Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Srbija je sva u nekakvim ...jadama pa stalno na televizijama gledamo ko je popio najvise piva, koliko njih je ogluvelo od trube, koliko njih leci ljute rane jer su pojeli gomilu ljutih papricica, ko je napravio i pjeo najvecu kobasicu, cija guuska crno perje cupa, .. i tako u nedogled. Pa mi smo narod koji ima kulturno umetnicku manifestaciji po glavi stanovnika i jos preostaje da prebacimo i na glave komsiskih naroda i narodnosti. Povod za ..ijadu moze da bude i to sto je tamo nekog u tamo neko vreme pogledao. Bitno je da se krka i pije a za ostalo cemo lako.
A gde je ice i pice tu su i "nasi" renomirani estradni umetnici raznih kalibara i fela. Ako hoces svetsku ...jadu zoves Gorana Bregovica, ako te zanimaju musterije sa prostora...
Dolazim kući. Ulazim. Nepoznat miris. Dolazim do spavaće sobe. Ti. On. Goli. Ti na njemu, on u tebi. Gledam vas. Ljubazno se izvinjavam i mirno izlazim iz sobe, ali ne i iz stana.
Uzimam nož. Ulazim u sobu. Ubadam ga u stomak. Savija se. Rez preko grla. Gurnem ga. Pada. Krvari. Umire. Okrećem se ka tebi. Plačeš, moliš, preklinješ pokrivajući svoje nago telo posteljinom. Udaram te jako. Padaš u nesvest.
Budiš se. Šuma. Daleko od puta. Vezana. Gledaš okolo. Prepoznaješ mesto. Da, to je naše mesto, za koje znamo samo ti i ja. Mesto gde smo prvi put spavali. Gde smo se bojali. Gde smo se voleli.
Kosa ti je raščupana. Osecaš krv na usnama. Osećaš miris mesa. Zbunjeno kroz dim vidiš kako on gori. Da, tvoj ljubavnik. Da, zapalio sam ga...
Ispadaš iz kanua. Vodena struja te nosi brzo. Daleko. Udaraš glavom o stenu. Puca ti glava. Fraktura. Curi krv niz lice. Ulazi u usta. Osećaš toplinu na glavi. Pipaš rukom glavu. Osećaš pukotinu.
Dižeš pogled, druga stena. Udarac. Ne osećaš ništa. Ne boli te. Toplota obavija tvoje telo. Pogledaš u ruku. Visi. Samo koža je drži. Vrti ti se u glavi. Strah. Adrenalin. Jecaš.
Obala. Konačno. Možda ima nekoga u blizini. Možda te traže. Voda te izbacuje na oštro kamenje. Ne možeš da se pomeriš. Ne osećaš ruke. Ne osećaš noge. Ne osećaš ledja. Prolazi vreme. Niko ne dolazi. Po neka sitna životinja dodje do tebe. Gleda te. Miriše te. Odlazi. Sama si. Nema nikog oko tebe, kilometrima. Ti. Zvuci krošnja iza tebe. Zapljuskuju te talasi...
ISTINA
Skupljala se duboko u grudima
Sva čeznja dugih godina,
Sve ljubavi sanjane ,nedosanjane...
Sve zelje prazne postelje
U jednu se izlile,
Oko tebe svile.
Svi neostvareni snovi,
Ko bedem visoki zidovi,
Poruseni,preskočeni...
U ljubav moju pretočeni...:heart:
PONEKAD
Ponekad se rasplinem,
Pa samo pozelim
Da ti usne usnama dodirnem...
Ponekad se opustim,
Pa samo pozelim
Da ti se cela prepustim...
Ponekad ne pazim,
Pa samo pozelim
Da se ko beba mazim.
Ponekad se uzbudim,
Pa samo pozelim
Da te ljubim i ljubim...
Ponekad se rasplacem,
Pa samo pozelim
Da mogu da prestanem...
Ponekad se uplasim,
Pa jako pozelim
Da te nikad ne izgubim....
-Царевац - усудим се да прекинем причу из чаробне кутије - чуо сам од мајке. Колико се сећам из прича, држао је и кафану, негде изнад Славије.
