Rabin Harold Kushner gledao je decu koja su na obali zidala kulu od peska. Kada su završili zamišljenu kulu za koju su potrošili puno vremena i strpljenja, došao je talas i u trenu je izravnao sa zemljom. Rabin je očekivao suze i bes. Međutim, deca su sela, uhvatila se za ruke i počela se smejati. Malo zatim, započela su graditi novu kulu.
Nasmešio se i rekao: "Spoznao sam da su me naučila veoma važnu lekciju. Sve stvari u našem životu, koje stvaramo dugo vremena i s mnogo energije, stvorene su u pesku. Trajni su samo naši odnosi s ljudima. Pre ili kasnije doći će talas i odneti ono što smo sagradili sa tolikim trudom. Kada se to dogodi moći će se smejati samo oni koji će se imati s kim da se drže za ruke."
Molim prijateljima...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ничија
Сама
Пред капијом Женика
Остала-
Светиљка без уља
Нагорела
Сузама огрављена.
Ничија
Сама
На камену белом заборављена
Нерођена
Неумивена
Остављена.
Без покрета
суза и даха
Неумрла
Криком нераспукнута
Богу непозната
Остала...
Ko misli da nema neprijatelja taj ne poznaje dobro svoje prijatelje
:whistling::whistling::whistling:
Ako si daleko ,nista ne smeta..vecna ljubav ostaje i da si na kraju sveta..
If we could first learn where we are,and were we are going,we could be better able to judge what to do and how to do!!!
MALI PESNIK 09.08.2008.год.
Шумом шета дечак и рецитује тј. пева: ,, Имам лепе очи, имам лепе уши, када се заљубим, све се, све се пуши.'' Носи папир и оловку и пише. Али врти главом јер није задовољан стихом који је отпевао.
ЧАРЛИ(дечак):,, Ово није баш добро за такмичење. А и ако ваља, треба ми бар још један стих. Ово је кратко.''
(Прилази му девојчица Сузи и пита га:)
СУЗИ:,, Хеј, Чарли, шта то певаш?Нека нова песма?''
ЧАРЛИ:,, Покушавам да напишем песму за школско такмичење али ми никако не полази за руком. Не знам како даље.''
СУЗИ:,,Еј, полако, смислићеш већ нешто...''
(Прилази им један дека, сељак из места,чича Мита)
МИТА:,,Шта је, Чарли, шта те мучи?''
ЧАРЛИ:,,Хоћу да напишем песму, али ми никако не иде. Не могу да...
Ako znaš bilo što
Ne znam što da radim sa sobom
na što misli da bacim
stvaram polako pjesmu o tebi
gledam tvije tjelo
ludujem za njim
i ponavljam u sebi samo jedno
polubi me
pa mi prste u kosu uvuci
i zagrli me
poljubi me
pa se privi tik uz mene
i zapjevaj
ako znaš
bilo što
želim da se stisnem uz tebe
da te milujem
da ti šapućem na uho bisere
da ti pričam o slobodi
da se glupiram
da ti kažem
oh,ti,ludo jedina....
Branimir Štulić:heart:
Mah Mum Mum Mum
Mah Mum Mum Mum
Mah Mum Mum Mum
Mah Mum Mum Mum
I wanna hold 'em comme ils le font au Texas s'il vous plaît
Fold em 'let' hit em-moi de soulever it baby stay with me (I love it)
Chance et l'intuition jouer les cartes avec des pelles pour commencer
Et après qu'il a été accroché Je vais jouer celui qui est sur son cœur
Oh, oh, oh, oh, ohhhh, ohh-oh-e-ohh-oh-oh
Je vais lui chaude, lui montrer ce que j'ai
Oh, oh, oh, oh, ohhhh, ohh-oh-e-ohh-oh-oh!
Je vais lui chaude, lui montrer ce que j'ai
Impossible de lire mon,
Impossible de lire mon,
Non, il ne peut pas lire mon visage de poker
(She's got to love nobody)
Impossible de lire mon,
Impossible de lire mon,
Non, il ne peut pas lire mon visage de poker
(She's got to love...
Ne volim januar. . .
Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.
Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam...
Eh....lepo je imati želje ...
Ho, ho, ho!!!
Želim...bebicu pošto poto...više nije važno sa kim. To je sve :)
Imati dete znači kako ni u jednom delu tog puta jednostavno ne možeš
zamisliti da ga je moguće voleti više nego ga već voliš, jer se sav topiš od ljubavi, voliš koliko ljudsko biće može voleti, a onda zapravo shvatiš – da voliš ga još i više. (A. Lamott)
Kome trebaju moje pesme..da li mojoj ženi sa rukama do laktova u sudoperi i sa oteklom glavom od smišljanja šta će večeras za večeru..kraj praznog frižidera i istrošenih čekova bez pokrića..Da li mojoj deci sa zvučnicima u ušima iz kojih grmi neka ne daj Bože muzika....dok sve više ljudi skuplja otpatke hrane po kontejnerima da tobož uhrane neko prase za Božić.a žive u malim stanovima kao podstanari...Ko ima vremena da sanja dok računi za struju i komunalije prestižu jedni druge...a čovek mora da ide na posao za koji ne prima platu..Znam ne živi se samo od onoga što se pojede..nešto je hrana i za dušu....Može li poezija spasiti čovekovu dušu kad krče creva...Kako preživeti od lepih obećanja....Kako prodati knjigu poezije za tri...
