Kad se krene od Bloka 45 ka Piramidi ima jedno ogromno drvo ispupcheno na asvaltu sa strane ulice Jurija Gagarina ka Savi uz auto traku puta...
Na toj strani nema drvoreda i to drvo je pitaj Boga kada tu sigurno proizvoljno izraslo...seme doneo vetar..verovatno pre nego shto je put i asfaltiran jer korenje je toliko jako i debelo da je napuklo asvalt iznad.Secam se tog drveta od kada znam za sebe jer sam maltene ceo ziot..ma shta maltene,celih 100% svog zivota zivim na NBG.Drvo je bilo iste velichine i kada sam bio mali...tuda sam prolazio i prolazim a nikada do pre par godina mi nije padalo na pamet koliko je ono uvek bilo stalno u odnosu na moje promene...sada kad prodjem uhvatim sebe kao da mi pricha o secanjima...ne vaznim ili lepim ili ruznim,ne secanjima u nekom smisaonom kontextu u vezi nekog za mene zapamcenog dogadjaja,nego delicima misli,osecanja i stanja u kojima sam se nalazio nekada davno ili sada prolazeci tuda.Do pre par godina uopshte nisam razmishljao o prolaznosti na taj nachin...da je to drvo ostalo maltene isto dok sam se ja menjao.I chak ni prolazost nije tu ono vazno..nije ona sushtina koliko taj osecaj koji u meni pobudi,podseti me na autentichni dozviljaj zivota koji ima svako ko negde zivi...bilo gde,ako prostor dozivljava kao svoj jer je tu od kada postoji.Do pre par godina uopshte nisam razmishljao o prostoru na taj nachin,uzimao sam ga zdravo za gotovo.Znam ja da je NBG prilichno sumoran,mnogima socijala i zele da ga stave u neki geto-urbani milje..shto je samo pozersko preterivanje..ali nema veze.Nije ovo "Ja volim Novi Beograd"text..ne znam ni sam shta je..pokushavam sam sebi da objasnim.
Postoji poseban osecaj kada si na chistini,sunce zapeche sve okolo je ravno i prazno,nema nigde nikoga osim tebe i boje usijanog betona shto odbija zrake na sunchanom danu.Beton,zeleni budzak,beton..to je dobri stari NBG.U njegovoj razbarushenosti i zapushtenosti koja se sada sredjuje za mene ima nekog sharma....znam da je perverzno.I ne samo to drvo sa pochetka,postoji mali milion mesta,koja su ostala nepromenjena a koja te podsete na prolaznost,misli i vreme-shuma vetorva na ulazu moje bivshe zgrade u Bloku 62,stari stan u 3.bulevaru,chistina ispred stare zgrade gde je nekada davno bila fabrika cementa,tzv."baraka" iza bloka 45.koja je srushena pre vishe od 10 godina i na istom mestu pdignuta slichna od cigle,stare trafike koje su vremenom evoluirale-prvo kao barake,pa crveni kiosci a danas "Canetove"trafike,i josh milion posebnih parchica prostora koje je..ma nemoguce detaljno opisati na ovako malom prostoru..totalno nevazna mesta spolja drugim ljudima ali dobijaju na znachaju kada se zivot utka u njih rutinom a rutina nakon vremena zaborava podseti na proshlost.Na hiljade prolaza chekanja,razgovora,cutanja,tuge i sretje koja su ih obelezila.Kao da te svako mesto doziva da se bar na tren vratish i podsetish kako je bilo...a u isto vreme cuva i neku skruvenu prichu tebi nepoznatu....bezbroj njih,priche drugih ljudi koje ne znash ali mozesh da osetish.
Drvo sutra ili prekosutra mogu da iseku,ponovo asfaltiraju pa postave pravi drvored,i vremenom i ako je bilo tu po meni oduvek,najverovatnije cu ga zaboraviti,i to nije loshe ili dobro nego tako.
E jesam smorio,i ovako kad chitam zvuchi...WTF?..ali stvarno...tako osecam,yebiga.
