Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.346
Ali to nije slovenski zapis, nego zapis nekog neslovena. Kao što su Trstika morali da zapišu Tersatika.
-
- Popularno:
- Rat koji je kratko trajao- samo 38...
- Stipe Šuvar - posljednji Jugoslaven
- Зашто се хаплогрупа I2a1b сматра...
- BiH postaje jedina država u Evropi i...
- Srbija izdaje 100.000 radnih dozvola:...
- U koju instituciju imate najviše...
- Austrija se za tri meseca zadužila 18,5...
- Mitropolit Metodije odlikovao...
- Пијани Сарапа прети
- Nikola Kojo ponovo odbio Liliku
„Bečko-berlinska škola” vs novoromantičari
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
- stanje
Ali to nije slovenski zapis, nego zapis nekog neslovena. Kao što su Trstika morali da zapišu Tersatika.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.515
O kojim rečima govoriš?
Pitao sam te sa spisak literature koji bi trebalo da pređem u tih narednih 5-10 godina da bih te stigao, a ne da kopiraš sadržaje sa svog bloga.
I pri tom, ja se svaki put, i kada se raspišem, pomučim da se osvrnem na svaku najmanju stvar koju je sagovornik napisao i originalno i što je jasnije moguće odgovorim na sve; tvoje insinuacije da ja zatrpavam teme sa gomilom sadržaja izgledaju krajnje smehotresno kada se vidi šta si sve kopirao i citirao na poslednje dve stranice na ovoj temi. Da se podsetimo koji je tvoj pristup kada neko napiše malčice više karaktera:
No, s takvim pristupom očekuješ da neko pročita na hiljade karaktera copy-paste sadržaja sa svog bloga ili komentara drugima.
Davaj odrednice (ne mora ni nešto sa čim si se nužno lično upoznao, dovoljno je ako si iz druge ruke saznao da je relevantno) pa se čujemo kad to budem prešao.
Ako zadatak nije preterano lak, probaj sastaviti spisak literature sa temom dijahronijske lingvistike koju si prešao u zadnjih desetak godina, da pođemo odatle.
Šta, alternativnu nauku u kojoj nema proveravanja stvari, već se one uzimaju zdravo za gotovo.
To je nemoguće. Suština naučne metodologije jeste upravo proveravanje (i konstantno preispitivanje) tvrdnji tj. činjenica. Ja uopšte ne vidim šta bi ovde mogla biti alternativa tj. na šta ti aludiraš.
Ako si hteo reći da je potrebno više oslanjanja na pomoćne istorijske nauke, sa tim svako slaže, ali to nije nikakvo uvođenje nove nauke, već jačanje i bolja primena postojeće.
Ove dve opaske su ti na mestu, ali kopiranje ogromne količine sadržaja bez jasnog razloga nije. Bilo je sasvim dovoljno da postaviš link ka svom blogu, odnosno ka relevantnim delovima; pa upravo tome i služi blog na forumu Krstarice (između ostalog). Nadalje, ako smatraš da je potreban poduži citat nečega zbog njegovog značaja za celi kontekst u diskusiji, stavi ga u SPOILER i van ostavi samo ključne elemente.
Poslednja izmena:
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Konkretno: veda.
Pa onda: stan.
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.515
Hmmmm...
Više nisam siguran šta je ovo trebalo da znači. Da i se to, po tvom mišljenju, neke slovenske grupe doseljavaju ovamo zajedno sa Keltima u IV stoleću pre naše ere, ili je poenta da su Kelti, baš kao i Goti i Avari, deo slovenske rase?
Ili - kako sam sebe da ubedim da besmislice imaju smisla.
Čitanjem obrazloženja koje su ljudi dali i pokušavanjem da porazmisliš zašto bi nešto što ti izgleda nejasno imati smisla.
Ljubomira Havlikova je napisala jedan izuzetno interesantan rad u kojem je izanalizirala slovensku mornaricu između V i XII stoleća. O narodu vrlo vičnom vodama (dobri plivači, koji se i kriju ispod vode kada zatreba), sa svojim brodovima (koji su prenosili i konje bili prilagođeni morskim plovidbenim potrebama i borbama na pučini, pored transporta čitavih armija), pontonskim mostovima...Slovenima koji se iskrcavaju u Italiji, na Siciliji, u Africi i Aziji,...
U vezi cele ove priče radi se o dosta istorijskih izvora koji su dopunjeni arheološkom građom (materijalnim ostacima) i, između ostalog, komparativnim istorijskom pristupom. Ali ti možeš ignorisati doslovno sve i napraviti izbor da nešto što je jasno svakom razumnom čoveku ipak, nema smisla, prosto odbacujući sva saznanja. Što je u redu; nekada je neznanje izbor koji ljudi naprave. Ono što ne može nikako biti u redu jeste da optiranje neznanja bude izgovor, tj. poligon, za lansiranje nekih alternativnih ideja.
Invazija Slovena iz Pripjata ili Banata na Krit?!?!
Naravno, logičnije je da su Sloveni bili na Kritu i Pelopenezu pre Jelina. Jer, kako bi neko ko živi u ravnici imao sposobnost da 623. godine izvrši pomorsku invaziju na Krit. Možda su, doduše, admiralitet školovali u Britaniji...
Logičnije je odbaciti apsolutno sve proizvode viševekovnog istraživanja, sve što znamo o slovenskom brodovlju i što je multidisciplinarnim naučnim metodom bilo utvrđeno, uključiv pored mnoštva drugog i sam jedan izvor koji beleži slovenske napade na Krit...doslovno sve...i pretpostaviti da su slovenski toponimi koje pronalazimo tragovi nekakvih ostataka drevnih Slovena od pre XV stoleća pre naše ere? I još pazi ti ovo, ne da su se doselili u vreme Rimskog carstva, iz ko zna kakvog razloga, nego tu i pre samih Grka...
Molim te, samo sedi u stolicu i probaj da sve ovo propustiš kroz mozak. Porazmisli kako sve to zvuči.
Poslednja izmena:
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Sad mi pade napamet Blajbi i beloruska obala na koju će se ukotviti američki nosač aviona.
Mnogo čitaš nepotrebna naklapanja, doduše ne krivim ljude, kretali su se u okviru zadatih pravila. Sad je situacija malo drugačija, na Kritu i Siciliji je pronađen founder slovenskog haplotipa, odnosno I2 prethodnik od koga je nastao ceo slovenski tako da se priča o nastanku I2 Dinarik pomerila tamo gde je i trebalo, na Pelazge.
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Eto ti i grčki Hades odakle je.
- - - - - - - - - -
Kognat i pozajmljenica kao sredstvo manipulacije
Lažni utisak kognata. Pravilo fonološkog kvantnog skoka (IPTTL - Instant phonetic time travel law ili pravilo gluvog telefona).
