Sto granje njise
hladnocom reze
umorna ruka
belezi put
sto rose nema
s toplinom milom
samo je mesec
ostao zut.
Sto tama pada
na dane moje
samo se svetli
zvezdica roj
sto oci teske
umorno prate
tisinom cuju
to snova poj.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Nekada bude da nas secanja stignu kao kazna. Kad-tad. Da nas podsete gde smo bili. Sta smo radili. Koga smo voleli. Koga nismo. Ko nas je voleo…A ko nije. Gde smo pogresili. I zasto smo,pobogu,to uradili?!!! Zaboga! Da li je moguce da sam to tada i tamo bila ja?!
Krecem od onih popusenih cigareta u siprazju kada je celo drustvance imalo po osam godina,drugi razred osnovne skole.Mislim da je za sve bio kriv Zoran,moj brat “po babi”.Moja baba i njegova baba,pokoj im dusama,bile su rodjene sestre.I ne znam zasto smo uvek kada bi nas pitali kako smo brat i sestra ponavljali iznova i iznova celo objasnjenje,kad smo,jednostavno,bili brat i sestra “po stricevima”.Bili. Da,on je sve zapoceo,on i njegovo:”Znate staaaa?”,sa otezanjem na...
Uveče, postavismo deca i ja da se jede. Lepo je videti sve te ljude za stolom. Iako umorni, znojavi i prljavi prelepa su slika. Uz jelo ide smeh, razgovor, dogovor za sutra, ko dolazi, ko ne dolazi i normalno majstorova je poslednja. Društvo poče da se razilazi. Maca i majstor ostaše napolju da odmore i razgovaraju. Tek onda primetismo, od silnog meteža, da Maza nije žickala hranu. A moj Mazuljak je ceo dan presedela ispod oraha, u hladovini, okružena blokovima siporeksa i tresla se, tresla, da sam mislila da će svisnuti. Deca su sedela sa njom naizmenično, mazila je, tepala joj, ja sam sedela sa njom,ali ništa nije vredelo. Onog momka, vlasnika mužjaka sam zvala nekoliko puta i ceo dan nije dostupan na mobilnom telefonu. Ipak, imala...
MOZGALICE (ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime....)
SLADOLED
Lep dan, topao prilično, svetao, početak leta. Vraćam se s posla prevozom jer Maca radi dnevnu smenu. Umorna sam jer smo on I ja ustali u 4,30 a decu probudili u 5. Mora tako jer Maca radio d 6, pa dok ih spremimo onako sanjive I odvedemo kolima u obdanište, predamo tetkici, on na posao a ja na autobus pa na moj posao. Onda opet jurim da stignem po njih……..Uf, kad se setim. Ako izgubim neki od autobusa u nizu kasnim po njih, popreko me gleda vaspitačica……sat,sat,sat……moja omražena ali neophodna naprava. Utrčavam u obdanište, uzimam decu, obuvaju se, pričaju. Malog stavljam u kišobran kolica, ćeru za ruku I ajmo kući ali prvo da...
Pogledaj me ...i ne reci nista...
Nek misli zalutale u noci lelujaju,
I dok lagano razotkrivas me
Moje ceznje za tobom ne prestaju.
U tvojim venama tece snaga
Ja nisam gvozdje,krv mi se greje,
Ruke ti klize po mome telu
Dok vodimo ljubav,nestvarno sve je...
A vetar nosi uzdahe strasti,
Dok me dodirujes i vreme staje.
Kako je toplo na tvome uzglavlju
Al sve sto je lepo kratko traje.
I opet pritiska razdvojenost
I tuga tu negde,al dobro skrivena.
I opet boli na isti nacin
Kada se neko ima a nema.
I znaj ,dok ti ovo pisem,
Jos miris tvoje koze udisem....
blue, blue and guess what ? more blue.
paris
razglednica iz bratske nam crne gore
predstava u jedno letnje popodne
U stopama strasti gubim postojanje.
Postoji odmah,nestaje cekanje.
