„Čitao sam jednom priču o tri brata koja su dospela na neko havajsko ostrvo. Neku legendu. Drevnu. Čitao sam je kad sam bio mali pa sam zaboravio tačno kako ide,ali manje više ovako: tri mlada brata pošla su da pecaju. Na moru ih uhvati oluja i odnese voda. Dugo su plutali i na kraju isplivali na obalu nekog pustog ostrva. Ostrvo je bilo prelepo, na njemu su rasle kokosove palme, voća u izobilju, a usred ostrva uzdizala se ogromna planina. Te noći Bog im je došao u san i rekao: ' Malo dalje na obali pronaći ćete tri velika okrugla kamena. Svaki od vas neka otkotrlja po jedan kamen gde god mu je volja. Mesto do kojeg svaki otkotrlja svoj kamen biće mesto na kome će živeti. Što se vise budete popeli, više ćete velikog sveta moći da...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Neki opisi koje sam primetio:
Početnik
Obećava
Ističe se
Zainteresovan član
Primećen član
Aktivan član
Zaslužan član
Domaćin
Buduća legenda
Legenda
Elita
+ funkcije:
Moderator
Supermoderator
Evo nekih reputacija koje sam primetio:
se trudi
ima svetlu budućnost
obećava
ima ugled
je presvetli vitez
- svi ga znaju
- jednom rečju sjajan!
je mlađi majstor
je majstor
je stariji majstor
je velemajstor
je guru pripravnik
je guru II reda
je guru I reda
je guru
Pojma nemam šta sve to znači ali hajde da to podelim sa vama. :roll:
Delovalo mi je zanimljivo. :D
Ђенерал Де Гол пријатељ Драгољуба Михаиловића са Војне академије, био је један од ретких познатих Европљана који је схватио погубност демократије.
Подвукао сам најважније у овом тексту Димитријевића.
Марко Б. Димитријевић
РЕФОРМЕ ГЕНЕРАЛА ДЕ ГОЛА
Шарл Де Гол, чувени француски генерал и државник, оснивач покрета «Слободна Француска» током другог светског рата, по чијем се завршетку у два наврата нашао на челу француске државе. Из политике и јавног живота, повлачи се крајем шездесетих година двадесетог века.
О лику и делу генерала Де Гола, речено је и написано пуно, како са становишта разматрања међународних политичких или економских односа, тако и анализе новије француске историје, или сагледавања улоге коју је Де Гол имао...
Карађорђе је био строг али правичан. Кад је његов рођени брат погазио закон и поштење, он га је дао обесити. Кад су неки србски ратници по освојењу Београда стали убијати и пљачкати Турке, Карађорђе је издао строгу наредбу да се с тим престане. После тога два Србина буду ухваћена на делу пљачке, и Карађорђе заповеди да се оба одмах обесе.
О сличним примерима учили су нас у школи, али мање о Карађорђевом племенитом и човечном понашању према побеђеном непријатељу. Међутим баш ти многи примери представљају у најлепшем сјају нашег православног витеза. Године 1804. Срби победе Турке на Руднику, тврђави чувеног злотвора Сали аге, званог "Руднички бик". Уплашене заробљенике турске Карађорђе охрабри обећањем, да им се ништа рђаво неће...
...ja i moje nemanje
u slozi smo
i tako sto god dodje
naklonom sretemo
jer sirocetu
osmjeh je dovoljan
a siroce je miljenik
andjela
jer cekati je
naucilo
Кад сретнемо се ми
немој да се изненадиш
ако заплачем,
то је од среће
Кад сретнемо се ми
немој да се изненадиш
ако се расмејем,
то је од страха
Кад сретнемо се ми
немој да се изненадиш
ако заћутим,
то је од узбуђења
Кад сретнемо се ми
немој да побегнеш
ако ти будем изгледао
као унезверени лудак,
то ти се ја само радујем
Буди стрпљива
и дај ми времена
да се навикнем на тебе
толико да ми будеш
обична
неће ми требати дуго
тек
вечност цела
Da nije noći
nikada zvezde ne bi
tako čarobno sjale
niti bi ih naše oči
ikad ugledale
a naše bi želje
zauvek sirote ostale
i bez pravih putokaza
u besmislu svome zalutale
Da nije tuge
i san o sreći bi
svoj smisao izgubio
i kakav bi to život bio
kao da se nije ni dogodio
bez vere u novo jutro
zašto bih se i budio
Što su noći mračnije
zvezde svetle jasnije
Milan Višnjić
http://fontanasnova.blogspot.com/
Nocas budi to u sta sam se klela,
zbog cega sam plakala,
zbog cega sam bila hrabra i smela...