«Аха, Алфијери», кажем себи, «памтиш оно што ти је интересантније, кафану». Али Јанко ми прекида нит тих „мудрих“ мисли:
-Да. „Савиначка касина“. Доводио је повремено чланове Оркестра да ту наступају. Певати у Царевчевој кафани била је велика част и најчувенијим певачима. Царевац, вредни сакупљач и упорни бранитељ српског народног изворног мелоса. Али је пре Другог светског рата он био и успешни адвокат. Бранио бесплатно сиромашне...
-А, после рата? - улучим час да питам кад Јанко избаци два-три дима лулом. Да га мало одморим? Или, у благонаклоној иронији, дискретно замолим нек мало застане...
Lisabon... Gotovo na kraju kontinmenta, a tako blizak, prisan i drag, osobit sa svakom svojom uličicom, ljudskim korakom i osmijehom. Teijo, mosotvi, vidikovci iznad grada s bugenvilijama i more na horizontu, koje je odvelo ljude ove zemlje na put otkrića cijeloga svijeta. Fado, bakalar, vinho verde, oj, kako nosi dušu i otvara joj nova prostranstva. Ali, suzdržani, mirni i polagani ljudi, nikad do kraja otkriveni i srdačni kad ih upoznate široka srca.
Један од највећих филозофа свих времена, Имануел Кант је у свом капиталном делу: " Критика чистога ума " одбио да прихвати онтолошки доказ. Суштина Кантове критике састоји се у томе што је он тврдио да постојећи предмет није ништа бољи од замишљеног, јер егзистенција није никакав предикат нити атрибут. Кант је навео и пример: сто постојећих талира нису ништа бољи од сто замишљених. Између те две врсте талира не постоји никаква разлика у појму, него само у мојем имовинском стању. Ако појму о сто замишљених талира припишем још и атрибут егзстенције, то јест, ако кажем да они и постоје тиме се мој појам о сто талира ни најмање не мења. Повећава се моје имовинско стање - закључио је Имануел. Кант је такође у својој критици направио три...
Dragi moji
Ponekad i meni teško bude
Pa počnem da davim i smaram ljude,
Zato vam poklanjam stihove ove
Da vam ulepšam veče i snove.
Pa kad me malo nema na netu
Onda sam u frci u realnom svetu,
Ponekad padnu i teške reči
Pa mora i Želja dušu da leči,
Al znajte još se rodio nije
Taj koji ce u meni snove da ubije.
I nemojte se zalud vise brinuti,
Ne može mi niko osmeh skinuti.
Ne može se Željena ni malo sputati
Ma može se glavom o zid lupati.
Život je jedan i kakav je da je
Neka mi je lep barem dok traje...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
SAMOANTISTRESNI PROGRAM
ili
NoFelovci na delu
Malo smeha ……prija, verujte hahahaha
- moram da primetim da mi komšija uživa u blagodetima foruskog promiskuiteta - od kad se ne skiĐa sa sexa i pomalo Ljubavi natovaren je reputacijama ko budala sa drva
- nemoj da pričaš
- tamo je aktivan.......pa ovde došo da odmori.......a ja mu još i dala hahahaha
moram i ja da idem tamo na taj sex......
- crna kumo
najebbala si sad sa užasima promiskuiteta
i da ga se rado sećaš
- Ovo je bilo... onako, kumovski...
- kuj će kome ako ne svoj svome
ne brini.....ću gu vrnem
- pa nije baš da još pripada prošlosti.....ali baš zato da otidnem da im opričam......dok...
Када пишем,пишем оно што се мени допада и у шта ја верујем...
Када демистификујем,то је моје виђење и могу о томе да изнесем своје виђење у мојим белешкамна...али...
Увек се нађе неки мрсомуд илити килосер који нема два грама мозга па почне да те критикује,да си у преласти,да си секташ,зашто мислиш да си увек у праву,докажи ми то и то,казнићете Бог,хулиш на цркву...
Лепо сам написао ако вам се не допада то што ја пишем драги моји мрсомуди илити килосери напишите вашу белешку,не тупите на мојој,јер вам је то узалудан посао.
Заборављају прво и основно правило - не суди!