Telom mi po telu stihove pises,
goris me,drobis,jecam,ne dises.
Povojnicu crvenim koncem vezem
da pokrijem ti telo i lomim,stezem.
Pod kapom nebeskog svoda plesem
slast u kamenu ja vesto klesem.
Gori te plamenom moj dodir vreo,
pripadas mi strasno,pripadas ceo.
Nit' predaje, nit' pobede pod zvezdama
u borbi bezumnoj koja nas slama.
U danu nevida samo smo borci,
sopstvenog raja cudesni tvorci.
Kisa u slutnjama,mi smo visoko
gleda nas budno pozude oko.
Slovenska
Zašto crna dama -
lepa a slepa
ulicom šeta sama?
Naočare crne
na njenom lepom licu,
nečujnim korakom
poput srne
pažljivo prelazi ulicu.
U ruci drži beli štap
samo se čuje njegov zvuk -
tap...tap...tap – tap...tap...tap
u srcu mi nastade muk.
Osetih u jednom trenu,
da kroz život vode
ovu prelepu ženu -
osećaji jači od očinjeg vida
i njen beli štap
tap...tap...tap – tap...tap... tap.
Ovo je namenjeno „jakim“ devojčicama, devojkama, ženama... Mojim damama.
Uh, taman kad sam pomislio da će mi ići lako sa ovim, ponestaje mi reči... Pa, kad malo bolje razmislim, uvek je i bilo tako kad ste vi u pitanju, princeze. Ostavljate bez daha i reči muškarce. Od kada je sveta, tako je bilo. Tako je i danas, samo što ste mnogo više napredovale od nas muškaraca. Ništa novo neću reći, ali... moram bar malo o vama, današnjim modernim damama.
Drage moje, divim se vašim sposobnostima, i to zaista mislim, bez trunke ironije u ovim redovima, čisto da znate. U mnogim situacijama ste istrajnije i pametnije, upornije, vrednije od nas. I ja vam se divim, zaista. Ali... uvek postoji to ALI...
Mislim da ste preozbiljno shvatile feministički...
И љубих та слатка слова
ал' сласт ми испреврта ова!
Неста ми једном мастила у перу
а изразиту имадох жељу
да доживим љубавну поему!
У цик лета и роштиљаду Сунца,
без облачка и мрвице ветра,
крај прозора голиш пролеташе
кикотом попут комета.
А уз бљесак јулског циркона
улете и то ваљда због Лене
слаткиш у жутој фолији,
та чоколада - Најлепше жеље.
Ех, да сам био та чоколада,
чоколада са њених усана,
уживао бих халапљиво,
и за трен бих сварен био.
А најлепше жеље сад се топе
и сливају срећне у мом сунцу
а желудац,мој хормон даде
идеју том блесавом писцу.
И писах чоколадним словима
по белом,заљубивом папиру,
о неком тамо огладнелом факиру,
и његовој безнадежној Лени,
и свашта вредно и лепо рекох
баш о њој, и баш о мени.
И љубих та...
Nedelja je...dan za odmor i pauzu, dan za porodicu..........zato, evo jedne opuštajuće priče
PUT
Toga leta,Maza je imala oko godinu I još smo živeli u stanu, u blokovima. Moji u žetvi, I Maca I deca, i pokvari se neki deo na kombajnu. Morala sam da ga kupim i odnesem autobusom ali nisam znala gde ću sa Mazom. Komšije Mileva i Blažo su se ponudili da brinu o njoj ta dva dana vikenda. Dogovorili smo se da je šetaju ali samo na povodcu jer njih ne bi slušala a i teranje joj je bilo na samom kraju, pa što rizikovati. Njih dvoje su je obožavali kao i ona njih. Mileva je znala sve o njenoj ishrani, šetnjama, navikama. Pošto Maza nije nigde spavala osim u našem stanu i našim kolima dok putujemo negde, nije bilo šanse...
Možeš li, umeš li
zakoračiti
u moj stih?
Hoćeš li ostati
samo
pesma
nedorečena,
postati jedan od njih?
