MALI PESNIK 09.08.2008.год.
Шумом шета дечак и рецитује тј. пева: ,, Имам лепе очи, имам лепе уши, када се заљубим, све се, све се пуши.'' Носи папир и оловку и пише. Али врти главом јер није задовољан стихом који је отпевао.
ЧАРЛИ(дечак):,, Ово није баш добро за такмичење. А и ако ваља, треба ми бар још један стих. Ово је кратко.''
(Прилази му девојчица Сузи и пита га
СУЗИ:,, Хеј, Чарли, шта то певаш?Нека нова песма?''
ЧАРЛИ:,, Покушавам да напишем песму за школско такмичење али ми никако не полази за руком. Не знам како даље.''
СУЗИ:,,Еј, полако, смислићеш већ нешто...''
(Прилази им један дека, сељак из места,чича Мита)
МИТА:,,Шта је, Чарли, шта те мучи?''
ЧАРЛИ:,,Хоћу да напишем песму, али ми никако не иде. Не могу да смислим стихове а ни лепу музику.''
МИТА:,, Хоћеш да ти ја помогнем? Чуј, ево овако:
,, Моја је крава пуно млека дала,
частићу је сламом и зеленом травом.''
Ха, шта кажеш? Како мени иду стихови?
ЧАРЛИ:,, Није лоше, чича Мито, али...ја хоћу да напишем љубавну песму.''
МИТА:,, Види ти њега...ха, ха, ха, љубавну песму?''
(Слуша то куца Ралф и прилази им)
КУЦА:,,Ав, ав, ја сам здрав, јурим мацу, ав, ав, ав...''
ЧАРЛИ:,, Ралфе, зар и ти хоћеш да певаш?''
КУЦА:,, Ти мислиш да животиње не знају да певају?''
ЧАРЛИ:,, Знам да знају, само ја хоћу праву песму да смислим , за такмичење. Хоћу да победим и добијем награду. А награда је скејтборд.''
(Све су то слушала два мангупа иза дрвета. Чарли је кренуо даље а они су га пратили и коментарисали успут.)
1.)МАРКО:,, Јел'' ти чујеш ово? Хајде да и ми нађемо неку лепу песму и учествујемо у такмичењу. Победићемо га сигурно. Ха, шта мислиш?''
2.)СРКИ:,, Не мислим ништа. Како да ми смислимо добру песму? Ајде како? Ја то не знам.''
МАРКО:,, Што си глуп! Па преписаћемо из неке књиге.''
СРКИ:,, А како знаш која је најбоља?''
МАРКО:,,Нема везе која. Чим је у књизи, она је добра.''
(Брзо су отишли, срећни због смишљене подвале. Чарли је и даље шетао и смишљао песму)
ЧАРЛИ:,, Ја сам Чарли, заљубљени даса....'' О, боже,
зашто сам толико глуп? Не знам обичну песму да саставим. Морам да се напнем из све снаге. Морам!''
(КУЦА иде за њим и пева
КУЦА:,, Ја сам мала куца, што кад једе штуца, ав, ав...''
ЧАРЛИ:,, Ралфе, драги, ти баш желиш да ми помогнеш,
али не вреди. Ти си животиња а оне не знају шта је љубав. Ја хоћу љубавну песму за моју симпатију Ану.
Кад је она буде чула, одмах ће се заљубити у мене.''
ЧАРЛИ:,, Моја лепа Ана, има очи дивне...не, не, има дивне очи, ...како даље....ооооооооо!''
(Чарли налети на друга Пеђу. Он му се почне смејати)
ПЕЂА:,, Е, баш си смешан са тим певањем. Нађи неку стару песму и отпевај као твоју. Ко ће знати?''
ЧАРЛИ:,, Знаћу ја!(бесно) Нећу да будем лопов и да крадем песме. Ја бих онда био плагијатор.За ово такмичење треба сами да смислимо песме....А ја, не могу да се сетим ни шта сам пре смислио....Баш сам глупсон! Идем сад у моју собу и у тишини да пробам.''
(Чарли крене и заустави га меда.Он се од њега уплаши,
крене да бежи а медвед запева брундавим гласом)
МЕДА:,,Ја сам медвед Брунда, лепа ми је бунда...'', Јели
то поезија, Чарли? А? Шта кажеш за мој стих? Ваља ли?''
ЧАРЛИ:,,Страшно, сви знају да напишу стих а ја не могу данас ништа да смислим! Неће па неће! Не пада ми на памет ништа добро. Шта да радим, Медооооо?''