Kada je jedan narod široko teritorijalno rasprostranjen kao slovenski, onda ne može čuditi zaimanje istih slovenskih reči od strane većeg broja stranih jezika jer narod koji zauzima veliko prostranstvo u kontaktu je sa većim brojem drugih naroda. Te strane reči kasnije se pronalaze u većem broju jezika i mogu se pogrešno proglašavati kognatima - rečima paralelnim potomcima zajedničke reči-pretka, umesto pozajmljenicama koje su pretrpele fonološke promene tipične zakonitostima jezika u koji su pozajmljivanjem dospele.
Doktrina za otimanje jezičke baštine velikih naroda i za njihovo brojevno i teritorijalno potiskivanje u daljoj prošlosti
Kao zakonitost je opšte prihvaćeno da ukoliko je reč prošla kroz sve fonološke promene koje prate istorijski razvoj određenog jezika, ta se reč smatra kognatom reči sa kojom je poredimo, odnosno, smatra se da su imale odvojen razvoj iz zajedničkog "praindogermanskog" korena.
Hiljadu godina za jedan dan - fonološki kvantni skok
Mi smo, međutim, pokazali na primeru susednih jezika (mađarskog, šiptarskog i grčkog) da se novousvojena reč, dakle pozajmljenica iz slovenskog jezika u ove jezike vrlo brzo prilagođava prema fonološkim osobinama jezika primaoca. Na primer, prilikom usvajanja pozajmljenice - Mladen u engleskom jeziku postaje Malden, Vlah u turskom jeziku postaje Eflak, grad i brazda u mađarskom postaju gardoš i barazda, gradine u šiptarskom postaju gardine prilagođavajući se hiljadugodišnjem jezičkom razvoju jezika recipijenta tokom izuzetno kratkog vremena, praktično, na dnevnom nivou, kao u igri "gluvih telefona". Tako prilikom pozajmljivanja reč put od hiljadu godina pređe za jedan dan.
Prema tome, ovo je zakon: Osobine jezika, tj. artikulacijske preferencije jednog fonološkog sistema, mogu novu reč naglo prevesti kroz sve faze jezičkog razvoja. Ranije smo o ovome diskutovali po pitanju slovenskih reči, koje su doživele navodnu metatezu likvida: južnoslovensko gradina dalo je albansko gardine. To nisu procesi za koje je potrebno 1000 godina, već pet minuta i jedan jedini govornik (koji će umesto infarkt da kaže infrakt), a svi da prihvate. Evo, budući da sam ga prvi u istorijskoj i komparativnoj lingvistici uočio, proces ću nazvati instant phonetic time travel.
Prema tome, svaka reč koja se danas na osnovu ispraćenih glasovnih promena određenog jezika svrstava kao kognat, sledeći isti kriterijum može se smatrati i pozajmljenicom.
Da vidimo, koje su ideje vodilje i u kojoj meri indogermansko jezičko stablo važi, a u kojoj meri se jezici ponašaju kao gramatički kosturi na koje se po modelu anti-kreola lepe reči iz jezika sa kojima su u dodiru stvarajući lažni utisak kognata.
Šta se postiže proizvoljnim optiranjem za kognat, odnosno pozajmljenicu? Suština ove manipulacije.
Rekonstrukcija reči se obavezno zaustavlja kada se dođe do tzv. kognata iako slovenska jezička sredstva omogućavaju dalju etimologizaciju tj. semantičko i leksičko uprošćavanje i uopštavanje korena. Zašto se ovo ne dozvoljava, a ukazivanjem na kognate se odbacuje? Zato što bi smislenost daljeg slovenskog uprošćavanja reči koja ima "kognate" ukazalo na slovensko prvenstvo te reči, odnosno da su kognati, zapravo, pozajmljenice iz slovenskog jezika. Ovako prikazano prvenstvo slovenske reči ukazalo bi na slovensko prisustvo u južnoj i Centralnoj Evropi, koja je političko-istorijski rezervisana za Germane i njihove deklarativno kulturne uzore, ali političke satelite: male Rimljane i male Grke. Veliki Sloveni su pretnja i zato se svim političkim sredstvima, uključujući istoriografiju kao ideološko sredstvo, neprestano dele, umanjuju, istorijski udaljavaju od Evrope, smeštaju u močvaru iza planina, kulturno prigušuju, obeznačavaju i nipodaštavaju.
Za mame i tate koji žele deci da ukažu koje su to slovenske i srpske reči usvojili Romani, Germani i Grci po dolasku u slovenske krajeve Evrope
Naša je kultura počela da tone u Starom veku, nastavila u Srednjem da bi potpunu inferiornost dokučila sa Novim vekom.
Međutim, sudeći po usvajanju naše agrarne i metalurške terminologije, što bi u civilizacijskom smislu praistorije bilo "pretty much it" (ukupnost tadašnje kulture, tj. sve što tadašnja kultura i podrazumeva) od strane drugih neslovenskih naroda mi Sloveni-Srbi smo u kasno praistorijsko doba, po logici stvari (i Mariju Alineiju) bili superiorni nad Grcima, Latinima i Germanima.
Daćemo kao primer pedesetak germanskih, romanskih ili grčkih reči koje su mogle doći iz srpskog jezika:
- hum, humka (humus), ledina (Land, land), grad, gradina, ograda tj. bašta (garden, Garten, giardino), livada (livadion), plug (plough, plow), orati, (o)ralo (aro, arare), mulj (mud), kaljuga, kaljača, kal (Caligula), blato (Baltic), oblak od obvlak (Wolke), kras, krš, kršiti (Karst), krsnuti tj. rasti, kršan (crescere, croissant),
- voće od ovoće od ovoštje, vosak (Obst, ovest), trešnja (kerasian, cerise, cherry, Kirsch), oliva tj. maslina od oliti, olivati (olive, oil), sliva ili šljiva od slivati (lividus tj. modar), slina od slivati tj. pljuvačka (saliva), brati (nalazimo u nazivu bobica - berry),
- sejati, sevati, usev (sow), seme (semen), olovina tj. pivo (ale), okurak tj. krastavac (Gurcke), opiti, opijati (opium),
- stoka < steći, up. blago (live stock), krdo tj. stado (herd), stado (stud [stad]), kobila (lat. caballus, grč. kabállēs), paša, pasti, pastir (pasture, pastor), bumbar od brmbar (bumble), kotka tj. mačka (cat, Katze), štene, ćeno (canis), jagnje (agnus, amnos, yean),
- breg (Berg), klisura, klis, klizati (clausura, κλεισούρα), grotlo, grlo < grdlo (grotta), granica, grana (Grenze), strana tj. zemlja, stranac, stranstvo (estrano, strange, étrange, extraño),
- ruda, rđa (ruber), oganj (ignis, agni), šlem od slem (helm), olovo, livati (lead),
- knez (Koenig, king), kralj<krelja<hrelja<hrliti<krilo (Chrelios, Carlo, Carolus, Charles), Grk, Grci (Graecos, Greek), Sloven (schiavo, slave, ciao, esclavo, eslavo "Borrowed from Medieval Latin sclavus (“slave”), from Late Latin Sclavus (“a Slav”), from Byzantine Greek Σκλάβος (Sklábos) (or borrowed from the Greek directly), itself probably from earlier Σλαβῆνος (Slabênos), from plural Σλαβῆνοι (Slabênoi), from Proto-Slavic *slověne. ").
