Trojansko more - Panonsko more u doba antičke Troje

banebeograd · 19.01.2019. u 15:29

pitao sam to cisto da bi se ustanovilo kolika je mogucnost da su te terene na kojima su nadjene skoljke pogadjale recimo poplave ili verovatnoca da su mesta nalaza pomerena recna korita dunava ili save i kolika je ucestalost tih nalaza kojima se dokazuje teorija...jer moguce je da su ako ih ima neki minoran broj te skoljke samo ostatci ribarskih ulova koji su ispali iz mreza kad su one iznete na suvo od strane generacija ribara koji su se time bavili zadnjih nekoliko vekova .
na kojoj dubini su se uopste nalazile te skoljke i da li se na osnovu te dubine moze predpostaviti starost ?

predpostavljam da neko poznaje tu tematiku pa da i to pitam,
nadmorska visina lipovacke sume u kojoj bi trebalo po teoriji nalazaca da se nalazila troja pocinje od 160 metara , da li je to dovoljna visina u odnosu na tadasnji nivo panonskog mora da bi se tu nalazila troja tj naseljeno mesto ?
da li postoji neki podatak o nivou PM , da li je uopste i kad bilo suvih delova u nekom nasem blizem okruzenju ili je sve bilo pod vodom i do kad ?

interesantna mi je ova tema, najvise jer je u najblizem komsiluku mesto navodnog dogadjaja,
ali mi sve deluje previse senzacionalisticki i iz neproverenog izvora, pa bolje da cujemo sto vise relevantnih podataka ...

supertruper · 19.01.2019. u 19:43

Mrkalj:
I Kosovo je polje iz epa gde se odigrala mitska bitka, pa to ne znači da to polje i ta bitka nisu zbiljni.

kosovo polje itekako postoji, mogu lično da svedočim jer sam na njemu bio bar 15 puta, zadnji put 2009. troja postoji samo u homerovom epu i nigde više; žao mi je što su toliki naseli na šlimanove bajke al je američka ekspedicija 2010 to definitivno razbila- to je hetitski grad stariji od troje bar 1500 godina;

Mrkalj · 19.01.2019. u 21:53

supertruper:
troja postoji samo u homerovom epu i nigde više;

Koliko je ovo sigurno, u procentima?

- - - - - - - - - -

banebeograd:
pitao sam to cisto da bi se ustanovilo kolika je mogucnost da su te terene na kojima su nadjene skoljke pogadjale recimo poplave ili verovatnoca da su mesta nalaza pomerena recna korita dunava ili save i kolika je ucestalost tih nalaza kojima se dokazuje teorija...jer moguce je da su ako ih ima neki minoran broj te skoljke samo ostatci ribarskih ulova koji su ispali iz mreza kad su one iznete na suvo od strane generacija ribara koji su se time bavili zadnjih nekoliko vekova .
na kojoj dubini su se uopste nalazile te skoljke i da li se na osnovu te dubine moze predpostaviti starost ?

predpostavljam da neko poznaje tu tematiku pa da i to pitam,
nadmorska visina lipovacke sume u kojoj bi trebalo po teoriji nalazaca da se nalazila troja pocinje od 160 metara , da li je to dovoljna visina u odnosu na tadasnji nivo panonskog mora da bi se tu nalazila troja tj naseljeno mesto ?
da li postoji neki podatak o nivou PM , da li je uopste i kad bilo suvih delova u nekom nasem blizem okruzenju ili je sve bilo pod vodom i do kad ?

interesantna mi je ova tema, najvise jer je u najblizem komsiluku mesto navodnog dogadjaja,
ali mi sve deluje previse senzacionalisticki i iz neproverenog izvora, pa bolje da cujemo sto vise relevantnih podataka ...