МЕДА:,,Ево овако ћемо....Смислићемо заједно неке речи које се римују а ти додај остало. Зар то није помоћ? Песма ће на крају бити твоја.''
ЧАРЛИ:,, Важи! Хвала ти, медице, баш си друг. Хајде да почнемо. Ево, ја кажем: коса, а ти реч која се са њом римује.''
МЕДА:,, Паааа, на пример, роса,боса, а може и коса за кошење траве, ха?''
ЧАРЛИ:,, ЈЕС!!!Може, роса!А не може коса, то је иста реч, не, не....Ево пишем: КОСА-РОСА. Сад ти реци једну реч.''
МЕДА:,, Ауууу, што је то тешко! Баш је тешко бити песник! Добро, рекли смо коса....друга реч нек буде... СИЈА. Може?''
ЧАРЛИ:,, Јууууу, што ти је тешка реч! Да видим, шта може да буде слично- сија? Може: хм, хм, тепсија!!!
Ух, то је глупо. Није њена коса – тепсија. Не, не, не!
Може: сијалица? А, не, не,како сам глуп! СИЈА,СИЈА, СИЈА-оранија!!!СТРАШНО сам глуп! Сија- кија...прија
Мија...Шта сад да пишем, медо?''
МЕДА:,, Пиши: ПРИЈА! Ето, то су већ два стиха! Ајмо даље...Други стих...реци сада ти једну реч!''
ЧАРЛИ:,, О, Боже, што је ово напорно! Ево:- Очи су ми њене, тако лепе, снене...А, шта кажеш?''
МЕДА:,, А може и: Њене су ми очи, ко предивне ноћи...
Шта је лепше? Видиш, Чарли, сад нам и стихови навиру.А?''
ЧАРЛИ:,, Еј, знам даље, слушај: Њене су ми очи, ко предивне ноћи, тако лепе, снене, гледају сад мене! А, шта кажеш? Јааааооооо, медо, другу строфу смо смислили. Сад још само рефрен? Јел'' да?''
МЕДА:,, Дивно, господине песниче. Видиш како сад може? Дао сам ти идеју и ти си добио инспирацију!
А рефрен.....Е, то ти смисли! Ја сам се уморио мислећи.''
ЧАРЛИ:,, Хвала ти медо, до... неба! Ја ћу сад сам даље.''
(Чим је меда отишао, Чарли је почео да чита стихове и добија идеју и за прву строфу. Иде путем и пева.)
ЧАРЛИ:,, Њена ми је коса, ко јутарња роса, на Сунцу се сија, њен ми мирис прија... Њене су ми очи, ко предивне ноћи, тако лепе снене, гледају сад мене!.......
(замисли се, стави прст на чело и размишља) Знам, рефрен ће ми бити онај стих што сам пре смислио!(нађе га у свесци) Ево га: Имам лепе очи, имам лепе уши, ја кад се заљубим, све се, све се пуши. Браво, Чарли!....''
(иде улицом према кући и пева песму, тихо, да запамти
и покаже мами; Чим уђе у кућу, обраћа се њој)
ЧАРЛИ:,, Мама, смислио сам песмицу. Слушај!''( и почне да пева уз помоћ папира )
МАМА:,, Чарли, јеси ли све сам измислио?''
ЧАРЛИ: (почне да муца),,Нара..вно мамма. Скоро све.
Мало ми је меда помогао са пар стихова. Ја сам све даље сам! Ево, питај га сутра ако ми не верујеш!''
МАМА:,, Ма, верујем, верујем! Него, нисам знала да си заљубљен?''
ЧАРЛИ:,, То је само у песми. Таман посла, ја да се заљубим? Ма, девојчице се у мене заљубљују?!''
МАМА:,, Е, сад то певај, сутра до такмичења! Мораш да научиш напамет.''
(Чарли оде у собу и поново запева. Мало се мучио са аријом, да би што боље звучала....Чује се споља звук музике док он пева....Леже да спава , ноћ је, он се врти у кревету, устаје, гледа у свеску, неколико пута у току ноћи...Устаје, зором, уз звуке музике и брзо се облачи,
излази напоље и шета.У близини његове куће је спремна позорница за такмичење. Цела околина долази да слуша и гледа. Шума се буди, птице цвркућу а зечеви трче....музика се и даље чује. У девет сати, сви су ту: учитељица, деца, шумске животиње, родитељи...