- važno, vaga, važiti (Waage), liti, litra (λίτρα, libra, livre, liter), banja od badnja, badanj, badati tj. dupsti (bagno, baden, bathe, baða), gresti, gredem, greda (gradus, gredior, progres), daska (desk), hvost, fosna (pfosten), plah, plašt (Plache), ljubiti, ljubav, libiti (libero, liberare, libertas) itd. itd. (videti na ovoj temi obilje primera sa diskusijom).
Takođe, tu verovatno pripada terminologija rodbinskih odnosa i svakako dobar deo toponomastike.
S druge strane, svi ti varvarski narodi nisu gotovo ni jednu reč za ribe i životinje usvojili od Slovena jer su imali svoje, budući da su bili lovci, ribolovci.
PS. Doduše imamo primere za štrk tj. roda (stork), roda (ardea), mrmot, up. mrmak (marmot).
Sakupio i premijerno na svet izdao
Mrkalj
Eh, "premijerno na svet izdao". Ne mozes farbati ljude na Forumu koji su procitali mnogo vise od tebe, kao da si ti prvi zamislio da je npr. kralj slovenska rijec.
Moras da stanes u red. Poljski slavista Mikolaj Rudnicki se medju prvima 1974. g. suprotstavio uvrijezenom misljenju (vidis, kako stalno govoris da vlada inertnost kod tih regularnih naucnika) tako da ovaj covjek ima prednost, a on ce ostati upamcen dok je god knjiga i biblioteka po tome, a ne neko priuceno internetsko piskaralo koje umislja da pise naucne radove.
U ovom radu nema ni mrvice dnevne politike, autor se strogo drzi dijahronijske lingvistike. Nema jadikovanja o mrskim Germanima, germanocentricnoj nauci, ugnjetenim Slovenima i slicnih gluposti.
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.515
Zar jedino u slovenačkom dobijaju smisao?
Malo je apsurdno da ova žena, koja se bukvalno organski trudi da ispravi jednu nepravdu i nešto što je teško zapostavljano kod Slovena (čak ponekad preterujući, ponesena određenim patriotskim zanosima) bilo, radi u okvirima zadatih pravila.
Što se tiče ovoga, nisam u toku. O kom se nalazu radi? Može nešto više o tome?
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Ne budi bukvalista kao i uvek, piše, recimo. Dok je veda u izvornom obliku i izvornom izgovoru zadržana jedino u slovenačkom.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.346
Govorim o simbiozi. Neki dan smo o tome pisali. Sloveni su retko kad i retko gde živeli etnički čistoj sredini.
- - - - - - - - - -
Upravo tako. Zato što su to naštimavanja rezltata u pravcu zadatog okvira. A nisi se nikada zapitao šta je to polis u suštini i zašto je baš grad-država, a ne više od toga?
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.515
To je samo ukoliko se iza Tarsatike krije nekakav slovenski toponim u korenu. Ukoliko to nije slučaj, onda je to loš primer prikaza kako stranci zapisuju slovenske nazive.
Osim toga, morao bih te upitati: koliko si ti, zaista, spreman da potpišeš da je baš kod Gordoserbona bilo došlo do nekakve zamene, pri koje bi, po tebi hipotetički [Gradoserbon?] bio izmenjen i da je to uz celu metatezu likvida jedna doslovno puka slučajnost između kojih se u svim razumnim dozama ne može povući doslovno nikakva korelacija?
Evo ti ovde jedan popis reči u grčkom jeziku koje počinju sa gra i gro:
Postoji veliki broj reči, između ostalog i neke toliko česte da su postale univerzalne, kao npr. poreklo reči grafem ili upravo međunarodno ime za Grke (Graikos). S druge strane, reči koje počinju sa gar ima dosta manje i to, zapravo, velika većina su lična imena, tičući se Meduzinih gorgona, odnosno isključivo jedne jedine reči, tesno povezane sa njima. I ne samo to, već u grčkom jeziku postoji i reč γραδοσ (grados):
Porazmisli malo ovde. Bukvalno ne postoji niti jedan jedini razlog da se gord u Gordoserbon interpretira kao prilagođavanje grčkom jeziku, odnosno njegovim fonološkim osobinama.
P. S. Uzgred, moj poziv za literaturom dijahronijske lingvistike nije bio neka šala; ja sam ozbiljan. Kako da se izrazim, uputio si mi poziv za tango; ako želiš da zaigramo, mora to da se i pošteno uradi. Ako ne mogu sami naslovi odrednica, onda barem autore, pa ću se snaći za ostalo sam.
Imam problem da pronađem o kojim rečima govoriš. Da ne misliš, zapravo, na slovački?
Inače, postavi tamo na genetičkoj genealogiji ono. Ozbiljno, oni će tamo biti oduševljeni tim otkrićima.
Poslednja izmena:
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Indogermanistika ti je najslabija strana kompleksne bečko-berlinske ličnosti.
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.515
Ukoliko je ovo pokušaj bežanja od pružanja odgovora iz neznanja ili tako nečeg, barem pokušaj to uraditi bez samoponižavanja.
Lesandar
Buduća legenda
- Poruka
- 27.930
Zašta da ti pružim odgovor, za slovački? Ne znam slovački, razumem ga koliko i ti.
Valjda ćeš razumeti slikovno pismo?
Budi ljubazan pa odgledaj ovaj video i čuj šta kaže Indijac koji žali za izumrlim sanskritom, malo mu nije jasno u kom pravcu su Arijevci išli i smatra ga izvorom, ali, šta je tu je.
Prilozi
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.346
Što se tiče slovenskog vokalizma, o tome sam ranije pisao. Nije u slovenskom bio razvijen vokalizam pa je grad više zvučalo kao gr'd tj. grъd a to je neslovenima zvučako kao грд, рб, лб, rd i oni to zapisuju kao gard/gord, arb, alb, ard.To je samo ukoliko se iza Tarsatike krije nekakav slovenski toponim u korenu. Ukoliko to nije slučaj, onda je to loš primer prikaza kako stranci zapisuju slovenske nazive.
Osim toga, morao bih te upitati: koliko si ti, zaista, spreman da potpišeš da je baš kod Gordoserbona bilo došlo do nekakve zamene, pri koje bi, po tebi hipotetički [Gradoserbon?] bio izmenjen i da je to uz celu metatezu likvida jedna doslovno puka slučajnost između kojih se u svim razumnim dozama ne može povući doslovno nikakva korelacija?
Evo ti ovde jedan popis reči u grčkom jeziku koje počinju sa gra i gro:
Postoji veliki broj reči, između ostalog i neke toliko česte da su postale univerzalne, kao npr. poreklo reči grafem ili upravo međunarodno ime za Grke (Graikos). S druge strane, reči koje počinju sa gar ima dosta manje i to, zapravo, velika većina su lična imena, tičući se Meduzinih gorgona, odnosno isključivo jedne jedine reči, tesno povezane sa njima. I ne samo to, već u grčkom jeziku postoji i reč γραδοσ (grados):
Porazmisli malo ovde. Bukvalno ne postoji niti jedan jedini razlog da se gord u Gordoserbon interpretira kao prilagođavanje grčkom jeziku, odnosno njegovim fonološkim osobinama.