Ima dana kada pisem
ima dana kada cutim
Ponekad sam i daleko
al uvek sam znala
da me ceka neko
I kad cutim i kad
pisem uvek
s tvojom ljubavlju
ja disem ...
Nemir
04:30 Ustaje baba. Prva overava solju. Ne pusta vodu.Ne umiva se, ne pere zub.
04:45 Ustaje deda. Dodaje tekucinu u solju. Replicira nepustanje vode. Ne umiva se, ne pere oba zuba.
06:00 Deda again ( problemi sa prostatom)
07:00 Ustaju mama, tata, cerka i sin. Prvi sukobi oko redosleda ulaska. Prikljucuje se i deda ( opet prostata )
08:00 - 15:00 Zatisje. Baba i deda su sami, takmice se ko ce vise da napuni solju. Ne pustaju vodu. Deda pobedjuje ( zahvaljujuci prostati )
15:30 Sin i cerka dolaze iz skole. Sin pada u nesvest na vratima wc-a, jer ga zapahnjuje klozetski vonj koji mu u amanet ostavise baba i deda.
16:00 Cerka ulazi. Ostaje pola sata. Izvrsava nepoznate radnje.
16:15 S posla dolaze mama i tata. Cale...
U tudjim kucama,
iza tudjih zidova,
osvetljenih prozora,
sarenih zavesa,
nasmejana lica
i nepoznati zivoti.
Zaneseni, pozelite li
da samo bar na trenutak
postanete Oni?
Nemojte.
Mozda ce Vam teret tudjeg osmeha
biti pretezak?
Na svoj ste navikli
Prvi put sam u Šidu. Dopadaju mi se te varošice u kojima je sve dostupno, blizu...
Lako je naći Galeriju i Spomen kuću poznatog slikara. Moj dolazak je namenski i
sve je podredjeno tome... a to je izložba slika Save Šumanovića.
Ova izložba nazvana Posle 70 godina predstavlja ne samo pregled izvanrednih
Šumanovićevih dela već i omaž njegovoj velikoj samostalnoj izložbi održanoj
septembra 1939. godine na Novom Univerzitetu (danas Filološki fakultet) u Beogradu.
Slikarevu biografiju već dobro znam a od umetničkog opusa do sada sam videla samo
nekoliko originala i veliki broj reprodukcija.
Za mene je njegov stil oduvek bio zanimljiv jer je zapravo lepeza stilova ... a posebno
mi se dopada što ga on sam naziva - kako znam i umem...
Veceras neobicno vece
nekad zaboli nekad pece
U meni misao jedna jedina
o tebi slicno brzaku
uz vetar se krece
U reci zivota splelo me nesto
spretno i vesto razoruza
me tako sobom cesto
Neda mi drvo da posecem
koren je jaci u zemlju sego
razgranato srce je dosego
Jeli i to deo neke srece
da dusa nikoga sem tebe
vise nece ...
Nemir
“Covek je politicka zivotinja”( “Antropos zoon politikon”)nije uzalud bila misao filozofa Aristotela,a sada vec tvrdnja naroda ,u doba kada politika nije bila,kao sto je sada, ekstremna I nikada konkretno dorecena eksplikacija ne samo mislilaca I analiticara,vec I samog naroda.
Sa prvom klicom ove “vecno-jalove ere”,politika koja se prozima kroz gotovo sve segmente zivota-marketinga,medija,rasa,nacija i diskusija,nije samo tabu tema dansnjice.Ona je konac koji narod veze sa egzistencijom,igla od cijih pogresnih pokreta narod ostaje na rubu I tkanina protkana sudbinom nizih I podredjenih.
Sa Ili bez secera?Sa Ili bez leda? Uz izvestnu dozu metabulije,njihove misli bore se sa znacajnim pitanjima I problemima,cije su odluke,po tvrdnji...
Kako je dobro pevati o tebi,
Pricati tajne parcetu papira,
Pustiti srce da sanja u sebi,
Dok muzika nasu pesmu svira.
Kada me posete tuga i seta
I zaplacu tiho sva moja secanja,
Tada mi andjeo ponudi pero
I kaze -izbaci osecanja!
Odnesi me negde da sanjam o tebi.
Zagrli strasno,nezno poljubi,
Ne reci nista,ne kvari snove,
Samo me stisni uz sebe...i cuti!
ako ste culi za halila dzubrana...
...Vaša deca nisu vaša deca.
