Поставићу овде поново Седова
https://www.scribd.com/doc/312110459/Valentin-V-Sedov-Sloveni-u-ranom-srednjem-veku-odeljak-o-Srbima
Према ономе у чему се он и Јанковић слажу Подунављу и дела српско приморје где Јанковић говори да ће своја истраживања спровести у циљу расветљавања ране историје Диоклеје ограђујући се да у књизи нема намеру да да завршну реч већ потпомогне истраживања српског приморја али да оставља ово питање вероватно Црногорцима да заврше.
Овде иако је википедија потврђује све што говори Јанковић с тим да он за све ово поменуто наравно нема археолошке доказе осим уско везано за стварање српског етнонима у Подунављу и његових миграција делује ми обако споља да се званична историја иако пише сегментивно о освоме ипак за њу историја словенског Балкана почиње њиховим првим државицама а не њиховим насељавањем тако гледано овај дисконтинуитет између археологије и историје је разумљив.
Скоро је сигурно да се према опису ове двојице ради о Антима који обитавају у данашњој Украини где бивају покорени од Гота убијен њихов краљ Воз , Боз или Бож.
Падају под краткотрајну доминацију Гота , Хуна а преходно Сармата преживљавају и њихов континуитет се наставља с тим да први долазе у сукоб са Аварима где вођа Анта храбро иступа пред кагана Бајна и говори"Ко је под овим сунцем довољно јак да нас подчини својој вољи"?.
Ови догађаји доводе до слома Анта где вероватно царство или Авари подстичу рат између (Авара)Словена и Анта Анти губе овај рат и тешко страдају после оцепљења неких аварских племена која прелазе на страну Рима очигледно Кувер и још неки
губе утврђења на Дунаву након пустошења Авара ових Подунавских утврђења и њиховог пада они улазе у данашњу Србију и грчку Срвију.Ираклије успоставља власт над неким утврђењима као Сингидунум повлачећи се из Сервије након продора Бугара очигледно пре него што ће пасти опет Бугарима преко Београдског стратега којма су познати насељавају у Далмацију.
Дакле римска провинција није подељена странцима који су ту дошли у сред рата и и питали могу ја овде да се населим Ираклије каже може Солун враћају се незадовољни Београдском стратегу ево вам Далмација. Дакле подунавска граничарска служба Анта траје до 602. док ова подунавкска утврђења не покоравају Авари.
Има индиција да су Анти били надређени Словенима као заштитници пре Авара који су их натерали на повлачење али свакако неминовни рат са Аварима који су изгубили превласт над Словенима.Анти после губитка рата са Словенима нестају са сцене
не зна се о њима ништа сем да насељавају Византију и примају пограничну подунавску службу.
Mavrikijevi balkanski pohodi
https://sh.wikipedia.org/wiki/Mavrikijevi_balkanski_pohodi
Овде почиње а завршава се;
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Анти
О Антима имамо веома мало сазнања, а и она су посредна. Њихово прво помињање било је код Јорданеса, који описује како су их у 4. веку Готи поразили и убили њиховог краља Боза.[5] Каснији историчар Прокопије, међутим, описује Анте као примитивне и варварске номаде који нису имали краља, већ су својим лабавим савезом управљали на демократски начин.
Преживевши како готску, тако исто и каснију хунску окупацију, Анти 518. за владе византијског цара Јустина I изводе снажан напад на територију Византије.[6] За владе цара Јустинијана у тридесетим годинама 6. века Анти у неколико наврата нападају Византију, али их цар поражава и тако стиче надимак Antikos. После тога долази до сукоба Анта и Словена око 540. и касније опет око 580. године.[7]
Веома ослабљени сталним ратовањима Анти 545. постају савезници Византије и на управу добијају напуштени град Турију (Turris) на обали Дунава, уз обавезу да границу дуж дела тока Дунава бране од варвара. Своје уговорне обавезе су редовно испуњавали све док их око 602. нису покорили Авари. Последњи помен Анта налазимо код Теофилакта Симокате који је описивао продор Авара.
Претпоставља се да су Анти пре доласка у Турију, исто као и остали Словени без обзира на Прокопијеве наводе, били стално настањени на одређеној територији и да нису били склони сеобама. Из периода њиховог живота у Византији имамо поуздане изворе који их описују као патријахално устројену заједницу подељену по племенима. Из тог времена знамо да су се Анти бавили земљорадњом и сточарством.
Из њихове старе постојбине немамо археолошке налазе који би јасно могли да се припишу Антима, али по месту боравка можемо да верујемо да су припадали тзв. Черњаховској култури.
Ово личи на боравак Срба у Сервији и повртак на Дунав по материјалној културу Седов подунавске Србе ставља нешто блиско Антима.
Обзиром да имамо пдатак да Аборити или Абодрити или Ободрити или Бодрићи прелазе Дунав и пустоше Илирик где дукатима плаћају Гете који су их превезли у ову експедицију. Археолошки подаци су доста лоцирани у Браничеву бившој територији Бодрића који су творци кружних кула у Мајсену на северу предтстављају граничарску словенску групу очигледно и Коњанике.
На оној мапи 7 словенских племена они су у тампон зони између Срба и аварског каганата и Бугара.На северу између Франака Срба и Љутића.
Једну битку са свесрним Србима Мавро Орбин описује да су Срби нанели губитке од 30000 људи франачкој војсци.
Они остварују краткотрајну превласт подчињујући Аборите и помоћу њих су савладали Љутиће који праве камене твђаве .
Има краткотрајне окупације под Отоном али после овога овај савез се ослобаћа франачке и данске превласти и наставља да живи независно још неко време.
о устројству слафенофоних формација не знамо ништа осим да на једној Слици имамо Сорбе иза Глимочана и Долчана и Сербе пионе испред представља
формацију Ханибалове стратегије како су побеђивали Римљане који су најбољу војску стављали у средину , Картагињани су ставили напред и назад и када је дошло до сукоба фронтна линија је отишла са стране као и задња налетели су Римљани у средину и помислили како је лако ако су ови најјачи међутим Римљани су остали опкољени са бокова најбољим који су их посекли , на овај начин Ханибал их је тукао до самог Рима где се окренуо и одустао.
Ова племена између две српске формације напред пешака иза коњаника је остао данас познат као посрбљен део Гламочана и Долићана ваљда познатијух као лужички Срби. ако су Аброрити као и Љутићи остатак једне подунавско антске творевине којиј је припадао српски савез онда је јасно откуд Аборити или Ободрити наслоњени на центре моћи Аваре и Бугаре Сорби иза Љутићи село у Црној Гори на домак Пљевља где постоји српска некропола откривена 1960-их не знам тачно.
Овај опис насељавање у позно античке утврде одговаеа Пљевљу као позно римском гарнитонском центру једне легије а сама превласт у Диоклеји је вероватно настала запоседањем Диоклеје , Скадра и Сврача с тим да оне нестају Симеоновом или самуиловом најездом.
Као и Градац који нестаје после расељавања Срба 924. од стране Бугара Градац је одолевао али пао.
Јован Владимир присваја Скадар одакле одбија арбанашке нападе и започиње превласт Срба у Диоклеји које се наставља након бугарске инвазије а сасвим сигурно и мађарских упада.