P. S. Uzgred, moj poziv za literaturom dijahronijske lingvistike nije bio neka šala; ja sam ozbiljan. Kako da se izrazim, uputio si mi poziv za tango; ako želiš da zaigramo, mora to da se i pošteno uradi. Ako ne mogu sami naslovi odrednica, onda barem autore, pa ću se snaći za ostalo sam.
PS. Što se literature tiče, možemo i ti i ja da čitamo ono što je IgarJ posatvio, ti vidiš jedno, ja vidim drugo. Ti skupljaš argumente za germanocentrični okvir jer se boriš protiv autohtonista pa ti to dođe kao strast, a ja čitam između redova i kritikujem sve što mogu. Ne kažem da si vernik kao IgarJ, jer imaš nos, ali svejedno, ljudi smo. Za početak pročitaj Mihaljevića i Matasovića da bi mogao da kritički gledaš na ono što pišem. S druge strane, ako ništa drugo, sve vreme pitaj sebe ono što si i sam rekao da ti se ne uklapa - kako to da kod dinarskih Južnoslovena nema ni jedna reč "predslovenskog" supstrata.
6:30 Priceless...
Ovakvu analizu nećeš imati na koliko god zapadnih univerziteta studirao.
Poslednja izmena od moderatora:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.515
Da li možeš elaborisati i odbraniti ovu hipotezu? Zašto bi Grci to na taj način zapisivali; prateći koje morfološke principe?
Dela su ono [to govori o ljudima, a tvrdnje ostaju mrtva slova na papiru ukoliko nema potvrde. Polja mog interesovanja su ogromna i prožimaju se kroz vekove. Ja ne vodim krstaški pohod protiv pojedinaca, već za utvrđivanje činjenica i u to ulazim otvorene misli, sa željom da nešto i naučim na kraju procesa. Zato i ne marim za to koliko je dominantno upražnjeno neko mišljenje, ukoliko se dokaze da ono nije osnovano, pri tome ne mareći previše za to koliko će bocnuti ljude istina; da li govorimo o hiperinflaciji procena stradalih u Jasenovcu, o uvreženim mišljenjima o Mehmed-paši Sokoloviću čija je stvarna uloga bila zapravo skoro potpuno suprotna onome što se smatra; pisao sam o značajnoj ulozi Deževskog sporazuma. Ja upravo prilazim sa vrlo kritičkim pristupom, kao što se može videti i na temi koju sam otvorio upravo posvećenoj preporukama i izražavanjima takvog mišljenja. Ah, da, ali kada ti se ne uklapaju događaju u predstavu koju imaš o meni, onda tu dolaze nekakve tvrdnje o balansiranosti iako me dupe totalno zabole za takve stvari i iako sam ja možda više nego iko govorio o štetnom uticaju političke korektnosti kako na samu nauku, tako uopšte i na javno mnjenje (pogotovo u današnje doba epidemije onoga za šta u engleskom jeziku postoji reč zvana social justice warrior). Jedina stvar koja mene interesuje jeste da li se nešto može dokazati, da li je izrečena neka istinita tvrdnja i da li se nešto može reći u okvirima razumnih granica sumnje. Tako je bilo dok sam na forumu rekonstruisao kako je izvorno Srbin Rustem-paša Opuković bio pohrvaćen u istorijskim izvorima, a u najskroije vreme ukazao na neke vrlo sumnjive aspekte iz Štedimlije prošlosti.
Ja ne doživljavam kao da smo mi u nekakvom ratu, pa ja na nekoj strani ili krstaškom pohodu kako ti mene doživljavaš; da je tako, ja ne bih objavljivao stvari koje ne bi išle u korist onome što si ti zamislio da je moja strana. Npr. kada sam po Sorboni kopao da utvrdim istinu u vezi doktorata Olge Luković Pjanović, mogao sam ostaviti stvari tu tako; ali kao što sam ti rekao mene ne interesuju političke igrarije, pa sam zato na Forum Krstarice gotovo odmah čim sam nabavio okačio skenove fotokopija dokumentacije o njenim poslediplomskim studijama. Ovo dolazi do tolike mere blasfemičnosti kada se vide ove optužbe oko germanocentrizma; meni, koji je toliko pisao o slovenskim stradanjima pod Germanima, koji je tolike reči hvale stavio o Kostićevom Padu Ankone i ukazivao na neke vrlo interesantne aspekte istorijske nepravde.
Samo po sebi možda najbolje oslikava nemoć tvoje argumentacije, pa moraš tražiti obrazloženja zašto me nisi uspeo ubediti u stvari koje tvrdiš. Pa onda konstruišeš jednu fantaziju kojom me pokušavaš obojiti, kao vid izgovora. A u stvari, radi se o projekciji sopstvenog doživljaja poraza, jer posle toliko godina gotovo nikoga nisi uspeo ubediti u svoje tvrdnje, uključiv i mene. Ja sam uvek bio spreman da priznam grešku kada ona bude utvrđena, kao i da učim od drugih, mnogo pametnijih i načitanijih od mene; zato bih i imao vrlo verovatno žestoku raspravu sa Slavenom777 iz onog momenta kada sam se na forum i prijavio, do te mere da se ne bismo teško zajednički jezik našli. Za to nisu zaslužni nekakvi spoljašnji razlozi, nego upravo razumna argumentacija koja je bila iznošena na forumu, kao i moja želja da proverim osnovanost svih tvrdnji. S obzirom da smo ti i ja počeli sa prilično dobrim odnosima, jedina premisa koju sam mogao imat jeste pozitivni stereotip prema tvojim tvrdnjama, ali ni to ti nije bilo dovoljno, pa zato mora da pljuješ po meni i drugim ljudima jedino iz razloga suočavanja sa sopstvenim neuspesima (možda si upravo zato toliko i fasciniran Goranom Šarićem bio, jer je ispalo kao da te skoro pa jedini sluša).
Ah, da; pošto si postao toliko predvidiv, da pretpostavim da ćeš na ovo odgovoriti sa ja, ja, ja, ja, opasku da te zasipam hrpama teksta ili prosto da ne želiš da čitaš?
Otvoreni um bez ičeg u njemu vredi kao šuplja kanta za smeće. On može biti otvoren, ali u njega treba nešto i da uđe, jer je prazan potpuno beskoristan. Štaviše, još je veća tragedija ako je poklopac otvoren a u njega ništa ne ulazi.
Da bi kritikovao nešto, treba ti ogromna količina znanja o tome. Ja ne vidim da ti to znanje poseduješ. Iliti, da bi se bavio dijahronijskom lingvistikom ozbiljno, potrebno ti je:
* ogroman bibliografski repertoar koji ćeš ti nadograditi sekundarnim i tercijalnim razmišljanjima, ili prepričati
* poznavanje tih brojnih jezika. A kada smo već kod toga, dozvoli mi da te upitam; koliko dobro poznaješ staroslovenski, starogrčki, klasični latinski i uopšteno slovenske i germanske jezike (i koje dijalekte, konkretno)?
