Како је мала моја душа, Господе!
Пар рибица и лепињица,
заборав пуног стомака и пути...
Како је ружна стиснута рука моја,
тргнута у скут када од Твога треба дати,
јер шта својим могу назвати?
Воља је моја!
Али какву вољу има човек на самрти,
осим да живот свој за један дан продужи?
А ја, у љусци тела умирем,
ко клица у зрну сушим се,
за капљу са Извора борим се...
Ти си ми Истину, Себе, у срж бића утиснуо,
и како да ћутим?
Могу само, ко јуродива,
са тргова да те опевам
и из пустиње име Твоје да дозивам.
Ничега мога нема у мени.
Само је Истина о Теби моја - а не воља.
Пред њом престајем ја и почињеш Ти.
Зато ми сузе своје дај,
јер ни да плачем без Тебе не умем,
да залијем њима засад Твој.
Рашири душу моју до непрепознатљивости -
да заборавим ко сам и чија сам била,
Духом ме својим окади
и бодљу смрти из душе моје извади.
Пар рибица и лепињица,
заборав пуног стомака и пути...
Како је ружна стиснута рука моја,
тргнута у скут када од Твога треба дати,
јер шта својим могу назвати?
Воља је моја!
Али какву вољу има човек на самрти,
осим да живот свој за један дан продужи?
А ја, у љусци тела умирем,
ко клица у зрну сушим се,
за капљу са Извора борим се...
Ти си ми Истину, Себе, у срж бића утиснуо,
и како да ћутим?
Могу само, ко јуродива,
са тргова да те опевам
и из пустиње име Твоје да дозивам.
Ничега мога нема у мени.
Само је Истина о Теби моја - а не воља.
Пред њом престајем ја и почињеш Ти.
Зато ми сузе своје дај,
јер ни да плачем без Тебе не умем,
да залијем њима засад Твој.
Рашири душу моју до непрепознатљивости -
да заборавим ко сам и чија сам била,
Духом ме својим окади
и бодљу смрти из душе моје извади.
bravo spholog .