Публика чека почетак и аплаудира. Такмичари су нервозни, грицкају прсте, цупкају...Учитељица поздравља све присутне )
УЧИТЕЉИЦА:,, Добро јутро желим свима, колико вас има. Слушаћемо наших другара песме, нек звуци теку ко вода из чесме. Такмиче се: Срки, Чарли и Марко, па нек аплауз добије свако. (аплауз) Молим вас, тишине мало, ако вам је до њих стало. Најбољи ће победити сада, и носиће титулу, песника града!(аплауз)
СРКИ:,, Имам малу куцу, зове се ФИФИ,
А мама јој често тепа : ПИПИ...
Моја куца уме да лаје гласно,
и бога ми некада, делује опасноооо''
(аплауз, мањи, а онда излази Чарли и пева)
ЧАРЛИ:,, Њена ми је коса,
ко јутарња роса,
на Сунцу се сија,
њен ми мирис прија.
Њене су ми очи
ко предивне ноћи,
тако лепе снене,
гледају сад менe.
Имам лепе очи,
имам лепе уши,
ја кад се заљубим,
све се, све се пуши'' ( 2 пута )
(добија велики аплауз, звижде, смеју се, вичу:БРАВО!)
МАРКО:,, (излази важан, сигуран у победу)
На крај села жута кућа, ти, ти, ти,
жута кућа, та, та, та, жута кућица.
У њој седи стара мајка, ти, ти, ти,
стара мајка, та, та, та, стара мајчицаааа.''
( Публика га иззвижди, јер није сам написао песму, сви су је препознали. Учитељица излази , смирује их)
УЧИТЕЉИЦА:,, Молим вас, молим вас, мало тише,
нећемо се сад свађати више.
Марко је на такмичењу пао,
јер није песму смислити знао.
(аплауз, виче публика, звижди и скандира: ЧАРЛИИИ!)
УЧИТЕЉИЦА:,, Чарли је победио сада,
и он је песник нашега града!
Видим да се са мном
слажете сви,
за крај певајмо сви заједно ми!''
СВИ:,, ЧАРЛИ; ЧАРЛИ, шампионе наш,
ТИ си се заљубио, БАШ; БАШ; БАШ!'' - 3пута (учитељица предаје скејтборд Чарлију и љуби га. Сви учесници машу публици.)
КРАЈ
Учесници: - ЧАРЛИ
- СУЗИ
- ЧИЧА МИТА
- КУЦА-РАЛФ
- МАРКО
- СРКИ
- ПЕЂА
- МЕДА
- МАМА
- УЧИТЕЉИЦА
- ПУБЛИКА
Шумом шета дечак и рецитује тј. пева: ,, Имам лепе очи, имам лепе уши, када се заљубим, све се, све се пуши.'' Носи папир и оловку и пише. Али врти главом јер није задовољан стихом који је отпевао.
ЧАРЛИ(дечак):,, Ово није баш добро за такмичење. А и ако ваља, треба ми бар још један стих. Ово је кратко.''
(Прилази му девојчица Сузи и пита га
СУЗИ:,, Хеј, Чарли, шта то певаш?Нека нова песма?''
ЧАРЛИ:,, Покушавам да напишем песму за школско такмичење али ми никако не полази за руком. Не знам како даље.''
СУЗИ:,,Еј, полако, смислићеш већ нешто...''
(Прилази им један дека, сељак из места,чича Мита)
МИТА:,,Шта је, Чарли, шта те мучи?''
ЧАРЛИ:,,Хоћу да напишем песму, али ми никако не иде. Не могу да смислим стихове а ни лепу музику.''
МИТА:,, Хоћеш да ти ја помогнем? Чуј, ево овако:
,, Моја је крава пуно млека дала,
частићу је сламом и зеленом травом.''
Ха, шта кажеш? Како мени иду стихови?
ЧАРЛИ:,, Није лоше, чича Мито, али...ја хоћу да напишем љубавну песму.''
МИТА:,, Види ти њега...ха, ха, ха, љубавну песму?''
(Слуша то куца Ралф и прилази им)
КУЦА:,,Ав, ав, ја сам здрав, јурим мацу, ав, ав, ав...''
ЧАРЛИ:,, Ралфе, зар и ти хоћеш да певаш?''
КУЦА:,, Ти мислиш да животиње не знају да певају?''
ЧАРЛИ:,, Знам да знају, само ја хоћу праву песму да смислим , за такмичење. Хоћу да победим и добијем награду. А награда је скејтборд.''
(Све су то слушала два мангупа иза дрвета. Чарли је кренуо даље а они су га пратили и коментарисали успут.)
1.)МАРКО:,, Јел'' ти чујеш ово? Хајде да и ми нађемо неку лепу песму и учествујемо у такмичењу. Победићемо га сигурно. Ха, шта мислиш?''
2.)СРКИ:,, Не мислим ништа. Како да ми смислимо добру песму? Ајде како? Ја то не знам.''
