Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Neću!
I kada nebo pada i govori da nije ...
ja neću.
I ako jeste, neću.
I kiša, dok raste umesto lišća,
i duga što se sakrila u žbunu,
i srebrni prah sa krova da me ubeđuje,
Neću!
Jedino, ... baš ... ako ...
onda bih hteo.
Ali sada neću!
I bice sve kako ti hoces
Otici cu od tebe kad nadvlada razum
Pobeci od poraza koji osecam
Nesto u tebi govori mi da je kraj
Ne pitaj kako predosecam..
Ja nisam rodjena juce
Niti sam klinka koja moli
Ako ti vise ne trebam,
Imam ja koga da volim
Volecu onu koja jedina vredi
Zbog koje zivim zivot ceo
I necu znati za drugu ljubav
Ni za poljubac strastan i vreo.
Borbu sa sobom sam dugo vodila
Tvojoj ljubavi se prepustila
Ti ode bez pozdrava jer sam
Nesto pogresno izustila.
I bice sve kako ti hoces
Otici cu od tebe kad nadvlada razum
Pobeci od poraza koji osecam
Nesto u tebi govori mi da je kraj
Ne pitaj kako predosecam…
Ljubav nikada ne umire
možda ponekad samo
umiru naše želje za njom
i kada ne bude više mesta za nju
u srcu mom i tvom
ona će uvek pronaći dom
u srcu nekom
željnom i napuštenom
Svaki novi dan je ili nagrada ili kazna za ono sto smo juce uradili.
Hladno je. Bice vam potrebne ili rukavice ili tudja ruka.
Sto je brak duzi, reci i recenice su krace.
Strasno je to kad imate da ispricate nesto vazno a
nemate kome. A jos je strasnije kad imate kome, a nemate sta.
Vi vredite samo onoliko koliko ste drugima potrebni.
Da li je ljubav bolest? Jeste, al' neprelazna. Mozete nekoga ljubiti i ljubiti, ali ga necete zaraziti ljubavlju.
Pokloni su retki i jeftini. Sve ostalo je podmicivanje.
Sam covek ne moze ispuniti ovoliki dan.
Ko ume da voli, ne bi trebalo nista drugo da radi.
Zena mora da je zena non-stop. Jer se nikad ne zna kad muzevi...
Bilo je hladno zimsko jutro.
Nedaleko od ulaza u podzemnu zeleznicu u Vasingtonu,jedan covek je svirao violinu.
Izveo je sest kompozicija Johana Sebastijana Baha za 43.minuta.
Za to vreme,pored njega je proslo nesto vise od hiljadu ljudi.
Vecina od nih zurila je ka svom radnom mestu.
Tri minuta nakon sto je poceo da svira,primetio ga je jedan sredovecni covek i usporio korak,pogledao u muzicara,pa u svoj sat,i otisao.
Minut kasnije,violinista je dobio svoju prvu napojnicu.
Jedna zena je,i ne osvrcuci se prema njemu,u kutiju od instrumenta ubacila nekoliko metalnih novcica.
Nedugo potom,jedan mladic se naslonio na zid preko puta violiniste i odslusao deo Bahove partije u D-molu.
Onda je naglo pogledao na sat i uzurbanim korakom nastavio...
Molim te,Gospode
i ljubim ti skute,
da mi podaris tren svoje vecnosti
i uslisis moju molitvu..
Da mu podaris san u kome ce me prepoznati
ne po liku,vec po mirisu krvi moje..
U kom ce znati da sam njegova
kroz treptaje duse moje
da mu se zelim priviti uz misli
i nikada mu naneti bol..
Da necu otici,ako me ne otera,
da cu mu cemer u med pretvoriti,
a njegove uzdahe u ptice ovekoveciti..
Njegovu pesmu kao otkucaje srca svog cuvati,
da cu mu misli obojiti u plavo..
srecu mu na dlanu nacrtati,
mirisna polja u dahu utisnuti,
kap vere usnama podariti,
ljubiti ga krisom,gromovima zvati..
Znati da ocutim njegova cutanja,
da ocima pevam njegovu srecu,
biti senka njegovog disanja..
Postojanje svoje da imenom njegovim zovem..
I zato te...
Potrebno mi je,s`vrijemena na vrijeme
da vjerujem kako nekog volim,
neku blagu zenu sto po hodu prepoznajem
...i trpim,kao,bez nje.
Pa kad legne noc u moju sobu,
na sto,na postelju
-zamisljam:
Ona ce ujutru stici,
mehko kljuc u tuznoj bravi okrenuti,
nad postelju mi se nadnijeti,
kao majka-cist oprez u brzom kretu,
cednost u neznoj ruci
pod kojom oci otvaram
i dodirujem je govoreci:
"Potrebno mi je,duso,s`vrijemena na vrijeme
da vjerujem kako nekog volim
i ljubim,
u jutrima ovim punim strave,a pustim..
ABDULAH SIDRAN
Svadba u vranjanskom selu..
Noc,oteglo se..,a svatovi nikako da odu.
Mladenci ne mogavsi da sacekaju,iskradu se iz mase i otrce u obliznju sumu da udovolje nadosloj strasti.
Posle izvesnog vremena,primetivsi da ih nema,zabrinuti svatovi krenuse da ih potraze.
Prvi na njih naleti dever,pa kao jos neiskusno dete,ne razumevsi polozaj u koji ih je zatekao,prepadne se i otrci nazad.
Izlete pred svatove i ono sto je video,saopsti im panicnim glasom:
"A,bre pomagajte! Ene gi u zbunovu..
Snajka samo sto nije umrela..zeva,otvara usta,al` nich ne kazuje!
A bate,on legnaja preko njuma..i on ce bidne gotov..samo jos s`s dupe mrda"!
Ps.Da se nadovezem na predhodno pismo..
Ljiljano mori,ovo je tvoje vece..
Ne znam ko je rekao:"Pogledaj kakva groblja ima narod,
pa ces ga prepoznati".
Na Piskarevskom groblju,u Lenjingradu,
ja sam video vasu sliku,draga Tanja.
Video sam vas dnevnik,jedan od najpotresnijih
tekstova u istoriji covecanstva,
i ja vam,eto,pisem sa jednog ugla Nevskog prospekta.
U Lenjingardu je prolece,mila moja.
Uskoro pocinju bele noci i mostovi se otvaraju
kao ruke uperene u nebo.
Cekao sam vas sinoc na Fontenki,pre tri dana trazio sam vas,sav lud,
od Ladoge do Finskog jezera,jurio pokraj Neve taksijem osamdeset kilometara.
A vi ste umrli.
Ovo je moj izgubljeni randevu.
Da sam sreo neku zenu kojoj je sada trideset osam godina,a lici na vas,
pozvao bih je u "Angleter",gde je umro moj brat po pesmi,Sergej Jesenjin.
Porucio...
Na mostu smena straze,
znao sam da me traze,
zandara nema koji ne zna moj lik.
Zar moja glava vredi sto forinti,
gospodo draga?
Pod slikom toliko pise,
vredi bar krajcaru vise..
Dobre smo krcme znali,
dobre smo konje krali,
dobra nas zvezda pratila svud..
Ostajte zbogom Karpati,
drumovi carski..
dugo sam bio daleko,
dal` me pozeleo neko?
Dolazim,sto dukata nosim
i kasmirsku maramu cudesnih boja..
dolazim,da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju,ljubavi moja..
Talasi ladje lome,
sta srce zna o tome?
Srce je ludi husar,pijan i mlad.
I te sam noci preplivao Dunav,
dubok i strasan..
Oprosti velika reko,
al` ja sam morao preko!
..dolazim.
DJORDJE BALASEVIC
Ps.Kad god cujem ovu Djoletovu pesmu,uvek se setim sjajnog ruskog...
Usamljena...
Dok zvezde blistaju na onaj
zaljubljenima svojstven nacin
behar mirise prolecnim zarom
i onaj mesec
taj stari lupez sto krade srca
i sve po starom.
Pece me vreme sto uzalud tece
bole me skazaljke sto nemo kruze
otkucavaju dane koji prolaze nemilosrdno
u vazi mi stoje vec davno uvele ruze:heart:
Milo oko tvoje sto me gleda setno
sa vec blede slike uspomene budi
daleko si sreco,jos dalje no Sunce
sto ga oblak prekri tamnim plastom tuge:heart:
Jorgovan mirise sada nekoj drugoj
sve duze i duze su mi noci
drustvo mi prave neke stare uspomene
i nada da ces jednom doci:heart:
Cekacu te uvek ja
izmedju jave i sna
zeljo moja jedina...
Noć
Ti si stvorio reku da teče i cveće da cveta
Ti si stvorio jake i slabe celoga sveta,
Al' noć si, Gospode, stvorio suviše dugu.
I crvendaća ti si stvorio da peva pesmu leta,
A i meni si dao ovu pesmu i ovu tugu -
Zato si i stvorio ovu noć dugu, predugu.
Imam ovu kolibu, i srce u njenoj seni:
Vrata su otvorena širom od večeri do jutra,
Ali šta će mi srce, i šta će koliba meni
Kad nikog nema unutra.
Stvorio si visoke planine,
čitavu zemlju i nebo,
Pa ko sam ja da bih te zbog nečeg korio -
al' noć si, Gospode , suviše dugu stvorio.
