На поду неке старе штале
наћи ћеш две бубашвабе,
испод цигле тешке, напрсле
наћи ћеш три кишне глисте,
под кровом на којем врана њака
убери четири осињака,
тамо на месту где јој је рака
где свињу уби
човек ил' ждрака
пронаћи ћеш пет папака;
Опери руке да будеш чист
да клетве зрно постане лист
а онда узми теглу меда
и једи све док Сунце сја,
лези, спавај и одмори,
јер сутра клетва биће:
-Досадна!
:gace:
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Босих ногу цурица
тиховаше ,залегаше,
у каналу мутних страсти
иза шаша и рогожа
тих бркатих чича гласних.
Плашила се сваког дана
Бога, птица орлушина,
плашила се бистрог ножа
и препона и бутина.
Али једног лепог дана
ветар беше дувао туда
птице зовом намамише
изгнаника голобрада
и монаха- тужног Спана.
Све је речи монах знао,
црне скуте и молитве,
молио се сасма гласно,
да му Свети Отац даде
вучје крзно испод носа.
Шта то радиш лудо момче
зовеш Бога ил' Сатане,
баш си смело, голобрадо,
ал' схватићеш натенане?
Зачуше се речи ове
из канала, из потаје,
иза шаша и рогожа,
речи јасне, меке, питке
ал' опасне, језгровите!
Кад опази монах грешни,
где га женско око гледа,
сав се прену и поплаши
и појури са тог места.
А две босе ноге миле...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....)
ŠVEDSKI STO
Želela sam da pišem o nečem drugom, mnogo važnijem od ovog o čemu ću sad ispisati svoje mišljenje. Ipak, odlučih da to važnije ostavim za kasnije, za neki drugi put, kada budu jača osećanja koja pišu reči.
Unapred molim da se niko u ovom tekstu ne pronalazi, da ne smatra da je njemu lično upućen.....jer nije. OVO NIJE KRITIKA, VEĆ SAMO MOJE MIŠLJENJE....ono nikoga ne obavezuje da po njemu postupi.......ako nekoga i podstakne da razmisli to je njegova odluka.......ja sam svoju već donela.
Dakle.......blog. Lepo mesto da se piše, iskaže emocija putem slike, reči, muzike, da se kaže mišljenje, da se ljudi...
Seča Zvezdarske šume u Mirijevskom delu
Jedna jako ružna vest upravo na dan čistog vazduha. Seča u mirijevskom delu Zvezdarske šume, u ulici Jovanke Radaković, na 150 metara posle raskrsnice sa ulicom Dragoslava Srejovića.
Prenosimo dramatičan apel našeg sugrađanina, bez ikakvih izmena:
"Bojim se da smo zakasnili....evo i po ovakvom vremenu kakvo je oni seku, odnose......svako ko je normalan danas nebi radio osim onog koji mora ovo brzo da uradi....da pocne da gradi a kad pocne rusiti ga sigurno nece.....juce su padala stabla visine 20 metara precnika pola metra.....ceo dan sam ih gledao pa i svadjao sa njima......ako me neubiju ovi mafijasi koji dolaze da seku shumu sa Audijima i BMWeima.....drzava ce......
Majka se prepirala sa...
...ili - jesam li ja ona koja sam !?
Odavno nisam pisala,a sedenje uz moju "samotnu" me nekako uvek potakne na razmišljanja...pa kad već razmišljam ,da nešto od toga i sačuvam....može zatrebati nekad ,nikad se ne zna...
Jesam li ja ona koja sam ?! Nameće mi se ovo pitanje vrlo često u ovom virtuelnom svetu,u kojem ima mnogo onih koje tek zaista upoznajem,jer naivno verovah da su oni ,oni koji jesu.Setih se zanimljive priče,iz 1001 i jedne noći,koja bi se uklopila u ova razmišljanja,i možda na neki način opravdala potrebu mnogih da budu ono što nisu,a želeli bi...ili da ne budu ono što jesu,a ipak jesu :
Neki čovek stiže pred Bajezidova vrata, te pokuca.
„Koga tražite?“, upita Bajezid.
„Bajezida,“odgovori ovaj.
„Siromah covek“...