МАРКО:,, Што си глуп! Па преписаћемо из неке књиге.''
СРКИ:,, А како знаш која је најбоља?''
МАРКО:,,Нема везе која. Чим је у књизи, она је добра.''
(Брзо су отишли, срећни због смишљене подвале. Чарли је и даље шетао и смишљао песму)
ЧАРЛИ:,, Ја сам Чарли, заљубљени даса....'' О, боже,
зашто сам толико глуп? Не знам обичну песму да саставим. Морам да се напнем из све снаге. Морам!''
(КУЦА иде за њим и пева
КУЦА:,, Ја сам мала куца, што кад једе штуца, ав, ав...''
ЧАРЛИ:,, Ралфе, драги, ти баш желиш да ми помогнеш,
али не вреди. Ти си животиња а оне не знају шта је љубав. Ја хоћу љубавну песму за моју симпатију Ану.
Кад је она буде чула, одмах ће се заљубити у мене.''
ЧАРЛИ:,, Моја лепа Ана, има очи дивне...не, не, има дивне очи, ...како даље....ооооооооо!''
(Чарли налети на друга Пеђу. Он му се почне смејати)
ПЕЂА:,, Е, баш си смешан са тим певањем. Нађи неку стару песму и отпевај као твоју. Ко ће знати?''
ЧАРЛИ:,, Знаћу ја!(бесно) Нећу да будем лопов и да крадем песме. Ја бих онда био плагијатор.За ово такмичење треба сами да смислимо песме....А ја, не могу да се сетим ни шта сам пре смислио....Баш сам глупсон! Идем сад у моју собу и у тишини да пробам.''
(Чарли крене и заустави га меда.Он се од њега уплаши,
крене да бежи а медвед запева брундавим гласом)
МЕДА:,,Ја сам медвед Брунда, лепа ми је бунда...'', Јели
то поезија, Чарли? А? Шта кажеш за мој стих? Ваља ли?''
ЧАРЛИ:,,Страшно, сви знају да напишу стих а ја не могу данас ништа да смислим! Неће па неће! Не пада ми на памет ништа добро. Шта да радим, Медооооо?''
МЕДА:,,Ево овако ћемо....Смислићемо заједно неке речи које се римују а ти додај остало. Зар то није помоћ? Песма ће на крају бити твоја.''
ЧАРЛИ:,, Важи! Хвала ти, медице, баш си друг. Хајде да почнемо. Ево, ја кажем: коса, а ти реч која се са њом римује.''
МЕДА:,, Паааа, на пример, роса,боса, а може и коса за кошење траве, ха?''
ЧАРЛИ:,, ЈЕС!!!Може, роса!А не може коса, то је иста реч, не, не....Ево пишем: КОСА-РОСА. Сад ти реци једну реч.''
МЕДА:,, Ауууу, што је то тешко! Баш је тешко бити песник! Добро, рекли смо коса....друга реч нек буде... СИЈА. Може?''
ЧАРЛИ:,, Јууууу, што ти је тешка реч! Да видим, шта може да буде слично- сија? Може: хм, хм, тепсија!!!
Ух, то је глупо. Није њена коса – тепсија. Не, не, не!
Може: сијалица? А, не, не,како сам глуп! СИЈА,СИЈА, СИЈА-оранија!!!СТРАШНО сам глуп! Сија- кија...прија
Мија...Шта сад да пишем, медо?''
МЕДА:,, Пиши: ПРИЈА! Ето, то су већ два стиха! Ајмо даље...Други стих...реци сада ти једну реч!''
ЧАРЛИ:,, О, Боже, што је ово напорно! Ево:- Очи су ми њене, тако лепе, снене...А, шта кажеш?''
МЕДА:,, А може и: Њене су ми очи, ко предивне ноћи...
Шта је лепше? Видиш, Чарли, сад нам и стихови навиру.А?''
ЧАРЛИ:,, Еј, знам даље, слушај: Њене су ми очи, ко предивне ноћи, тако лепе, снене, гледају сад мене! А, шта кажеш? Јааааооооо, медо, другу строфу смо смислили. Сад још само рефрен? Јел'' да?''
МЕДА:,, Дивно, господине песниче. Видиш како сад може? Дао сам ти идеју и ти си добио инспирацију!
А рефрен.....Е, то ти смисли! Ја сам се уморио мислећи.''
ЧАРЛИ:,, Хвала ти медо, до... неба! Ја ћу сад сам даље.''
(Чим је меда отишао, Чарли је почео да чита стихове и добија идеју и за прву строфу. Иде путем и пева.)