Ali imaš pronađene brodske vezove na čudnim nadmorskim visinama, a kako Ogorelica svedoči - i brodove.

banebeograd · 19.01.2019. u 22:14

Mrkalj:
Ali imaš pronađene brodske vezove na čudnim nadmorskim visinama, a kako Ogorelica svedoči - i brodove.

alke na "cudnim nadmorskim visinama" su mi jos ranije vrlo uverljivo objasnjena kao pomagalo za izvlacenje artiljerijskih orudja i oruzja na dominante visove .
pri tome , PM se barem prema zvanicnoj istoriji povuklo sa ovih prostora znacajno pre nego je opet prema zvanicnoj istoriji covek poceo da obradjuje gvozdje.
za brodove na tim visinama a u nasim krajevima nisam ni video ni cuo za nesto od ozbiljnih dokaza...

Q. in perpetuum hibernum · 20.01.2019. u 09:09

Mrkalj:
Koliko je ovo sigurno, u procentima?

Vrlo je moguće da je u regionu Troade na severozapadu Male Azije davno u prošlosti postojao neki grad po imenu Troje ili nekako slično, ali ništa dalje od toga. Mi ovde govorimo o Trojanskom ratu kao događaju, sa plejadom nemogućih scenarija i gomilom likova koji nisu nikome poznati van epa. I da jeste postojala Troja, i baš tamo gde se smatra i gde imamo neke izvesne potvrde u hetitskim izvorima, ništa to ne čini ono sve to što piše u Ilijadi istorijskim događajem.

Mrkalj · 20.01.2019. u 09:18

banebeograd:
alke na "cudnim nadmorskim visinama" su mi jos ranije vrlo uverljivo objasnjena kao pomagalo za izvlacenje artiljerijskih orudja i oruzja na dominante visove .
pri tome , PM se barem prema zvanicnoj istoriji povuklo sa ovih prostora znacajno pre nego je opet prema zvanicnoj istoriji covek poceo da obradjuje gvozdje.
za brodove na tim visinama a u nasim krajevima nisam ni video ni cuo za nesto od ozbiljnih dokaza...

A naslage lesa? Koje je objašnjenje za to?

Mrkalj · 20.01.2019. u 09:26

Slaven777:
Vrlo je moguće da je u regionu Troade na severozapadu Male Azije davno u prošlosti postojao neki grad po imenu Troje ili nekako slično, ali ništa dalje od toga. Mi ovde govorimo o Trojanskom ratu kao događaju, sa plejadom nemogućih scenarija i gomilom likova koji nisu nikome poznati van epa. I da jeste postojala Troja, i baš tamo gde se smatra i gde imamo neke izvesne potvrde u hetitskim izvorima, ništa to ne čini ono sve to što piše u Ilijadi istorijskim događajem.

Svako ima pravo na mišljenje.

Q. in perpetuum hibernum · 20.01.2019. u 09:41

Mislim da moramo ovde raščistiti jednu stvar. Postoji kod mnogo ljudi uverenje da je lokacija mitološke Troje bila nepoznata sve do XIX stoleća, kada su je amaterski istraživači navodno iskopali u jednoj oblasti zapadne Turske. To nije tačno. Da se Troja nalazila u toj oblasti Anadolije uz same Dardanele veruje se čitavu ljudsku istoriju, a ne od pretprošlog veka. Troju pominje još i Herodot u svojim Istorijama, vrlo je jasno smeštajući u Aziju:

Ἡρόδοτος:
οὕτω μὲν Πέρσαι λέγουσι γενέσθαι, καὶ διὰ τὴν Ἰλίου ἅλωσιν εὑρίσκουσι σφίσι ἐοῦσαν τὴν ἀρχήν τῆς ἔχθρης τῆς ἐς τοὺς Ἕλληνας.

Prema Herodotovoj naraciji u petoj glavi prve knjige, Grci su prvi napali Aziju i zbog užasa koju su naneli Troji, Azijati im nisu oprostili. Persijska gnev i želja da se naudi starim Grcima objašnjena je na taj način. Herodot kaže da se kod Persijanaca priča da oni ne otimaju žene i da je žena spartanskog kralja svojevoljno otišla k Prijamu; od tada traje mržnja između Evrope i Azije, iliti Helena i Persijanaca.