i hiljadu puta dno dotakla.
Nocas mi opet pridji, obecaj lazni sjaj.
Pa me poljubi u zagrljaju kao pre..
Reci da nisi kriv za kraj.
Da ti poverujem ponovo sve.
I kada ti se cini da ti je dosadilo
da kraj mene sedis i pricas..
Nemoj da bezis, nastavi...
Nastavi da sebe velicas.
Jer... One koje te cekaju,
cekace te i sutra, i ubuduce...
A meni je ostalo jos samo ovo vece
da se secam sta je bilo juce.
Nemoj ni slucajno da pokusas
da se izdas, da otkrijem da me lazes.
Znas da znam, ali se pravim.
I znas da mi je tako lakse.
Nocas mi budi to sto cekam,
to cemu se nadam... Na srcu kvar.
Budi kraj mene kad sve mi nizbrdo krene.
A sta ce sutra...
BIĆE DA JE PRETOPLO U SOBI
Biće da je pretoplo u sobi,
pa čaršavi niz pendžere žude..
O Romejo,vijagru pozobi
i osedlaj emocije lude!
Uska staza ka koš užem struku,
sitno pismo krupne misli krije:
Mrčijo se,pusti sad nauku
ko umije,pomamiće dvije.
Iznad?Podno?..
Dje je,Bogo,ba..?
Hamlet ljeba uzeo Siranu,
u dilemi čarna oka dva:
-A da,kud` ću..na koju ću stranu?
Lasno bilo da se njuši ljuba,
dok je konj`ma isticala snaga,
prijonuo sad li si k`o guba,
u atačment stala nam sva blaga.
Bište bore Romeo od Oza,
djeluje li hemija medj` noge?
Čuj,vijagra..to je neka boza,
*ebat` treba discipline stroge!
Konta mali,Baltazara zove,
smrsilo se pile u kučinu,
uzme tudje za svoje rogove,
pa sačeka prvu pomrčinu.
Stade cimat` bijelog čaršava...
Ova slika pokreće niz pitanja. Evo samo nekih od njih:
- kako se našla u ovoj situaciji
- da li je ovo trenutak posle seksa
- zašto nije skinula i gaćice
- da li je umorna ili razočarana
- možda zlostavljana
- gde je muškarac
- da li je pobegao
- otrčao do matičara
- možda pojeden
Komentariši ako želiš tekstom, pesmom, slikom, video klipom, na bilo koji način...
Шекспир као грешник
Вилијам Шекспир оставио је после себе мало биографских података, а још мање патографских. Из сачуваних оскудних података могло би се закључити да је у детињству и младости био ленштина и неодговоран, бесловесан и џабалебарош, нерадан и распусан, склон скитњи и пороцима, због чега није свршио никакву школу, нити је изучио ма који занат. Зато је био час преписивач у адвокатској канцеларији, час сеоски учитељ, а час запослен у трговачкој радњи свог оца. Због истих недостатака био је принуђен да се ожени девојком старијом осам година од себе, јер ју је завео и учинио трудном, а ускоро после тога био је принуђен да бежи из свог родног места у Лондон зато што је крао срне и зечеве, па је због тих кривица био „ често...
