- Cega se toliko plasis? Stvarno, nije mi jasno potpuno?
Spasao me konobar.
Izasli smo iz restorana. Preduhitrio me.
- Gde je hotel .......? Rezervisao sam tamo.
- Nije daleko - bio je moj jedini komentar.
Drago mi je sto nije racunao na to da ce boraviti u mom stanu. I nakako precutno smo prihvatili oboje da ne razgovaramo o nama, pazljivo balansirajuci, da se ne pokvari atmosfera, da to vidjenje ne pretvorimo u beskrajnu raspravu.Oboje puni utisaka, reci, osecanja...lelujamo kao po glogovoj grancici, u strahu da ne nagazimo trn...
Ubrzo stizemo u hotel.
Lep apartman. Ja razgledam apartman, ne znajuci gde da se smestim. Jel treba sada da se skinem ili sta? Cekam njegov potez.Pita zelim li nesto da popijem. Sok. Stavlja dve case na stocic i seda na dvosed.
Sedam do njega i tek tada po prvi put nazire se nesto od onoga sto je pretilo da nas ugusi..
Uzima me u krilo i grli me.Ne jako da me zaboli, ne ni preslabo, nego onako...bas kako treba..
- Duso, tako si mi falila. Ne mozes da zamislis koliko si mi falila.
Pomeram se.
- Gde ces?
- Da skinem ovo. pokazujem na dzemper.
- Ne, sedi tu.
Pricamo nesto, grli me.
- Necemo. Nisam zato dosao. Samo zelim da te mazim.
Mala pauza.
- Znas koji mi je najlepsi trenutak? Ono, onda u Kotoru, ono kako si mi zaspala u narucju.
Precutala sam svaki takav komentar. Sta i da kazem?
Satima sedimo i brbljamo, o svemu, samo i dalje ne o onama. ljubim ga, smejem se. Pa dobro jel cemo mi da radimo nesto konkretno? Zasto si ti dosao/
- Mislis sex? Necemo, smeje se. Gadjam ga jastucetom.
- Nema sexa, mozemo da vodimo ljubav ako hoces. A mozemo i da spavamo, zato sam i dosao..da se probudimo zajedno.
Mnogo kasnije trazim majicu, dodaje mi svoju, obuci ovu lepse ti stoji a i meni ce posle lepse stajati...
Okrecem majicu, ljubi me po ledjima, ramenu, i pokusava da zapocne neki razgovor o nama.
Ignorisem to.
Malo kasnije neda mi da ustanem, govori:
- Znas li da nikada niko nije mogao da me oseti kao ti?
Cutim.
- Ti si moja maza, ma ti si jedna bombonjera od zene.. i znas i da volis.
U meni se budi nesto..zlo.
- Znam i da ne volim.
- Trebalo je da te sretnem pre 10 i vise godina.
- Jel? I sta bi bilo?
- Bila bi mi kod kuce sada.
Neka druga, mozda bi bila srecna da cuje slicne reci.Ne i ja.
- Tesko. Da smo se sreli pre 10 god ja bih se sada kresala sa nekim drugim, ti bi sedeo kod kuce.
- Ne bi, ne bi...
Na svaki njegov pokusaj da premosti jaz izmedju nas, progovara moje zlo.
Zlo koje mi neda da zaspim u tom najdrazem zagrljaju.