Mrkalj · 20.01.2019. u 09:56

Slaven777:
Mislim da moramo ovde raščistiti jednu stvar. Postoji kod mnogo ljudi uverenje da je lokacija mitološke Troje bila nepoznata sve do XIX stoleća, kada su je amaterski istraživači navodno iskopali u jednoj oblasti zapadne Turske. To nije tačno. Da se Troja nalazila u toj oblasti Anadolije uz same Dardanele veruje se čitavu ljudsku istoriju, a ne od pretprošlog veka. Troju pominje još i Herodot u svojim Istorijama, vrlo je jasno smeštajući u Aziju:

Prema Herodotovoj naraciji u petoj glavi prve knjige, Grci su prvi napali Aziju i zbog užasa koju su naneli Troji, Azijati im nisu oprostili. Persijska gnev i želja da se naudi starim Grcima objašnjena je na taj način. Herodot kaže da se kod Persijanaca priča da oni ne otimaju žene i da je žena spartanskog kralja svojevoljno otišla k Prijamu; od tada traje mržnja između Evrope i Azije, iliti Helena i Persijanaca.

A kako se na starogrčkom kod Herodota naziva Azija?

Q. in perpetuum hibernum · 20.01.2019. u 10:13

Mrkalj:
A kako se na starogrčkom kod Herodota naziva Azija?

Ovako: Ἀσία

Mrkalj · 20.01.2019. u 10:33

Slaven777:
Ovako: Ἀσία

Jel može citat sa kontekstom?

Q. in perpetuum hibernum · 20.01.2019. u 10:48

Mrkalj:
Jel može citat sa kontekstom?

Herodotus:
Up to this point, they say, nothing more happened than the carrying away of women on both sides; but after this the Hellenes were very greatly to blame; for they set the first example of war, making an expedition into Asia before the Barbarians made any into Europe. Now they say that in their judgment, though it is an act of wrong to carry away women by force, it is a folly to set one's heart on taking vengeance for their rape, and the wise course is to pay no regard when they have been carried away; for it is evident that they would never be carried away if they were not themselves willing to go. And the Persians say that they, namely the people of Asia, when their women were carried away by force, had made it a matter of no account, but the Hellenes on account of a woman of Lacedemon gathered together a great armament, and then came to Asia and destroyed the dominion of Priam; and that from this time forward they had always considered the Hellenic race to be their enemy: for Asia and the Barbarian races which dwell there the Persians claim as belonging to them; but Europe and the Hellenic race they consider to be parted off from them.

Ἡρόδοτος:
μέχρι μὲν ὤν τούτου ἁρπαγάς μούνας εἶναι παρ᾽ ἀλλήλων, τὸ δὲ ἀπὸ τούτου Ἕλληνας δὴ μεγάλως αἰτίους γενέσθαι· προτέρους γὰρ ἄρξαι στρατεύεσθαι ἐς τὴν Ἀσίην ἢ σφέας ἐς τὴν Εὐρώπην. τὸ μέν νυν ἁρπάζειν γυναῖκας ἀνδρῶν ἀδίκων νομίζειν ἔργον εἶναι, τὸ δὲ ἁρπασθεισέων σπουδήν ποιήσασθαι τιμωρέειν ἀνοήτων, τὸ δὲ μηδεμίαν ὤρην ἔχειν ἁρπασθεισέων σωφρόνων· δῆλα γὰρ δὴ ὅτι, εἰ μὴ αὐταὶ ἐβούλοντο, οὐκ ἂν ἡρπάζοντο. σφέας μὲν δὴ τοὺς ἐκ τῆς Ἀσίης λέγουσι Πέρσαι ἁρπαζομενέων τῶν γυναικῶν λόγον οὐδένα ποιήσασθαι, Ἕλληνας δὲ Λακεδαιμονίης εἵνεκεν γυναικὸς στόλον μέγαν συναγεῖραι καὶ ἔπειτα ἐλθόντας ἐς τὴν Ἀσίην τὴν Πριάμου δύναμιν κατελεῖν. ἀπὸ τούτου αἰεὶ ἡγήσασθαι τὸ Ἑλληνικὸν σφίσι εἶναι πολέμιον. τὴν γὰρ Ἀσίην καὶ τὰ ἐνοικέοντα ἔθνεα βάρβαρα οἰκηιεῦνται οἱ Πέρσαι, τὴν δὲ Εὐρώπην καὶ τὸ Ἑλληνικόν ἥγηνται κεχωρίσθαι.

