sedeo je zamišljen, ne primetivši da kafa na stolu pokraj njega odavno već više nije ni mlaka.
kroz prozor je dopirala slabašna jutarnja svetlost.
opet je svanulo.
razmišljao je.
godinu dana mu je već tako prošlo, u nemirnom iščekivanju, dok su se napolju brže nego ikad (ili se to samo njemu tako činilo) smenjivali svetlost i tama.
dan.
noć.
noć
dan.
kako je, dođavola, moguće da te neko rečima prigrli tako jako - pomisli u sebi kad se konačno počeo pripremati da legne i ponovo pokuša da utone u san.
imao je samo te reči, ništa više.
ni osmeha, ni poljupca, ni dodira, ni svesti o boji njenih očiju, mekoći njenih dlanova, grubosti njenog glasa, nije znao ama baš ništa o njoj.
stvarao ju je u svojoj glavi.
krojio njen lik za sebe, po svojoj meri.
verovao je.
da ste ga pitali, rekao bi vam da je to sićušno stvorenje, duge, meke, razigrane kose boje žita.
ustvari, nije ni važno koje boje.
rekao bi vam da je mila i da mami na zagrljaje.
rekao bi vam da je istovremeno i bučna i užasno tiha.
rekao bi vam da joj se tuga ogleda u očima, ali usne poigravaju jer se uvek smeju.
rekao bi vam da je njegova.
rekao bi vam, sigurno, da je voli.
baš nju.
tu blesu koju nikada nije video.
ustao je.
shvatio je da, ipak, ne može da spava.
kroz prozor je dopirala slabašna jutarnja svetlost.
opet je svanulo.
razmišljao je.
godinu dana mu je već tako prošlo, u nemirnom iščekivanju, dok su se napolju brže nego ikad (ili se to samo njemu tako činilo) smenjivali svetlost i tama.
dan.
noć.
noć
dan.
kako je, dođavola, moguće da te neko rečima prigrli tako jako - pomisli u sebi kad se konačno počeo pripremati da legne i ponovo pokuša da utone u san.
imao je samo te reči, ništa više.
ni osmeha, ni poljupca, ni dodira, ni svesti o boji njenih očiju, mekoći njenih dlanova, grubosti njenog glasa, nije znao ama baš ništa o njoj.
stvarao ju je u svojoj glavi.
krojio njen lik za sebe, po svojoj meri.
verovao je.
da ste ga pitali, rekao bi vam da je to sićušno stvorenje, duge, meke, razigrane kose boje žita.
ustvari, nije ni važno koje boje.
rekao bi vam da je mila i da mami na zagrljaje.
rekao bi vam da je istovremeno i bučna i užasno tiha.
rekao bi vam da joj se tuga ogleda u očima, ali usne poigravaju jer se uvek smeju.
rekao bi vam da je njegova.
rekao bi vam, sigurno, da je voli.
baš nju.
tu blesu koju nikada nije video.
ustao je.
shvatio je da, ipak, ne može da spava.
