(ili neka moja razmišljanja inspirisana ko zna čime)
RUKE KOJE VIDE
Ovo je dogadjaj od pre...nekih sedam godina. Došlo vreme za krečenje. Posao je to, nije da nije....treba okrečiti i prizemlje i sprat i kako nas bog dao ovako akcione, rešimo da sve uradimo odjednom. Najstarija ćera još nije živela sa nama, pa nas četvoro prionusmo na posao. Maza i Maša su aktivno učestvovale, a kako i ne bi kada su to .....radni psi. Vrlo uspešno su na šapama raznosile boju i bile su šarene više nego inače. Ruke bole, ma sve boli, ali posao je skoro završen.
Ostala je ćerina soba. To će kažu ona i brat zajedno sutradan kada mi odemo na posao jer imaju neku ideju. Pustili smo ih....ali da sve očiste i operu alat. Nakupovaše tonere raznih boja i nasta ovo
Dodjosmo s posla Maca i ja, sve je čisto, alat opran, psi bez tufni raznih boja. Poče objašnjenje dok sedimo na krevetu i posmatramo ne bi li dokučili šta su umetnici hteli reći.... psi umorno leže kraj naših nogu....ćera uzima reč dok joj brat sedi i sluša. "Vidite, ovo su razni putevi kojima će batu i mene život odneti, na razne strane možeš krenuti razlčičitim putevima, a ovo u sredini, ovaj centar, to je naša porodica, nas četvoro i psi. Ovo gore i dole su batine šake, leva i desna, a ove sa strane su moje, isto leva i desna.....One pokazuju da gde god odemo, gde god da živimo možemo biti skupa.......zato su ukrštene, upletene kao i mi, pokazuju zajedništvo.... zato vide jedna drugu.........jel' vam se svidja?"
"Mnogo mi se dopada......dopada mi se objašnjenje" govori Maca i sa malo reči završava temu.
Ja sam rečitija......."I meni se baš dopada......malo ove boje vrište, ali navići će se oko. Ideja vam je lepa i drago mi je što ste uspeli da se dogovorite i da je iskažete..... na zidu. Kod sledećeg krečenja trebaće malo više rada da se pokrije sva ova boja"
"Nema Maki sledećeg krečenja....ostale zidove možemo ali ovaj ostaje ovakav.....to je naš zid" povikaše oboje.
"Dobro, dobro" odgovaram uz osmeh i ustajem da krenem. Ustaju i keruše.
"Makiiiiiiii........znaš, malo smo uprskali ovaj drugi zid......znaš, to je ona uradila kada me je gadjala bojom .....imali smo malu diskusiju".....umiljatim glasom govori sin pokazujući tačke na juče okrečenom zidu .....ćera je kao Kasper nestala negde u kući........
Silazim u prizemlje vičući "Macoooooooo ........stavi kafu"......
PS život je lep dok imaš koga da voliš, ko da te nasmeje i ko da ti skuva kafu hahahahaha
Ruke koje vide jedna drugu još uvek stanuju sa nama
.