http://www.sacred-texts.com/cla/hh/hh1000.htm

Херодот:
До тог времена дешавале су се међу њима појединачне отмице, а после тога Хелени су јако много скривили, јер су они први повели рат против Азије, пре него Персијанци против Европе. Отимање жена је, по њиховом мишљењу, насилнички поступак, и стога ни мало није разумно да се наврат-нанос свете због уграбљених. Најпаметније је пак да се не води брига о уграбљеним женама, јер је јасно да оне против своје воље не би никада ни биле уграбљене. Персијанци кажу да Азијати нису уопште правили питање због уграбљених жена, док су, напротив, Хелени због једне једине Спартанке сакупили велику војску, па дошли у Азију и уништили Пријамову државу. Од тада Персијанци непрестано сматрају Хелене својим непријатељима. Азију пак сматрају за своје подручје и све варварске народе у њој за своје поданике, док су Европа и Хелада, по њиховом схватању, једно посебно подручје.

http://www.svetlost.org/podaci/herodot.pdf

Ja sam iznad malu grešku napravio jer nisam najtačnije prepričao događaje; ne piše da Azijati ne otimaju, već da se oko toga ne prave ovakvi užasi, tj. oko jednog incidenta (Grci i pre otimaju [mada Herodot insistira na tome da to mora biti uz ženin pristanak], kao npr. Medeju, kći kralja Kolhiđana, i odbijaju da plate ikakvu odštetu za to). No, semantička je razlika, nebitna po ovu temu.

banebeograd · 20.01.2019. u 11:21

Mrkalj:
A naslage lesa? Koje je objašnjenje za to?

e tu vec moje poznavanje teme prestaje .
ali sad se setih da sam vec od jednog naseg coveka citao razne price i cenio njegove dokaze o tome gde se troja nalazi , pa ako te zanima da procitas a ima dosta toga na 70-tak stranica ,
samo sto naravno on troju nije locirao u lipovackoj sumi nego malo dalje na zapad, mozda moze tamo da se nadje nesto ozbiljno pa da uporedis sa nalazom koji je ovde na temi pomenut...
http://www.vumidet.net/forum/showthread.php?t=3921

Q. in perpetuum hibernum · 20.01.2019. u 11:46

Evo, poslušao sam ovo što govori o putovanjima Argonauta. Moram reći da mi nije jasno koje on to izvore koristi tj. odakle čita to što pominje. Uhvatio sam da je spomenuo Diodora sa Sicilije iz I veka pre naše ere, odnosno njegovu Istorijsku biblioteku. Evo, ovde se može pročitati Diodorov osvrt na Trojanski rat: http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Diodorus_Siculus/2A*.html

Diodorus of Sicily:
There is no special need of giving all the names of the kings and the number of years which each of them reigned because nothing was done by them which merits mentioning. For the only event which has been recorded is the despatch by the Assyrians to the Trojans of an allied force, which was under the command of Memnon the son of Tithonus. For when Teutamus, they say, was ruler of Asia, being the twentieth in succession from Ninyas the son of Semiramis, the Greeks made an expedition against Troy with Agamemnon, at a time when the Assyrians had controlled Asia for more than a thousand years. And Priam, who was king of the Troad and a vassal of the king of the Assyrians, being hard pressed by the war, sent an embassy to the king requesting aid; and Teutamus despatched ten thousand Ethiopians and a like number of the men of Susiana along with two hundred chariots, having appointed as general Memnon the son of Tithonus. Now Tithonus, who was at that time general of Persis, was the most highly esteemed of the governors at the king's court, and Memnon, who was in the bloom of manhood, was distinguished both for his bravery and for his nobility of spirit. He also built the palace in the upper city of Susa which stood until the time of the Persian Empire and was called after him Memnonian; moreover, he constructed through the country a public highway which bears the name Memnonian to this time. But the Ethiopians who border upon Egypt dispute this, maintaining that this man was a native of their country, and they point out an ancient palace which to this day, they say, bears the name Memnonian. At any rate, the account runs that Memnon went to the aid of the Trojans with twenty thousand foot-soldiers and two hundred chariots; and he was admired for his bravery and slew many Greeks in the fighting, but was finally ambushed by the Thessalians and slain; whereupon the Ethiopians recovered his body, burned the corpse, and took the bones back to Tithonus. Such is the account concerning Memnon that is given in the royal records, according to what the barbarians say.

