Sve se kotrlja i na prstima prikrada,
Tihi glasovi i čudni oblici,
Nikada ih neće prepoznati.
Zvezda je okovana u tamnici straha,
Rastrzana, puca…
U beskrajnoj želji za slobodom.
Sanjao je da je daleko,
Pesak mu je klizio kroz prste,
Crveni plamen se stapao sa nebom.
Stotine živih, ranjenih vukova,
Luta izbezumljeno u čoporima,
Mislili su da mogu odoleti.
Dugo je mislio na nju,
Ostao je samo zveket kiše na oknima,
Ova jesen ju je odnela.