Vlasi — balkanski fenomen

Vlach toponymy from Bulgaria:

*****
Урсулъ, Урзелъ, Шаратỳръ, Лашòръ, Πетришòръ, Βакарèлъ, Перивòлъ, Κацарèлъ, Бурèлъ, Калафàтъ, Мерỳлъ, Фритèни, Àртя, Продуня̀са, Нагоя̀са, Калкỳря, Нигрѝлъ, Àрта, Гургуля̀тъ, Крънỳлъ, Ерỳлъ, Чурỳлъ, Ярбàта, Церецèлъ, Крèцулъ, Чербỳлъ.

Фàлковецъ, Лàнговецъ, Бутурèцъ, Κукулèвецъ, Капролѝнецъ, Урсулица, Кòрница, Сỳрдулица, Неèгърщица, Кърнàлово, Лỳповъ-дοлъ
*****

Data from: В. Миковъ, Произходъ и значение на имената на нашитѣ градове, села, рѣки, планини и мѣста (1943), Chapter Названия отъ латински и вулгаро-латински произходъ, p. 77-78.
 
Васил:
Vlach toponymy from Bulgaria:

*****
Урсулъ, Урзелъ, Шаратỳръ, Лашòръ, Πетришòръ, Βакарèлъ, Перивòлъ, Κацарèлъ, Бурèлъ, Калафàтъ, Мерỳлъ, Фритèни, Àртя, Продуня̀са, Нагоя̀са, Калкỳря, Нигрѝлъ, Àрта, Гургуля̀тъ, Крънỳлъ, Ерỳлъ, Чурỳлъ, Ярбàта, Церецèлъ, Крèцулъ, Чербỳлъ.

Фàлковецъ, Лàнговецъ, Бутурèцъ, Κукулèвецъ, Капролѝнецъ, Урсулица, Кòрница, Сỳрдулица, Неèгърщица, Кърнàлово, Лỳповъ-дοлъ
*****

Data from: В. Миковъ, Произходъ и значение на имената на нашитѣ градове, села, рѣки, планини и мѣста (1943), Chapter Названия отъ латински и вулгаро-латински произходъ, p. 77-78.
Kliknite za proširenje...

Да, хвала, за већину препознајем значење.

Сурдулица постоји и у Србији. Баш бих волео да сазнам шта значи на српском. :D
 
Pravi Vlah:
Да, говорим француски и већ сам превео главну реченицу. Понављам за тебе







Узгред, знам зашто би неки неозбиљни дилетанта извео Дурмитора из келтсог - али ништа од тога.
Kliknite za proširenje...

Prevedi kako on to argumentuje, a ne naslov ili podnaslov.

- - - - - - - - - -

Pravi Vlah:
Како је мали Перица извео Дурмитора из келтског и закључио да значи "вода са планине":

Први покушај, али јок.

Jbp9Kmk.jpg



Други покушај, још увек јок бре

yh9OMJF.jpg



Трећа срећа!

BwBwvBr.jpg
Kliknite za proširenje...

Haha naravno da nisam odatle procitao o mogucem keltskom znacenju "Durmitora", ali eto fino si ti to nasao, zaista lici... s obzirom da su sami Latini "Durmitor" zvali "M. Scirtaris", sasvim je moguce da je sam naziv i slovenskog porekla.
 
sumljiv_tip:
Prevedi kako on to argumentuje, a ne naslov ili podnaslov.
Kliknite za proširenje...
Петар Скок је био један од највећих лингвиста Југославије и бавио се етимологијом хрватског или српског језика.


dtVGShK.jpg


Једно време се бавио са и објавио научне радове у вези са међусобним утицајем јужнословенског и румунског.

Погледај научни часопис (Revue des etudes slaves; Ревија словенских истраживања), годину 1923, и наслов Slave et roumain, Словенски и румунски

RpojFtZ.jpg





Не да ми се да преведем 18 страница овог чланка -- не да ти ниси добар дечко.