Mozes li,smes li
preskociti ponore
koji nas dele?
Tvojim letom
umes li
snagu mi dati
i ostati?
Umes li jos
prepoznati
koje nas zelje zele?
Mozes li da osetis,
umes li u mirisu mome
daljine da prepoznas,
kad odem
da sam te volela
hoces li moci da spoznas?
Slovenska
Ne razumem sta mi se dogadja,
Ne mogu da shvatim ni sebe
Ni svoja osecanja
A ponekad ni tebe…
Jedne si se noci tiho usetao
U moje misli
U moj dom…
I nisi vise iz njih izasao.
Jednom sam volela, davno,
I nije nam se dalo…
Ali ovoga puta necu dati
da sreca traje premalo.
Osecam ti dusu
Osecam te celog u sebi.
I trazim te u osvitku zore
I smiraju dana…
Necu dozvoliti da patis,
Necu da ti postanem bolna rana.
Ne znam sta da kazem o tebi,
Ne mogu da ispricam sve
Sto je u mojoj dusi…
Reci su mi nestale,
Odneo ih trag tvog osmeha.
Samo znam da si nesto posebno,
Nesto sto cu pamtiti do veka.
Ne znam koliko ces da mi trajes,
Koliko dugo ces ljubav da mi dajes,
Ne znam bas nista o tebi
Ali za nekog drugog
Nikad te menjala ne bih.
Boli me bol
Zabolese me tvoje reci
Kao strela u srce da me je takla
Cutala sam
A mnogo sam ti toga htela reci
Cutala sam i
Nisam se dugo s mesta pomakla.
Ne verujes mi
Ne verujes u moju ljubav
Koja se iznenada snazna rodi.
Boli me do kosti
Nepoverenje koje u beskraj vodi.
Slusaj me ove noci
Reci cu ti sve sto mislim
I sve sto osecam sada.
Veruj mi
Veruj u mene i onda
Kada ti u dusi nemir vlada.
Zabolese me tvoje reci
I dugo su mi suze tekle…
Ponor, praznina i oci moje
Sve bi ti tada rekle.
Ako ti moje reci i suze
Ne govore o meni kao zeni,
Idi i ne osvrci se na moju bol
Ostavi me da patim, i u nov zivot kreni…
Ako zatruju more,
zatrovace i pesmu
i ribe mrtve ispunice rime.
Ako zatruju reke,
unistice slike
i oslepiti budno oko slikara.
Ako zatruju vazduh,
ubice i ptice
i unistiti lepotu pogledu.
Ako zatruju dusu,
otrovace i reci
i misao sto je u svet saljemo.
Te davne 1997 godine, ostao bez posla. Ugasio svoju privatnu firmu. Radio sve i svašta, dovijao se sam Bog zna kako. Konkurisao na sve moguće i ne moguće konkurse. Ćerkica je imala dve godine. Supruga je takođe ostala bez posla. Vreme je prolazilo a ono malo ušteđevine se polako ali sigurno topilo. Bili smo očajni. Pošta sa odgovorima na moje poslate molbe za posao je pristizala, tekstovi su bili već poznate sadržine. U svakom slučaju negativni. Prošla je i Nova Godina – jako tužna. Januar. Februar.Mart...
Iznenada, sasvim neočekivano. U jednom primljenom pismu, pročitao sam drugačiji odgovor:
“Poštovani, vaša molba i vaše kvalifikacije su ušle u uži izbor kandidata. Potrebno je da se dana 24.03.97 u 10h javite na razgovor...”..Sada...
Priznajem,zavoleo sam je.Bio je to trenutak moje slabosti..koji je izgubio svoj kraj...Ponekad sam i sam sebe mrzeo zbog toga.....Ponekad sam i nju pokušavao da mrzim....ali uzalud...jer ona je bila moja slabost....i gopodar moje snage....jer,ponekad,tek kada osetite koliko ste slabi...shvatite kolika je vaša snaga....
Maestro
jesmo li sada budni ili snivamo?