Na toj strani nema drvoreda i to drvo je pitaj Boga kada tu sigurno proizvoljno izraslo...seme doneo vetar..verovatno pre nego shto je put i asfaltiran jer korenje je toliko jako i debelo da je napuklo asvalt iznad.Secam se tog drveta od kada znam za sebe jer sam maltene ceo ziot..ma shta maltene,celih 100% svog zivota zivim na NBG.Drvo je bilo iste velichine i kada sam bio mali...tuda sam prolazio i prolazim a nikada do pre par godina mi nije padalo na pamet koliko je ono uvek bilo stalno u odnosu na moje promene...sada kad prodjem uhvatim sebe kao da mi pricha o secanjima...ne vaznim ili lepim ili ruznim,ne secanjima u nekom smisaonom kontextu u vezi nekog za mene zapamcenog dogadjaja,nego delicima misli,osecanja i stanja u kojima sam se nalazio nekada davno ili sada prolazeci tuda.Do pre par godina uopshte nisam razmishljao o prolaznosti na taj nachin...da je to drvo ostalo maltene isto dok sam se ja menjao.I chak ni prolazost nije tu ono vazno..nije ona sushtina koliko taj osecaj koji u meni pobudi,podseti me na autentichni dozviljaj zivota koji ima svako ko negde zivi...bilo gde,ako prostor dozivljava kao svoj jer je tu od kada postoji.Do pre par godina uopshte nisam razmishljao o prostoru na taj nachin,uzimao sam ga zdravo za gotovo.Znam ja da je NBG prilichno sumoran,mnogima socijala i zele da ga stave u neki geto-urbani milje..shto je samo pozersko preterivanje..ali nema veze.Nije ovo "Ja volim Novi Beograd"text..ne znam ni sam shta je..pokushavam sam sebi da objasnim.
Postoji poseban osecaj kada si na chistini,sunce zapeche sve okolo je ravno i prazno,nema nigde nikoga osim tebe i boje usijanog betona shto odbija zrake na sunchanom danu.Beton,zeleni budzak,beton..to je dobri stari NBG.U njegovoj razbarushenosti i zapushtenosti koja se sada sredjuje za mene ima nekog sharma....znam da je perverzno.I ne samo to drvo sa pochetka,postoji mali milion mesta,koja su ostala nepromenjena a koja te podsete na prolaznost,misli i vreme-shuma vetorva na ulazu moje bivshe zgrade u Bloku 62,stari stan u 3.bulevaru,chistina ispred stare zgrade gde je nekada davno bila fabrika cementa,tzv."baraka" iza bloka 45.koja je srushena pre vishe od 10 godina i na istom mestu pdignuta slichna od cigle,stare trafike koje su vremenom evoluirale-prvo kao barake,pa crveni kiosci a danas "Canetove"trafike,i josh milion posebnih parchica prostora koje je..ma nemoguce detaljno opisati na ovako malom prostoru..totalno nevazna mesta spolja drugim ljudima ali dobijaju na znachaju kada se zivot utka u njih rutinom a rutina nakon vremena zaborava podseti na proshlost.Na hiljade prolaza chekanja,razgovora,cutanja,tuge i sretje koja su ih obelezila.Kao da te svako mesto doziva da se bar na tren vratish i podsetish kako je bilo...a u isto vreme cuva i neku skruvenu prichu tebi nepoznatu....bezbroj njih,priche drugih ljudi koje ne znash ali mozesh da osetish.Drvo sutra ili prekosutra mogu da iseku,ponovo asfaltiraju pa postave pravi drvored,i vremenom i ako je bilo tu po meni oduvek,najverovatnije cu ga zaboraviti,i to nije loshe ili dobro nego tako.
E jesam smorio,i ovako kad chitam zvuchi...WTF?
..ali stvarno...tako osecam,yebiga.
..imam ja "svoje mesto"bash u 37.jedna klupa(koja je uvek zauzeta penzionerima bash sam danas tuda proshao
