Slušam glasove ljudi
Slušam vrisku i ciku dece
Kakofoniju grada
Sve mi to ulazi kroz otvoren prozor
Mala je moja soba za sve zvuke dana
Sam sam na ovoj obali života
Oduzeli su mi poslednji čamac
ili sam ga ja svojom nebrigom potopio
Moja nevidljiva prijateljica
piše tužne stihove
jednu ranu ušiva, drugu otvara
Radost joj klizi kao svila niz prste
Simpatija me gleda u oči, smeje se
govori mi. Ne volim te više, idi
Ja posmatram njene meke usne
Muti mi se u glavi, slabašan sam
Teška si budala, ništa ne znaš
čujem njen glas, reči iz nekih daljina
Nastavlja se
koleginica mi, dok sedimo jedno uz drugo,
tiho zbori: Ne plašim te se
Tebe s pogledom ubice
pitam sebe gde grešim, da li ludim
Zarobljen u svom svetu, tiho plačem
Unutar...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
’’a ti onda kao u ona vremena , kad ljudi napustiše dobro i korisno , pa udariše stranputicom ; a ono zlo i rđa prosu se svom zemljom ; nagrnu suša , skakavci i gmaz svakojaki ; nesta sve sa lica zemlje da satre ljudski porod ; udari glad na ljude, stoku i sva se zemlja isposti , onako se ojalovi i posta sva crvena ; pa kad sav taj svet iskvareni, ništavni i pakosni vide u svemu prst s’neba, udari u rasejanje da se razredi i ukoreni tamo gde blagodeti i sloge ima ; sve misleć da se spašava tako od sebe sama . A onaj helenac što vidi od starina i zna , osta na jalovici da skapa sa svojtom . I čuđahu se i pitahu drugi , što to sa sobom i decom čini ; i mnogi htedoše da ih povedu ; al on i deca odbiše : jal deca zbog njega , jal on zbog...
Jedan dečkić je upitao svoju majku: "Zasto plačeš?"
"Zato što sam žena" - odgovorila mu je.
"Ne razumem" - rekao je dečak.
Mama ga je samo zagrlila i rekla: "Nikada i nećeš".
Kasnije je upitao oca: "Zašto mi se čini da mama plače bez ikakvog razloga?"
"Sve žene plaču bez ikakvog razloga" - bilo je jedino što je tata znao reći.
Dečačić je odrastao i postao muškarac, i još uvek se pitao zašto žene plaču.
Na posletku je nazvao Boga. Kad ga je dobio, upitao ga je:
"Bože, zašto se žene tako lako rasplaču?"
Bog odgovori:
"Kad sam stvarao ženu morala je biti posebna.
Dao sam joj ramena, dovoljno jaka da nose svu težinu ovoga sveta, a opet dovoljno nežna da mogu pružati utehu.
Dao sam joj unutrašnju snagu da podnese porod i...
Jednom je jedna žena zalivala svoj vrt, kada je ugledala 3 starca pred svojim vrtom. Nije ih poznavala, no svejedno im je rekla:
" Mislim da vas ne poznajem, ali mi se čini da ste gladni. Molim vas uđite unutra i pojedite što god. "
Starci su je upitali: " Je li Vaš muž kući? "
"Ne ", odgovorila je, nije."
"Onda moramo otići, " rekli su.
Uveče kada joj se muž vratio, žena mu ispriča što se dogodilo.
" Sada im možeš reći da sam se vratio i pozovi ih natrag, unutra ",
rekao je muž, i žena je otišla da pozove starce na večeru.
" Nažalost, ne možemo svi prihvatiti Vaš ljubazni poziv."
Rekli su joj starci. " Zašto ne ?"
Upitala je iznenađena žena. Jedan od staraca pokaza na jednog i reče:
" Njegovo ime je Bogastvo."
Potom pokaza...
Tako bih volela da ti se ponovo vratim,
a ti da me primiš u nedra svoja.
Da opet budem dete,koje si odnjihala
i svojom širinom zadojila,
svojim hlebom odranila i ljubavlju velikom napojila.
_tebi,koja tako mnogo daješ ipoklanjaš
svoje bogatstvo svima,ljudima i neljudima.
A oni te jedni vole i čuvaju
a drugi mrze i proklinju.
Samo oni,koje si ti začela i porodila
znaju,da je lepa i tvoja prašina,
kako su bogata tvoja polja
kako je divna čak i tvoja košava.
Ko nije video tvoje bagrenje,
on,ne zna šta je lepota.