Можете да изнесете своје мишљење,али немојта да судите!
Не упирите прстом,савијте га!
Живели!
I idemo...ponovo.
Moj prethodni blog o kiču kao da mi je uzeo svu energiju..iako sam se samo dotakla nekih aktuelnih tema, iako nisam razradila ni delić materijala koji sam htela da nekako bolje objasnim, dočaram..jednostavno shvatih da ova bespoštedna borba, koja svakodnevno traje protiv kiča a zarad nekih istinskih vrednosti, iscrpljuje i traži konstantno ulaganje da se ne bi dešavalo da se isti neopaženo, kradom, ušeta u svakodnevnu rutinu ..,kao pre neki dan, razgovarajući sa kumom, pitah je naravno, šta ima novo...reče...klasika.."kuća poso,poso kuća" :eek:
i naravno odmah pomenusmo novostvorenu zvezdu turbo folka (ili je to muzički pravac koji ne znam da imenujem?) koji zaista od podsmevanja preko noći dospeva u veliku izdavačku...
Yonáha
Za nju se govorilo da zna.
Ona je bila yonáha, ona-koja-sanja.
Svi bijelci za nju misionari su i trgovci
a mi nismo imali ništa za prodaju.
Uljudno je tumačila da njen narod
već poznaje velike istine:
- Kad je Stari svijet gradio na sve je mislio.
Ali dok stvarao je sebe samog zaboravio je donji dio...
Bez čvrsta tla teturao se uokolo u osam pravaca.
Sve dok se nije napregao i nas izmislio!
Mi Nakinoueri rođeni smo iz njegove čežnje za tlom.
Mi smo noge Svevišnjega.
Zato smo mi ružni i prljavi
i naš život pun posrnuća i povrijeda.
I lutamo tako bespomoćno i besciljno.
Ali kroz nas ide on preko svoje tvorevine,
pleše po vrelom ugljenu.
Niklas Ternlund
sutra rano
pre sunca
moram da ustanem
da se sa životom
ja rastanem
što mi ti ljubavi
ljubav za ljubav
ne vraćaš
što ti ljubavi
ljubav na ljubav
ne vraćaš
ako sunce
pre mene izađe
opet će me
život snađe
konji vrani
trojka , votka
violina i gatare
vrisak
breze
stepa
oj sunašce
opijaš me
sutra rano
moram pre sunca
da ustan
sa život da se
ja rastanem
Volela bih da si mi samo malo blize, tada bih mogla da opravdam, ovu nadu i ove suze... Mnogo bi mi lakse bilo, mnogo lakse nego sada, e da si mi samo malo blize, pa da se sretnemo onako slucajno, u ulicama ovoga grada, pa da uskladimo otkucaje srca nasih tada...
Da...Da si mi samo malo blize, da ti pokazem, da ti dokazem, da si samo ti mome srcu sve, a ne ovako samo prazne rijeci ispisujem, a ti ih i ne cujes... Znam da bi bilo sve drugacije, onog trena kada bih nam se ruke dotakle, i pogledi nasi sreli, shvatili bi onda sta hocemo, sta smo hteli, koliko mozemo,a sta nismo smeli...
Da da si mi samo malo blize, prepoznao bih u mome oku svoj lik, shvatio bih da te u meni celoj ima, zavirio bi u moje srce, mozda bi osetio na tren tople...
Europski sud za ljudska prava jučer (22. srpnja 2010.) je još jednom potvrdio da se istospolne zajednice smatraju obitelji prema Konvenciji =>
http://www.kontra.hr/cms/index.php?option=com_content&view=article&id=348:europski-sud-istospolni-parovi-su-obitelj&lang=hr
pogodnosti Evropske naprednosti i obaveza:dash: članica Evropske unije...
