[
Na današnji dan pre 28 godina u Beogradu umro je naš Meša. Ostalo je njegovo književno stvaralaštvo za nauk budućim generacijama.
Sve Čemer, sirotinja, glad, nesreće...
A zašto je tako?
Ne znam. Možda zato što smo po prirodi zli,
što nas je bog obilježio.
Ili što nas nesreće neprestano prate,
pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se
da ćemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas.
Zar je onda čudo što se uvijamo, krijemo,
lažemo, mislimo samo na današnji dan i samo na sebe,
svoju sreću vidimo u tuđoj nesreći.
Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti.
Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni.
- Meša Selimović
Na današnji dan pre 28 godina u Beogradu umro je naš Meša. Ostalo je njegovo književno stvaralaštvo za nauk budućim generacijama.
Sve Čemer, sirotinja, glad, nesreće...
A zašto je tako?
Ne znam. Možda zato što smo po prirodi zli,
što nas je bog obilježio.
Ili što nas nesreće neprestano prate,
pa se bojimo glasnog smijeha, bojimo se
da ćemo naljutiti zle sile koje stalno obilaze oko nas.
Zar je onda čudo što se uvijamo, krijemo,
lažemo, mislimo samo na današnji dan i samo na sebe,
svoju sreću vidimo u tuđoj nesreći.
Nemamo ponosa, nemamo hrabrosti.
Biju nas, a mi smo i na tome zahvalni.
- Meša Selimović
ramenovi izvesnosti,varke sigurnosti,trenuci opijenosti moćima-samo su momenti izazova koje taksirat upućuje ljudima..A sav taj strahoviti,nevidljivi,surovi lanac veza,kojim su opasani i zarobljeni svi ljudi,čovek najpotpunije može da oseti kad ga okolnosti sopstvenog života nagnaju da učininagliji"trzaj" u svetu odnosa,povlačeći tim trzajemi ukupnu sumu lanaca kojima je ljudstvo obavijeno..Kad je taj trzaj,kad su odnosi ravnoteže,ili normalnog nošenja lanaca narušeni,sva se strogost postojećih veza sruči na "neopreznost"ili "hrabrost"progonjenog čoveka."