Kako god želis,nema nikog drugog izuzev nas koji o tome odlucujemo.
A kad sanjarimo ili snatrimo,jesmo li tada budni ili usnuli?
I jedno I drugo,istovremeno.
Kako ćemo ti i ja,nadjeni,znati da vodimo ovaj razgovor budni?
Nećemo nikako jer sve je uvijek "medju javom I medj' snom."
Sjedim po ko zna koji put uz moju samotnu i razgovaram s tobom,a ne znam gdje si ni kamo u ovom trenu plove toje misli,je li im pučina mirom naklonjena,ili se nevere valjaju sustižući jedna drugu,kao moje što su....hoću li ikad saznati!?
Ni ne sjećam se više kad sam zadnji put pisala,ne sjećam se kad mi je zadnji put bilo tako teško naći riječi koje će biti lake i razumljive,…možda ću zato nazvati ovo...
Uzalud ti je trud
ja sam od drugog plemena
ja sam iz drugog vremena
ne želim biti tvoja sudbina
Ne ostavljaj sjeme
tamo gdje nikad neće proklijati
tamo gdje nemaš ga čime zaliti
tamo gdje nikad neće procvasti
Ne skidaj mi zvijezde sa neba
zbog mene ne ostaj u mraku
i samo ne reci da ti je žao
tebi,koji si imao svaku...
Јутро
Чаше сока и ракије
Чолић на телевизији
Чекић о клину над шпоретом
Подне
Ноћ непреспавана
Несварена храна
Неписана правила
Сутон
Одмор уморног даха
Олуја мисли
Отуђеник од живота
Поноћ
Мрачни пут
Мала ноћна музика
Мекана кафана
Јутро
Сока!Телевизора! Шпорета!
Сна, хране, правила!
Одмора! Напољу олуја!
Живота!....
Молим вас, дајте ми ВИ!....
:roll::(:roll:
Jesmo li zaista
to ja i ti
Ne mogu da verujem
A do juče smo
iz istog tanjira
sa istim žarom
razapeti
željama i strepnjom
grejali svoju nadu
i gradili krov
za svoje snove
Sad živimo
od našeg juče
a do juče smo umirali
za naše sutra
Jesmo li zaista
to ja i ti
Bio jednom jedan neustrasljivi covjek i on je osvojio nagradnu igru “krstarenje za 1 osobu” ...ukrcavajuci se na brod video je jednog starijeg gospodina koji je bio bled i sa krvavim ocima! Nakon sto je mladi gospodin usao u svoju kabinu i raskomotio se.. Odjednom je ushao i onaj jezivi covjek,nabacio strasan osmijeh i rekao da obavezno dodje na veceru,bice iznanadjenje!!! Nakrivio je glavu i izashao...Kada je gospodin stigao na veceru, vidio je da su svi mrtvi..UBIJENI!...Samo je bila jedna djevojcica u bijeloj haljini koja mu je rekla.."Ovaj brod je uklet” i odjednom skocila preko palube..Kada se okrenuo video je onog covjeka koji je rekao “Ja uvijek odrzim svoja obecanja..."Mladi gospodin mu je na to odgovorio "Zar ne znas da sam ja...
U mom srcu zivi neko
blizu a daleko,
retki su oni koji tu zastanu
i ostanu ....
Moje srce je kraljevstvo, ne poznajes njegove granice, a ipak si njegov kralj!
"Tvoje ime nosi moje srce"
I
Mrzim zoru koju pitanjem počinjem
I jutro kroz pitanja spoznaju,
Na izmaku što bledi.
Mrzim noć kad’ stojim opčinjen,
Gde veru dodaju
I trule pogledi.
Misao se toči velikim čašama,
U ljudima ljudskost leči-
Živi Bog.
Stada ovaca pasu po pašama,
I s’ jutra se čuje-
Poziv u rog.
Umri mrtvi čoveče-
Pati pre smrti.
Misli su tvoji putevi;
Božjom rukom, rajskim cvećem utrti!
Ponekad zać’ ćeš u prašinu,
Kuda davno niko nije prošao-
Put se izgubi, staze uminu;
Kuda lutaš, gde si došao?
Spavaj misli moja;
Kroz tup, ljudski, prolazni vek.
O sudbino gorkog kroja
Padni na travu, na jastuk mek.
Sleti na drvo, na kiše kap-
Od izvora gde stigoh, piću na iskap.
Sleti na lice drage u daljini-
Približi je, da je vidim- sada- u istini.
Da...
Vidim da svi imaju po neki tekst u blogu, pa rekoh sebi daj da se i ja upustim u to pomodarstvo :D
Sigurno ću u budućnosti imati mnogo toga da napišem, ali za sad samo mi ovo pada na pamet. Dobro, sad se baš setih i da Ana Ivanović sad samouvereno brani 22 poziciju na wta listi. Nemam pojma što mi to pade na pamet, ali eto. Sad se setih da u Čačku ima puno obolelelih od svinjskog gripa, a ja se prehladila. Da li je to razlog za paniku? Joj šta ako sam se i ja razbolela? E odoh ja da spavam, jer ako nastavim da mislim o svojim razmišljanjima stići ću do Tibeta i razmišljaću da li treba da bude slobodan ili ne :)
Doziveo sam stlasnu tlaumu,
kad su u nasu sumu,
dosli lovci da love
nas silote zecove.
Evo na plimel, juce u sumi,
plemlo sam od stlaha, plako...
toliko su me vijali lovci...
da sam im jedva umako!"
Kelovi zalajase slasno,
i glmnu lovceva puska,
i evo vidite lezultat -
poceo sam da suskam.
Za mene kao zeca
to je velika nesleca,
jel svi dlugi zeci
plavilno izgovalaju leci.
I vec sutla - casna lec,
idem kod psihijatla
da vidim sta on smatla.
Dobal vam dan,o doktol mudli!
jos uvek stles ne mogu da podnesem,
vidite kako govolim sa tlaumom,
kad vidim lovce,sav se potlesem!
O,Boze,doktole,sta sad da ladim?..
moj zivot je postao kosmalan san:
blkati lovci i kelovi stlasni,
dal` leka ima,hocu da znam!
Zekane mali plašljivi stvore,
s...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....)
DOBAR DAN
Ovo je očigledno moj dan za pisanje.......imam da radim.........mnogo......ali, ne ide, dok pisanje ide. Nema veze, važno da nešto ostane iza mene....da li hrpa proknjiženih faktura, blagajni, izvoda i deviznih naloga.....ili priča.Važno je da kad se okrenem, vidim da sam nešto uradila.....
Ustasmo jutros pre pet sati moj čovek i ja, sačeka nas silna krznena ljubav......posebno mene jer ljubav kroz stomak ulazi, a što bi kereća bila drugačija. Popismo kafu, i nakon u celosti sprovedenog svakojutarnjeg ljudsko- pasjeg rituala, ajd u ledeno i vetrovito jutro. Čeka me otključan centar......znaju da dolazim......nisu baš sigurni kakve...
Чудо што ван свачијег етра лежи,
протиче водом и врло је моћно,
има снагу ватре у хладној ноћи,
да мислима разиграности ваздуха,
и речитошћу земаљске самоће,
призива духове жељних обличја.
И ове ноћи магичар вредан,
уз леприконе, благо који крише,
међ' то стење које меље,
призива сва чуда данашњице,
у ту звезду свемирске воденице.
И ове ноћи чудо има снаге
и бели маг уз хук се чује,
око плаво, котрљајуће стење,
и ујутру кад бели дан осване,
све нам је боље, и све беље.
А онда се опет тврдоглаво,
и то исто чудо помуче још мало,
и ноћима магијски ритуал меље,
а јутром уз кајмак и осмех,
духови скину своје брашне хаљине.
Као тек рођени, младић и девојка та,
испеку нам све округле сомуне вруће,
унутар те исте свемирске воденице,
они се...