gost 277161
Ističe se
- Poruka
- 2.404




Prevod originala ugovora:
........................
Шестог априла 1444. године у присуству господина Мавра de Rasolis и господина Тетрика de Tetrico, племићâ задарских који свједоче итд.
Мајстор Вук, мајстор Никола Билшин и мајстор Јурај Зуревић, градитељи (марангони) из Задра обећали су и обавезали се господину Јовану Маринићу, Михајлу Корлатовићу, Николи Дражетићу и Ратку Божичковићу из села Тихлића, који су уговорили у своје име и у име осталих из села Тихлића, да се у реченом селу изгради једна црква, унутрашње дужине 18 стопа и ширине 12 стопа, са спољашњим вратима и једним олтаром изнутра, и да се читава црква (sufernare) унутра и да се свана (inbuchare), и да сви мајстори поштено и брижљиво одраде уговорени посао. А они споменути из Тихлића пристају да дају све неопходно за уговорен посао, креч, камен, воду и све остало потребно, које ће се увијек довозити на мјесто гдје ће се градити уговорена црква. Осим тога, пристаје се и на то да се ископа темељ уговорене цркве. Оно на шта договорени мајстори пристају и обавезују се јесте то да радовe започну од празника Успења Господњег и да наставе да их изводе док не буде завршено и док се не покаже потребним.
Што се тиче висине њихове плате, добра и праведна је плата од 55 златних дуката, чиме су били задовољни и имали повјерења па су на руке примили 3 дуката, а остатак од 52 дуката одређени из Тихлића, Јурај Маринић, Михајло Корлатовић, Никола Дражетић и Ратко Божичковић, обавезали су се споменутим градитељима избројати и исплатити трећину када започну радити и градити, другу трећину када заврше половину уговореног посла и трећину на крају уговореног посла.
За гаранта се поставља Григорије Мрганић, грађанин и становник Задра. Сачињено на Великом тргу у Задру.
Ја, Лудовик из породице Матафар, савјетник задарског господина кнеза, потписујем се.
Ја, Јован, нотар
.........................
Dakle, ovaj prevod je prvi put nastojanje, da neko isti ugovor cjelovito prevede na nas jezik.
Prevodilac teksta prof. S.P. (prevodilac zeli biti anoniman) kaze:
-“Sto se tice samog teksta, to je novovjekovni latinitet, prilicno iskvaren, narocito u ovakvoj, neknjizevnoj vrsti kakvi su ugovori, zapisnici, itd. Prevela sam tekst, ali su mi ostale nepoznate dvije rijeci, koje nisam nasla ni u jednom rjecniku koji posjedujem. Naravno, to ne remeti sadrzaj i smisao samog teksta.”
Sto se tice tih dviju rijeci, moguce je da se radi o gradjevinskim izrazima, npr. za ozbukati.
Ovaj prevod ugovora je jedan mali, ali ljep doprinos opstoj javnosti, narocito obicnom covjeku koji ne cita i ne razumije latinski jezik. Da se konacno, vidi citav jedan prevod ugovora, tj. da isti ugovor na nasem jeziku ugleda “svjetlost dana”.
Poslednja izmena od moderatora: