Lazi...Lagala sam roditelje,najvise,pa babe i dede. Jednom mi je Sladja,moja drugarica,katkad dobra,povodom svih mojih upetljavanja i lagarija rekla:”Cile,ti koliko lazes tvoje,zaboravices sta je istina.” To je bio prvi put da sam se uplasila da ce me provaliti i pre nego sto sam slagala.
Zasto sam to radila? Razloga je mnogo.Da bih se videla sa deckom.Da ne bih otisla u skolu.Da bi oni bili zadovoljni.Da bi me pustili da odem do drugarice.Da bi me pustili da izadjem.I tako dalje i tako dalje.U vrtlogu svih izrecenih izmisljotina trebalo je biti dovoljno priseban i svestan svega izrecenog pa ponoviti sve kada posle par dana ponovo pitaju zasto moram sredom posle skole da ostajem na dopunskoj nastavi,zasto nisam ranije otisla kod...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Kad mi ukrades miris maja
i mokru kosu posle kise,
kad nestanes na dnu beskraja
i sve sto zelim zivot izbrise..
Opet cu sanjati miris jasmina
i jos cu voleti sve sto ti volis
i neka prodje hiljadu godina,
uvek ces isto da me bolis..
/copyright by "Mala Breskva"/
Kada te vredjaju neke teske reci
od strane osobe do koje ti je stalo
i kada se u tebi nakupi mnogo
naizgled sitnih i glupih ponizenja,
na trenutak stanes da razmislis malo,
pa odes bez ikakvog upozorenja..
I ostajes sam..
I priznajes sebi da je jos uvek volis
i mozes da se setis samo svetlih strana
i zelis da se vratis,da kleknes,da je molis,
ona je za tebe boginja bez mana..
Ona je za tebe zvezda u daljini
i tek kad pridjes njezinoj blizini,
primecujes mrlje sto ti bas skode
i ponovo je pustas..ma,neka ode..
I ostajes sam..
Kada te neko obasipa stalno
gomilom obicnih,al`dvosmislenih reci
i kada neko svaki tvoj pokret
i svaki osmeh stavlja na vagu,
kad nisi u stanju preko toga preci
sakupis snagu..bas sakupis snagu..
I ostajes sam...
December...
No, I can't wait no longer
All alone I drift through this life...
When the first snow falls on my shoulder
I shall bow my head and die.
On that cold December morning,
The same day when I was born...
I'll find my peace and end the longing
Over her, to which I'm sworn.
And as I shiver in the coldness,
Spikes of her love go down my spine,
I embrace this fate I have chosen.
...Take a deep breath one last time.
I wish you are here with me!
Or at least to have seen you today...
My black swan, spread your black wings,
And please, take me away...
--------------------------------------------
Postoje jos 2 strofe ali njih necu postaviti ovde...
Predvidjeno je da se otpeva.
(Ko razume shvatice)
Sa srećom ponekad ne znaš
ni gde joj je početak
ni gde joj je medja
jer nikada ne znaš
šta ona smera
Sa njom ti je
kao sa senkom
ponekad je tražiš
otvoriš oči i gledaš
i misliš da je nema
a ona ti je iza ledja
Ponekad ti mira ne da
kao trun u oko
dok ga na čistac
ne isteraš
i sve što više gledaš
manje vidiš gde je
al osećaš duboko
kako te njena blizina greje
Sad nemoj nista da mi govoris
Prepoznacu sto god da pomislis
Veceras samo nemoj da me ne volis
Prebolecu sto god da ucinis
Ucinicu ti sve sto pozelis
Veceras samo nemoj da me ostavis
Od koga si se ti to sakrila?
U meni citav svet se rasipa
Otkada tebe volim...pamet ne slusa
Da'l ista moze da se sakrije
po licu kad se svetlost polije?
Otkada tebe volim...vreme ne ide
I nemoj nista da mi govoris
prepoznacu sto god da pomislis
Veceras samo nemoj da me ne volis
Prebolecu sto god da ucinis
Ucinicu ti sve sto pozelis
Veceras samo nemoj da me ostavis
Od koga si se ti to sakrila?