Lengston Hjuz
Bejase jednom na jednom mesta, moze biti na bilo kom mesta, u jednom vremenu moze biti bilo kom vremenu, jedan prekrasan vrt, sa jabukama, kruskama, narandzama, ruzama…
Svi su bili jako veseli i srecni… Sem jednog drveta koje je uvek bilo jako tuzno.
Jadno drvo imalo je jedan veliki problem: nikada nije davalo roda. “Ne znam ko sam ni sta sam” zalilo se svima…
-Ma samo treba da se koncentrises, - rece mu jabuka…I ako se zaista napregnes, mozes da imas ukusne jabuke…Vidis li kako je to lako?
- Ne slusaj jabuku – zahtevala je ruza – Mnogo je lakse imati divne cvetove kao sto ih imam ja…Zar nisu jedna lepota ?
Drvo se napreglo i pokusalo sve sto su mu rekli, ali nista se nije desilo….Samo se svaki put osecalo sve tuznije i tuznije…...
Na današnji dan pre 28 godina ubijen je jedan od najznačajnijih svetskih rok muzičara - Džon Lenon.
Lenona je 8. decembra 1980. godine ispred njegovog stana u Njujorku ustrelio jedan obožavaoc, koji je osuđen na doživotnu robiju.
Džon Lenon je rođen 9. oktobra 1940. godine. Bio je proslavljeni engleski muzičar, tekstopisac, kompozitor, grafički umetnik, dobrotvor, vizionar... Bio je jedan od osnivača legendarnog rokenrol benda "The Beatles", a kao solo umetnik proslavio se pesmom "Imagine".
Bio je oženjen sa avantgardnom umetnicom Joko Ono i sa njom je imao sina Šona, koji danas ide očevim muzičkim stopama. Iz prvog braka imao je takođe jednog sina, Džulijana.
"Imagine"
Imagine there's no Heaven
It's easy if you try
No...
Волим плес. Док плешем осећам се слободна,
опуштена, раздрагана. Ношена ритмом,
срце испуњено тоном, радосно следи ритам усклађујући се са њим.
Плес је терапија; опуштање и приближавање детету у нама.
О плесу Јован Дучић
Opet me nocas razaraju boli
Tuga se uvukla pod moja pleca
Da li me voli ili ne voli
Dal mi je bol il mi je sreca?
Znas li koliko suza sam lila
Kada si nocas otiso s tugom
Zar vise nisam tvoja vila
Zar ces otici sa nekom drugom?
Ne dam mutnoj suzi da kane
Ne dam srcu da krvari
Samo jednom kad kucati stane
Ovo ce biti moji memoari.
Nasa je ljubav vredela mnogo
Mogla je novu planetu da stvori
Kratko sam bila srecna s tobom
A danas me oluja jaka obori.
Videla sam u tvome oku
Kako me cudno veceras gleda
Osecam jaku bol, duboku
Al srcu da iskoci, ne dam!
Necu da lijem gorke suze
Necu da mislim veceras gde si,
Sve sto je lepo ti mi danas uze,
Koliki su ti moji gresi?
Ako ti vise nisam draga
I neces ni u oci da me gledas
Nek ide zivot...
Sve aktivnosti ljudske masine se dele u cetiri precizno definisane grupe, misaona, emocionalna, motoricka i instiktivna, od kojih svaku kontrolise po jedan centar/um.Svaki fenomen, pojava, aktivnost u coveku, je povezan sa nekom od ovih funkcija. Ono sto predstavlja teskocu za coveka je razlikovanje ovih funkcija…covek ih nikada ne koristi zajedno, uvek je jedna dominantna, ona u kojoj se covek trenutno nalazi. Nekim ljudiam je tesko da shvate razliku izmedju misli i osecanja, dok je drugima tesko da prave razliku izmedju oseta i osecanja, izmedju misli i motorickog impulsa.
Covekova misaona funkcija u najvecem broju slucaja uvek deluje sluzeci se poredjenjem. Intelektualni zakljucci su uvek rezultat poredjenja dva ili vise utisaka...
Telefonski poziv (3 slova) - ZVR
Grad u Italiji (3 slova) - TRS
Vrsta životinje s kućicom (3 slova) - PAS[/B
]Nije gladan (3 slova) - JEO
Vidi sliku (5 slova) - VIDIO
Ženin brat (5 slova) - HAMID
Vrsta metala (4 slova) - PLEH
Neophodan začin (2 slova) - CE
Deo pribora za jelo (3 slova) - ZUB
Žensko dete (3 slova) - ONA
Najmanji trocifreni broj (3 slova) - OOO
Mera za težinu (4 slova) - UTEG
Hladno oružje (7 slova) - PENDREK
Inicijali pesnika Jesenjina - PJ
Morski greben (2 slova) - MG
Zlato - ZL
Biblijska ličnost (3 slova) - POP
Mera za dragocenosti (5 slova) - NOVAC
Dragi kamen (4 slova) - MILI
Zajednica muškarca i žene (4 slova ) - STAN
Kokošji proizvod (4 slova) - SUPA
Neizlečiva bolest (3 slova) –[B] KAP
Ako nekada krenete od Backog Monostora prema madjarskoj granici, u moru zita, kao svetionik, spazicete jednu malu, lepo uradjenu kapelicu...