Bez toga, imaš isto onoliko kredibiliteta da predlažeš nove paradigme koliko moja komšinica Marica u jutarnju kafu. Marica nema pojma ništa o istoriji ili bilo čemu sličnom, ali se pokazala da ima izuzteno otvoren um (prva je izvalila da se Dragan prca sa Jelinkom i vara svoju ženu još na početku te afere, pre 10 godina).
I ne uguravaj mi svoje reči u usta; i sam vrlo dobro znaš da se slabo razumem u genetiku, zbog čega se trudim i da je ne komentarišem previše. Ne radi se ovde uopšte o premisama, već o tome da više verujem Kyrios-u i Kor-u nego tebi, iz prostog razloga što su se oni potrudili da objasne svoje stvari, i to bez pokušaja ponižavanja sagovornika kao nekakvog neznalice, a što ti konstantno radiš. Ne znam gde se krije prava istina ili ko je zaista oko čega vieš u pravu, ali to tako stoji.
Poslednja izmena:
Ewa Kant
Ističe se
- Poruka
- 2.219
Treba dodati i gramatiku latinskog i južnoslavenskih jezika.Gotovo identična.I kad se prevodi, može se prevoditi riječ po riječ i dobiti identičan smisao, što kod drugih jezika nije slučaj, posebno engleskog, gdje zbog fraza u engleskom treba biti kreativan da bi dobili odgovarajući prijevod.
Bajo Pivljanin
Domaćin
- Poruka
- 4.059
Мркаље, како твоје противљене Германоцентричној филологији иде руку уз руку са препоручивањем ИгарЈеве литературе Славену - исте литературе која је са твоје стране непрекидно означавана као Германоцентрична? 
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Evo ti ovde jedan popis reči u grčkom jeziku koje počinju sa gra i gro:
Postoji veliki broj reči, između ostalog i neke toliko česte da su postale univerzalne, kao npr. poreklo reči grafem. S druge strane, reči koje počinju sa gar ima dosta manje i to, zapravo, velika većina su lična imena, tičući se Meduzinih gorgona, odnosno isključivo jedne jedine reči, tesno povezane sa njima. I ne samo to, već u grčkom jeziku postoji i reč γραδοσ (grados):
Porazmisli malo ovde. Bukvalno ne postoji niti jedan jedini razlog da se gord u Gordoserbon interpretira kao prilagođavanje grčkom jeziku, odnosno njegovim fonološkim osobinama.
P. S. Uzgred, moj poziv za literaturom dijahronijske lingvistike nije bio neka šala; ja sam ozbiljan. Kako da se izrazim, uputio si mi poziv za tango; ako želiš da zaigramo, mora to da se i pošteno uradi. Ako ne mogu sami naslovi odrednica, onda barem autore, pa ću se snaći za ostalo sam.
Ovdje se isto ogleda ta rupa u izlaganju:
Skradin-Scardona, Skadar-Scodra; Skrad, *Sgrad
Savremeni toponimi Skradin i Skrad, danas se izvode od antičke, navodno neslovenske, osnove, za koju se, kao i obično, ne ulazi u značenje jer ono u najvećem broju slučajeva i ne postoji, umesto da se izvode iz bliskog slovenskog naziva čije je značenje više nego jasno iako, ne na prvi pogled i ne svakome:
Ptolomej: Scardona
It was an Illyrian settlement (Scardona) on the boundary between the Delmati and the Liburnian tribes. It was the capital of the Liburnians. It was better known as a Roman town, as the administrative and military centre of the region. It was destroyed during the Migration Period, and had by the 9th century been settled by Slavs.
Ovako Dalmacia u svom početku nije dalje se produljila, nego od Skradina pak do Macedonie, Skradin (Scardona) je u Dalmacii ne daleko od Sibenika varoša; Skadar (Scodra) je u Albanii: kojega iz medju oviuh varošah je razumio Ptolomeo? bi se moglo pitati. Ili bio Skradin, ili Skadar varoš, jedan i drugi spadao je pod Epir starinski;
https://en.wikipedia.org/wiki/Skradin
Dakle, Skradin bi dolazilo od *Sgradin (Zgradin) prema tipičnoj metatezi likvida (grad, gradina → gardin, garden, Garten isl.), a kod Scodra (Skadar) od *Sgrada, pored obezvučenja g u k, dolazi do dodatne metateze.
Skadar: lat. Scodra ( + metateza)
Kod Skadra bismo mogli imati ovakav razvoj glasovnih promena u okviru srpskog jezika a pod uticajem vulgarnolatinskog: Sgrad → Sgadr → Skadr.
Da izdvojim najbitnije:
Slavene, za grcke pisce si vec dao primjer, a nemaju sta stari rimski pisci mijenjati slovenski grad u gard, kad njihovi gramaticari pisu o gradusu, a cak i danasnji nosioci romanskih jezika (posebno, Talijani, iako ovo nije toliko bitno) nemaju nikakvih problema da izgovore osnovu grad-. Mrkalj neka i dalje nastavi stavljati te zvjezdice za svoje slovenske nepotvrdjene oblike. Pomalo je smijesno, priznaces.
Marcus Terentius Varro:
Vec ti je recena da su Madjari radili istu stvar ("umetali" samoglasnike i "premetali" suglasnike) s ostalim pozajmljenicama, ne samo slovenskim. Prilozen ti je vise puta sken iz knjige o istoriji madjarskog jezika na engleskom.
Bela Kalman, Hungarian Historical Phonology, The Hungarian Language, Edited by Lorand Benko and Samu Imre, The Hague-Paris, 1967, pp. 59-60.
Sto se tice metateze u rumunskom jeziku, vec ti je postavljen Nandrisov rad gdje autor navodi:
Lat. Platinus > platanus > Rum. paltin. Znaci, latinska rijec isto postaje (toboze, po tvojim principima koji vrijede za slovenske) kao slovenska, isto kao kod Madjara. Autorov citat: "The instability of the liquids is frequent in many Rumanian words"
Grigore Nandris, Phonetic and phonemic principles for the study of Slavo-Rumanian linguistic relationship, Annali: sezione slava, IX, Napoli, 1966, pp. 40-41.
Sad bi ti kao strucan trebao da objasnis svima ovdje taj paradoks, zasto Rumuni to rade s latinskim rijecima? Eto, ispadaju i porijeklom Sloveni (ili Srbi), sto si sam vise puta ovdje napisao.
Gdje ti je taj primjer u rjecniku ili literaturi, "gradine u šiptarskom postaju gardine"? Ovdje kao da nesto nije u redu.
Zasto ne koristis naglaske i duzine kad vec umisljas da pises naucne radove? Gdje su ti izvori i literatura?