U meni citav svet se rasipa
Otkada tebe volim...pamet ne slusa
Da'l ista moze da se sakrije
po licu kad se svetlost polije?
Otkada tebe volim...vreme ne ide...
ISKORISCAVANJE POLNIH ORGANA
Strogo uzev,jedine prirodne upotrebe polnih organa su za vodjenje istinske ljubavi i pravljenje dece.
Njihovo koriscenje u bilo koje druge svrhe je uvek,u izvesnoj meri,neprikladno.
Seks iz cistog zadovoljstva,ako je utemeljen na obostranom pristanku,ne mora da bude uvek pracen falsifikovanim emocijama,ali ostaje bioloska izdaja ako se koriste kontraceptivna sredstva,kao sto je u takvim slucajevima obicaj.
Ali,osim toga,ljudska vrsta je-sto iz duga vremena,a sto i iz straha od otvorene bliskosti-pronasla bezbroj nacina za upotrebu ovih organa u skrivene svrhe,radi odrzanja laznih i povrsinskih odnosa.
Razmotricemo neke od upotreba koje ne sluze razmnozavanju i napretku,jer one igraju vaznu ulogu u...
Noc je,bez tebe,uvek crna i teska kao ptica zloslutnica..
Noc sa tobom jos teze pada na dusu izmucenu i srce od leda ..
Noc nikako da prodje u svom nocasnjem vremenu..
Noc poraznog svitanja..
Noc bez sna i jutro bez zivota..
A dalje se mora,sudbina sopstvenog postojanja nije u nasim rukama,sve je to odredio Onaj odozgore..
"Idemo sreco moja u novi dan..ti me ces biti ovde kada se vratim,kao podsecanje da nekog imam ko me ceka".
Koliko treba jos snage,pa da se prihvati ova teska noc?
Odgovor se gubi u odjeku mojih koraka na asfaltu u ovo od magle lepljivo jutro,koje zivot ne daje..
Neka vam je DOBRO JUTRO,ma sa kim bili i ma sta danas radili...
Sve što bih napisao uz ove predivne stihove Mike Antića bilo bi suvišno. Spojio sam ih sa slikama a da li sam uspeo neka to bude procena svakoga ko bude poželeo da ih pročita.
Izvini za sve receno i nedoreceno,
za sve javno i skriveno.
Izvini za sve sto je trebalo precutati
i za sve ono sto je trebalo reci.
Oprosti za poglede koje sam upucivala tebi,
trazeci te u drugima.
Oprosti za sve granice koje sam presla
i za one koje je trebalo da predjem,a nisam.
Zaboravi ono malo sto rekoh
i ono mnogo sto precutah.
Pricala sam ti o mnogo cemu,
a nisam dozvolila da mi glas podrhtava.
Okreni se i zaboravi onaj dodir u prolazu,
onu kisu i onaj ocajni dan.
Okreni se..zovu te..
Zaboravi ovu zajednicku cutnju
kojom smo rekli previse
i ono malo reci
kojima nismo rekli nista.
I..molim te,
ne pitaj me sta sam ti ovim htela reci..
/skinuto sa YouTube-a/
Ps.Nasa Ljilja me je inspirisala svojim tekstom o recima "Moc",da...
U oranici plodnoj,
godini rodnoj,
rani gnojnoj i noci spokojnoj;
na bojnom polju viteskom
u uzdahu teskom;
okovana bremenom,
obljubljena vremenom
trazim te.
Na poleglim otkosima,
izvorima i prkosima;
u kucama smeha i tame,
dok jazbine me srama mame,
u figurama od zada
i skrovistima jada
trazim te.
U plimi nadosloj,
radosti prosloj;
kraj grane olistale
i vocke ubrane,
pod stegom i zapregom
i strehom ukletog zamka,
u kaljugama svakog jarka
trazim te.