На 74 страници ревије, Скок пише

uhahC9j.jpg


Il est, au contraire, bien plus probable que, vu le territoire ou il est trouve (cf. les noms de montagnes Durmitor, Pirlitor, au Montenegro,
qui sont des formations roumaines), il nous a ete fourni par les patres roumains de ces contrees.

Мој превод

Међутим је много вероватније да, с обзиром на подручје где се налази (видети имена планина Дурмитор, Пирлитор у Црној Гори,
која су румунског склопа) он нам је био снабдевен од румунских пастира ових крајева.

- - - - - - - - - -

sumljiv_tip:
Haha naravno da nisam odatle procitao o mogucem keltskom znacenju "Durmitora", ali eto fino si ti to nasao, zaista lici... s obzirom da su sami Latini "Durmitor" zvali "M. Scirtaris", sasvim je moguce da je sam naziv i slovenskog porekla.
Kliknite za proširenje...
Знам да ниси ти то одатле прочитао -- објаснио сам методологију оних неозбиљних такозваних лингвиста које си цитирао.

Што се тиче M. Scirtaris опет стицам утисак да ти није стало до ничег другог сем зезања.
 
Poslednja izmena:
Влашка Црква у Цетињу, подигнута 1450., на месту богумиљске некрополе. Има и стећке.

OXwPDoI.jpg


https://en.wikipedia.org/wiki/Vlah_Church

http://cetinje.travel/vlaska-crkva/

Ако је назив Влашка у вези са сталежом или занимањем, зашто нигде у свету нема ни једне цркве посвећене неком сталежу или начину зарађивања живота? Нема нигде Пекарске Цркве. Нема Рибарске Цркве. Нема Сељачке Цркве. Нема нигде Офталмолошке Цркве.
 
Pravi Vlah:
Ако је назив Влашка у вези са сталежом или занимањем, зашто нигде у свету нема ни једне цркве посвећене неком сталежу или начину зарађивања живота? Нема нигде Пекарске Цркве. Нема Рибарске Цркве. Нема Сељачке Цркве. Нема нигде Офталмолошке Цркве.
Kliknite za proširenje...

Ne bih bio tako siguran.
https://en.wikipedia.org/wiki/Fishermen's_Chapel
https://en.wikipedia.org/wiki/Mariners'_Church
itd.
 
Pravi Vlah:
Добар си, Пластуне, хвала. Морепловци су водили ризичан живот. Постоје ли и друге цркве посвећене начину живота?
Kliknite za proširenje...

Kožarska crkva na Kipru
https://books.google.rs/books?id=6NnDOZeKR80C&pg=PA282#v=onepage&q&f=false
Sećam se i da ima nekoliko gubavčevih crkvi širom sveta, najbliža je izgleda u Rumuniji
http://www.romguide.net/Visit/Lepers--Church_vt32

Dalje me, moram priznati, mrzi da tražim.
 
Plastun:
Kožarska crkva na Kipru
https://books.google.rs/books?id=6NnDOZeKR80C&pg=PA282#v=onepage&q&f=false
Sećam se i da ima nekoliko gubavčevih crkvi širom sveta, najbliža je izgleda u Rumuniji
http://www.romguide.net/Visit/Lepers--Church_vt32

Dalje me, moram priznati, mrzi da tražim.
Kliknite za proširenje...

Добро, хвала. Ипак су примери цркава посвећеним морепловцима и губавцима у другачијој категорији од Влашке Цркве, јер морепловци су водили јако опасан живот, а губавци су били заразни. Власи, са или без етничке компоненте, су били обични људи и водили обичан живот.
 
Pravi Vlah:
Добро, хвала. Ипак су примери цркава посвећеним морепловцима и губавцима у другачијој категорији од Влашке Цркве, јер морепловци су водили јако опасан живот, а губавци су били заразни. Власи, са или без етничке компоненте, су били обични људи и водили обичан живот.
Kliknite za proširenje...

To je crkva Vlaške pravoslavne crkve? Sa bogosluženjem na vlaškom?:andjeo:
 
Pravi Vlah:
Не. Али не брини, православне цркве са богослужјем на влашком (дијалектом румунског) раде међу Власима Источне Србије.
Kliknite za proširenje...

