I idemo...ponovo.
Moj prethodni blog o kiču kao da mi je uzeo svu energiju..iako sam se samo dotakla nekih aktuelnih tema, iako nisam razradila ni delić materijala koji sam htela da nekako bolje objasnim, dočaram..jednostavno shvatih da ova bespoštedna borba, koja svakodnevno traje protiv kiča a zarad nekih istinskih vrednosti, iscrpljuje i traži konstantno ulaganje da se ne bi dešavalo da se isti neopaženo, kradom, ušeta u svakodnevnu rutinu ..,kao pre neki dan, razgovarajući sa kumom, pitah je naravno, šta ima novo...reče...klasika.."kuća poso,poso kuća"
i naravno odmah pomenusmo novostvorenu zvezdu turbo folka (ili je to muzički pravac koji ne znam da imenujem?) koji zaista od podsmevanja preko noći dospeva u veliku izdavačku kuću čiji vlasnici na audicijama ismevaju upravo takav profil...no,koga je briga...idemo dalje...
Novine pune naslova ..o početku novih sezona različitih reality-a...i pomislih kako su uspeli ljudima da stvore atmosferu realnosti, pa i više od toga...ljudi zaboraviše da je u pitanju tv šou, a ne stvarnost...pa junake istih počeše da sačekuju po ulicama, razjareni..
Od javnih ličnosti se ipak, očekuje, da se ponašaju u skladu sa nekim kodeksom, poštuju pravila bontona i paze na rečnik..imali smo, međutim, priliku da vidimo da je prostakluk direktno proporcionalan popularnosti..čuli smo psovke (čak iz samog državnog vrha), svađe, intrige, uvrede, videli i fizičke obračune..bacanje kletvi postade način da se dođe u žižu interesovanja...danima na naslovnim stranama dnevne štampe vesti o dramatičnim pregovorima dve medijske kuće oko preuzimanja velikog narodnog šou programa (kao da nema bitnijih vesti)..a tek neka kolumna u ćošku o nekom aktuelnom kulturnom dešavanju..po principu dajte narodu ono što traži..
Ne tako davno, reči su imale težinu..snagu. Persiranje je bilo uobičajeno, stariji su bili poštovani..sad je dobro ako se izvuku bez batina od gimnazijalaca..škola se nekako preorijentisala na obrazovnu funkciju, vaspitanje prepustila porodici, a ona zatajila...odnos prema drugima, naročito prema starijima, nosimo iz kuće...
U vreme kad je plima moralne krize,nevaspitanja, prostakluka, ipak postoji svetla tačka..krenite od sebe i svog mikrosveta koji možete da promenite...podsetimo se svi pravila ponašanja, počevši od osnovnih stvari....i koliko toliko olakšajmo život jedni drugima...
Ipak, lepa reč i gvozdena vrata otvara
Moj prethodni blog o kiču kao da mi je uzeo svu energiju..iako sam se samo dotakla nekih aktuelnih tema, iako nisam razradila ni delić materijala koji sam htela da nekako bolje objasnim, dočaram..jednostavno shvatih da ova bespoštedna borba, koja svakodnevno traje protiv kiča a zarad nekih istinskih vrednosti, iscrpljuje i traži konstantno ulaganje da se ne bi dešavalo da se isti neopaženo, kradom, ušeta u svakodnevnu rutinu ..,kao pre neki dan, razgovarajući sa kumom, pitah je naravno, šta ima novo...reče...klasika.."kuća poso,poso kuća"
i naravno odmah pomenusmo novostvorenu zvezdu turbo folka (ili je to muzički pravac koji ne znam da imenujem?) koji zaista od podsmevanja preko noći dospeva u veliku izdavačku kuću čiji vlasnici na audicijama ismevaju upravo takav profil...no,koga je briga...idemo dalje...
Novine pune naslova ..o početku novih sezona različitih reality-a...i pomislih kako su uspeli ljudima da stvore atmosferu realnosti, pa i više od toga...ljudi zaboraviše da je u pitanju tv šou, a ne stvarnost...pa junake istih počeše da sačekuju po ulicama, razjareni..
Od javnih ličnosti se ipak, očekuje, da se ponašaju u skladu sa nekim kodeksom, poštuju pravila bontona i paze na rečnik..imali smo, međutim, priliku da vidimo da je prostakluk direktno proporcionalan popularnosti..čuli smo psovke (čak iz samog državnog vrha), svađe, intrige, uvrede, videli i fizičke obračune..bacanje kletvi postade način da se dođe u žižu interesovanja...danima na naslovnim stranama dnevne štampe vesti o dramatičnim pregovorima dve medijske kuće oko preuzimanja velikog narodnog šou programa (kao da nema bitnijih vesti)..a tek neka kolumna u ćošku o nekom aktuelnom kulturnom dešavanju..po principu dajte narodu ono što traži..