"Pogled na svet antičke književnosti je pogled povlašćene elite. Rimska književnost je u svojim najboljim periodima bila namenjena visoko obrazovanoj eliti, potpuno opsednutoj Rimom, njegovom istorijom, institucijama i tradicijama. To je bila ozbiljna i stroga publika, zadojena helenskim filozofskim idejama, ali neprekidno svesna Rima, njegove misije i veličine. Ogroman jaz delio je ovu čitalačku publiku od ostalog pismenog Rima: trgovci uopšte nisu čitali, kao što uopšte trgovci nisu čitali sve do osamnaestog veka. Zanatlije takođe – oni nisu ni imali vremena za to kao ni robovi, polubesposlena, polugladna i polusposobna gomila, koja se motala ulicama Rima i italskih gradova, nije imala ni volje ni novca za taj luksuz, a ni dovoljno...
Kako si mogao?:(:(:(
Kad sam bila štene, zabavljala sam te svojim trikovima i nasmijavale te.
Nazivao si me svojim djetetom i unatoč beskrajnim parima ižvakanih cipela i nekoliko uništenih jastuka, postala sam tvoj najbolji prijatelj.
Kad god sam bila "zločesta", prijetio si mi prstom i pitao si me "Kako si mogla?" - ali onda si odustao od svoje strogosti i svalio me na leđa te češkao moj trbuh.
Moje razaranje kuće trajalo je nešto duže nego što se očekivalo, jer si ti bio strašno zaposlen, ali na tome smo radili skupa. Sjećam se noći kad smo se mazili u krevetu kad sam slušao sve tvoje ispovijesti i tajne snove, a ja sam vjerovala da život ne može biti savršeniji nego što jest. Išli smo u dugačke šetnje i trčali po parku, vozili...
(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
PRAVA
Je l' ovo moj blog? Jeste.....pa, kako kaže dosta net ljudi "ovo je forum, ovo je blog, mogu da pišem šta hoću"......evo....mog skromnog doprinosa
Što se tiče virtuelnog sveta.....e, tu nemam problem jer niti se krijem iza svog avatara, niti iz njega crpim snagu i pamet koju nemam. Nisam neko drugi ovde a kad ugasim kompjuter neko pak treći. Takva sam kakva sam, sve je u mojim blogovima, u onom silnom broju postova uglavnom na svetu životinja.....realan život sa svim svojim lepim i ružnim licima.....dobro, nisu sva ružna ispisana ali zato lepa jesu. Pravi život je i na svetu životinja......prave ljubavi, prave suze, prave dogodovštine, bolesti, uginuća, radjanja...
Tigre..sasvim slucajno, zena je i ovde tema...;)
Cesto se muskarci pitaju kako da osvoje zenu...eee evo nekoliko saveta.. meni su bas "super"..nadam se da ce se svideti i Vama..
Kada ona besno ode od tebe [ prati je]...
kada te gleda u usne [ poljubi je ]
kada te gurne ili udari u sali [ zagrli je i ne pustaj je ]
kada pocne da te "psuje" [ poLjubi je i reci joj da je v...olis]
kada je tiha [ pitaj je sta se desava]
kada te ignorise [ pokloni joj svu svoju paznju
kada te povuce [ povuci i ti nju]
kada je vidis potpuno nesredjenu,u najgorem izdanju [ reci joj da je prelepa]
kada je vidis kako place [zagrli je i ne pricaj nista]
kada je vidis kako hoda [ zagrli je iznenada odpozadi ]
kada je uplasena [ brani je]
kada nasloni njenu gLavu...
Kad ne mogu drugačije,e onda ću ovako da protestujem!
Protestujem protiv danasnje odluke Međunarodnog suda o nezavisnosti Kosova!
Kosovo je Srpsko!
Sve jos odise svezinom noći
budno ali bez pokreta,sumorno
samo isčekivanje sveprisutno je
kad zora i sa njom sunce će doci
A tada kao muzika glasna,svečana
svetlost se pojavljuje postepeno
dok otvaraju se dveri doma Apolona
da vatrena kocija sa vozačem slavnim
na put preko neba svakodnevni podje
Prevesti treba kočiju nemirnu
preko celog neba dok kraj danu dodje
Sada već sve sto na zemlji dise
umireno i njemu okrenuto je
čeka trenutak da se Sunce pojavi
Svaki list,travka,cvet,zivuljka svaka
svetlost sto svemu je hrana zahvalno prima
sa radosću postovanje mu odaje
pre nego zivot svakodnevni nastavi da traje