To znamo, da se bave misionarskim poslom na teritoriji druge pravoslavne crkve, ali rekoh mora da su nešto služili i u Vlaškoj crkvi na Cetinju. Mislim, zašto bi se zvala vlaška ako unutra nema Vlaha?:navodnik:
 
loš đak Boža:
To znamo, da se bave misionarskim poslom na teritoriji druge pravoslavne crkve, ali rekoh mora da su nešto služili i u Vlaškoj crkvi na Cetinju. Mislim, zašto bi se zvala vlaška ako unutra nema Vlaha?:navodnik:
Kliknite za proširenje...

Па не знам. Очигледно се ради о овцама које саме нису у стању да бирају шта им се свиђа.

А и сам си одговорио како су Власи били посрбљени: крстом и мачем. Поп ти каже: "Или си Србин или у пакао, а ако си неверник дај да ти покажем мач."

Добро, тај приступ није уопште редак у историји света. Истине ради, и сами Илири и Трачани су били романизовани истом методом, а тиме су постали Власи.
 
Poslednja izmena:
А и сам си одговорио како су Власи били посрбљени: крстом и мачем. Поп ти каже: "Или си Србин или у пакао, а ако си неверник дај да ти покажем мач."
Kliknite za proširenje...
Normalno, tako su radili i sa Italijanima i Nemcima u Americi u 19.veku, pistoljem su ih terali da nauce engleski i izjasnjavaju se kao Amerikanci jer svi znamo da takva stvar kao sto je mirna asimilacija manjine u vecinu ne postoji...
 
sokolska:
Normalno, tako su radili i sa Italijanima i Nemcima u Americi u 19.veku, pistoljem su ih terali da nauce engleski i izjasnjavaju se kao Amerikanci jer svi znamo da takva stvar kao sto je mirna asimilacija manjine u vecinu ne postoji...
Kliknite za proširenje...

Ма немој, бре. Кад би Власи емигрирали у словенску постојбину, ма где она била, а тамо се асимиловали у Словене, то би одговарала емигрантима у Америци. А ако ти је баш стало да споменеш асимилацију у Америци која би била слична асимилацији балканских Влаха у Словене, бољи пример су Индијанци.

Узгред, данашњи Срби су изворни Словени толико колико су Мексиканци изворни Шпанци.
 
Pravi Vlah:
Мали прилог за моје овдашње пријатеље које занимају франачки извори о Јужним Словенима:

i1f3h1u.jpg
Kliknite za proširenje...
Нејасно шта си отварањем ове теме хтео да кажеш или боље рећи шта си хтео да тврдиш: да су Власи аутохтоно становништво које је романизовано или да су Власи=Румуни?
О влашким топонимима на Балкану је апсолутна заблуда! А разни називи и географски појмови свакако потичу из времена Римљана, који су најпре окупурали простор јужно од Дунава а у време Трајана и падом Децибела и северно од Дунава (данашња Румунија).
Тврђења да су у Тимочкој крајини живели Румуни је најобичнија пропаганда. То су само румунске аспирације на ове просторе.
 
Добро дошли:
Нејасно шта си отварањем ове теме хтео да кажеш или боље рећи шта си хтео да тврдиш: да су Власи аутохтоно становништво које је романизовано или да су Власи=Румуни?
О влашким топонимима на Балкану је апсолутна заблуда! А разни називи и географски појмови свакако потичу из времена Римљана, који су најпре окупурали простор јужно од Дунава а у време Трајана и падом Децибела и северно од Дунава (данашња Румунија).
Тврђења да су у Тимочкој крајини живели Румуни је најобичнија пропаганда. То су само румунске аспирације на ове просторе.
Kliknite za proširenje...

Јесте, Срби су Румуни и кад будемо поново оживели Римско Царство сви ћете весело у колосеум да навијате за омиљене гладијаторе. :hahaha:
 
Pravi Vlah:
Петар Скок је био један од највећих лингвиста Југославије и бавио се етимологијом хрватског или српског језика.


dtVGShK.jpg


Једно време се бавио са и објавио научне радове у вези са међусобним утицајем јужнословенског и румунског.