Kroz oblak prasine sam prosla
Skrivajuci oci od tebe,
Lutajuci po bespucu
Varajuci kisu i Sunce
Da sijaju ko oci tvoje…
A lagala sam ih,
Lagala oboje…
Kroz mracne hodnike pakla
Stiskajuci zube,
Hrabro sam prolazila,
Bez stita i bez pratnje…
A osecala sam negde na pola puta
Da se ne mogu resiti patnje…
Kroz maglu sivu sam hodila
Da bih se tebe oslobodila…
I nisam zauvek uspela.
Skrivajuci se od snega,
U pecini memla i vlage
Smogla sam snage
I osmeh u mraku isplela.
Proslo je slavlje
a gosti su bili i otisli,
kuca mirise na svecu...
dok su sedeli i smejali se
molila sam svoju srecu:
da jednom u jednom kutku sobe
spazim tvoje oci
kako me nezno gledaju
posle tri neprospavane noci.
Mozda sam gresna
i zelim nesto nemoguce...
mozda samo sanjam
nemoguce snove...
mozda...mozda sam umorna
posle tri vesele noci ove?
Ali u trenucima kada te nemam
jedan deo duse mi fali...
svi su oko mene radosni
a meni jedan detalj fali mali.
Jutro je donelo novu nadu,
da cu te cuti i srecna biti.
Tek sada vidim koliko dugo mogu
svoju ceznju kriti...
Imaj me u dusi onoliko
koliko tebe imam ja...
svakog minuta i svakog trena.
Jer onog kog moja dusa oseca,
njega u ovoj sobi nema.
Proslo je sada,
tesim se ovoga jutra...
Doci...
Син пита свога оца једног дана:
- Тата, да ли хоћеш да трчиш са мном маратон?
Отац је био срчани болесник, али је ипак одговорио:
- Да.
И трчали су маратон. Заједно.
Трчали су и друге маратоне, јер је отац увек одговорао са Да, кад га је син питао.
Једног дана је син питао оца шта мисли о томе да учествују у Ајронмену.
Отац је одговорио:
- Да.
(Ironman – годишње првенство света, које се одржава октобра месеца у Америци, на Хавајима; то је најтежи триатлон на свету: учесници најпре пливају 3,86 километара, затим 180, 2 километара возе бицикл, а на послетку је маратон од 43, 19 километара.)
Отац и син су завршили трку заједно. Ово је видео снимак те трке:
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime.....)
ŽONGLIRANJE
Reči.........izgovorene, napisane, prećutane,
reči koje kunu, ljutnju svoju pljuju,
reči što se smeše, milinu šire,
reči koje vole, ceo svet zagrle,
reči koje mrze same sebe žale,
reči kišne, suze što liju,
reči vrele što nose žar leta,
reči blage nežnost što dele,
reči snene uspavljuju noć,
reči užasa, pogrde i straha, aždaje grozne što mišlju ruše,
reči u stihu, pesnikov poj,
reči u prozi misao što kažu,
reči u slici, reči u oku.... rekoh šta videh,
reči u reci planinskoj, brzoj, hladne i vrele u isti mah,
reči u uglu detinje sobe, što zbore tihi, tužni plač,
reči što reče neshvaćen čovek,
reči što kaza usamljen stvor,
reči uzaludne što vetar...
Zurila je kroz prozor u gustu i crnu noć,dok je klimavi autobus truckao ka jugozapadu.Put je trajao pet sati,i ona je imala dovoljno vremena da obnavlja svoja sećanja i osećanja,da se sladi njima i da mašta o njemu.Pomalo se kajala što je sve tako bilo,što osećaj nije bio specijalan i uzvišen,kako je očekivala,ali je bila srećna što je njen strah o bolu bio neosnovan.Milica je postala žena,i bila je ponosna zbog toga,srećna zato što je Milan njen prvi muškarac,što ga ima za sebe,i što su svi putevi posuti cvećem,kako se njoj činilo....
Avaj!
Njena sreća je bila kratkog daha.Proveli su nekoliko meseci zajedno,a onda je počeo da govori kako nije za nju,kako zaslužuje bolje,kako on nema prava da traži od nje da se odrekne studiranja zbog...