O,da mi je da se ponovo vratim
i gledam tvoje suncokrete
VOJVODINO,druga majko moja
ja sam samo tvoje zalutalo dete.
buda_49
Ako ikada odeš
ostaću napušten u sebi
razmažen i poražen
bez svoje slobode
da ikom kažem
ono što sam mogao samo tebi
Ako ikada odeš
izgubiću utočište svoje
ognjište unutrašnje toplote
Putevi će da me vode
zamagljenim očima želje moje
kud god im se prohte
Ako ikada odeš
biću usamljen ko u majčinoj utrobi
vidik će mi zasuti oluja peščana
kad te budem opet sreo jednog dana
kao beduin iscrpljen bez vode
misliću da si obična fatamorgana
Milan Višnjić
Cerka se zalila svom ocu na tezak zivot i rekla kako ne zna vise kako da se suprotstavi zivotnim problemima i teskocama, kako nema vise snage za borbu; jer cim resi jedan problem, vec je pred njom drugi i tezi od prethodnog.
Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vrijeme voda u posudama pocela je da kljuca. U prvi lonac je stavio sargarepu, u drugi jaje, a u treci nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme.
Cerka se nije mogla strpeti, jer nije znala sta njen otac tim postupkom zeli reci i dokazati.
Otac je iskljucio sporet, pa je izvadio sargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom...
...Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu životnu istinu.
U duši svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U duši svakoga od nas.
Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, žaljenje, pohlepu, aroganciju, samosažaljenje, krivicu, greh, srdžbu, inferiornost, laž, lažni ponos, egoizam...
Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono što pruža užitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdačnost, darežljivost, istinu, saoosećanje i veru.
Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reči, pa ga upita;
-Koji vuk na kraju pobedi?
Deda odgovori sa smeškom na svom starom licu:
-Pobedjuje uvek onaj koga hraniš...
Slovenci veoma retko odlaze jedni drugima u goste, izuzimajući, nedeljne posete, dece iz grada, roditeljima u selo.
I starija populacija nije imala taj običaj, sadašnja mlađa još manje.
To ne znači da oni ne vole da se druže, već imaju drugačije običaje. Komšinica komšinicu pozove na kafu u najbliži kafić, kao i komšija komšiju, ili par sa parom, tu prekoputa se nađimo za 10 minuta.
Najviše vole da se druže na kakvim izletima, planinama, rekama, Slovenac, nije vezan za kuću,ona mu služi samo za nužne potrebe, a kada ima slobodno vreme, želi da izađe iz nje, ali je veoma poželjno da izletnička tačka ima bar jednu ugostiteljsku radnju.
Od proleća pa do jeseni, u dopodnevnom vremenu puni su kafići, mladih matera, koje doguraju, svoje bebe...
u vremenu bdijem da uhvatim
da ugledam
ruku koja razruši Tvoje zidove
da nađem
korak koji Te izdade prašini
da shvatim
čoveka koji razbi kamen oslonac
ali u Tebi nisu umirale ptice
niti je od Tebe sunce bežalo
Ti si rastao kao neznana reka
pred kojom se klanja i kleči
tiho moli
šireći svoje ruke
kao čovek velikog srca dobrote
za verne i neverne
prognane i zagubljene
krvnike i žrtve
raznoseći mirise lekovitog bilja
bosiljka timjaana žalfije i matičnjaka
vrelog hleba
mladog sira i crvenog vina
tišine života
neba
Ja sam čobanin svoga stada
A celokupno stado moje jesu misli moje
Misli koje me proganjaju celog dana
Stvorene opažajima mojih čula
Unutrašnjim treperima tela i duše
Dok zgrčen ležim bunovan cele noći
Ja sam čobanin svoga stada
Misli se ne mogu videti ni čuti
Beže mi, odvajaju se od mene, gube se
Neslušaju moja narađenja, želje, htenja
Svađaju se samnom, protivureče mi
Ponekad kada nemam više snage
Smeju mi se u lice, zbijaju šale
Jednog dana ću sesti pred belim papirom
I sve misli zapisati brzo i tačno
Tada ću biti istinski čuvar
S drvenim štapom u mojim rukama
Саламандер - моћан алхемијски симбол животиње која живи у ватри и која не може да изгори.
Наиме, саламандери се често скривају у трулим стаблима дрвећа и цепаницама тако да када су људи убацивали цепаницу у ватру из ње би искочио саламандер дајући илузију да је настао из ватре и да живи у елементу ватре. Одатле симбол свега онога што ватра, прочишћење ватром или ходати по ватри представља.