Погледај научни часопис (Revue des etudes slaves; Ревија словенских истраживања), годину 1923, и наслов Slave et roumain, Словенски и румунски

RpojFtZ.jpg





Не да ми се да преведем 18 страница овог чланка -- не да ти ниси добар дечко.

На 74 страници ревије, Скок пише

uhahC9j.jpg


Il est, au contraire, bien plus probable que, vu le territoire ou il est trouve (cf. les noms de montagnes Durmitor, Pirlitor, au Montenegro,
qui sont des formations roumaines), il nous a ete fourni par les patres roumains de ces contrees.

Мој превод

Међутим је много вероватније да, с обзиром на подручје где се налази (видети имена планина Дурмитор, Пирлитор у Црној Гори,
која су румунског склопа) он нам је био снабдевен од румунских пастира ових крајева.

- - - - - - - - - -

Знам да ниси ти то одатле прочитао -- објаснио сам методологију оних неозбиљних такозваних лингвиста које си цитирао.

Што се тиче M. Scirtaris опет стицам утисак да ти није стало до ничег другог сем зезања.
Kliknite za proširenje...

Znam ko je Petar Skok, ali nisi preveo cime on to argumentuje te svoje tvrdje, niti sire kontekst clanka, ovaj tvoj mini prevod mi ne govori ama bas nista... M. Scirtaris je rimski naziv za Duritor, ne znam sta je tu sporno.
 
sumljiv_tip:
Znam ko je Petar Skok, ali nisi preveo cime on to argumentuje te svoje tvrdje, niti sire kontekst clanka, ovaj tvoj mini prevod mi ne govori ama bas nista...
Kliknite za proširenje...
Као што рекох, не да ми се нити имам времена да ти преведем 18 страница Скоковог чланка са насловом Словенски и Румунски. И не да ми се да агрументујем о романизацији Балканског Полуострва. Дао сам чланак, па ако те занима, потруди се и сам.

sumljiv_tip:
M. Scirtaris je rimski naziv za Duritor, ne znam sta je tu sporno.
Kliknite za proširenje...
То кажеш без икакве референце. Приметио сам ту тврдњу и на Википедији


https://sr.wikipedia.org/wiki/Antički_toponimi_na_tlu_Srbije_i_Crne_Gore


Ајд добро. У ком периоду? У ком делу римског дружтва? И шта од тога?
 
Da ne bi tema posustala, jedan mali prilog Vlahovog i mog omiljenog istoričara Florina Kurte, o vlasima u zapisima francuskih krstaša koji su prolazili ovim krajevima. Nešto od napisanog se već moglo pročitati po raznim radovima objavljenim na našem prostoru, dotakao ih se i Slavoljub Gacović u svom radu o Timoku i kraju oko njega, no ovde je i rad našeg Biljana pa da prosudite ko je to lepše obradio.

https://www.academia.edu/28202191/C...r_the_Vlachs_in_the_French_crusade_chronicles

P.S. Šta se to dešava brate Vlaški? Ne daj se, ne posustaj.
 
Pravi Vlah:
Дурмитор, Ципитор и Виситор су три од највиших планинских врхова у Црној Гори. Изгледа да су они средњовековни Срби сточарског сталежа који су их тако назвали били не само чобани него и песници.

На румунском Дурмитор, Ципитор и Виситор значе Успавани, Удремљени и Усањани. А шта значе на српском?
Kliknite za proširenje...

Да то нису можда Римљани давали имена?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Poniženja koja istorija pamti
Odgovora
4
Pregleda
259
Nina
Nina
P
Srpski jezik pre dolaska Turaka
2
Odgovora
40
Pregleda
957
Nikita Kulganov
Nikita Kulganov
Nikita Kulganov
Istorija propasti kapitalizma
2
Odgovora
30
Pregleda
587
fosilvaso
fosilvaso

Back
Top