ЧАРЛИ:,, Њена ми је коса, ко јутарња роса, на Сунцу се сија, њен ми мирис прија... Њене су ми очи, ко предивне ноћи, тако лепе снене, гледају сад мене!.......
(замисли се, стави прст на чело и размишља) Знам, рефрен ће ми бити онај стих што сам пре смислио!(нађе га у свесци) Ево га: Имам лепе очи, имам лепе уши, ја кад се заљубим, све се, све се пуши. Браво, Чарли!....''
(иде улицом према кући и пева песму, тихо, да запамти
и покаже мами; Чим уђе у кућу, обраћа се њој)
ЧАРЛИ:,, Мама, смислио сам песмицу. Слушај!''( и почне да пева уз помоћ папира )
МАМА:,, Чарли, јеси ли све сам измислио?''
ЧАРЛИ: (почне да муца),,Нара..вно мамма. Скоро све.
Мало ми је меда помогао са пар стихова. Ја сам све даље сам! Ево, питај га сутра ако ми не верујеш!''
МАМА:,, Ма, верујем, верујем! Него, нисам знала да си заљубљен?''
ЧАРЛИ:,, То је само у песми. Таман посла, ја да се заљубим? Ма, девојчице се у мене заљубљују?!''
МАМА:,, Е, сад то певај, сутра до такмичења! Мораш да научиш напамет.''
(Чарли оде у собу и поново запева. Мало се мучио са аријом, да би што боље звучала....Чује се споља звук музике док он пева....Леже да спава , ноћ је, он се врти у кревету, устаје, гледа у свеску, неколико пута у току ноћи...Устаје, зором, уз звуке музике и брзо се облачи,
излази напоље и шета.У близини његове куће је спремна позорница за такмичење. Цела околина долази да слуша и гледа. Шума се буди, птице цвркућу а зечеви трче....музика се и даље чује. У девет сати, сви су ту: учитељица, деца, шумске животиње, родитељи...
Публика чека почетак и аплаудира. Такмичари су нервозни, грицкају прсте, цупкају...Учитељица поздравља све присутне )
УЧИТЕЉИЦА:,, Добро јутро желим свима, колико вас има. Слушаћемо наших другара песме, нек звуци теку ко вода из чесме. Такмиче се: Срки, Чарли и Марко, па нек аплауз добије свако. (аплауз) Молим вас, тишине мало, ако вам је до њих стало. Најбољи ће победити сада, и носиће титулу, песника града!(аплауз)
СРКИ:,, Имам малу куцу, зове се ФИФИ,
А мама јој често тепа : ПИПИ...
Моја куца уме да лаје гласно,
и бога ми некада, делује опасноооо''
(аплауз, мањи, а онда излази Чарли и пева)
ЧАРЛИ:,, Њена ми је коса,
ко јутарња роса,
на Сунцу се сија,
њен ми мирис прија.
Њене су ми очи
ко предивне ноћи,
тако лепе снене,
гледају сад менe.
Имам лепе очи,
имам лепе уши,
ја кад се заљубим,
све се, све се пуши'' ( 2 пута )
(добија велики аплауз, звижде, смеју се, вичу:БРАВО!)
МАРКО:,, (излази важан, сигуран у победу)
На крај села жута кућа, ти, ти, ти,
жута кућа, та, та, та, жута кућица.
У њој седи стара мајка, ти, ти, ти,
стара мајка, та, та, та, стара мајчицаааа.''
( Публика га иззвижди, јер није сам написао песму, сви су је препознали. Учитељица излази , смирује их)
УЧИТЕЉИЦА:,, Молим вас, молим вас, мало тише,
нећемо се сад свађати више.
Марко је на такмичењу пао,
јер није песму смислити знао.
(аплауз, виче публика, звижди и скандира: ЧАРЛИИИ!)
УЧИТЕЉИЦА:,, Чарли је победио сада,
и он је песник нашега града!
Видим да се са мном
слажете сви,
за крај певајмо сви заједно ми!''
СВИ:,, ЧАРЛИ; ЧАРЛИ, шампионе наш,
ТИ си се заљубио, БАШ; БАШ; БАШ!'' - 3пута (учитељица предаје скејтборд Чарлију и љуби га. Сви учесници машу публици.)
КРАЈ
Учесници: - ЧАРЛИ
- СУЗИ
- ЧИЧА МИТА
- КУЦА-РАЛФ
- МАРКО
- СРКИ
- ПЕЂА
- МЕДА
- МАМА
- УЧИТЕЉИЦА
- ПУБЛИКА
A uskoro cemo je i postaviti...