posmatrala sa svog balkona kako do malopre sva sila raznoraznih boja i oblika nestaje i kako na sumrak sve liči na pozornicu gde je predstava završena i zavesa se polako spušta. Kada se već smrklo, ona se povuče u stan i raznorazne ne baš prijatne misli počeše joj se rojiti u glavi. U...

Znate šta... neki ljudi se bude i od kada se probude namršte se, imajući još uvek košmar koji su sanjali u glavi. Ne znam kako uspevaju da ponovo zaspe ti ljudi ali nekima od jutra do mraka ništa ne valja. Jednostavno, nisu raspoloženi, umeju da budu i trapavi, nerviraju sami sebe i za druge se...

Misao na misao - Misao preko misli - Prva te laže - Druga te tuži - * Opravdavaš samoga sebe-sebi, svaki dan, po ceo dan - I odmah zatim si besan kao pas - Curi ti pena na usta i pljuješ dok pričaš - Kao da ti je nož zariven u grudi - Ništa do sada nisi uradio - * Misli se...

Дистопијски урбанизам, примитивизам и нарцизам посматрам као три различита али међусобно повезана "феномена", који обликују наш идентитет и друштвену стварност. Урбанизам са својим стремљењем ка "напретку", кичастој и убрзаној "модернизацији", примитивизам у смислу површности, малограђанштине и...

Bezbroj je misli u milisekundi - U trci na ledu - Odmah zatim u pustinji - Na odlomku žute minute - U srebrnom jezeru - U neizbrojanom iskazu - Pojačano je električnom tišinom u svemiru - Na nišanu, laži i sveznanja - Pri padu pokolenja - I nekoliko velikih imena... * Brzina kojom sam odjeknuo...

Čoveče hoću da izgorim! Možda može da se dogodi da mi se temperatura tela toliko podigne da doživim spontano sagorevanje. Ta energija će morati da nestane, izgleda na prilično glup način. Gasim kompjuter. Gasim televizor. Gasim sve što je uključeno u struju. Pogled mi pada na reaktor ispod...

Na sred autobuske stanice, pred toliko svedoka, građanin Danilo je pun besa ujeo građanina Harmsa za ruku. Građanin Harms je vrisnuo od bola ali je odmah skočio i istom merom je vratio Danilu, ujevši ga za obraz a Danilo dovatio Harmsa za uvo a Harms Danila za jezik a Danilo Harmsa... Izujedani...

Trbuhozborac je zborio jasno i glasno: Budite mirni! Nemojte praviti buku u sopstvenoj glavi! Budite mirni! Priča se da ovo nije pravi trubuhozborac već kengur. U stvari kažu da je reči izgovorio mali kengurić, koji se krije u kengurovoj torbi. Kengur živi u Australiji. Trbuhozborac je Srbin...

Na reklami vidim, plavi pištolj i oklop -- Neko me je pogledao -- Glava mu je provirila iz kanalizacionog otvora -- Kako sam se ka njemu olrenuo, tako je on ponovo nestao... Leteći grabljivac me je oštro vrebao iza oblaka -- Spreman je da se sjuri -- Hoće da mi iskopa oči i izčupa uši…...

Negde oko podneva ja sam bio u centru Londona, tražio sam prodavnicu ploča, Elena mi je objasnila gde se nalazi. Popio sam već dva piva i otvarao treće. Jako je bilo to pivo. Kada se vratim sada unazad mogu da kažem da sam voleo pivo. Voleo, što znači da ga danas više ne volim, nakon grand-mal...

Imao sam osamnaest godina i našao sam se na "kraju sveta"... na tom ostrvu i u njegovom "slavnom", velikom gradu. Ne verujem u slučlajnosti. Opisujem mladića tj. sebe i potrudiću se da pišem i razmišljam, kako sam razmišljao tada, gde se kasnije, do sada, Život potrutio da mene lično, korenito...

Milan je smatrao da je on "subordiniran" čovek. Hodao je ulicama kroz pustu i ledenu, zimsku grdasku noć... zamislio nad svojom "podčinjenom, subordiranom sudbinom". Sve dublje je bio svestan svoje potčinjenosti i to pitanje ga je sve teže opsedalo. Shvatio je, isto tako da za neke stvari nikada...

Kada u svima nama umire nevinost i kada dečija radost počinje da napušta naša srca i da umesto radosti u nama počinju da pršte, rasplamsavajući se, sve strasti ovog sveta? U takvom je stanju čovek. Ljudski rod živi, Život sa tim da zna da sledi smrt ali to pitanje, kao i mnoga druga su nekako...