Дерек Холанд
Да ли често гледате телевизију? Ако гледате, скратите време које беспотребно губите излажући се непријатељској пропаганди. Време користите конструктивније, на начин који доприноси нашој национал-патриотској борби. Прочитајте књигу или часопис. Отиђите на село или се прошетајте парком и уживајте у чарима природе. Поделите који летак више или помозите дистрибуцију патриотског часописа. Организујте трибину у вашем месту, чија се тема уместо политике може тицати и локалних животних проблема.
Да ли волите да попијете три или више пива за вече? Смањите на једно или два пива; не само да ће вам остати више новца који онда можете уложити у неку патриотску активност, већ ћете поправити и своје здравље. Сем тога, ако се већ угледате...
" Рат и мир " јесте мој омиљени роман али треба знати да да је Толстојево пацифистичко учење о „ неопирању злу “ потпуно погубно.
Русо је био велики оптимист у погледу целе природе, изузев једино човека. Кад je ценио човека у историји, у друштву, Русо је био велики песимист. Он је мислио, да је човек пао, чим је се „удаљио од природе", а удаљио се од природе, чим је почео живети у организованим друштву. Све је било добро, док је човек живео без друштва и културе, као животиња, све је се изврнуло и постало зло, од како су се људи удружили и култивисали. Отуда цела историјска прошлост и цела садашњост је погрешна, све људске институције основане на неправди, сва уметност на лажи, све законодавство на сили. „Све је добро, кад излази из...
Pomišljala sam da ću moći biti književnica u životu (san postoji oduvijek). Ne pjesnikinja, jer mi se činilo malo prejakim u ovom vremenu, i pogotovo, na ovom mjestu. Htjela sam pisati. Uvijek i svugdje, unatoč svemu. Da mi bude baš život. Ali, nije mi dao to. Dao mi je pisati, ali kako on želi. Možda sam mogla birati drugačije postaviti, no sad nema više tog (ako je i bilo). Pjesme su ostale u meni, stihovi...
Književnica je drugdje
..."opirite se mnogo, pokoravajte malo..." Walt Withman
Колевка философије јесте Исток, од Пекинга до Атине.
Колевка науке јесте Западна Европа и Америка.
Нити је Исток за науку нити Запад за философију.
Источна философија сва је у тајни, сва мисаона, спонтана, интуитивна.
Западна наука је сва у знаку једнакости, љубопитства, пропаганде и интереса.
Нити је Исток за науку нити је Запад за философију.
Кад се источњак превари те поверује у науку, он прихвата теорије научне а не позитивна знања. Лакше му је оперисати са теоријама него са знањем научним. Теже му је под врућином Истока примењивати у живот знање него ли у хладовини месити европске теорије и премесивати их у неку философију огрнуту шареним огртачем Истока.
Кад се западњак намами на неку философију источњачку, он из ње извуче...
Национално осећање не само да не противуречи хришћанству, него од њега добија свој виши смисао и утемељење; јер оно ствара јединство људи у духу и љубави, и срца везује за оно највише на земљи – за дарове Светога Духа, који су даровани сваком народу и који сваки од њих преображава у историји и културном стварању. Ето због чега је хришћанска култура на земљи остварива управо као национална култура и због чега национализам не подлеже осуди, него радосном и стваралачком примању.
Сваки народ има инстикт, који му је дат природом (а то значи – и Богом), и дарове духа, које у њега излива Творац свега. Код сваког народа инстикт и дух живе на свој начин и стварају драгоцену својеврсност. Такође, сваки народ на свој начин ступа у брак, рађа се...
Слаби и лукави људи кажу за господара: "Ако он представља "мишљење", онда нека се са том срећом и радошћу и задовољи. Треба ли, зато што некo чини мисао и дух, да се гуши у богатству?" Али он није само мисао, он је истовремено и енергија и смелост да буде сам у потрази за средствима за живот за једну групу, једини који се брине и осећа одговорност. Нико за њега не припрема посао, он је тај који свако јутро треба да га припреми као и да размишља у сваком тренутку свог живота, а све то га спречава да ужива у задовољствима, он се никада не одмара у потпуности јер из својих мисли никада не може да одагна бригу и страх да ћe изубити све што је уложио у своје комбинације.