Ovo je dio koji smeta ljudima istinski na Forumu, mogao si jos vise uvecati podebljana slova. Kao prvo, niko ne tvrdi da Dunav mora da bude germanska rijec jer izvire pod Svarcvaldom. Vecina ljudi se dvoumi izmedju keltske i iranske etimologije. Prvo, zato sto Herodot pise da rijeka izvire u zemlji Kelta, tu se nalaze jezikoslovci poput Xaviera Delamarrea, pa povezuju Dunav sa Donwy rijekom u Walesu, ili H. Krahea u Sprache und Vorzeit, ako se dobro sjecam, Kelti opet.
Druga grupa tipuje na staroiranski, da ne nabrajam ostale slaviste poput Labude i sl. Ovdje su vec postavljani. Vaclavu Polaku (1956) je staroevropski, itd.
Ako neko insistira na germanskom posredstvu, ali preko iranskog, to je Oleg Trubacev, najomiljeniji ruski jezikoslovac kod autohtonista. Njemu je jako dobro bilo poznato da se ime rijeke pronalazi posebno po sjevernom slovenskom svijetu. Da je Dunav mitska rijeka kod Istocnih i Zapadnih (manjoj nesto mjeri) Slovena, to ima i kod Milice Grkovic, ona pronalazi i musko licne ime Dunav u srednjovjekovnoj Srbiji. Ima i cijeli rad D. A. Macinskog iz 1981. o rijeci u "Ruskom Severu". Svakako, Jagicev esej u Dunavu i Juznim Slovenima je dragocjen (obavezna literatura), pise o nazivima Dunaj i Dunav kod Slovena, nudi neka svoja vidjenja, gdje se ranije govorilo, ko sve koristi ove nazive kod Slovena, gdje se nekada koristio, navodi i stare, manje poznate, slovenske spise iz Panonije, itd.
Ono sto se uporno izbjegava, Dunav je prvobitno ime za gornji tok rijeke, tu se najranije javlja u spisima. Ovo je ubjedljivo najzamorniji dio, traziti za drugoga literaturu, kad lijena goozica nece da ustane i sama da je pronadje, ne samo da obogati svoje znanje, nego i da razradi te jadne i mrsave teze.
Najiritantnije mi je pisati ovakve postove, pa moras ispravljati brdo gresaka, a znam da je vrijeme utroseno jer nemoguce je nesto objasniti covjeku koji je imao prilike tri puta ovdje da vidi postavljen sken kako su Sloveni upali na Krit u 7. v. i pobili ljude.
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 103.515
Мркаље, како твоје противљене Германоцентричној филологији иде руку уз руку са препоручивањем ИгарЈеве литературе Славену - исте литературе која је са твоје стране непрекидно означавана као Германоцентрична?
Čekaj malo...i učinilo mi se da je onaj snapshot poznat...al' sam svejedno pomislio da je sa njegovog kompjutera.
Je l' to od Igora?
Bajo Pivljanin
Domaćin
- Poruka
- 4.059
Čekaj malo...i učinilo mi se da je onaj snapshot poznat...al' sam svejedno pomislio da je sa njegovog kompjutera.
Je l' to od Igora?
Видиш IGOR-PC лево?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.346
Kao što je rečeno:Čekaj malo...i učinilo mi se da je onaj snapshot poznat...al' sam svejedno pomislio da je sa njegovog kompjutera.
Je l' to od Igora?
- - - - - - - - - -
Ja bi ovde morao da pišem duplo više nego Slaven, a da pritom ne postignem ništa. Vađenja iz konteksta, neshvatanja, ostrašćenost, nabeđivanje. Nije mi sila.
Sve je objašnjeno nekoliko puta, pa tako i na prethodnoj stranici u onim kopijama koje sam postavio. Koncentraciju molim.
1. Fonološke odlike slušnog (receptivni deo Brokinog i Vernikeovo područje) i govornog aparata neslovena - vidimo da ovde spadaju i Mađari i Albanci koji su kasnije došli - takve su da ne čuju i ne mogu ili im nije zgodno da izgovore kao Sloveni. Za primer ću navesti samo reč Sloven. Grci ne mogu da izgovore SL- pa dodaju epentezno K, SKLAVENOI. Italijani, da li preuzimaju od Grka ili ne, uglavnom i oni zadržavaju K - Schiavi, Schiavoni. Arapi dodatno izobličuju grčku, latinsku ili originalnu reč SAKALIBA. Možda je najbolji primer španski jezik koji dodaje još jedan vokal ispred početne grupe -SKL- pa imamao ESKLAVENI i ESLAVENI. Dakle, postoji problem sa recepcijom i artikulacijom slovenkog jezika kod neslovena. Tu nema više šta da se kaže.
2. Slovenski vokali nisu bili dodefinisani na današnji način. Ponavljam: roda je verovatno izgovarano kao rъdъ ili rъda, a to je pisac zapisivao kao arda odakle može dolaziti latinsko ardea. Makar su Sloveni dolazili iz staništa roda, a ne Grci i Rimljani. Ito važi za RB danas Rab (zapis: Arba), isto za LBin, danas Labin - Albona itd. itd.
Evo, ovde imaš dvašiptarska oblika gradinë i gardinë.
https://www.kamra.si/images/mmelementi/dokumenti/IMENA_VZPETIN_V_OBCINI_CELJE_20180212_163334.pdf
I ne znam zašto tripuješ da ja pišem naučne radove i da sam stručnjak. Ja sam nekoliko puta napisao da nisam uopšte iz društvenih struka.
- - - - - - - - - -
PS. Što mi je poznato ovo Chelm odnekuda.
ChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelm
ChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelm
ChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelm
ChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelm
Мркаље, како твоје противљене Германоцентричној филологији иде руку уз руку са препоручивањем ИгарЈеве литературе Славену - исте литературе која је са твоје стране непрекидно означавана као Германоцентрична?
Tako što druga literatura osim germanocentrične ne postoji. E sad, treba znati kako je čitati, pa je opet korisna.
Poslednja izmena od moderatora:
Tandoori Masala
Iskusan
- Poruka
- 5.286
Evo, ovde imaš dvašiptarska oblika gradinë i gardinë.
https://www.kamra.si/images/mmelementi/dokumenti/IMENA_VZPETIN_V_OBCINI_CELJE_20180212_163334.pdf
I ne znam zašto tripuješ da ja pišem naučne radove i da sam stručnjak. Ja sam nekoliko puta napisao da nisam uopšte iz društvenih struka.
- - - - - - - - - -
PS. Što mi je poznato ovo Chelm odnekuda.
ChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelm
ChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelm
ChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelm
ChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelmChelm
Hvala. Ako "gradine u šiptarskom postaju gardine" (tvoje rijeci), zasto se onda spominju dva oblika u albanskom: gradine i gardine?
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.346
Otkud znam. Ne znam šiptarski. Moguće je da su razlike u dijalektima tj. govorima, moguuće je da je gradine opstajalo tamo gde je bilo više arbenašenih Slovena-Srba, a moguće je da se pri standardizaciji činodejstvovalo odozgo. Vidiš ovo graž, to je sigurno srbizam. Tako da, kako bilo, nama je interesantan oblik gardine jer pokazuje očekivanu pravilnost o kojoj teza mi govori.
