Oktroisan Ustav kralja Aleksandra I

hogarius

Elita
Poruka
15.124
Oktroisan Ustav kralja Aleksandra I


Parlamentarizam se u Kraljevini SHS, bez obzira na postojanje predstavnickih ustanova u pojedinim jugoslovenskim zemljama pre ujedinjenja, gradjanska demokratija je bila nerazvijena. Sukobi nacionalnih burzoazija i obracunavanje sa revolucionarnim radnickim pokretom od pocetka ruse parlamentarnu fasadu potkopavajuci njenu osnovu. Kriza parlamentarnog sistema u Kraljevini SHS, nastala je kao rezultat nekoliko komponenata: klasne, nacionalne i krize politickog predstavnistva.

Ostri politicki sukobi izmadju paralamentarnih prestavnika Hrvatske i Srbvije, klminiraju 20. juna 1928. god. atentatnom radikala Punise Racica, kada je u Narodnoj skupstini usmrtio dva hrvatska poslanika i trojicu ranio.

Koristeci kao izgovor atentat u parlamentu, 6. januara 1929. kralj Aleksandar raspusta Narodnu skupstinu i zabranjuje rad svih politickih stranaka i sindikata, politicke skupove i uveo cenzuru. Sestojanuarska diktatura je zvanično okoncana 3. septembra l931. godine, donosenjem Oktroisanog ustava.

Ovaj ustav bio je drugi po redu u istoriji Jugoslavije. Doneo ga je kralj Aleksandar kako bi njime formalno okoncao licnu diktaturu. Formalno se primenjivao sve do kraja postojanja Kraljevine Jugoslavije, odnosno donosenja Ustava FNR Jugoslavije 1946. godine. Cilj donosenja ustava je bio da se koncentrisanjem vlasti kod kralja i ogranicavanjem parlamentarizma smiri politicki zivot i podstakne nacionalno jedinstvo. Rezultati su bili porazavajuci, a hronična politicko-nacionalna nestabilnost ostala je obelezje zivota u Kraljevini.

Ovaj uvod, cenim, dovoljan je da podstakne siru diskusiju o uslovima koji su preovladavali u ondasnoj kraljevini Juznih Slovena.
 
Oktroisan Ustav kralja Aleksandra I
Parlamentarizam se u Kraljevini SHS, bez obzira na postojanje predstavnickih ustanova u pojedinim jugoslovenskim zemljama pre ujedinjenja, gradjanska demokratija je bila nerazvijena. Sukobi nacionalnih burzoazija i obracunavanje sa revolucionarnim radnickim pokretom od pocetka ruse parlamentarnu fasadu potkopavajuci njenu osnovu. Kriza parlamentarnog sistema u Kraljevini SHS, nastala je kao rezultat nekoliko komponenata: klasne, nacionalne i krize politickog predstavnistva.
Ostri politicki sukobi izmadju paralamentarnih prestavnika Hrvatske i Srbvije, klminiraju 20. juna 1928. god. atentatnom radikala Punise Racica, kada je u Narodnoj skupstini usmrtio dva hrvatska poslanika i trojicu ranio.
Koristeci kao izgovor atentat u parlamentu, 6. januara 1929. kralj Aleksandar raspusta Narodnu skupstinu i zabranjuje rad svih politickih stranaka i sindikata, politicke skupove i uveo cenzuru. Sestojanuarska diktatura je zvanično okoncana 3. septembra l931. godine, donosenjem Oktroisanog ustava.

Ovaj ustav bio je drugi po redu u istoriji Jugoslavije. Doneo ga je kralj Aleksandar kako bi njime formalno okoncao licnu diktaturu. Formalno se primenjivao sve do kraja postojanja Kraljevine Jugoslavije, odnosno donosenja Ustava FNR Jugoslavije 1946. godine. Cilj donosenja ustava je bio da se koncentrisanjem vlasti kod kralja i ogranicavanjem parlamentarizma smiri politicki zivot i podstakne nacionalno jedinstvo. Rezultati su bili porazavajuci, a hronična politicko-nacionalna nestabilnost ostala je obelezje zivota u Kraljevini.
Ovaj uvod, cenim, dovoljan je da podstakne siru diskusiju o uslovima koji su preovladavali u ondasnoj kraljevini Juznih Slovena.
Више од 2,5 године трајала је диктатура А. Карађорђевића. И добро је што се променила власт и променила друштвено уређење увођењем Републике уместо монархије. Имали бисмо и дан-данас диктатуру Карађорђевића!
 
Више од 2,5 године трајала је диктатура А. Карађорђевића. И добро је што се променила власт и променила друштвено уређење увођењем Републике уместо монархије. Имали бисмо и дан-данас диктатуру Карађорђевића!