Ona su sinovi i kćeri čežnje života za samim sobom.
Ona dolaze kroz vas, ali ne od vas,
I premda su s vama, ne pripadaju vama.
Možete im dati svoju ljubav, ali ne i svoje misli,
Jer, ona imaju vlastite misli.
Možete okućiti nihova tela, ali ne njihove duše,
Jer, njihove duše borave u kući od sutra, koju vi ne možete posetiti, čak ni u svojim snima.
Možete se upinjati da budete kao oni, ali ne tražite od njih da budu poput vas.
Jer, život ne ide unatrag niti ostaje na preključe.
Vi ste lukovi s kojih su vaša deca odapeta kao žive strele.
Strelac vidi metu na putu beskonačnosti, i on vas napinje svojom snagom da bi njegove strele poletele brzo i daleko.
Neka vaša...
Koračam još kao da idem...
Koračam još kao da idem
nečem u susret, gledam i mislim,
a preda mnom su sve same neminovnosti,
bez izlaza, bez odlaganja.
Kamen koji može samo
Da tone.
Zavesa koja se svega jednom spušta,
a nikad ne diže.
Priča o ptici za koju se zna jedino
Da je odletela.
Života nema, smrt ne dolazi.
Neshvatljiva, duga, nepodnošljivo duga,
Ljudska sudbina.
Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari
Prsti tvoji igraju i kruže.
Zagrcnuh se u dimu i jari,
Moj poslednji i jedini druže.
Nek ti oči na grivnu ne sleću,
Nit na svilu što blista beskrajno.
Tražio sam u toj ženi sreću,
A propast sam našao slučajno.
Nisam znao da ljubav duboka -
Zaraza je, da je kuga… Strela.
Prišla je i zaklopljena oka
Banditu je pamet oduzela.
Pevaj, druže, nek se vrate dani
I negdašnje naše zore plam.
Nek poljupcem ona druge hrani,
Preživelo đubre, divni šljam.
Ah, zastani! Neću da je diram.
Ah, zastani! Ne kunem je ja.
Daj mi da ti o sebi zasviram
Na debeloj žici koja sja…
Blista mojih dana kube jasno,
U duši je još zlato starinsko.
Mnoge cure štipao sam strasno,
Mnoge žene u uglu sam stisko.
Na zemlji je još...
"...Sa katedrale se odronilo jedno "plong", ali to nije bio pravi udarac zvona.
Verovatno je, preturajući po policama na gluvom crkvenom tavanu, zvonar nehotice pomerio tučak velikog mesinganog avana. Pola jedan, jedan ili pola dva. Svašta je to moglo da znači. Ali svejedno.
Anamaria ce ionako tek za sedam godina napuniti taj trenutak. Dobra mera vremena između nas.
Sedam godina su kofer u koji može stati strašno puno stvari. Ako umeš da pakuješ, naravno.
To što meni ne trebaju više neke sitnice koje njoj trebaju sve više, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra.
Njen kofer, na kraju krajeva. Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokušavao da je odvratim. Do pepela se i stiže jedino preko...
Beograd u drugoj polovini novembra 09.god
Odavno Beograd nije takav skup video
bio je tih i miran i niko se nikoga nije stideo,
okupljeni su svi spontano bez ikakve prinude
otkrivajući među sobom ljude a ne neljude.
Veličanstvenost skupa plaši ali i zadivljuje
narod je pokazao da je za ideju spreman i da gine
ali i da sebe često nepravično okrivljuje
i sve to radi poštenja,radi pravde,radi istine.
Nešto čudno i jako povezalo je ljudske duše
ne želeći da se mitovi o poštenim ljudima sruše
toga dana dobro je carovalo u umu svakog čoveka,
sve to fascinira,i sve se događa početkom ovoga veka.
U veku u kome caruje ekonomska kriza ali i druge,
u veku u kome se ljudi pretvaraju u obične sluge,
ostavljajući malo mogućnosti za višestruke...
Promenjen život
Odrastao sam u ateističkoj porodici. Jedne godine, u Budvi, otac i ja smo iz čiste radoznalosti kupili veliku porodičnu Bibliju, iako je za njega važila ona: ''Religija je opijum za narod''. Pročitao sam Jevanđelje po Mateju i to mi se jako svidelo. Kad smo se vratili u Beograd slučajno smo videli plakat na kojem se reklamirala serija biblijskih predavanja u organizaciji jedne protestanske zajednice. I, tako, krenemo mi na predavanja (imao sam 14-15 godina). Otac je na, u najmanju ruku, energičan i ne baš prijatan način, pokušavao da minira sve što se tamo govorilo, međutim posle nekog vremena pod uticajem blagih ljudi koji su suštinska načela svoje vere svesrdno sprovodili u svojim životima, poverovao je u Boga (ili...
Gabriel Garcia Marquez
"Nikada se nemojte prestati osmehivati, čak i kad ste tužni, jer se neko može zaljubiti u vaš osmeh."