U plimi nadosloj,
radosti prosloj;
kraj grane olistale
i vocke ubrane,
pod stegom i zapregom
i strehom ukletog zamka,
u kaljugama svakog jarka
trazim te.
Pod nebom olovnim
i crepom napuklim
u udzerici od blata,
skrinjama punim zlata;
pod nedrima mojih bolova
raskosi bogataskih stolova...
U dubok i zagonetni bunar njenog pogleda,ubacio sam sapat jednog malog poljupca,
kao sjajni srebrni novcic,ali on je zalutao negde do dna..
Sreca da nisam nista pozeleo..
Ustajuci,naneo sam joj prstom dodir na obraz,pazljivo i nezno,kao prozirnu nijansu
svetloljubicaste na tek zapoceti portret Ceznje..
-"Idem sad..Nedostajaces mi,ti mala Breskvo.."
- - - - - - - - - -
Samo jos jedna od onih noci kad ti bas ne ide..
I to se mora negde ispucati..
Preslusao sam "sekretaricu",tri zadnje poruke bile su bez reci,no neke glasove
i ne moram cuti da bi ih prepoznao..
Laku noc,ti mala Breskvo..kako si samo mogla da pomislis da te necu otkriti
po nacinu na koji zadrzavas dah?
Mirno spavaj,moja mila,sanjaj da si perce na krilu galeba...
12.09.2002.
Danas se osjećam glupo.
Osjećam se zaboravljeno i napušteno. Kao da nikad nisam imala nikog svog, nijednog prijatelja.
Osjećam se zapušteno, poput neke stare krpe bačene u neki zaboravljeni kutak.
Samoća me hrani kao sina jedinca. Rđa mi nagriza sve što sam imala i imam.
Zaborav caruje unutar ovih zidova. Kruži kao divlji vihor i otkida svaki put pomalo od mojih sjećanja.
Osjećam se izolovanom. Kao da sam uradila nešto loše, nekakav prestup, pa je ovo moja kazna.
Ne postoji sutra. Gledam samo kako ovaj dan promiče isto kao i onaj juče.
Postoji još negdje sjećanje o slobodi koju sam imala nekad davno.
Nisam ja ovdje ničiji rob ni zatvorenik.
Robujem samo svome nedostatku volje, nepostojanju želja...
I mogu biti jedino...
11.09.2002.
Gdje se to nalazim?
Jesu li to oblaci tamni i gusti oko mene? Oblaci koji prijeteći najavljuju grom?
Ili je to magla zavladala mojim umom, teška i ljepljiva.
Ništa više ne vidim. I što više otvaram oči, sve veće slijepilo me obuhvata. Sivilo.
Odjednom više ništa ne znam. Ni onu mrvu znanja što sam imala.
Moja glava je moj karantin.
Samo nešto drugo, neki osjećaj mi šapuće da sam moćna. Da sam moćnija od drugih.
Lagano postajem toga svjesna i oni tamni oblaci i magla se lagano razilaze.
TO- nije odraz prošlosti, sadašnjosti niti budućnosti. TO- sam ja, ponovo velika i snažna.
Dovoljno jaka da zaboravim, da prebolim.
TO- nema veze sa dubinom mojih osjećaja, niti dubinom postojanja moga bića.
TO-je svaki atom, svako zrno...
Obale su se srele
i rodio se most
nad provalijom čežnje
u okamenjenom zagrljaju
dosanjanog sna
nikada više
napuštenih obala
(Ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime )
MOĆ
I reče davno jedan čovek „moćna je reč“
a drugi čovek poverova u reči ove
I reče dalje “moćna je reč”
pa treći čovek poverova
I tako, reč po reč ljudi počeše da veruju u reč.