Вас, раднике, свако јутро чека потпуно спреман посао, а на вама је...
Али сада је дошло време када хришћанство поново постаје гоњено и зато ће захтевати од хришћана већи хероизам и жртвену љубав, вишу потпуност и свесност у исповедању њихове вере; долази време када ће хришћани престати да буду саблазан хришћанству.
Хришћанство се враћа у стање до Константина и мора наново освајати свет.
Можда је хришћанству суђено да се врати још даље у натраг, у стање катакомбно, и да отуда наново освоји свет.
Лоши хришћани су собом заклонили истинито хришћанство; лоша дела хришћана, њихово изопачавање хришћанства, њихови преступи, више падају у очи но велика истина хришћанства.
Ако присталице других релитија јесу боље од хришћана, ако ревносније извршавају завете својих религија, то је зато што је завете других...
Атеиста више воли да не размишља о смислу живота, о времену и смрти, он избацује мисао осмрти ван своје свести, иначе би се налазио у стању постојане депресије, као осуђени на казну, у чију ћелију сваког минута може ући џелат. Самим тим он улази у свет илузија, као без размишљања о болести: могуће је победити болест и не мислити о старости, избећи је.
Они, који одричу вечни живот, морају гледати на земаљски живот као на једину реалност и стварност, тада им садржај живота морају постати интелектуална или чулна наслађивања, који он пружа.
Али осећајна и интелектуална природа, се пре свега, ломе у противречностима, унутрашњим и спољашњим; они не могу у својим срцима прихватити живот као бесмисленост и апсурд, не могу схватити зло, које...
У психоаналитичком методу Сигмунда Фројда Јунг је видео велике могућности за психотерапију, али идеја дечје сексуалности, која је представљала темељ психоаналитичке концепције, била му је туђа. За разлику од Фројда, Јунг је веровао у могућност да човек достигне унутрашњу хармонију и усмерио је своја истраживања у правцу трагања за том хармонијом. У структури личности коју је предложио Јунг издвајају се следећи елементи ( слојеви ) :
- персона
- его
- сенка
- Анима ( код мушкараца )
- Анимус ( код жена )
- сопство.
По Јунговом мишљењу, свест је слична опни на површини несвесног с његовим непознатим дубинама Персона ( личност ) је први горњи слој личног свесног. Она означава нешто попут маске коју су стављали на главу грчки глумци да би...
Da je srce samo malo manje volelo
Ne bi me ovo toliko bolelo…
Da sam te mozda malo varala
Manje bi boli sebi stvarala.
Da mi je nocas jedna pesma
Koja ce suze izbrisati lako,
Da mogu sve u trenu da zaboravim
Najbolje bi mi bilo tako.
Da sam samo malo manje ranjiva
I da u bajku svaku ne verujem
Ne bih se ni osvrnula na lazi
Ali JA uvek moram da preterujem.
Preterano te volim tiho u sebi
Ne mogu to da objasnim ni tebi.
Znam da me zelis, isto ko druge,
Zato se borim sa senkom tuge.
Sad dobro znam kako je bilo tebi
Kada si sumnjao u sve moje reci
A ja sam pokusavala na sve nacine
Koliko te volim iskreno reci…
Da mi je nocas jedna pesma
Koju ce mi ispevati s tugom neko,
Da mi je da mogu iz srca da iscupam
Nekog koga volim a tako je...
Kako si mogao?
Nedjelja, 24. ožujka
Napisao Jim Willis, 2001.
Ako imate psa – pročitajte ovu priču…
Ako ste imali psa - pročitajte ovu priču…
Ako želite imati psa - pročitajte ovu priču...
Kad sam bila štene, zabavljala sam te svojim trikovima i nasmijavale te. Nazivao si me svojim djetetom i unatoč beskrajnim parima ižvakanih cipela i nekoliko uništenih jastuka, postala sam tvoj najbolji prijatelj.
