U Srbiji se uspeh teško prašta, staro je pravilo. Zato će ljudi pre reći za nekog da je budala, nego otvoreno priznati drugom da je pametan...daleko bilo priznati da je neko pametniji od nas samih. Biti budala u jednom takvom društvu ima mnoge prednosti, jer će čovek upravo zbog toga pre naći društvo, nego pametan, što zbog drugih pametnih, često sujetnih ljudi, što zbog toga što pametni beže od mase da ih ne bi ismevali.
Koje su to prednosti zvanja "Budala":
Pođimo prvo od toga što su budale obično najglasnije u društvu što automatski znači da su zanimljivi i duhoviti.
Pametni najčešće pričaju tiho i kulturno, te su stoga verovatno neki dosadni ljudi.
Kad budala ispriča glup vic, gomila drugih budala će se smejati, pametan će bledo...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
danas je tako lako upravljati drugima... sve vise obrazovanih ljudi koji misle da znaju sve... i, ako neko pogleda u nesto sa gadjenjem, ostali ce, najverovatnije, pogledati u to sa istim, ili jos vecim gadjenjem... kako se to zove? manjak ideja? nedostatak sopstvenog pogleda na svet? strah od promasaja? pitam se samo gde su nestala vremena kad je data rec i znacila nesto? ne, ozbiljno... na sta obraca paznju stanovnik jedne zemlje? koliko bi para bilo dovoljno jednom prosecnom ("urbanom"?) momku? devojci? i sta bi uopste oni radili sa tim? i sa vremenom koje im ostane, posto ne moraju da jure za tim istim parama? da li bi umeli da ga utrose na nesto vredno?
ima jedna lepa knjiga gde neko pokusava drugoj osobi da objasni sta to znaci...
Nasa je ljubav beskrajno lepa,
Ja celu mu sebe dadoh na dar.
Za sve sam druge i gluva i slepa,
U meni je samo za njega zar...
Ne zelim da ikada dodje kraj
Ljubavi ove neizmerno lepe
Jer ja ga volim ko nikoga znaj
Ko ptica slobodu,ko majka dete...
Bez njega bi jutra bila mi prazna
Ne zelim da srecu sivilo spira...
Znam da ako odem od njega
Ja nigde necu imati mira...
Zar bi mogao zbog nje da me ostavi???
Nisam ni slutila da boli ovoliko...
Zakletvu dacu na grobu nase ljubavi
Da nikad me vise nece ljubiti niko!!!
Tada od nas nista nece ostati
Znam da bicu tad nesretna zena
I opet ce on Prometej postati...
A ja ona stara nezeljena...
A vapaj srca nek ode do Boga,
O Boze zar je ona vredna toga?!?
sedeo je zamišljen, ne primetivši da kafa na stolu pokraj njega odavno već više nije ni mlaka.
kroz prozor je dopirala slabašna jutarnja svetlost.
opet je svanulo.
razmišljao je.
godinu dana mu je već tako prošlo, u nemirnom iščekivanju, dok su se napolju brže nego ikad (ili se to samo njemu tako činilo) smenjivali svetlost i tama.
dan.
noć.
noć
dan.
kako je, dođavola, moguće da te neko rečima prigrli tako jako - pomisli u sebi kad se konačno počeo pripremati da legne i ponovo pokuša da utone u san.
imao je samo te reči, ništa više.
ni osmeha, ni poljupca, ni dodira, ni svesti o boji njenih očiju, mekoći njenih dlanova, grubosti njenog glasa, nije znao ama baš ništa o njoj.
stvarao ju je u svojoj glavi.
krojio njen lik za sebe, po...
Nekada u moje vreme, ovako je izgledao kontakt sa nekom pristojnom devojkom:
-minimum 6 meseci vam prodje u gledanju, u pogledima, u flertovanju, mastanju kako bi to bilo kad bi bilo i tako to...
-minimum 6 meseci vam treba da sa njom posle onih flertovanja pocnete da pricate, druzite se i komunicirate sto se reklo.