Ne tako davno, reči su imale težinu..snagu. Persiranje je bilo uobičajeno, stariji su bili poštovani..sad je dobro ako se izvuku bez batina od gimnazijalaca..škola se nekako preorijentisala na obrazovnu funkciju, vaspitanje prepustila porodici, a ona zatajila...odnos prema drugima, naročito prema starijima, nosimo iz kuće...
U vreme kad je plima moralne krize,nevaspitanja, prostakluka, ipak postoji svetla tačka..krenite od sebe i svog mikrosveta koji možete da promenite...podsetimo se svi pravila ponašanja, počevši od osnovnih stvari....i koliko toliko olakšajmo život jedni drugima...
Ipak, lepa reč i gvozdena vrata otvara
samo podsećam
http://perasperaadastrablog.files.wordpress.com/2010/03/desiderata.jpg?w=551&h=786
Miran budi u buci i žurbi i ne zaboravi mir koji ti može doneti tišina. Koliko je to moguće,
bez predavanja, budi u dobrim odnosima sa svakim. Svoju istinu izreci tiho i jasno; i slušaj druge, čak i dosadne, i neznalice; i oni imaju svoju priču. Izbegavaj bučne i agresivne osobe, oni uznemiruju duh. Ako se uspoređuješ sa drugima, možeš postati tašt ili ogorčen, jer uvijek će biti boljih i gorih ljudi od tebe. Uživaj u svojim dostignućima, kao i u svojim planovima. Neka te zanima tvoj poslovni napredak; bio on i skroman, to je pravi imetak u vremenu promenljive sreće. Budi oprezan u svojim poslovima, jer, svijet je pun prevara. Ali neka te to ne zaslijepi, jer dobro ipak postoji. Mnogi ljudi žele dostići velike ideale, i svugdje je život pun herojstva. Budi svoj. Posebno, ne pretvaraj se kad voliš. Ne budi ciničan kad govoriš o ljubavi, jer uz svu pustoš i nezadovoljstvo, ona je tu oduvijek, kao i trava. Mirno primi savjet godina, dostojanstveno predajući mladost. Čuvaj snagu duha da te zaštiti u iznenadnoj nesreći. Ali, ne uznemiruj se zamišljanjima. Mnogi su strahovi rođeni u umoru i samoći. Iznad svega, budi dobar prema sebi. Ti si dijete svemira, isto kao i drveće i zvijezde. Ti imaš pravo biti ovdje, i, bilo to tebi jasno ili ne, svemir ti se otvara baš kao što i treba. Stoga budi u miru s Bogom, što god zamišljaš da on jest, i bez obzira što radiš i čemu stremiš u bučnom neredu života, budi u miru sa svojom dušom. Sa svim svojim lažima, dosadama i prekinutim snovima, svijet je još uvijek lijep. Pazi. Pokušaj biti sretan.
Old. St. Paul's Church
Baltimore, 1692
http://perasperaadastrablog.files.wordpress.com/2010/03/desiderata.jpg?w=551&h=786
Miran budi u buci i žurbi i ne zaboravi mir koji ti može doneti tišina. Koliko je to moguće,
bez predavanja, budi u dobrim odnosima sa svakim. Svoju istinu izreci tiho i jasno; i slušaj druge, čak i dosadne, i neznalice; i oni imaju svoju priču. Izbegavaj bučne i agresivne osobe, oni uznemiruju duh. Ako se uspoređuješ sa drugima, možeš postati tašt ili ogorčen, jer uvijek će biti boljih i gorih ljudi od tebe. Uživaj u svojim dostignućima, kao i u svojim planovima. Neka te zanima tvoj poslovni napredak; bio on i skroman, to je pravi imetak u vremenu promenljive sreće. Budi oprezan u svojim poslovima, jer, svijet je pun prevara. Ali neka te to ne zaslijepi, jer dobro ipak postoji. Mnogi ljudi žele dostići velike ideale, i svugdje je život pun herojstva. Budi svoj. Posebno, ne pretvaraj se kad voliš. Ne budi ciničan kad govoriš o ljubavi, jer uz svu pustoš i nezadovoljstvo, ona je tu oduvijek, kao i trava. Mirno primi savjet godina, dostojanstveno predajući mladost. Čuvaj snagu duha da te zaštiti u iznenadnoj nesreći. Ali, ne uznemiruj se zamišljanjima. Mnogi su strahovi rođeni u umoru i samoći. Iznad svega, budi dobar prema sebi. Ti si dijete svemira, isto kao i drveće i zvijezde. Ti imaš pravo biti ovdje, i, bilo to tebi jasno ili ne, svemir ti se otvara baš kao što i treba. Stoga budi u miru s Bogom, što god zamišljaš da on jest, i bez obzira što radiš i čemu stremiš u bučnom neredu života, budi u miru sa svojom dušom. Sa svim svojim lažima, dosadama i prekinutim snovima, svijet je još uvijek lijep. Pazi. Pokušaj biti sretan.
Old. St. Paul's Church
Baltimore, 1692
....