Ko je i zasto bas na tom mestu izgradio kapelicu, gde se nebo spaja sa zemljom, a ludja je najveci breg?
Elem, prica tece ovako....
Sva ta zemlja je izmedju dva svetska rata pripadala nekom grofu...Grof je takodje sejao svo to prostranstvo psenicom i jedne godine, upravo pred zetvu, on naredi da mu se osedla svoj dvopreg sa lepim konjima, da krene i uziva u lepoj psenici i dobroj zetvi.
Nije tada znao sta ce toga dana doziveti.....
Kada je krenuo, nakon dorucka, jutro je bilo divno, nebo plavo, bez i jednog oblacka...Pitce su cvrkutale, pcele zujale, a miros beskrajnih polja se neprimetno...
Ona sad spava
sa ledjima njemu okrenutim
i možda sanja
susrete naše strasne
u samačkoj sobi
na kraju grada
Tako ja lažem sebe
i odbrojavam časove kasne
dok mi ledeni uzdah
srce i grlo ne stegne
a šta ako se u snu probudi
i setivši se mene
njemu se okrene
i iskušenju podlegne
gde u ovu ledenu noć
ja od sebe da pobegnem
"Ljubav je tako divna...predivna. Da li postoji bilo koji drugi osjećaj koji može biti ljepši, prožetiji ili potpuniji od ljubavi. Ali da bi osjećaj ljubavi bio upravo takav ljubav mora biti oslobođena od svega. Mora biti neuvjetovana i potpuno oslobođena svih drugih skrivenih osjećaja, naprosto mora biti čista. Ako tako volimo ili ako tako vole nas - to je doista ljubav. Da li tako volimo i da li itko tako voli nas? Doista, duboko se upitajmo! Ljubav za koju mi mislimo da ona to jeste ponekad nije takva. U nju ili kroz nju su utkani mnogi drugi osjećaji, mnoge skrivena ili jasna uvjetovanja. Npr. - "beskrajno te volim, zato što mi činiš dobro, što paziš na mene, što mi kuhaš i spremaš...što brineš o meni". Jeste, i to je ljubav ali...
Почећу са једним признањем: без обзира на све политичке и економске теорије које се баве фундаменталним разликама које постоје међу разним групама унутар људске расе, без обзира на све класне и расне разлике, без обзира на све вештачке границе које раздвајају женска права и мушка права, тврдим да постоји тачка где се ове разлике могу укрстити и постати једна савршена целина.
Не мислим да овом тезом предлажем примирје. Општи друштвени антагонизам који је сада овладао нашим целокупним јавним животом, изазван снагом супростављених и контрадикторних интереса, доживеће потпун слом када реорганизација нашег друштвеног живота заснована на принципима економске правде постане реалност.
Мир или хармонија међу половима и индивидуама не мора бити...
Krivim oci tvoje
U duhu proslih dana
jer si mi jedina misao
docekujem proleca rana
i gubim zivota smisao
U ocekivanju boljeg
osecaj za dobro gubim
ti ni neslutis
da svaku noc te ljubim
Dani prolaze kraj mene
sa duhovima proslosti zivim
sreci okrecem ledja
da opet se tebi divim
Ne,ne krivim tebe
krivim oci tvoje
lazan sjaj u njima
laze za oboje
Ljubav jednom kad plane
ako se dobro ne cuva
ko plamen svece kad gori
lako je vetar oduva:heart:
(ili neka moja razmišljanja o životi inspirisana ko zna čime)
NEKA OSTANE SAN
Centar grada........i jedna mala poprečna ulica u kojoj žive stare zgrade, sa prelepim ali malo oronulim fasadama. Tiha, a ipak tako blizu bučnog centra. Velika stabla lipa daju neki patinirani šmek ovoj ulici, stanovnicima, vlasnicima dućana. I osmeh je u ovoj ulici drugačiji, i skejtovi i roleri zvuče drugačije.....nemaju onaj rezak zvuk kao u novogradnji, već neki smireniji, tamniji ton.......zvuče kao bariton. U toj ulici se nalazi jedna privatna radnja. Iznad ulaza je tenda izradjena od kovanog gvoždja koje prekriva oranž tkanina....pomalo je već dobila onu tamnu nijansu od kiša i sunca koje dočekuje svakodnevno. Kvaka na vratima starinska...