I jeste moćna, najmoćnija na svetu, to oružje britko il’ meko ko pamuk. Umilna može biti, mazna I pitka il’ kao kamen teška, kao sablja britka. Ljubav da daje il’ mržnju da nudi…….ma može bolan I da ti sudi. Da spase svet, da povrati život……..il’ da ga zgasne ko’ žar cigarete. I sne da vrati, I krv u vene, I osmeh na tužnom il’ mrgodnom licu…..il’ san da uzme, krv da istoči I osmeh da skrije da se mrgud sa njim nikad ne umije.
Reč je misao izgovorena na glas. Reč je osećaj pretočen u glas...
Puno puta smo se šetale Maza I ja sa vlasnicima drugih pasa. A kerovodje su specijalna vrsta ljudi. Mi jedva da smo znali kako se ko od nas zove, šta i gde radi, kakvu porodicu ima ali smo znali sve o našim psima. Nije ništa čudno da se u razgovoru dva vlasnika psa kaže za trećeg "Donin gazda je uradio to i to" jer niko ne zna ime tog čoveka ali Donu svi znaju. Nije bilo priče o politici, cenama, porodičnim problemima već samo šale i priče o psima, svakojake dogodovštine i puno, puno vedrine. Kažem ja, ti ljudi su izgradili svoj svet tako zaštićen od stresa, lišen svih mogućih neprijatnosti i nedaća. Možda svako od nas na svoj način stvori sopstvenu malenu galaksiju gde se skloni od svega, ali
morate priznati da je svet koji su...
Poezija
Najcesce je to rijec sto u srce dira
Bila ljubavna,rodoljubiva ili druga neka
Emocije podstakne i vrati nas u neka vremena daleka
Podsjetiti zna nas na djetinjstvo rano
Na prvu simpatiju,tada ljubav smo je zvali
Nismo znali ni sto je ljubav
Ipak za tu rijec smo culi
I voljeli cak i kao djeca
Pisali smo stihove nasim djevojcicama
I one su pisale nama
Obicno je ostajalo na tome
Nisu ih nikad ni dobile
Ni mi one namijenjene nama
Ipak i to je ljubav bila
Djecija,nevina i cista
Rasli smo tako gotovo odrasli
Poneki poljubac i drzanje za ruke
Htjeli smo ici i dalje
Cesto nismo mogli
Znale su to biti slatke muke
A opet je tu poezija bila
Da opise svu tu ljubav,strast i zelju
U stihovima poruku da posalje
Da rado bi je vidjeli u...
Ponekad nam ljubav krila daje
Osecamo se kao da letimo…
Da sve sto zamislimo mozemo
Pa i iz aviona
Bez padobrana da sletimo…
Cesto nam ljubav snagu daje
Osecamo da mozemo
Bas sve sto hocemo tada…
Ali nismo svesni kako boli
Kad se sa visine bez padobrana pada?
;):rtfm:
,,Moj svet u ovaj svet
Moje snove u raspored
Riskirao bih svaki pokušaj
Da zadržim taj osećaj."
,,Moja zena spava kraj mene,ona sanja ona moze da misli,cim se probudi nesto smera
Kuda krene,triput ura za bombardera iznad mene
iznad mene tudja je volja
Hocu da skocim, to su nedostupna polja..."
AKO SMO PALI, PADU SMO BILI SKLONI...
Poznala sam te kad sneg se topi
topi, i duva vetar mlak
blizina proleća dušu mi opi,
opi, pa žudno udisah zrak.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ćeš biti mi drag
drag u životu celom.
Poznala sam te u zvonak dan
dan pijan, svež i mek.
činja mi se već davno znan,
znan kad te poznadoh tek.
S nežnošću gledah stopa ti trag
trag na snegu belom
i znadoh da ćeš biti mi drag
drag u životu celom.
Poznala sam te kad kopni led
led, dok se budi proletnji dah kad
dan je čas rumen, čas setan,
bled, kad sretno se i tužno u isti mah.
S nežnošću gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom
i znadoh da ćeš biti mi drag,
drag u životu celom.