-tek u sledecih 6 meseci bi eventalno mogli da je drzite za ruku, ili zagrlite i dirate za kosu...i mozda po koji poljubcic u lice naravno.
-dakle, u prvih godinu i po bi morali sa njom da prodjete sve tri gore opisane faze druzenja, a tek u 4 fazi , to jest u drugoj godini druzenja muskarc bi mozda smeo da se usudi da je poljubi u usta ili da je dira za grudi recimo.
-kada je proslo minimum 2 godine te veze...
Razbojnice,
vrati mi moje srce
sto si ga ukrao one noci
kada pazljiva nisam bila..
Ono je sve sto imam,
jer vec si mi slomio krila,
pa vise ne mogu poleteti suncu..
zato je sve sto imam
ostalo skriveno u mom srcu.
Smiluj se na moju bol,
sve sto sam imala
sada si predao njoj..
ili je njeno tvoje oduvek bilo?
Razbojnice,
vrati mi moje srce,
vrati ga..kad te lepo molim.
Potrebno mi je ponovo,
da mogu da prestanem
da te volim..
NEPOZNAT AUTOR
S mislima o tebi ustajem,
Voleti te ne prestajem…
I dok noc siri svoja crna krila
Mislim o tome
Da li sam nekad zaljubljena bila.
Jednom u ranu zoru
Spazih te na prozoru.
Ugledah tvoje oci snene
Pune ljubavi i sete
Kako mi u snove lete…
I ne spavam mirno od tada
Od svetiljki ovog grada…
Od svake pomislim
Da su tvoje oci
I da ces svakog trena meni doci.
ВЕСТИ ИЗ ПРОШЛОСТИ - ТРЕЋИ ДЕО
Поштовани гледаоци наше још поштованије телевизије У92 од стране многих моћника попут турских султана, вазала и осталих савесних јаничара, добро дошли у емисију „СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ У СРБИЈИ БРАЛЕ“.
Овде имамо два угледна госта, турског султана Мурата и његовог сина Бајазита.
„Добро вече, и добро нам ПРИдошли у Србију!“.
Србија више не живи у средњем веку, она је као што знамо земља данас освешћених, са подигнутом турско-србском свешћу, што помаже у добрим добрим турско-србским односима. Ова угледна турска господа одговараће на сва питања србског народа и србске нејачи, и решиће им све проблеме почевши од: како да добијете порцију пасуља преко султана и његових коњаника, како да умолите свевишњег султана...
Šta je greh veći
da li ono što osećaš
ne reći
ili reći VOLIM TE
puzeći
ili stojeći
ili olako VOLIM TE reći
a onda hrabro uteći
Pisaću o muško-ženskim odnosima, to jest vezama, to jest o slobodnim muškarcima i slobodnim devojkama, te o zauzetim muškarcima i zauzetim devojkama, a bogami i o vrlo-vrlo zauzetim muškarcima, i nešto manje zauzetim devojkama...
pa da krenemo, znate ima dosta slobodnih muškaraca kod nas, a devojkaka možda i više, tu nije ništa neobično, svako je sam po izboru, neko je sam što mora, neko što želi...
broj muško-zenskih parova je naravno takodje veliki, svi ti paraovi ma u kom statusu da žive, bračnom, slobodnom , zabavljaju se imaju jedan lagodniji status sa jedne i problematičniji sa druge strane...
e sad ovo gore sam sve napisao da bih vam objasnio esenciju i poentu ovog POSTA i ove teme, a prvi PIK na draftu za ovu temu su mi VRLO...
Rodjen u Badenu u Svajcarskoj najpoznatili po tome sto je prvi sintetizovao i ‘’isprobao’’ psihodelicne efekte Lysergic Acid Diethylamide (LSD). Autor vise od 100 naucnih radova i nekoliko knjiga. Popularno nazvan ‘’ocem LSD-a’’.
Iznenadjuje njegova istorijska vrednost u njegov ogroman filosofski uticaj na ovaj rad. Nikada pre hemicar, ekspert u najopipljivijoj nauci, odmakao Weltanschauung od tako misticne I transcendentalne prirode. LSD, psilocybin, I drugi halucinogeni, kako Albert Hofmann tvrdi, spajaju “pukotine” u gradjenju materijalistickih racionalnosti, pukotine koje mi trebamo dobro da istrazimo I verovatno prosirimo.
Hofmann je veliki deo svog zivota posvetio istrazivanju i efektima lsd-a, kojim je ‘’istrazivao’’ svoju...
Kazem ti volim te
Pa se zamislim
Mozda je bolje da pre toga
Malo razmislim?
Kazem da te sanjam
Da te u snu vidim
Mozda je bolje da cutim
I snova se postidim?
Kazem ti da si moja sreca
Pa se zapitam sama
Da li je sreca daleko
Ili zivi svaki dan s nama?
Kazem ti da te zelim
Svakog minuta kraj sebe
Mozda je bolje da cutim
I da zaboravim tebe?
Kazem ti mnogo toga
Sto mi je u srcu i dusi
A mozda ne bih smela
Mozda te ta ljubav gusi?
Prelepo zimsko praznicno vece,
U ruci vino,na stolu svece...
Sve je to predivno kazem sebi,
Al misli mi stalno beze ka tebi...
I tu sam,al kao da nisam tu...
Sve mi je cudno...kao u snu...
Oko mene lepo,srecni su svi,
Al sta mi to vredi kad falis mi ti...
Samo se bojim da suza ne krene,
Dal i ti nocas mislis na mene???
I dok praznici sretne ljude spajaju,
Nas zaljubljene oni samo razdvajaju...
Када си отишла
постао сам особито тих
уместо бусице земље
и цвећа што вене
на ковчег ти спустих
-обичан стих!
Стих који бежи-нестаје у тмини
стих-хладњикав к'о ноћ,
блед к'о стена магловита
стих од којег рука не бије у прса
стих мртве сенке
-испод твог крста!
Када си умрла
постао сам изгубљено тих,
отуђен од живота и друштва,
дрвени лутак помало изгубљен
испод корена од икса.
Када си отишла,песмо моја мила,
молим се и Богу,и људима,
и свакој нади о младости што снева,
да уздигну стих из леса и пепела,
и да уместо овог јада животне немоћи,
ове самоће од које постах особито тих,
напишем бар један дечији
- радосни стих!
:andjeo::andjeo::andjeo:
japanski:
Moj otac je u kupatilu - Tatami Setushira
Mislim da mu se dopadas - Chetekara
Mislim da mu se jako dopadas - Chetekara Samotako
Molim vas, odbijte, ili cu morati da upotrebim fizicku silu - Begamore Tuchichute
On voli sljivovicu - Piyeraki Yudo Yaya
Vreme je da krenem - Odokuchi
Lepo sto ste svratili - Idikuchi
Odspavaj malo - Idikuchi Ubisowu
Trenutno je zauzet - Ribukara
On se sali s vama - Ate Zayebawa
On ne moze da ostavi cigarete - Nasugushi Kokopushi
Nasi konkurenti su ozbiljni - Onitamo Yebukewu
On ne predstavlja pretnju - Neka Migaduwa
Mislim da smo se izgubili - Yao Kudasada
Trebalo bi kupiti krompir i mleveno meso - Yedemi Semusaka
Prijatno - Malodishi
On je jako dobar muz - Agatura Doyaya
On se toga plasi - Nemamuda...
(ili neka moja razmišljanja inspirisana ko zna čime)
RUKE KOJE VIDE
Ovo je dogadjaj od pre...nekih sedam godina. Došlo vreme za krečenje. Posao je to, nije da nije....treba okrečiti i prizemlje i sprat i kako nas bog dao ovako akcione, rešimo da sve uradimo odjednom. Najstarija ćera još nije živela sa nama, pa nas četvoro prionusmo na posao. Maza i Maša su aktivno učestvovale, a kako i ne bi kada su to .....radni psi. Vrlo uspešno su na šapama raznosile boju i bile su šarene više nego inače. Ruke bole, ma sve boli, ali posao je skoro završen.
