kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.103
Delikatno pitanje..i taj Andzelina sindrom je prilicno prisutan medju zenama..neke moje prijateljice su ladno izjavile da bi usvojile dete a ja ih u dusu poznajem i znam da ni dve copave ovce nisu u stanju da cuvaju a ne da usvoje dete.. to je velika odgovrnost i usvojena deca nisu igracka i zamena za neke svoje neuspehe i neostvarenosti u zivotu.. pri tom ne racunam zene koje su bioloski uskracene da budu majke a zele..
Ako bi dosla u neke..godine i ne bih imala dete i oca tog deteta..ne bih ni usvajala dete jer bi to znacilo da nisam ni sposobna da ga odgajam kada ni svoje nisam uspela da imam..
Грешиш!
Има жена које, не да нису "успеле" да имају децу, него нису могле да их
имају из разно разних разлога.
Има жена које су у некој несрећи изгубиле децу и више нису могле да имају
своју децу...
А и једне и друге желе да пруже сву љубав и себе деци!
Способност да се дете одгоји највероватније долази само по себи,
оног тренутка кад се жена суочи са дететом.
Тада се препознаје та "способност",
а до тад постоји само неко
сопствено мишљење, да ли је способна или није за то или
је то била само пука њена жеља.
Постоји она изрека да није мајка она која роди дете,
него она која
одгоји, подиже, васпитава дете.
Према томе само напред и желим да промениш такво размишљање.
.
Што се мене тиче за децу се (биолошку или усвојену, свеједно) увек
треба одлучити само онда и САМО онда кад се стекну
адекватни услови за то.
А, који су то услови...?............. (Први је љубав према деци...
а, о осталима, такође битним,.....
о том ћу после, ако буде дискусије у овом правцу.
.