Сви смо ми саламандери који ходају по ужареном угљевљу овога света тражећи хладна места, и мислећи да ће и у будућности таква хладна места постојати као данас, иако их има све мање и све је теже избећи ужарено угљевље.
Шта је онда решење?
Решење је Шопенхауерова негација воље. Одбацити цео ужарени круг. Престати желети ходати по ватри и...
Pisite sto pre, restoran se otvara 15.oktobra i nalazi se u ulici Pattaya Park.Svi gosti iz Srbije imaju dva prva pica besplatno. Pozdrav, Ivan Rus
Postovane Gospodje i Gospodo,
Moje je ime Ivan .Rodjen sam u Beogradu daleke 1958 godine. Do 31 godine sam ziveo u Jugoslaviji, a onda sam otisao za Rusiju ( moj otac je bio Rus) i tamoziveo 17 godina. Prosao sam ceo svet i sada zivim u Pattayi. Imam registrovanu firmu vec 3 godine na Tajlandu i bavio sam se raznim poslovima.Sad otvaram srpsko ruski restoran u Pattaji.Trazim kuvara ili kuvaricu iz Srbije sa znajem rostilja. Javite se da se druzimo.
Pozdrav,
Ivan
UPIS STUDENATA
NA I, II I III GODINU STUDIJA
na smer
-Estetika i kozmetikologija, zvanje: Diplomirani estetičar i kozmetikolog-bachelor, 120 redovnih i 60 vanrednih studenata (uz rad).
-Na studije se mogu upisati kandidati koji su zavrsili III ili IV stepen bilo koje srednje škole. Zbog bliskosti ovog smera umetnosti, izuzetno uz akademsku doradu, mogu se upisati i kandidati bez završene srednje škole (ovakvi kandidati ne mogu diplomirati dok uporedo ne zavrse i srednju skolu).
-Školarinu je moguće plaćati u više rata.
-Nakon svake odslušane godine, svi studenti su obavezni da odrade stručnu praksu na univerzitetu u Patri, Grčka i to o trošku fakulteta.
KONTAKT I LOKACIJA
FAKULTET JE SMESTEN NA SLEDECOJ ADRESI:
Dečanska...
Ako ste, možda iz mojih dosadašnjih tekstova, o Slovencima, pogrešno shvatili da oni u opšte ne jedu nego samo piju, stvarno se izvinjavam da sam vas na to naveo, ali bilo je nehotice, pogrešili ste.
Piće jeste njihova glavna "hrana" jer piju i pre i za veme i posle jela a i bez jela. I jedu oni "dobro" "A kaj je dobrega, neje dobrega" što će reći "šta je dobro nije dobro. Što mu dođe, da vole da jedu jaku, masnu i slanu hranu.
Naravno nisu oni uvek imali na raspolaganju takvu hranu, već su počeli da se tako hrane, kada je socijalizam dodobra odmakao i hrana postala, relativno, dostupnija svima.
Prva njihova hrana, koja mi se dopala, bila je takozvana "Štajerska kisla juha", što će reći, kisela čorba. E ta čorba se kuva u raznim...
... da ću ja postati čovek koji će se boriti za istinu i pravdu u ime gospoda našeg koji nikada nije imao brata blizanca Tomu.
E taj Toma, koji ne postoji nigde osim u jednoj glavi je razlog ovog mog pisanja.
Nepostojeći Toma veoma lepo drži propovedi, ali nema hrabrosti da svoje mišljenje suprotstavi mom i mišljenju nekih drugih članova.
Krije se iza Hristovog imena i u svom kukavičluku misli da je on jedini Bogom dan da spase svet.
I ja sam kao mali hteo da spasem svet od vanzemaljaca, atomskih bombi i maštao da sam Supermen.
Jednoga dana sam shvatio da ipak nisam Supermen.
Mogao bi i Toma da shvati da ne postoji.
:think::think::think::think:
Probudio sam se danas kasno. Bilo je vec proslo devet, a trebao sam da obavim dosta poslova u gradu. Okupao sam se, obrijao, seo u auto i krenuo...
Veliki grad je vec uveliko poceo zivot, a na retko vedrom nebu Sunce je naprosto peklo...
"Verovatno ce po podne kisa kada Sunce toliko pece" pomislio sam u sebi...
U banci sam prilicno cekao u redu dok nisam uspeo da podignem nesto novca sa racuna da imam za vikend, a zatim sam otisao u supermerkado da kupim neke potrebstine za kucu...