Ostala je ćerina soba. To će kažu ona i brat zajedno sutradan kada mi odemo na posao jer imaju neku ideju. Pustili smo ih....ali da sve očiste i operu alat. Nakupovaše tonere raznih boja i...
Kada bi se ljubav prodavala,
svoju bih glad za tobom
Ciganima torbarima prodala,
za sitne pare
kojima bih kupila lepe,
sarene djindjuve bezbriznosti..
i isla bih dalje.
Kada bi se ljubav kupovala,
obigrala bih sve trgove sveta,
raskrvarila tabane,
bosonoga,
po raskrscima
i po svakom nevrmenu..
samo da tvoju ljubav nadjem
i da je ponovo kupim,
ne pitajuci za cenu..
LJILJANA NINKOVIC-MRGIC
Kada zaboravis sarene prekrivace sredom i subotom,
a narocito kad zaboravis nedelju..
Kad zaboravis nase trenutke nedeljom u krevetu,
ili mene kako sedim na radijatoru ulicne sobe u tromo popodne,
i gledam niz dugu ulicu koja nikud ne vodi,
zagrljenu priprostim kucnim ogrtacem nenadanja.
I nista ne moram da radim,tako srecna..
I kada ponedeljak nikada ne bi trebao doci!
Kad to zaboravis,kazem..
I kako si psovao.ako bi neko uporno zvonio na vratima,
i kako bi meni stalo srce ako bi zazvonio telefon,
i kako smo konacno odlazili na nedeljni rucak..
Ustvari,kroz ulicnu sobu do stola zamrljanog mastilom,
u jugozapadni ugao,na nedeljni rucak.
A to je uvek bilo pile sa testeninom.ili pile sa pirincom,i salata,
pa razani hleb i caj,i kolacici...
Nesto se divno desava s nama,
osjecas li to i sama?
U nama se pomicu neke granice
sto su nas stezale godinama.
I nasa ljubav..
k`o ptica u kavezu
kad joj otvoris vrata,
ustreptala gleda u beskrajnu plavet
i od ljepote strah je hvata.
Vec sama pomisao da je slobodna,
da moze zaparati visine modre,
kavez joj se cini vecim od svemira,
vecim od njene slobode.
ENES KISEVIC
"Povedi me u kut svijeta,neki tih..
Da te cutim,
Da te disem.
Da te snim.
Sto je zivot?Oka treptaj.
Tajna tajne.
Izmedju dva otkucaja,srce stane.."
Језик средњовековне писмености! Почео је тај час и готово сви су на својим местима. Професорка прича занимљиве ствари, неки касне, па их она накнадно бележи, нагло попунишмо сва места, и једна колегиница своје место потражи скроз десно до радијатора. Није било више столица, па се она наслони преко клупе желећи све да забележи. Мене привуче коментар највећег међ' свим Босанцима: „Јаој, мала... Уф... воде из бокала?!“ Колега Гром се насмеја малко, али остаде сконцентрисан, док се мој кум исто сочно, али јако тихо огласи и истога момента поцрвени као паприка: „Тако млада, а већ Мађарица!“ Смешкао сам се, и гледао косу која јој је падала по белешкама и у коју је ушушкала сва своја одликовања, и понос, и груди, и боје. Ухватила ми очима...
Ништа нас не може више приближити суштини света и живота од схватања квалитативне множине и аналогије мелодије. То нам може бити помоћ у настојању да се отргнемо илузије и да наслутимо оно што ми јесмо изван појаве, опажања, изван узрока и последице, изван рођења и смрти, изван задовљства и патње.
Све тече "панта реи" говорио је Хераклит. Ово звучи као обична пословица, метафора без значења. Али, значење овога је велико.
Живот је трајање, ток. Живот није статична слика у једној тачки простора. Када кажем "ЈА" не мислим на опажај слику коју видим овог тренутка, ове 2009. године у овој тачки простора. Не, када кажем "ЈА" у свести имам неисказив осећај целокупне моје прошлости, свега што сам опазио, осетио. Све је ту садржано у осећају...
Ko to jezdi tako pozno kroz noc i vetar taj?
To otac sa cedom svojim kroz pusti jaše kraj
Dok vije vihor besni i strašna sece stud,
On dete svoje grli, o toplu greje grud.
"Što sine skrivaš tako lice i pogled svoj?"
Bauka zar ne vidiš, oce, u noci toj?
Bauka, krunu onu i njegov dugi skut?
"To sine, nocne magle prelaze neba put..."
" O drago cedo, hodi i podji samnom ti!
Prekrasne igre mnoge zajedno cemo igrati,
Po obalama cvece šareno cemo brat'
Majka ce moja tebi zlaceno ruho dat."
O oce, zar ne cuješ šta zbori bauk taj,
Kako me tiho zove i mami u svoj kraj?
"Smiri se, cedo moje, to nije bio glas
Iz suhog lišca vetar pozdravlja šumom nas..."
"Hoceš li, slatko cedo, hoceš li kraju mom?
Tebe ce moje kceri paziti ljubavlju svom
One ce...
Dok pijem jutarnju kafu
Citam sve sto sam pisala tebi
Razmusljam koliko je tu pomesano
Razlicitih boli i malo srece
I ne znam na kraju
Koje je osecanje vece
Najveca je sreca moja
Kada s tobom cuti u jednoj minuti
A sve sto pomislis ja razumem
Ako se ikada zapitas
Zasto si me zavoleo znaj
To je zato sto cutati umem
Dok citam i poslednji stih
Od srca ispisan tebi
Osetih suzu na mome licu
Ne znam da li je pala
Od srece ili boli
Samo mogu da je izbrisem
I nastavim da te volim...
z:kiss:
Kad se krene od Bloka 45 ka Piramidi ima jedno ogromno drvo ispupcheno na asvaltu sa strane ulice Jurija Gagarina ka Savi uz auto traku puta...
Na toj strani nema drvoreda i to drvo je pitaj Boga kada tu sigurno proizvoljno izraslo...seme doneo vetar..verovatno pre nego shto je put i asfaltiran jer korenje je toliko jako i debelo da je napuklo asvalt iznad.Secam se tog drveta od kada znam za sebe jer sam maltene ceo ziot..ma shta maltene,celih 100% svog zivota zivim na NBG.Drvo je bilo iste velichine i kada sam bio mali...tuda sam prolazio i prolazim a nikada do pre par godina mi nije padalo na pamet koliko je ono uvek bilo stalno u odnosu na moje promene...sada kad prodjem uhvatim sebe kao da mi pricha o secanjima...ne vaznim ili lepim...
ne osećam kajanje
ne osećam žaljenje
nisam ljuta a ni ganuta
ne kunem i ne molim
shvatila sam
prestala sam da te volim
ne čujem reči tvoje
ne osećam ni srce svoje
nemam tajni
i bol sam ugušila
sve sam mostove
za sobom srušila
obećanja nismo ostvarili
i ako smo ih se
slepo držali
Obelazena je
sa rominjanjem kise
ponekad je bilo da se tesko dise
takodje sa suncem sto ljubav
polako sigurnom rukom pise
ponekom brigom manje il vise
no sa puno srcanog zara
Dobra stara je znala
da smelo koraca
neprestano maglu da rastvara
Dobra stara hvala
sto si me do sada pratila
hvala sto si me uvek shvatila
Dobra moja nista nije vredno
palo u zaborav
dala si mi uvek snage kad
sam je trebala
Od sve ti duse hvala
ti si me jako dobro znala
kada sam cutala ili samo
tiho saputala
Dok si me za ruku vodila
bodrila bol mi brigom blazila
neizmernim bogatstvom iz korena
drvo sam svoje sve vise plodila
Dobra moja hvala sto sam
oplodjena iz pepela i gline
nanovo rodjena
Da mogu svakim danom
s ljubavlju...