Dušanova politika prema rimokatolicima je varirala u zavisnosti od političkih prilika . U principu u pravu si prema bogumilima je bio mnogo strožiji ali kontekst mog odgovora je bio da je Dušan u pojedinim momentima rimokatolike nazivao latinskim jereticima a vlastitu veru hrišćanskom iako je jasno da su obe vere bile hrišćanske.
Evo pogledaj dela iz Dušanovog zakonika;
Jeres latinska
1. О хришћанству:
Најпре за хришћанство. Овим начином да се очисти хришћанство.
6. О јереси латинској:
И за јерес латинску, што су обратили хришћане у азимство, да се врате опет у хришћанство, ако се нађе ко пречувши и не повративши се у хришћанство, да се казни како пише у закону светих отаца.
7. О јереси латинској:
И да постави Велика црква протопопе по свима градовима и трговима, да поврате хришћане од јереси латинске, који су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство.
8. О латинском попу:
И поп латински, ако се нађе, обративши хришћанина у веру латинску, да се казни по закону светих отаца.
Tako je, ali to što ti spominješ, ne odnosi se pak na rimokatolike, već na
preobraćenike. Pripadnik latinske jeresi je ako je
kršteni pravoslavac, pak rimokatolik. Kršteni pravoslavci se nisu smjeli preobraćivati na rimokatoličanstvo, odnosno rimokatolici su imali pravo
razmnožavati se u okviru svoje zajednice, ostavljajući potomstvo kao srpski podanici, ali nisu smjeli na račun pravoslavaca širiti svoju vjeru. To se ogleda u 9. članu:
И ако се нађе полуверац, који је узео хришћанку, ако усхте, да се крсти у хришћанство, а ако се не крсти, да му се узме жена и деца и да им се даде део куће, а он да се изагна.
Pošto je u svim dodirnim tačkama sa rimokatolicima bilo dosta miješanih brakova, a pak običaj je da žena pređe na muževljevu vjeru, ovako se htjelo preduprečiti to - zabranom mješovitih brakova, izuzev ako muž pristane preći na pravoslavlje.
Tako da se treba jasno napraviti distinkcija između
rimokatolika i
preobraćenika - koje su zvali
jeretcima (a
ne rimokatolike).
Inače odredba je bila uvedena ne baš zbog rimokatoličke jake aktivnosti u primorskim krajevima, gdje se u potpunosti poštovala Barska arhiepiskopija i njena istorijska uloga, ili pak tako zbog jačanja pravoslavnog karaktera
vizantijske nacije, već pak zbog gradova u unutrašnjosti - izgleda da je preobraćanje na rimokatoličanstvo po
srpskim zemljama postalo opšta pojava, tolika da je bilo normalno da pravoslavac pređe ako odluči da se zaposli kao trgovac ili nekim zanatom pođe (mahom zbog saskih rudara, ali vjerovatno i drugih - Dubrovčani su vazda bili poznati kao vatreni rimokatolici).
Govoreći sa određenom dozom pretjerivanja, izgleda da se činilo da će možda jednog dana, kada dođe do jasnijeg razvoja građanstva (pošto je u to vrijeme bilo tek u začetku), recimo ako hipotetički zamislimo da Turaka nije bilo a Srbija doživjela u relativno nepromjenjenoj strukturi rano moderno doba, nastati srpska buržoazija čije će jedno od obilježja biti rimokatolička vjeroispovijest, nasuprot pravoslavnom seljaštvu...
