Šetam noćas po ovoj magli, onako lagano, nogu pred nogu. Sporedne ulice, utonule u mrak, zaobilazim bare…Prate me dve kere, crne kao ugalj. Odjednom, vraćam se daleko u detinjstvo…
Ta sobica mi je pred očima. Zidovi okrečeni u roze, išarani plavim šarama, koje sam dugo pamtio. Iznad njih, blizu belog plafona, izvučene dve linije. Na zidu slika, Tajna večera, koja me je uvek neodoljivo privlačila, bila je tako stvarna, meni tada. Oko nje razni suveniri, pozdravi iz Soko-banje… Veliki šifonjer, uvek zaključan, u kome je baba sakrivala bombone i kolače od nas dece, koji bi sve smazali u trenutku. Veliki krevet, sa ogromnim perjanim jastukom, i uvek uštirkanom posteljinom, u koji ni u ludilu nisam smeo da legnem, a da se ne presvučem u...