А овако смо убили диктатора, и заменили га срећном црвеном диктатуром, која је супарнике чистила масовним ликвидацијама (1944-1952), а соптствене нелојане чланове ликвидирала у маниру најмонструознијих клерофашистичких метода, које је упамтио овај несрећни народ.

Диктатура краља Александра била је усмерена ка учвршћивању младе Краљевине Југославије и у циљу очувања државе, а црвена диктатура је била усмерена ка парчању државе и гушењу сваког квалитета српског елемента у истој.

Последице ове друге диктатуре, осећају се и после седамдсет година од увођења исте, иако је званично она престала да постоји још пре готово четрдесет година, смрћу комунистичког диктарора Тита.
 
Meni je potpuno nepojmljiv pristup ljudi koji vrse aboliciju najgorih komunistickih zlocina, ali zato je kao u Kraljevini bilo zatvaranja politickih oponenata i sta sve ne. Ono sto se desilo posle 1944. godine je najkrvolocniji primer obracuna sa sopstvenim gradjanima u modernoj istoriji Jugoslavije, a cetnicki zlocini ni izbliza se ne mogu meriti sa partizanskima. Onima koji jasno razgradjuju tvrdeci da partizanski zlocini nikada nisu bili etnicki motivisani, podsecam - o da, Italijani po Istri su bili pobijeni iskljucivo zbog svoje nacionalne pripadnosti.

Ja ne zelim da branim prvu Jugoslaviju, ali u suceljavanju istorijskih cinjenica, krajnje mi je nepojmljiva percepcija pomenutih ljudi. Mnogo gora je drzava sa politickim plularizmom u kojoj covek strada kao zrtva politickog ubistva od totalitarnog drustva koji na stotine strelja uz zid, salje u logore i organizovano sprovodi propagandu i preedukaciju naroda.

Podseticu samo na jos jednu stvar, prva Jugoslavija je nestala stranom agresijom i okupacijom, a druga se urusila u samu sebe.
 
А овако смо убили диктатора, и заменили га срећном црвеном диктатуром, која је супарнике чистила масовним ликвидацијама (1944-1952), а соптствене нелојане чланове ликвидирала у маниру најмонструознијих клерофашистичких метода, које је упамтио овај несрећни народ.

Диктатура краља Александра била је усмерена ка учвршћивању младе Краљевине Југославије и у циљу очувања државе, а црвена диктатура је била усмерена ка парчању државе и гушењу сваког квалитета српског елемента у истој.

Последице ове друге диктатуре, осећају се и после седамдсет година од увођења исте, иако је званично она престала да постоји још пре готово четрдесет година, смрћу комунистичког диктарора Тита.
О чему тим уопште пишеш?
Небулоза је да је диктатура усмерена на ,, учвршћивању краљевине Југославије'' и очувању исте. Значи по теби, радио је на очувању Словенаца, Хрвата и по мало Срба. Да си написао да је радио на очувању српске државе било би пристојно.
Српску државу и народ користио је за лично богаћење. Да не наводим колико је фабрика, рудника, обрадиве земље, шума,постројења за експлоатацију злата из Пека, ....стекао али само у Србији. Хрватска и Словенија су биле изузете или ми наведи колико је то поседовао у тим државама и демантуј ме.
Али теби је најлакше ,,прднути па другог за уши''. Тако раде само навијачи!
 
О чему тим уопште пишеш?
Небулоза је да је диктатура усмерена на ,, учвршћивању краљевине Југославије'' и очувању исте. Значи по теби, радио је на очувању Словенаца, Хрвата и по мало Срба. Да си написао да је радио на очувању српске државе било би пристојно.
Српску државу и народ користио је за лично богаћење. Да не наводим колико је фабрика, рудника, обрадиве земље, шума,постројења за експлоатацију злата из Пека, ....стекао али само у Србији. Хрватска и Словенија су биле изузете или ми наведи колико је то поседовао у тим државама и демантуј ме.
Али теби је најлакше ,,прднути па другог за уши''. Тако раде само навијачи!

Краљ Александар је увођењем диктатуре хтео спречити преливање сукоба из Скупштине на улице, и са те стране, то је био одговоран потез, јер је ствар већ почела да измиче контроли, и грађански рат био је на помолу, као и распад државе, јер су се већ размартале линије оцепљења и ампутација... а он је све то пресекао завођењем шестојануарске диктатуре, поштедивши тиме макар до своје смрти, животе многих у тој земљи.

Што се тиче осталих примедби, о њима можемо дискутовати, али не у оквиру теме која се тиче краљеве диктатуре.
 