Diodor smešta Troju u Aziju, baš kao i Herodot. Po njegovoj naraciji, Grci su krenuli na Aziju u vreme kada je ona bila objedinjena pod vlašću Asirskog carstva čitavi milenijum. Za Prijama kaže da mu je vladar Asirije, Teutam, vrhovni gospodar. Po Prijamovom molebanu, Asirci su poslali iz Etiopije i Susijane pojačanja u iznosu od oko 20.000 boraca i 200 kočija, pod vođstvom Memnona, sina persijskog vojnog zapovednika Titona. Pojačanja su u prvom trenutku bila pomogla Trojancima, ali Grci ubiše Memna iz zasede i tada su se ponovo preukrenule stvari u korist Grka.

Ima jedna vrlo interesantna stvar u vezi Diodorove verzije Trojanskog rata, koja se poklapa sa Herodotom. Naime, Egipat bi trebalo da je tu negde, odnosno da se na pola puta može skrenuti do njega, između Sparte i Troje. Po odlasku iz Troje, kralj Menelaj je prvo otišao u Egipat, pre nego što se vratio u Spartu. Prema ovoj verziji događaja, blago koje je Aleksandar ukrao i Helena uopšte se nisu nalazili u Troji, već u Egiptu, koji su oni posetili na putu pre odlaska u Troju.

Tako da uopšte ne razumem na osnovu čega je on locirao Troju u Panonskom moru (bez obzira da li je ono tada još uvek postojalo ili ne). Samotraka, Imbros, Helespont, nisu/jesu mogli proći...šta, gde? Mrkalj, prevedi Ogorelicu ako si ga shvatio, molim. :dontunderstand:

Q. in perpetuum hibernum · 20.01.2019. u 14:36

Slaven777:
Tako da uopšte ne razumem na osnovu čega je on locirao Troju u Panonskom moru (bez obzira da li je ono tada još uvek postojalo ili ne). Samotraka, Imbros, Helespont, nisu/jesu mogli proći...šta, gde? Mrkalj, prevedi Ogorelicu ako si ga shvatio, molim.

Evo sada gledam i rimsku Argonautiku iz I stoleća naše ere, koju Ogorelica pominje kao izvor za Troju i vrlo dobar geografski opis. U 2. i 3. knjizi su relevantni delovi, koji opisuju avanturu Argonauta, sa trojanskom princeyom Hesionom (kći Laomedonta):

https://www.theoi.com/Text/ValeriusFlaccus2.html

Čitajući Gaja Valerija Flaka, možemo videti da se Troja nalazi između Lemna i Kizika. Interesantno, gotovo na pola puta se nalazi arheološki lokalitet koji zovemo Šlimanova Troja:

Ne razumem koje akrobacije je Ogorelica iskoristio da celu argonautsku naraciju prebaci u Panonsko more, jer Flak nedvosmisleno piše da posle posete Troji junaci prolaze kroz Helespont i poznata mesta na Propontidi kao što je Lampsak. I što je najbitnije od svega, od 613. Flak opisuje da argonauti prolaze kroz moreuz koji razdvaja Evropu i Aziju:

Gaius Valerius Flaccus:
immittitque ratem mediasque intervolat urbes, qua brevibus furit aestus aquis Asiamque prementem effugit abruptis Europa immanior oris.