Desanka Maksimovic
:heart: :) :heart:
prelepa pesma :]
Od jutros neka me milina obliva, neka se ljubav u srce ušuškala. Sve vidim drugim očima…na jednu poruku prijatelja
"Neka dan ne čeka"…ko plima ljubav se izlila na sve nas a i šire, na zemlju, našu postojbinu:*
A ovako je počelo:
Neka dan čeka, čekala sam i ja njega hahahahhaaaaaaaa do jutra, hahahahahaaaaaaaaa
Od jutros nešto za mikro-ljub volim više Zemlju i sve na njoj što jeste...
Pogledajte što je lepa, tako izuzetna, jedinstvena neponovljiva sa bojama života, ljubavi i pesme. Da imam napisala bih joj himnu…možda neko to i učini u ovom danu zaboravljenog sunca, jeseni oblacima zaogrnuta.
Pogledaj je što je lepa, dohvatila bih je nežno, od priljavštine očistila, izglancala *
popravila zaprljane vode, posečene šume...
U malom gradu
mali ljudi
raspravljaju
o velikim pitanjima.
U velikom gradu
mali ljudi
raspravljaju
o velikim pitanjima.
Veliki ljudi
u malim
i veliki ljudi
u velikim gradovima
cute.
Cute, jer ih niko
nista i ne pita.
Kasno je sad
da budem mlad
zar da sad
bežim u majčine skute
kad me prijatelji naljute
dok me dečiji prstići
za kaput vuku
Tako bi slatko
makar na kratko
isplakao srce svoje
samo kad pomislim
na oći tvoje
ali sve je džaba
kako svom unuku
da opravdam svoju muku
kad i on zna
ko mu je baba
Kasno je sad
za sva vraćanja
osim za setna putovanja
u sećanja
kasno je za propuštene prilike
i za sva kajanja
al nikad nije kasno
da se želi
da se sanja
Ti si moj bol
I moja sreca
Ti si sve ono sto srce oseca
Ni pre ni posle tebe
Nisam sva bila svoja.
Sve sto zelim od sada
To je da budem tvoja.
Tražiš moj osmeh?
Nema ga.
Uzela si ga i odnela,
kao da je bio samo tvoj.
Sve je tvoje...
Tražiš radost u meni?
Nema je.
Uzela si je,
kao da je samo za tebe
bila rezervisana.
Sve je tvoje...
Tražiš moju podršku
u svojim postupcima?
Nemaš je.
Uzela si je i potrošila.
Tražiš moju ruku
na ramenu?
Kako,
kad to nije moja ruka,
ne osećam je...
Ne osećam ništa više.
Prazno.
Sve si uzela.
Sve je moje,
Tvoje.
Na jastuku.
bdim na ponocnoj strazi kao stari posustali ratnik
K`o svaki put,
od riznice neba jedva zapadne Mesecev zlatnik.
Pod oklopom
drhti kosuta plaha,vecno gonjena
tamnim obrisima straha,
koja strepi i od mirnih obronaka sna..
Nedostaje mi nasa ljubav,mila,
bez nje se zivot kruni uzalud,
nedostajes mi ti kakva si bila,
nedostajem i ja,onako lud.
Ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo,
al` meni,eto,nista sem nas dvoje
nije valjalo.
Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju sve tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha,
kao mindjuse od duple tresnje.
Al` uspevam
da jos jednom odolim,
da prosapucem
da te nocas "ruski" volim.
Sta reci,
kremen se izlize kad-tad..
Nedostaje mi nasa ljubav,mila,
a bez...
Agape ljubav je ljubav koja je čista neiskvarena, koja se daje, i za uzvrat ništa ne očekuje, ničim se ne uslovljava,...ljubav koju niko na zemlji ne poseduje, ljubav, koju ima, tj poseduje samo naš Stvoritelj,...On nas tom ljubavlju voli, i daje nam je u izobilju!.....OK,...Novi Zavet o toj ljubavi mnogo piše,...Šteta je za svakog, ako to ne pročita,...jer sve što se tamo nalazi, daje nam se besplatno....i ne taži se ništa za uzvrat!