О чему тим уопште пишеш?
Небулоза је да је диктатура усмерена на ,, учвршћивању краљевине Југославије'' и очувању исте. Значи по теби, радио је на очувању Словенаца, Хрвата и по мало Срба. Да си написао да је радио на очувању српске државе било би пристојно.
Српску државу и народ користио је за лично богаћење. Да не наводим колико је фабрика, рудника, обрадиве земље, шума,постројења за експлоатацију злата из Пека, ....стекао али само у Србији. Хрватска и Словенија су биле изузете или ми наведи колико је то поседовао у тим државама и демантуј ме.
Али теби је најлакше ,,прднути па другог за уши''. Тако раде само навијачи!

Opet petoljetka baca čifte.Smiri se petoljetka !

- - - - - - - - - -

I gde su ta stratišta kralja Aleksandra,gde je taj njegov Goli otok ?
 
Kada se govori o Kralju Aleksandru, diktatori i ustavu iz 1931, zabaravljaju se neke stvari.

Prvo, veliki deo stanovništva nije dao veliki otpor diktaturi, dosta im je bilo stranaka.

Drugo, ustav iz 1931 dozvoljava formiranje stranaka, ali ne na nacionalnoj, religioznoj ili regionalnoj osnovi.

Treće, od 1929 do 1934 trajao je pokušaj formiranja jugoslovenske nacije. Da je u tome Kralj aleksandar uspeo danas srbi ne bi postojali kao narod, već bi bili pravoslavni jugosloveni.

Četvrto, uticaj masonerije na politička zbivanja u kraljevini je bio ogroman.
 
Краљ Александар је увођењем диктатуре хтео спречити преливање сукоба из Скупштине на улице, и са те стране, то је био одговоран потез, јер је ствар већ почела да измиче контроли, и грађански рат био је на помолу, као и распад државе, јер су се већ размартале линије оцепљења и ампутација... а он је све то пресекао завођењем шестојануарске диктатуре, поштедивши тиме макар до своје смрти, животе многих у тој земљи.

Што се тиче осталих примедби, о њима можемо дискутовати, али не у оквиру теме која се тиче краљеве диктатуре.

Краљ је извршио државни удар против самог себе!
Ако се то море бранити икаквом логиком, онда свијета нема.
Као да спаси "југославију",.... СВАШТА!
 
Nikakve diiktature kralja Aleksandra nije bilo.Diktarua je uvedena 1944 od strane "oslobodilaca" od 6 ličke i 7 Krajiške od Josipa i Jovanke .Save Kosanovića , "generala" Jovanića i 17 drugih generala i admirala,sledbenika Svetozara Pribićevića,ljubitelja federalizma i bratstva i jedinstva sa Hrvatima.
 
Краљ Александар је увођењем диктатуре хтео спречити преливање сукоба из Скупштине на улице, и са те стране, то је био одговоран потез, јер је ствар већ почела да измиче контроли, и грађански рат био је на помолу, као и распад државе, јер су се већ размартале линије оцепљења и ампутација... а он је све то пресекао завођењем шестојануарске диктатуре, поштедивши тиме макар до своје смрти, животе многих у тој земљи.

Што се тиче осталих примедби, о њима можемо дискутовати, али не у оквиру теме која се тиче краљеве диктатуре.
Управо. Краљ Александар је увео диктатуру у циљу очувања државе.

То што ја мислим да поменута држава није требало да постоји, никако не умањује чињеницу да је то био оправдан и исправан потез.
 
Da, doveli su na vlast faraonskog diktatora koji je uveo jednopartijsku diktaturu u kojoj je i ta jedna partija služila da bude ko fikus jer je o svemu odlučivao Faraon.
Faraon je bio impresivan politicar svetskog formata, sto se moze uporedjivati jedino sa mudrim Milosem Obrenovicem.Uostalom, Faraon nije tema, vec taj nesrecni monarh.

- - - - - - - - - -

Nije uveo cenzuru, nego ju je ojacao. Cenzure je bilo i pre (a i posle njega).
U cemu ti vids da je danas bolje?

- - - - - - - - - -

Увек и свуда.

Критика краља Александра је неретко необјективна. Преувеличавају се његове грешке и мане, а потпуно игноришу његове врлине.
Koje?

- - - - - - - - - -

njegova jedina vrlina je u tome sto je pokusao a prosiri srbiju, na diplomatski nacin.
I sto je stvorio novu naciju, a ukinuo ostale cetiri. Zapravo pet.
 
А овако смо убили диктатора, и заменили га срећном црвеном диктатуром, која је супарнике чистила масовним ликвидацијама (1944-1952), а соптствене нелојане чланове ликвидирала у маниру најмонструознијих клерофашистичких метода, које је упамтио овај несрећни народ.
Ovo namerno ne komentarisem, jer je izvan teme. Ovo se koristi radi bacanja prasine u oci. Naravno, ne mislim na onu superkvaslitetnu prasinu od koje je stvoren Adam.