Pravi Vlah
Iskusan
- Poruka
- 5.021
По румунском лингвисту Сорину Палигу, немогуће је да су ове речи из словенског. Разлог је баш дијахроника у вези са метатезом ликвида. Његова теза је да (1) словенски језик настао у првим вековима наше ере спајањем три извора -- севернотрачког, јужнобалтичког и западноиранског и (2) речи у румунском и албанском које су сматрају словенским уствари су трачке.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.346
Pa o tome i govorim. O tome da metateze likvida dođe kod onih koji se sretnu sa Slovneima, a ne obrnuto.
Pogrešna pravila kao sveto pismo komparativno-lingvističke stranputice
Kratko rečeno, moja radna hipoteza je da je karakteristično mnogoglasje kod istočnih Slovena (zdorovo/zdravo, golova/glava,bologo/blago itd) nastalo pod uticajem neslovenskih naroda sa kojima su se mešali, a od južnoslovenskih oblika (zdravo, glava, blago), pa me je @Korsepondent iz Moskve uputio na finski jezik, pri čemu sam uočio da je istočnoslovensko područje protkano uralskim narodima u koje, uzgred, spadaju i naši komšije Mađari, a koji u svom jeziku prlikom usvajanja slovenskih reči ispoljavaju veoma sličnu osobinu: srp. brazda → mađ. barazda, srp. knjiga → mađ. konjig, srp. sliva, šljiva → mađ. silva, srp. stol → mađ. astal, srp. sreda → mađ. serda, srp. škrinja, skrinja (od skriti) → mađ. sekrenj, srp. grad → mađ. Gardoš, srp. blatno → mađ. Balaton, srp. Zlatan → mađ. Zoltan, srp. knez → mađ. Kanjiža (Canysa) itd.
Značaj ovoga leži u novoj (mojoj) paradigmi koja bi prednost na vremensko-civilizacijskoj lenti dala slovenskim nad germanskim i italskim jezicima, tj. da je npr. berg, valh, Elba, Karniola itd. nastalo od breg, vlah, Laba, Krajina itd., a ne vice versa. Danas se tvrdi kako je svaka srpska tj. slovenska reč koja počinje grupom suglasnik-R-samoglasnik ili suglasnik-L-samoglasnik ranije glasila onako kako i danas te reči glase u germanskim i italskim jezicima tj. suglasnik-samoglasnik-R i suglasnik-samoglasnik-L. Pa se tako, na osnovu tog "pravila", iako ne postoje zapisi, tvrdi da su slovenske reči pre kraja 8. veka glasile npr. golva (umesto glava), serda (umesto sreda), volh (umesto vlah), gols (umesto glas), gord (umesto grad) itd., itd., a sve s ciljem da se germanskim i latinskim oblicima pripiše originalnost i etimološka, a time i kulturološka, izvornost.
Glavna dogma glasi: nije moguće da ijedna latinska ili (staro)grčka reč imaju slovensko poreklo, jer bi to značilo da su Sloveni bili u blizini Latina i Grka, dakle na Slovenskom Jugu, a to je zabranjeno. (Uz to bi značilo da su imali potrebu za preuzimanjem slovneskih kulturnih segmenata što bi otvorilo duboka pitanja etničke hronologije u južnoj Evropi.)Zato se sve reči koje su Latinima i Grcima zajedničke sa Slovenima po automatizmu pripisuju Latinima odnosno Grcima, a za te potrebe smišljaju se "zakoni" prema kojima je došlo do fonoloških promena u rečima kod Slovena koji su ih, navodno, morali preuzeti. Tako se, na primer, iako su sveslovenske reči, reči livada, njiva, ren itd. pripisuju Grcima, kao da su te reči Sloveni preuzeli od Grka jer, kako smo već rekli, tako mora biti.
Najčešća glasovna promena prema kojoj se reči svrstavaju u latinske i germanske jeste tzv. metateza likvida. Metateza je "premet" iliti zamena mesta glasova u reči, a likvide su R i L. To je ono kad kažu da je šlem nastao od germanskog helm (helm daje hlem i potom šlem), dok je po meni sistuacija sasvim obrnuta - šlem nastaje palatalizacijom početnog s od slem (vidi pod sleme), od glagola lomiti, lamati a od šlem Germani premetom dobijaju helm.
Vladajućoj tvrdnji o originalnosti germanskih i latinskih oblika reči konveniralo je stanje u istočnoslovenskim jezicima koje je donekle slično kao u germanskim i latinskim rečima, s tim što imaju još jedan vokal (npr. nemački vOlh : ruski vOloh), tamo gde ga imamo i mi (vlah), pa se tvrdi da su sve te reči kod Slovena bile "nepremetnute" do kraja 8. veka (čitaj između redova: do pretpremijere slovenske ćirilometodske pismenosti).
Odavde vidimo geografsku distribiciju, tj. područje od Soluna do Rujna (od Bugarske do "Lugarske") na kojem se, prema inačici zvanične indogermanistike gotovo jednovremeno, kao udar meteora o Zemlju, na prelazu 8. u 9. vek odigrala tzv. "metateza likvida u slovenskim jezicima". Ma koliko razboritom umu ovo samo po sebi bilo teško prihvatljivo, verovali ili ne, ovo jeste prihvaćeno kao zvaničan naučni stav.
Dakle, šta zaključujemo na osnovu gornje pločice koja ukazuje da se samo u istočnoslovenskih jezika odigrala glasovna promena tzv. "pleofonije (mnogoglasja)" u početnom konsonantskom slogu? Zaključujemo da su svojim širenjem ka severoistoku, dolazeći u kontakt sa mnogim plemenima, a posebno uralskim narodima, čiji su današnji jezički predstavnici mađarski i finski jezik, istočnoslovenski jezici pretrpeli glasovne promene, analogne ili gotovo jednake promenama posvedočenim mnogo kasnije, pri dolasku ugarskih plemena u Panoniju prilikom njihovog usvajanja slovenskih reči: srp. brazda → mađ. barazda, srp. knjiga → mađ. konjig, srp. sliva, šljiva → mađ. silva, srp. stol → mađ. astal, srp. sreda → mađ. serda, srp. škrinja, skrinja (od skriti) → mađ. sekrenj, srp. grad → mađ. Gardoš, srp. blatno → mađ. Balaton, srp. Zlatan → mađ. Zoltan, srp. knez → mađ. Kanjiža (Canysa), srp. kralj → mađ. kiralj (király), srp. klapač → mađ. kalapač, srp. trešnja → mađ. čeresnje (cseresznye) itd.
Time zaključujemo da je južno- i zapadnoslovenska vrednost početnih slogova koji sadrže likvidu etimološki originalna (polazna, ortoteza) i da su oblici na koje danas zvanična indogermanistika gleda kao na etimološke originale (walh, berg, helm, wolke itd.) izvedeni iz slovenskih (vlah, breg, šlem, obvlak itd.) tj. kod germanskih i italskih oblika došlo je do metateze likvida.