Ostra toplina druge neskafe pokusava da mi ispere gorcinu sna koga u ustima osecam..
Pokusava da mi probudi svest,jos uvek zarobljenu slikama o njemu,sto san mi tako zivo oslikava.
Pokusava da me natera da razmisljam u pravcu onoga sto me ceka danas u popodnevnom radu,
onom sto ima tako hladno ime-poslovne obaveze.
Jutro je osvanulo sa prvim ovogodisnjim sicusnim iglicastim pahuljicama.
Ovaj hladan pocetak novembra je zestoko zagrlio vec usnulo drvece i polako mu kida poslednje mrtvo lisce.
Sumorna slika predstojece zime koju ne volim da vidim ni na slici..
Sa ivice tastature me gledaju krupne plave oci poznatog stvora.
Pomno me posmatra ta sivkasto-crna dusa,neko ko je uvek tu da me isprati i da me doceka.
Moj "domacin" kuce..
Ne...
Zavladao grip.Svinjski. Ne znam sto ga tako nazvase, i kakve to ima veze sa svinjama.Jos mu ne znamo pravu snagu i razmere, ali dovoljno je jak da se strah u sve nas uvuce i da trosimo beli luk u enormnim kolicinama.
Zamislimo, ne daj boze,da je snaga tog gripa razarajuca i da sve unistava. da nastaje lagana, tiha, neumitna apokalipsa. Za cim bi tada zalil?. Da li za jos par nezavrsenih razreda, za par hiljada nezaradjenih evra koje ne bi imali gde i kad da potrosimo...ili za necim drugim. Za nekim sitnim, obicnim zivotnim radostima, propustenim ljubavima, putovanjima..
Da li je stres koji nosi svakodnevnica i jurnjava za novcem, vredna da bude jedini zivotni ideal. Mislim da ne.
Zivot je lep.treba ga ziveti punim plucima...
Danas bih trcala bosa.
Rosnim livadama travama.
Kose bih svoje rasula.
Na jastuke meke otkose.
Ruke bih sirila svoje.
Da zagrlim sve sto vidim.
Da se cijeloj livadi svidim.
Voljela bih do bola i dalje.
Sve porice sve zilice sve travcice.
Ususkana tu medj mrave.
Prasumom visina gustih.
Radisa brzih bez mravojeda.
Sa mnogo maleni oko sebe ceda.
Da mravlje hodim volim i zborim.
.
Proslo je 4 sata od tad.
Ne znam sta (da) radim.
Lezem, ustajem, ukljucujem tv, sedam za kompjuter, ustajem, lezem u krevet ... i tako u krug, prethodna 4 sata.
Ne mogu da podnesem neke situacije, kad se jednostavno dese i pored svih mera predostroznosti i pored svih zidova koje sam oko sebe postavila.
Ne mogu da podnesem bol koju bukvalno osecam, fizicku bol u predelu grudi, srca..
Izazivala sam situaciju, izazivala susret, reci , sve..
Trebalo mi je da znam, nisam mogla vise da zivim u neizvesnosti, iako, mi je onaj osecaj ( onaj koji tako cesto zanemarujemo, zarad svoje srece najcesce ) govorio istinu.
On je uvek pravi, ja ga nikad ne zanemarujem,... mozda zato nisam srecna.
I sad znam, a ne mogu da podnesem, ne mogu da...
"Dan je trmuran,ja umoran,
nemoj sreco,nemoj danas.."
Ovim Borinim recima najbolje mogu da iskazem pravi osecaj budjenja odavno svanulom jutru.
Ovo mu dodje i kao molba vec zapocetom danu koga treba ispratiti..
"Ona se pita dal` da ustane,
il` da odustane.."
Kaze opet Bora.. ovim stihom je opisao cesto osecanje svoje zene(nazalost,kasniji dogadjaj ce mu dodati crnu potvrdu)..
Ovim recima kao da je opisao i mene,tako uverljivo,kao da me poznaje ..
Sanjala sam ga nocas,ponovo,nakon duzeg vremena i san mi bese kosmaran..
San koji uvek dozivljavam kao nedefinisano stanje izmedju zelja i mogucnosti..
