V.M.Majakovskom
Dragana ljubav koju gubim samo je povod
Da oderem sebe i ugledam prazninu u sebi
Koja se ničim popuniti ne može
“Moj život je bez događaja
Ali s mnogim pojedinostima “
Koje vreme neumitno briše
Ja sam u neku ruku đubre možda prekobrojan
Ali sam pomalo i čovek da Čovek
Spolja bučan samouveren na visini
čime krijem unutrašnju nesigurnost
Potrebu za stalnim bodrenjem napred
Svake večeri ležem čekajući otrovni metak smrti
Da mi otvori oči i ukaže na besciljnost kojoj idem
Da mi otkrije vidokrug koji se uliva u smrt
Gde će moj život u trenu koji sve poravnava
Preći u sećanje u prošlost koja sve izmiruje
Ali svakog jutra budim se u svojoj golotinji
S pitanjem na usahlim ispucalim usnama
čime me to pesma iznova izvlači iz mrtvih
Pitaš se zašto pišem o samoubistvu
Da ga ne bih počinio da bih te obavestio
Da bi ga sprečila da bi mi dala nadu
Ne dragana ne samo da olakšam dušu
Da smiren opušten povučem okidač
Dragana ljubav koju gubim samo je povod
Da oderem sebe i ugledam prazninu u sebi
Koja se ničim popuniti ne može
“Moj život je bez događaja
Ali s mnogim pojedinostima “
Koje vreme neumitno briše
Ja sam u neku ruku đubre možda prekobrojan
Ali sam pomalo i čovek da Čovek
Spolja bučan samouveren na visini
čime krijem unutrašnju nesigurnost
Potrebu za stalnim bodrenjem napred
Svake večeri ležem čekajući otrovni metak smrti
Da mi otvori oči i ukaže na besciljnost kojoj idem
Da mi otkrije vidokrug koji se uliva u smrt
Gde će moj život u trenu koji sve poravnava
Preći u sećanje u prošlost koja sve izmiruje
Ali svakog jutra budim se u svojoj golotinji
S pitanjem na usahlim ispucalim usnama
čime me to pesma iznova izvlači iz mrtvih
Pitaš se zašto pišem o samoubistvu
Da ga ne bih počinio da bih te obavestio
Da bi ga sprečila da bi mi dala nadu
Ne dragana ne samo da olakšam dušu
Da smiren opušten povučem okidač