Sporedna dogma glasi: ukoliko se zajednička reč (slovenskа i germanska ili slovenska i latinska) ne može pripisati germanskom ili latinskom izvoru, npr. zato što je reč i germanska i latinska i opšteslovenska, onda se ta reč pripisuje zajedničkom - indogermanskom poreklu. Da nikako ne može biti slovenskog porekla svedoči dogma o kasnijem prisustvu i implikativnoj kulturološkoj inferiornosti Slovena.
Kratko rečeno, moja radna hipoteza je da je karakteristično mnogoglasje kod istočnih Slovena (zdorovo/zdravo, golova/glava,bologo/blago itd) nastalo pod uticajem neslovenskih naroda sa kojima su se mešali, a od južnoslovenskih oblika (zdravo, glava, blago), pa me je @Korsepondent iz Moskve uputio na finski jezik, pri čemu sam uočio da je istočnoslovensko područje protkano uralskim narodima u koje, uzgred, spadaju i naši komšije Mađari, a koji u svom jeziku prlikom usvajanja slovenskih reči ispoljavaju veoma sličnu osobinu: srp. brazda → mađ. barazda, srp. knjiga → mađ. konjig, srp. sliva, šljiva → mađ. silva, srp. stol → mađ. astal, srp. sreda → mađ. serda, srp. škrinja, skrinja (od skriti) → mađ. sekrenj, srp. grad → mađ. Gardoš, srp. blatno → mađ. Balaton, srp. Zlatan → mađ. Zoltan, srp. knez → mađ. Kanjiža (Canysa) itd.
Značaj ovoga leži u novoj (mojoj) paradigmi koja bi prednost na vremensko-civilizacijskoj lenti dala slovenskim nad germanskim i italskim jezicima, tj. da je npr. berg, valh, Elba, Karniola itd. nastalo od breg, vlah, Laba, Krajina itd., a ne vice versa. Danas se tvrdi kako je svaka srpska tj. slovenska reč koja počinje grupom suglasnik-R-samoglasnik ili suglasnik-L-samoglasnik ranije glasila onako kako i danas te reči glase u germanskim i italskim jezicima tj. suglasnik-samoglasnik-R i suglasnik-samoglasnik-L. Pa se tako, na osnovu tog "pravila", iako ne postoje zapisi, tvrdi da su slovenske reči pre kraja 8. veka glasile npr. golva (umesto glava), serda (umesto sreda), volh (umesto vlah), gols (umesto glas), gord (umesto grad) itd., itd., a sve s ciljem da se germanskim i latinskim oblicima pripiše originalnost i etimološka, a time i kulturološka, izvornost.
Glavna dogma glasi: nije moguće da ijedna latinska ili (staro)grčka reč imaju slovensko poreklo, jer bi to značilo da su Sloveni bili u blizini Latina i Grka, dakle na Slovenskom Jugu, a to je zabranjeno. (Uz to bi značilo da su imali potrebu za preuzimanjem slovneskih kulturnih segmenata što bi otvorilo duboka pitanja etničke hronologije u južnoj Evropi.)Zato se sve reči koje su Latinima i Grcima zajedničke sa Slovenima po automatizmu pripisuju Latinima odnosno Grcima, a za te potrebe smišljaju se "zakoni" prema kojima je došlo do fonoloških promena u rečima kod Slovena koji su ih, navodno, morali preuzeti. Tako se, na primer, iako su sveslovenske reči, reči livada, njiva, ren itd. pripisuju Grcima, kao da su te reči Sloveni preuzeli od Grka jer, kako smo već rekli, tako mora biti.
Najčešća glasovna promena prema kojoj se reči svrstavaju u latinske i germanske jeste tzv. metateza likvida. Metateza je "premet" iliti zamena mesta glasova u reči, a likvide su R i L. To je ono kad kažu da je šlem nastao od germanskog helm (helm daje hlem i potom šlem), dok je po meni sistuacija sasvim obrnuta - šlem nastaje palatalizacijom početnog s od slem (vidi pod sleme), od glagola lomiti, lamati a od šlem Germani premetom dobijaju helm.
Vladajućoj tvrdnji o originalnosti germanskih i latinskih oblika reči konveniralo je stanje u istočnoslovenskim jezicima koje je donekle slično kao u germanskim i latinskim rečima, s tim što imaju još jedan vokal (npr. nemački vOlh : ruski vOloh), tamo gde ga imamo i mi (vlah), pa se tvrdi da su sve te reči kod Slovena bile "nepremetnute" do kraja 8. veka (čitaj između redova: do pretpremijere slovenske ćirilometodske pismenosti).
Odavde vidimo geografsku distribiciju, tj. područje od Soluna do Rujna (od Bugarske do "Lugarske") na kojem se, prema inačici zvanične indogermanistike gotovo jednovremeno, kao udar meteora o Zemlju, na prelazu 8. u 9. vek odigrala tzv. "metateza likvida u slovenskim jezicima". Ma koliko razboritom umu ovo samo po sebi bilo teško prihvatljivo, verovali ili ne, ovo jeste prihvaćeno kao zvaničan naučni stav.
Dakle, šta zaključujemo na osnovu gornje pločice koja ukazuje da se samo u istočnoslovenskih jezika odigrala glasovna promena tzv. "pleofonije (mnogoglasja)" u početnom konsonantskom slogu? Zaključujemo da su svojim širenjem ka severoistoku, dolazeći u kontakt sa mnogim plemenima, a posebno uralskim narodima, čiji su današnji jezički predstavnici mađarski i finski jezik, istočnoslovenski jezici pretrpeli glasovne promene, analogne ili gotovo jednake promenama posvedočenim mnogo kasnije, pri dolasku ugarskih plemena u Panoniju prilikom njihovog usvajanja slovenskih reči: srp. brazda → mađ. barazda, srp. knjiga → mađ. konjig, srp. sliva, šljiva → mađ. silva, srp. stol → mađ. astal, srp. sreda → mađ. serda, srp. škrinja, skrinja (od skriti) → mađ. sekrenj, srp. grad → mađ. Gardoš, srp. blatno → mađ. Balaton, srp. Zlatan → mađ. Zoltan, srp. knez → mađ. Kanjiža (Canysa), srp. kralj → mađ. kiralj (király), srp. klapač → mađ. kalapač, srp. trešnja → mađ. čeresnje (cseresznye) itd.
Time zaključujemo da je južno- i zapadnoslovenska vrednost početnih slogova koji sadrže likvidu etimološki originalna (polazna, ortoteza) i da su oblici na koje danas zvanična indogermanistika gleda kao na etimološke originale (walh, berg, helm, wolke itd.) izvedeni iz slovenskih (vlah, breg, šlem, obvlak itd.) tj. kod germanskih i italskih oblika došlo je do metateze likvida.
Sporedna dogma glasi: ukoliko se zajednička reč (slovenskа i germanska ili slovenska i latinska) ne može pripisati germanskom ili latinskom izvoru, npr. zato što je reč i germanska i latinska i opšteslovenska, onda se ta reč pripisuje zajedničkom - indogermanskom poreklu. Da nikako ne može biti slovenskog porekla svedoči dogma o kasnijem prisustvu i implikativnoj kulturološkoj inferiornosti Slovena.
- stanje