Ne mogu stvari biti jasnije. Argonauti posle Lemnosa po ovoj verziji priče stižu do Troje, pre nego što prolaze Dardanele. Tako da se Flak slaže sa Herodotom, Diodorom i ostalim antičkim učenjacima (npr. i Strabonom, kojeg sam primetio da Ogorelica iz nekog nejasnog razloga pominje, a prema kojem bi Troja trebalo da se nalazi negde pri obalama azijske strane Mramornog mora) oko toga da je lokacija drevne Troja negde na severozapadu današnje Turske.

banebeograd · 21.01.2019. u 21:30

Mrkalj:
A naslage lesa? Koje je objašnjenje za to?

evo pre bukvalno 5 minuta na "vojvodina 1" emisija o velikom ratnom ostrvu i "beogradu na dve reke",
pisac knjige "beograd ispod beograda" i drugih nekoliko knjiga vezanih za bg je malopre lepo objasnio ovo sto si pitao a uklapa se potpuno u ono moje razmisljanje.
sava je nekoc pre ne znam koliko rece vekova isla drugim koritom tj isla je vise novobeogradskom stranom sve do bezanijske kose i te delove je povremeno naravno i plavila ,
prakticno to znaci da su i delovi zemuna bili pod takvim "tretmanom " najverovatnije kako save tako i dunava pa nije iskljuceno i da je tadasnje usce bilo malo vise uzvodno dunava.
vremenom se sava izmestila malo desno tj vise prema starom beogradu a iza nje su ostajale mrtvaje i mocvare koje je kasnije moralo isusivati kako je i kad se pocelo sa izgradjivanjem nbg .
eto ti objasnjenja za te ogorelicine teorije, ako si se uopste stvarno i obiljno zainteresovao za njegov "lik i delo" .

Q. in perpetuum hibernum · 23.01.2019. u 02:03

banebeograd:
evo pre bukvalno 5 minuta na "vojvodina 1" emisija o velikom ratnom ostrvu i "beogradu na dve reke",
pisac knjige "beograd ispod beograda" i drugih nekoliko knjiga vezanih za bg je malopre lepo objasnio ovo sto si pitao a uklapa se potpuno u ono moje razmisljanje.
sava je nekoc pre ne znam koliko rece vekova isla drugim koritom tj isla je vise novobeogradskom stranom sve do bezanijske kose i te delove je povremeno naravno i plavila ,
prakticno to znaci da su i delovi zemuna bili pod takvim "tretmanom " najverovatnije kako save tako i dunava pa nije iskljuceno i da je tadasnje usce bilo malo vise uzvodno dunava.
vremenom se sava izmestila malo desno tj vise prema starom beogradu a iza nje su ostajale mrtvaje i mocvare koje je kasnije moralo isusivati kako je i kad se pocelo sa izgradjivanjem nbg .
eto ti objasnjenja za te ogorelicine teorije, ako si se uopste stvarno i obiljno zainteresovao za njegov "lik i delo" .

Odlični unos i opet ne mogu dati bodove jer moram drugima prvo. Da rezimiramo, suštinu Ilija Ogorelica u intervjuu koji je Mrkalj postavio u drugoj poruci ove teme, dakle kompletne teorije, samog intervjua i čitave priče, donosi na 11:03, uz osmeh:

Ilija Ogorelica:
..iskreno rečeno, pošto sam relativno malo toga šta pročitao..

Kako se ono kaže...onaj ko prizna pola mu se prašta? Ili bi, barem, to bilo primenjivo u ovom slučaju da je dotični gospodin zaista i barem to malo zera pročita. :kafa:

NickFreak · 23.01.2019. u 02:33

Сад сам се сетио оног Мексиканца који је тврдио да је Троја била у долини Неретве. Мислио сам да је неки лудак али има нечег занимљивог. Иначе Херодот није одвајао Хетите од Песијанаца а у том мислим делу спомиње и пањкање народа околњег Персијанаца о томе када су се ту населили и понешто о њима.