Kad god sam bila "zločesta", prijetio si mi prstom i pitao si me "Kako si mogla?" – ali onda si odustao od svoje strogosti i svalio me na leđa te češkao moj trbuh. Moje razaranje kuće trajalo je nešto duže nego što se očekivalo, jer si ti bio strašno zaposlen, ali na tome smo radili skupa. Sjećam se noći kad smo se mazili u krevetu kad...
Gde počinje kraj
Oči koje znaš
više te ne gledaju
kao što su te gledale pre.
Usne koje ljube
više nisu mekane
i podatne kao ranije.
Srce što u grudima bije,
više isto nije
i ne prepoznaje
otkucaje druge
pa vodi do spoznaje
gde je izvor tuge.
San koji se sniva
više nije san
već postaje mora noćna
dok ne svane dan.
Sreća se sakriva
u ćoškove duše,
gadan osećaj...
Voleo bih znati
kako izabrati
put na kome piše
gde počinje kraj.
Za vašare znam od kada znam za sebe. Glasna muzika, baloni, ringišpili, balerina, autodromi i danas su bili na svom mestu, kao i svakog sedmog jula.
Masa naroda.
Najviše je omladine, a bračnih parava sa decom ili dede i babe sa unučićima.
Prodavaca razne fele, prodaje se sve što može da nađe kupca, a među svom tom robom primetio sam lepe male plastične svetleće rogove, baš onakve kakve mislimo da ima đavo.
Kao što rekoh, prodaje se sve što neko kupuje, a ove rogove su masovno kupovale mlade devojke, pa onako doterane sa sve rogovima koji svetle pravo u masu.
Da li su svesne šta rade?
Ne verujem.
Da li misle da je to zabavno?
Verovatno.
Da li znaju koliko su zla svojoj duši nanele?
Nemaju pojma.
Misle da je to obično parče plastike.
E...
Nesto me muci kad krenes,
nesto me proganja.
Jer u meni lavinu pokrenes,
i djavo ne spava.
Nesto mi ne da mira
kada odlazis njoj u zaglrljaj...
Jer plasim se da srce mi otkuca
poslednji otkucaj.
Nesto me proganja kad sav sladak
zaspis joj na ramenu.
I opet lutam sama kroz noc,
svojim osecanjima trazim namenu.
Nesto me izjeda, iznutra,
a i spolja.
Kida me bol kada znam
da te zelim, a nisam
tvoja.
Nesto je puklo tu medju nama.
Znam, jer uvek odsutno cutis.
I bojim se, lazes me,
odavno kraj vec slutis.
Strah
U noćima mračnim,
na mestima strašnim,
pred ljudima zlim,
plašim se da hodam,
plašim se da vidim
i padam pred njim.
Obuzme mi glavu,
obuzme mi dušu,
obuzme mi telo,
srce lupa jako,
a ledeni znoj mi
orošava čelo.
Neću da se bojim,
al' ko mene pita
kad slaba sam duša,
tražim svuda nadu,
nekog da razume,
nekog da sasluša.
Iako me lomi,
iako me kida
i ubija lako,
plašim se da menjam
način svog života...
navik'o sam tako.
Budan čekam zore,
prebrojavam dane
i molim se: " Bože,
ubi me il' spasi,
ovo život nije,
više se ne može."
U nesvesti svojoj
ja ne čujem glase
anđela sa neba,
kako viču na me
i kako me grde
da mi Vere treba.
Kako verovati
kad se plašim suda,
kad se plašim Boga,
jer grešan sam bio
i ne mogu nikad
pobeći od...
Srcem kroz zid
Juriš...
Napred...
Mora pasti,
mora jednom popustiti,
ovaj zid je neprijatelj
i moram ga porušiti.
Tuci ...
Udri ...
Nije lako,
ali moram udarati,
srcem rušim zid od tuge,
jer izbore nemam druge.
:bye: