Ако једну даску дужине 5м,ширине 30цм и дебљине 20цм,поставите на две столице,да ли би сте прешли преко ње?
Већина би одговорила са – да!
И то је у реду.
Али да изместимо ситуацију ида ту исту даску ставимо у неком кањону на висини од 2000м…да ли би сте сада прешли преко те даске?
Шта би требало да се налази са друге стране да би сте се одлучили да пређете преко даске?
Већина ће да одустане…
Један добар део би за огромну суму новца ризиковао и пробао би прђе даске.
Само занемарљиво мали део би прешао због личне спознаје и такви су они који верују у Бога,верују у духовност.
Такви имају циљ!
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Сањате једне ноћи овакав сан:
„Не морате да устајете рано и да идете на посао…немате јурњаву за превозом и нервирање у градском саобраћају…
Немате шефа који је ту по политичкој линији, а не по знању…
Не морате да плаћате разноразне дажбине које вам је наметнула држава…
У том сну ви сте свемогући…
Можете да радите шта хоћете…
Можете да путујете где хоћете…нико вас не ограничава…
Можете да лечите и себе и друге…“
Буђење…
Да ли сте постали свесни себе или…
Шта је сан ,а шта јава,зависи од вас самих,зависи од онога шта ви желите и у шта верујете!
Opčinjena zvezdama
čeznem, i čekam...
Čekam da nemoguće postane moguće
da se desi čudo
da me zavoliš kao sto volim ja,
bezumno i ludo...
Čekam da osvaneš na mom jastuku
na kom smo sanjali isti san,
da ti si moj i tvoja sam ja...
da poljubiš moje usne,
pomiluješ moje bore
i priznaš:''Sve ovo samo je moje''
Čekam na malo ludosti
mnogo ljubavi, nežnosti,strasti
Čekam i čeznem
da neko kog volim
moj život ukrasi...
Da spustim glavu na tvoje grudi,
a ti mi kažeš:
"Slušaj,to je moje srce i samo za tobom žudi''
U letnjoj noći,u nebo gledam
opčinjena zvezdama
i trazim svoju,
da mi do tebe osvetli put...
Požuri,kreni ka meni,pružam ti ruke,čeznem
I ČEKAM!....
DUNJA W
Dakle, kako izgleda idealan provod u gradu?
Olešiti se, ubiti se, biti mortus, biti ko majka i slično... To bi bio odgovor moderne srpske omladine.
Baka koja se rodila s početka prošlog veka bi morala da pogleda u rečnik šta to znači, a majke i očevi će ljutito coknuti i izvaditi poslednju paru iz novčanika i pomiriti se sa nesrećom porodice- subotnjim izlaskom njihovog poodraslog čeda.
Najnoviji modni krik ovog leta su kokteli. Otkud je sad to toliko popularno, pa to je izmišljeno ihahahaa otkada...
Ali, ipak nije tako. U jednoj selendri, kakav je grad u kome živim to je apsolutni, ultra mega giga tera hit!
I dok se klinkice uveliko slikavaju u WC-ima jer nemaju para za rajske koktelčiće, omladinci ih cirkaju uveliko.
I dok muzika...
[
Na današnji dan pre 28 godina u Beogradu umro je naš Meša. Ostalo je njegovo književno stvaralaštvo za nauk budućim generacijama.
Sve Čemer, sirotinja, glad, nesreće...
A zašto je tako?
Ne znam. Možda zato što smo po prirodi zli,
što nas je bog obilježio.
Ili što nas nesreće neprestano prate,
pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se
da ćemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas.
Zar je onda čudo što se uvijamo, krijemo,
lažemo, mislimo samo na današnji dan i samo na sebe,
svoju sreću vidimo u tuđoj nesreći.
Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti.
Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni.
- Meša Selimović
Dragi naši u tuđini, mi smo fala Bogu dobro i zdravo, što i vama od sveg srca želimo. Dočekasmo i Novu godinu, a možda i godinu i po, zapanjeni što je kod nas uopšte stigla, i to na vreme. Kod nas, naime, sve kasni. Kasne vozovi na neodređeno vreme, kasne autobusi, avioni i kamioni, kasne plate i penzije, kasni sve, čak i godišnja doba, samo ne kasne računi za struju i opomene od banke da smo u minusu.
Neki od vas su nas obradovali; došli nam za Božić, istina, za katolički, ne za pravoslavni, ali svejedno, neka, dobro došli. Neki doneli pune kofere svačega, neki po sto grama kafe, svejedno, fala im što su se setili, ali mnogi dolaze bez ičega, onako mašeručke; kažu, kod njih tamo nije običaj da se išta nosi. Kod nas jeste. Nije zbog...
Oduvek sam osecao kao da nisam odavde, kao da sam tu samo da nesto sacekam. Sta je to nesto nikako da prokljuvim, samo znam da mi cekanje unistava zivot. Batrgam se tamo i ovamo, vise tudjom no svojom voljom, kad ne uspem-bas me je briga, a kad nesto postignem-opet mi nije stalo...Produzavam lagano dalje, mimo sve Bozice, rodjendane i slavlja-ne ticu me se, makar bila i moja.
Идеја о човекобогу разједа Кирилова. Она му је из ума сишла у срце, разлила се по крви, упила у тело, претворила у душу. Он не само има ту идеју, већ она има њега, влада њиме, јер се оваплотила у њега. Силом своје воље он ју је унео у своје инстинкте, и од ње начинио свој главни инстинкт. Свесно и несвесно, вољно и инстинктивно он се мучи једном непрекидном муком: како идеју о човекобогу учинити схватљивом, приступачном и усвојљивом за све људе. Али, да би човек постао бог, треба раскрстити са старим Богом, протерати Га из људске природе и из света. мА како приступао себи и свету око себе, Кирилов свуда наилази на проблем Бога. „Ја не могу о другом, вели он, ја целога живота мислим само једно. Мене је Бог целога живота мучио“...
Što sam luđi to sam pametniji
Što sam luđi to sam pametniji
jer ludilo postaje normala,
kad mi kažu da se opametim,
otkačim ih sa Hoću I Hvala.
Neću više pametan da budem,
neću više da mislim na druge
jer što više upoznajem lude
ja sve dalje putujem od tuge.
Što ranije poludeo nisam
pa da jedan srećan život vodim,
al ni sada prekasno mi nije
od normale da se preporodim.
Svetom vlada jedna nova sila
sila luda nalazi se svuda
sprečiti je više niko neće
od bubrega da napravi *uda.:roll:
Satiričan osvrt na novo doba posvećujem svima onima kojima je ovo novo doba selo na vrh glave. :whistling::bye:
Dok si još rukavom
svoj nos briso
ti si već neke
stihove piso
dok su se tvoji vršnjaci
krpenjačom i klisom..
ti si živeo krišom.
i tako prodje detinjstvo
Dok je mladost mamila
ukusom i mirisom
ti si već neke
pesme pisao
Da l si se nekad pitao
gde si ti bio
dok je život prolazio
ili si svestan
da si dobrovoljno
na svoje zatočeništvo pristo
i da ti život opet
novu priliku da
ti bi opet uradio isto
Milan Višnjić
Децо, пијте пуно млека да вам ојачају кости.
Ускоро ће сав терет пасти на ваша плећа. Све је продато....нећу да кажем опљачкано....
Нови бизнисмени ће тражити од вас максимално залагање
на радном месту, ако га икада добијете...
Држава ће захтевати редовно плаћање пореза и свих обавеза....
Свет ће тражити повраћај новца....ког сада наша власт
немилице узима по зеленашким каматама...
Зато....пијте млеко....идите у теретану.....бавите се спортом....
Требаће вам то у животу, ако хоћете да доживите барем педесети рођендан. :per: :per: :per:
Ti si mi otvorila cijeli jedan svijet, otkrila mi ga punom dušom i srcem. Koliko god sam otvorena i slobodoumna, volim tragati i hoću znati, nisam na to pomišljala, Nisam mogla očekivati. U mome vjerovanju i mislenosti ima mjesta za dobro i lijepo - možda bih drugačije trebala reći, ali nemam sad ideju - kao i u mome srcu uostalom. Ali, i ja sama imam prepreka koje ne mogu svladati odmah, ili barem zaobići. Ipak, u svaki vrijedan i značajan svijet, želim makar pogledati (da ga ne bih izgubila i prije nego sam ga pronašla). Zahvaljujući tebi, prijateljice moja draga, u njega sam ušla i mogu se njime kretati. Nešto je i moje, naravno, jer znam sâma dati, a i imam štogod, no ponovno i opet, odlučila je tvoja dobrota, i tvoja ljepota
Nije sve kao sto izgleda.
Nesto je i malo bolje.
Zato tebe ne trazim vise.
Nemam za nas volje.
U tami svetlo nazirem sada.
Naucena kako da ga vidim.
Tebi se tamo ne nadam vise.
Da nesto drugo ne previdim.
Podignute glave hodam sada.
Tugom necu sebe da mucim.
Necu o tebi da razmisljam vise.
Na svojim se greskama ucim.
***Na tom mestu gde si stao,
neko se pre tebe saplitao.
Taj mi kamen bode oci.
Ti ga skloni il' preskoci***
MM
Угасио сам светло
покрио се по глави
умотао као моја кифлица
само, ја немам зеку,
и не могу да спавам
јер нема ко да ме чува
Укључио сам светло
узео свеску
и сад имам жељу
да запишем
све песме света
које су, изгледа,
утрчале у моју главу
и сад се ту роје
Е, па не иде ми
мали сам ја канал
да излијем толико
надахнуће
Не замерајте
просто,
превише,
превише сам срећан
Farmaceutsko mezimče s početka 20. veka... kojim se danas dobrovoljno truje dobar deo planete...1906. je reklamirana protiv mučnine i povraćanja :lol:...
a desetak godina kasnije kao sredstvo protiv umora :lol:
Amfetamin...u inhalatorima
...to je išlo do te mere da ga je PanAm na svojim letovima imao uvršćenog na meniju :lol: (pod service items)
Сунце ти ебем.....
Колико мудрих глава се окупи на овој теми...
Човек би рекао....ТРУСТ МОЗГОВА..... али....каквих мозгова....?
Већина од њих је атрофирала баш на ономе делу, где се налази центар
за љубав или припадност српскоме народу....Или можда грешим....?
Можда су и рођени без тог центра....или још горе....
рођени су са њим. али су, на несрећу рођени у мешовитим браковима,
па су им родитељи, алуминијском кашиком, осталом из творевине
зване Југославија, стругали сиве ћелије и исправљали вијуге....
Причају о рату..... О ком рату.....?
Мој народ, српски народ је цео 19 век ратовао.....И онда, кад је,
владао, као мир, у тадашњој Југославији, Срби су водили борбу....
Водили су борбу, како би економски изградили крајеве у којима
је...
Hemičar imena Hajnrih Dreser je zaslužan što svet danas ima aspirin i heroin. Bio je jedan od uticajnijih ljudi svog doba. U periodu od 1897. do 1914. radio je u mestu Wuppetal, kao direktor farmakološke laboratorije Bayera. Sa te pozicije je lansirao dve hemikalije koje su u priličnoj meri uticale na čovečanstvo. Aspirin je u februaru napunio 111 godina, a heroin sad u julu slavi 112. rođendan. Dreser je inače među naučnim svetom bio poštovan zbog svog metodičnog pristupa, i zbog uvođenja inovacija u testiranje...on je bio taj koji je eksperimente na životinjama preneo sa laboratorijskog na ''industrijski'' nivo.
Sva priznanja za aspirin, što se tiče suvog rada u laboratoriji, pripadaju Albertu Ajhengrunu, a Dreser je bio glavni, onaj...
Leto Prodje
Nije nam bilo Miholjsko
niti Ušće puno kupača,
Prodje, bez mi isukanog mača
a gaća je punih gde voda je nisko,
Nema te više dogodine,
da samnom gaziš the vodine.
Nema me ni u sećanju ti skoro
jer peškir uvek prostireš sporo.
A stakla ti na očima cakle ko zvezde
jer ljudi tamo gde ideš, nisu najezde.
Да ли постоје апсолутне истине које није могуће оспорити или тко." аподиктички судови" ? Имамо три врсте судова: проблематични, асерторични и аподиктички.
Ови последњи значе апсолутно истинити, неоспориви и они постоје. Питање је само где?
Веровали или не, у природним наукама таквих судова нема. Научни метод има посла једино са проблематичним судовима. Ево један пример закључивања на темељу индукције при чему је донесени суд проблематичан:
Ако видимо да јабука пада са гране данас а такође је падала и јуче, из тога ћемо индукцијом из два појединачна случаја закључити о општости то јест претпоставити да ће јабука падати са гране на земљу и сутра. Али, само претпостављамо, не можемо бити сигурни. Можда сутра јабуке почну летети у небо...
Ničega nema, kao da se ne zbiva. Ne, jer se mnogo tog događa bez nas. Učiniš sve što možeš i znaš, a još je onog što ne biva s nama. Prepustiti sve, i tako se dogadja samo? Možda, a zašto se onda u sebe pouzdati...
Ne mogu mnogo ni svjesno ni nesvjesno, niti udaljiti se na neko vrijeme jer mira nema. Jedino duhom doći u ono prostranstvo, gdje koje pitanje nije važno, a odgovor će sâm njemu doći.
Ja sam dijete sunca i krenem li ususret zvijezdama, moći ću u potragu. Tamo gdje svjetlost misli. Gdje jesu andjeli, najbliži Bogu i nama iznad života.
Kad ujutro ptice pjevaju i zora se polako javlja, sve je drugačije, možda se čini i bolje. Ni ne znamo što nas još čeka i nudi se u danu koji dolazi. još želja i čežnja vladaju nama.
Jutro je ljepota sâma, vrlo često tišina, visina, mir, mala sreća. Svaki put je malo rođenje, koje uvijek drugo osvješćuje i spoznaje. ujutro smo novi i svoji, dok se još ništa nije dogodilo, nigdje i nikako u našem svijetu. Samo usredotočenost na dobro i volja za činiti ga. U njemu nema nikakva pitanja, nepoznanice, sukoba, Kao da samo koračamo ka sreći sa svime što imamo
Ima ljudi koji nam govore ali ih ne slušamo;
Ima ljudi koji nas povrijede i ne ostavljaju traga,
Ali ima ljudi koji se jednostavno pojave u
našem životu i ostave trag zauvijek...
Др.Марко С. Марковић прво перо Србске послератне емиграције. Страшна ширина образовања Доктора Марка С. Марковића, коју илуструју специјализације из богословља, оријенталних језика, политичких наука, историје и права, и разуђена тематска интересовања - од филозофије, историје и књижевне критике, до геополитике, употпуњују биографију не тако честу чак ни међу угледним старим српским грађанским породицама у Београду.
Др Марко С. Марковић: Нема морала без Бога
Др Марко С. Марковић
НЕМА МОРАЛА БЕЗ БОГА
Следбеник Русоа, који је проповедао да човек не треба да служи никоме до себи, човек 20. века се поноси што над собом не признаје „ни Бога ни господара“. Пошто су материјалисти утврдили да Бог није створио човека него да је...