Zaboravim,pod sivilom svakodnevice i pod gomilom obaveza,da sam nekada bila u "drugom" vremenu,da sam imala neki "drugi" zivot u kome je...
Uvek za salu raspolozena,
Gladnog i zednog spreman da napoji i nahrani,
Umornog da odmeni,
I pored tuge koju u svom srcu nosi,
I pored sopstvenih "tmurnih i i kisnih oblaka",
Svetloscu svog predivnog duha osokoli,
Veliko je srce njeno,
U njemu moze stati cini mi se svet ceo,
Romanticar i zanesenjak,
Saljivdzija i veseljak,
Drago mi je sto je prijateljicom mogu zvati,
Zbog nje i dalje veru u ljubav imam,
Ona zna da posebno mestu u mom srcu ima,
I ovim putem zelim da joj se zahvalim pred svima.....
Draga prijateljice...VELIKO TI HVALA...tvoj prijatelj Romantikus....
:heart:
[/IMG]
Gazim to lisce zuto
a nebo sivila svod
sunce daleko mi je
kao na pucini brod
Gledam u golo granje
nesto me danima tera
kao teret na srcu
da li me napusta vera
Prolazim u gluvo doba
vreme mi dani krate
ja kao i jesen
hladni me vetrovi prate.
Drugi novembar i nije neki značajni datum, bar za mene.Od rana jutra slušam samo probleme drugih. Izgleda da mnogi baš danas imaju potrebu da mi se ispovedaju. Zvoni mobilni po ceo dan. Ko li ga izmisli? Da li je naš narod u permanentnoj depresiji? Nezadovoljstvo na sve strane pa treba da se ispriča i po mogućnosti da to i košta. Pitam se da li može to što ljudi skupo govore da bude pravi uzrok tog čarobnog kruga, mislim govore pa plaćaju pa su onda opet nezadovoljni zbog toga , itd.......?
Zar nije isplatljivije da gledamo lepe ljude i lepe stvari i podelimo lepe reči, onako lično. To zadovoljstvo je besplatno !
yellow ,green and blue
pub ORAO u komsiluku
n - portret
svasta nesto ovoj mojoj kameri oduzme dah..:-))))))
Opis desavanja mi lici na Iliju Cvorovica kod hotela Jugoslavija...:rotf: Za male pare ste se prodali,zlikovci!
Još jedan Prvi novembar. Skoro sam i zaboravila da sam do današnjeg dana neke godine još imala nadu.
A onda sam sve prekinula, jednom rečenicom i naravno .... telefonom, znaš da drugačije ne bih mogla.
Nisi rekao ni reč, skamenio si se i dvadeset sledećih dana živeo na Džeku i ... infuziji.
A onda si me izbrisao ! Kobajagi, šatro, fora... ali zvanična istina !
Ja... ne umem ti reći... dvadeset sledećih dana sam se nadala i čekala, zamisli , JA čekala! I nisam se više nadala samo sam plakala, istinski .
Više se ne nadam , još uvek se opraštam od tebe, i volim sve device i sve Gorane ovoga sveta. A i tebe ! ;)
ZA SATOVE STO UMESTO SRCA KUCAJU
Neka samo misle da mi mogu oteti
sve sto se otima silom
ali mi plava svitanja ne mogu uzeti
ni snove obvijene svilom,
ni neba horizone siroke, beksrajne
sire od ruskih stepa...
Ni oci od blagosti sjajne
k'o biseri lepa.
Dusa mi tajnu krala od mesecevih mena
i moze da upije -
sve suze i radosti, rane leci od melema
glasa sto samo ona cuje:
Da prastanja blagost nije slabost
i da je uniziti nece
sto onima koji silom ubijaju radost
pozeli delic srece -
za satove sto umesto srca kucaju
u pustim im grudima
i sto im, ma koliko ga navijali, pucaju -
sto zverima su blizi, no ljudima......
(Biljana)
Vidim te
kako mi opet dolazis.
Iscezla sva su rastojanja.
Pregrst ljubavi
ti meni donosis,
poljubce,dodire,
tiha saputanja...
Nece te zaustaviti
ni kilometri,ni kise.
Nece te zaustavit
ni reka daleka...
Neka ti putevi
budu siroki
Znaj voljena zena te ceka.