Ево нечег кратког о њему.
OKOVANI GULIVER

- IŠČITAVAJUĆI Homera, shvatio sam da Menelajeva vojska na Troju stiže iz Lombardije i venecijanskog zaleđa, a Agamemnonove snage dolaze iz južne Italije. Ali, posle pada Troje, kada tekst "Ilijade" počinje da se rađa i da se seli polako iz Dalmacije ka Solunu i Maloj Aziji, tamošnji narodi, pa i Grci, sve teže razumevaju izvorni tekst "Ilijade" - objašnjava Prajs. - Jer, homeridi, rapsodi, guslari, ako hoćete, počinju polako da prilagođavaju "Ilijadu" i "Odiseju" novonastaloj istorijskoj situaciji, pa i topografiji. Prve generacije homerida i rapsoda još znaju o čemu pevaju, znaju da pevaju o dalmatinskoj Troji i o ilirskom narodu kao glavnom junaku trojanske tragedije. Ali kasnije generacije rapsoda potpuno su pogrčile Homera, a Grke su homerizovali sa sve dalmatinskom topografijom. Tako je pogrčeni Homer postao okovani Guliver koji više ne može da daje informacije o ilirskoj, dalmatinskoj prošlosti svog epa i svog naroda. I mi tog Gulivera moramo razvezati, moramo ga osloboditi da bismo saznali ko je on i ko je taj narod kojem Homer pripada

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:204250-Balkanci-su-jedan-narod

Иначе је скоро умро и заештао сина да његов пепео поспе по граду Габели близу Чапљу бившем Илиону где је сматрао да је Троја.
Син је дошао скоро и испунио му је жељу наводећи да и Чапља која се спомиње у Херодотовом мити као света птица не живи у малој Азији.
Био је омражен у Америци где је студирао јер био против бомбардовања и сатанизације Срба.

Чини се да је пореклом одавде.

https://www.jutarnji.hr/vijesti/hrv...ja-zelja-da-mu-pepeo-prospu-po-gabeli/287818/

NickFreak · 23.01.2019. u 03:02

Е сад према званичној историји то се донекле поклапа са падом Хетитске државе коју су разориле дивљи народи са Балкана.
А некако се то може поистоветити не са сигурнишћу са навалом Пеласга тј. северњака народа са мора који се одиграо на 1200 п.н.е
Опет је то временом повезано са доласком Косининих Илира односно Келта на Балкан који изазивају сеобу Дорјана са Балкана.
Сва три догађаја су временски блиска са падом Троје а једини оквирни датум дају Египћани који Херодоту кажу да су се ратови десили 500 година пре њега.
Што опет нас ставља да је он живео на 400 п.н.е па је оквирно узето да је то 900 п.н.е иако не знам ништа о хеленским и египатским календарима иако смо видели да је римски имао 320 дана у години до Јулијанског календара.

Сад ако је везана за експанзију Келта а знамо да дефинитивно да Грци који су јако прагматичан народ за који веријем да је семитског порекла који је писмо ускладио са народним писмом које је било познато овдашњим народима да ли валоњанско или етрурско је су други узимали материјалну културу од првих а грци од свих.
Грчки митови јесу историја искрнављена за то имамо потврде митолога као и Талесово прагматично грчко скрнављење раног човековог знања као митолошко а било је заправо метафизичко заоставштина много старијих цивилизација од њих.

Не знам историју 4 оцила па би мога да ми објасни неко ко зна. Овако је изгледао етрурски коњ.
Имало је само 3 врсте у Европи етрурски ,трачански и хеленски али је етрурски био престиж и најбржи.

http://prevodnenad.wixsite.com/hlad...6/23/KONJI-I-KONJICA-U-GVOZDENOM-DOBU-ITALIJE