Kada sam izasao, bilo je vec skoro podne...Sunce je i dalje nemilosrdno peklo...
Resio sam da svartim u mali peruanski restoran i narucim jedan njihov specijalitet od kuvanog krompira sa belim ljutim prelivom.
Popio sam pivo, pojeo u slast rucak i...
Ође грдне масе несмислене,
покорне су вазда биле ;
Осл'епљенe душe несмислених ,
у вјечито својој погибији ,
мисле с' шњима владу дијелит
свемогућство вечне тираније!
Отровношћу предојене душе,
жар истине нигда виђет неће,
ни вкусити мудрост бесамртну.
Простор цео
засут аветињски .
Тавна лица , мрачна срца безумника ,
несмислени злоумишљеници ,
злом влад'оцу злобну круну дају,
општом вољом сопствене ништавности ,
с које круне своју погибију .
Ође нема ко да Лучи ,
Ође нема ко да Сине Огњем Створитеља!
Ах , несретни злобољубни безумници ,
скупо ли вас та вообразба...
Kada zena javno promeni vise partnera, ona je, prema mnjenju okoline , *****.
Kada muskarac javno promeni vise zena, on ... se lepo ljubi !
>> Bezumlje i neljudskost toliko su veliki na ovoj planeti, u ovoj zemlji , da nijedan čovek to stanje ne može da shvati. Takva poročnost svoje zadovoljstvo i oduševljenje pronalazi samo u patnjama drugih Ijudi ; u njihovoj neprekidnoj gladi, žeđi, jadu i čemeru . Potreba za prolivanjem krvi , posebno u životima onih koji niti su učinili, niti mogu da učine bilo šta loše , nije ništa drugo do pakleno zlo , bestijalna nakana.
Izdaja čovečnosti i ljudskosti , bes i jarost , pohlepa i zlodelateljstvo , bezočnost i krvopijstvo – zločin bez kazne okupirao je i ispunio svet poštenih i nedužnih ljudi.
Ta paklena sila , koja se udružuila sa odpadnicima čovečanstva u vladi nad ljudima u ovoj zemlji , gotovo je nepobediva.
Ona...
Nije strašno što njih dvoje
spavaju na mojim predavanjima,
već što ona vrišti dok svršava.
Juče sam prvi put pobegao sa časa.
Učenik kojeg sam oborio na popravni
zamalo da me uhvati.
Više ne bacam ni mrvicu hleba.
Profesor zbog kojeg sam izbačen iz škole
snabdeva se u mom kontejneru.
Највећи немачки песник и једна од најкрупнијих личности у светској књижевности, филозоф који се бавио и сликарством и науком. Али, једно му је било ускраћено - људска срећа.
Гете је рођен у Франкфурту на Мајни, у старој и имућној грађанској породици, која је наследно била тешко оптерећена и по рецима његовог биографа, ,, у току четири поколења била потпуно уништена " . Отац му је био „ особењак, без занимања, суве, педантне озбиљности и круте званичности, рано оболео од артериосклеротичког душевног поремећаја , док му је мајка била пуна хумора и љупкости, развезаног темперамента и топлог расположења . Гете је имао пет сестара и једног брата: четири сестре биле су рођене болешљиве и рано умрле, а пета је пред порођај, у својој 27...
...moru se klanjam
morski jakim
zelio bih
biti
sve talase sudbine
da morski
smirim
a opet nemirnim životom
da živim
...i
sve žestoke bure
da krotiti mogu
a opet da me jure
sve dok se
držim nogu
Na proputovanju kroz Samariju Isus je susreo bezimenu ženu kojoj se otkrio kao Mesija. Isus je nenametljivo naglašavao potrebu za živom vodom a kada je ova žena izrazila želju da pije ovu vodu On je razoktrio njen život. Samarjanka je uzvratila riječima: "Gospodine, vidim da si prorok...." Ovim rečima ona je iskreno priznala istinitost Isusovog nadnaravnog uvida u njen život. Što bi se dogodilo da je ova žena poricala istinitost Isusovih riječi? Možda nikada ne bi čula istinu o budućem vremenu kada će se pravi klanjaoci klanjati Ocu u duhu i istini. Nekoliko trenutaka kasnije Isus je na njenu tvrdnju "Znam da ima doći Mesija koji se zove Pomazanik" uzvratio: "To sam ja koji govori s tobom." Iskreno priznanje njenih greha omogućilo je...