Диктатура краља Александра била је усмерена ка учвршћивању младе Краљевине Југославије и у циљу очувања државе, а црвена диктатура је била усмерена ка парчању државе и гушењу сваког квалитета српског елемента у истој.
Da, pa mu zato nije bilo tesko da puca u mase i to bojevim mecima. Ako je neko lpokusavao da gusi nacionalne elemente od naroda koji su usli u sastav te nesrecne monarhije, onda je to Aleksandar IKaradjordjjvie. Da te podsetim na bozicni ustanak crnogorskog naroda 1919. godine.

Последице ове друге диктатуре, осећају се и после седамдсет година од увођења исте, иако је званично она престала да постоји још пре готово четрдесет година, смрћу комунистичког диктарора Тита.
Opet izvan teme. Ovo je tema o sestojanuarskoj diktaturi i njenog nesrecnog tvorca. Recimo, da li su i tada postojali Srbi, Hrvati, Crnogorci, Makedonci, itd.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Nikakve diiktature kralja Aleksandra nije bilo.Diktarua je uvedena 1944 od strane "oslobodilaca" od 6 ličke i 7 Krajiške od Josipa i Jovanke .Save Kosanovića , "generala" Jovanića i 17 drugih generala i admirala,sledbenika Svetozara Pribićevića,ljubitelja federalizma i bratstva i jedinstva sa Hrvatima.
Pa, da ih (Hrvate) nije zavrnuo, vec da je stvorena federalna republika juznoslovenskih naroda, verovatno bi i danas takva zemlja postojala. Ali, da se ne nagadja sta bi bilo da je bilo, vec kakva je bila realnost.
 
Poslednja izmena:
Лично пуцао у народ? Ма шта нам кажеш. Такви несрећни случајеви су се дешавали само у Југославији краља Александра, је л'?

Нису постојали ни Црногорци ни Македонци. Ови први не постоје ни данас, бар не у том смислу у коме их помињеш.
 
Njegova najveća greška je što problem sa komunistima nije rešavao na jedini mogući način - likvidiacijama bez izuzetka.
Ovo govori o tvom karakteru i hriscanskom vaspitanju. Uostalom, to su rojalisti i bivsi kraljevi generali i cinili za vreme cetvorogodisnje okupacije Srbije.

- - - - - - - - - -

Лично пуцао у народ? Ма шта нам кажеш. Такви несрећни случајеви су се дешавали само у Југославији краља Александра, је л'?

Нису постојали ни Црногорци ни Македонци. Ови први не постоје ни данас, бар не у том смислу у коме их помињеш.
Daj, uozbilji se, nije on pucao, ali je naredio da se puca. Isto mu dodje. Da te podsetim, ja ne rekoh da je LICNO pucao.

Uzgred, postojasnje dve drzave sa nazivom Crna Gora i Makedonija te demantuju.
 
Daj, uozbilji se, nije on pucao, ali je naredio da se puca. Isto mu dodje. Da te lpodsetim, ja ne rekoh da je LICNO pucao.
Та Југославија мора да је била нека баш мала државица, кад је Краљ лично наређивао како ће снаге јавног реда и мира сузбијати немире.

Узгред, провери кад је тачно пуцано у масе бојевим мецима.
 
Poslednja izmena:
Da, pa mu zato nije bilo tesko da puca u mase i to bojevim mecima. Ako je neko lpokusavao da gusi nacionalne elemente od naroda koji su usli u sastav te nesrecne monarhije, onda je to Aleksandar IKaradjordjjvie. Da te podsetim na bozicni ustanak crnogorskog naroda 1919. godine.

Тачно је да је краљ Александар покушао да угуши националне елементе, али није гушио оне који су били у мањини, већ је лепо свима рекао старе нације се бришу, а нова се од сад пише Југословенском. То је требало да обједини и Србе, и Хрвате, и Словенце, па и Македонце, под једним именом - Југословени, а темељ томе ударио је тиме што је државу назвао Југославијом, иако је она тако била замишљана још у 19. веку.

Краљ је, дакле, био интегришући фактор, његов циљ није био распад Краљевине СХС, већ њено додатно ојачање. Он је радио на изградњи Југословенске нације. Што је био сасвим рационалан подухват у контексту прилика у којима се нашао. Али неки су сматрали да "Југославију" треба само употребити и бацити, и онда су убили краља, распарчали државу... касније дошли слични њима, они у стартру цртају границе будућег распада државе... и при том мрзе краља више од ових првих, и што је најважније, мрзе (само) на Србе (и Србију).
 
Neuspesni,Monarh u karikaturalnoj drzavi gde su Srbi i Srbija bacili kroz prozor dvesta godina svoje Istorije i Identiteta,dakle svo svoje novije postojanje,a posledice tog tzv. Jugoslovenstva i ostalih Jugoslovenstava obijaju se o glavu Srbiji i stoje kao Rak-rana na njenom telu i dan danas,rastakaju ci je i vukuci je u Grob...
 

Back
Top