Q. in perpetuum hibernum · 03.02.2019. u 18:31

Mrkalj · 03.02.2019. u 18:38

banebeograd:
evo pre bukvalno 5 minuta na "vojvodina 1" emisija o velikom ratnom ostrvu i "beogradu na dve reke",
pisac knjige "beograd ispod beograda" i drugih nekoliko knjiga vezanih za bg je malopre lepo objasnio ovo sto si pitao a uklapa se potpuno u ono moje razmisljanje.
sava je nekoc pre ne znam koliko rece vekova isla drugim koritom tj isla je vise novobeogradskom stranom sve do bezanijske kose i te delove je povremeno naravno i plavila ,
prakticno to znaci da su i delovi zemuna bili pod takvim "tretmanom " najverovatnije kako save tako i dunava pa nije iskljuceno i da je tadasnje usce bilo malo vise uzvodno dunava.
vremenom se sava izmestila malo desno tj vise prema starom beogradu a iza nje su ostajale mrtvaje i mocvare koje je kasnije moralo isusivati kako je i kad se pocelo sa izgradjivanjem nbg .
eto ti objasnjenja za te ogorelicine teorije, ako si se uopste stvarno i obiljno zainteresovao za njegov "lik i delo" .

Ma, ne shvataš. Sava je imala estuarijum, deltasto ušće, ali to nema veze sa lesom koji se nalazi na dnu Antičkopanonskog mora.

Ako neko nađe te rumunske radove koji potvrđuju tezu o antičkopanonskom moru, bilo bi lepo da priloži link.

banebeograd · 03.02.2019. u 19:38

Mrkalj:
Ma, ne shvataš. Sava je imala estuarijum, deltasto ušće, ali to nema veze sa lesom koji se nalazi na dnu Antičkopanonskog mora.

Ako neko nađe te rumunske radove koji potvrđuju tezu o antičkopanonskom moru, bilo bi lepo da priloži link.

moguce, "ne se razmem" u razlike izmedju tih lesnih naslaga...predpostavljam da je tog rumuna zvao teoreticar koji je i doneo tu teoriju o troji jer mu ovi domaci nisu bili dostupni zbog preokupiranosti poslom z:mrgreen:

da se vreme malo sredi pa cu da odem na taj teren oko lipovacke sume koji je teoreticar nazvao "trojom" , videcu sta se moze naci detektorom od ostataka troje pa ako bude nesto stavicu ovde , cisto da podrzimo mladog istrazivaca u daljem radu ...

Q. in perpetuum hibernum · 03.02.2019. u 19:50

Mrkalj:
Ako neko nađe te rumunske radove koji potvrđuju tezu o antičkopanonskom moru, bilo bi lepo da priloži link.

Ţicleanu, M., Nicolescu, R., Gheuca, I., Emil, R., Ion, A. and Cociuba, I. (2010). The latest paleogeographical realities of the Pannonian basin in the late quarternary: The relict Pannonian Lake, its successor and the finalization of the Danube way in the upper Holocene, Scientific Annals, 99, 519-526

Q. in perpetuum hibernum · 03.02.2019. u 20:20

Slaven777:
Ţicleanu, M., Nicolescu, R., Gheuca, I., Emil, R., Ion, A. and Cociuba, I. (2010). The latest paleogeographical realities of the Pannonian basin in the late quarternary: The relict Pannonian Lake, its successor and the finalization of the Danube way in the upper Holocene, Scientific Annals, 99, 519-526

Inače, dvojica od ovih istraživača (Cikleanu i Nikolesku) nešto ranije izneli su u Grčkoj hipotezu da bi se Atlantida mogla nalazidi ispod Zagajice kod Vršca.

banebeograd · 03.02.2019. u 20:48

Slaven777:
Inače, dvojica od ovih istraživača (Cikleanu i Nikolesku) nešto ranije izneli su u Grčkoj hipotezu da bi se Atlantida mogla nalazidi ispod Zagajice kod Vršca.

lepota je u oku posmatraca, tako valjda isto i tumacenje gde je tzv troja ,
100 "istrazivaca" 100 razlicitih pozicija z:mrgreen:

Trojansko more - Panonsko more u doba antičke Troje

Elita

Aktivan član

Buduća legenda

Elita

Stara legenda

Buduća legenda

Buduća legenda

Stara legenda

Buduća legenda

Stara legenda

Buduća legenda

Stara legenda

Elita

Stara legenda

Stara legenda

Elita

Stara legenda

Elita

Elita

Stara legenda

Buduća legenda

Elita

Stara legenda

Stara legenda

Elita

Slične teme